1 800 3 https://kolekcije.nub.ba/files/original/0dba7133fcf0c0113cd3e59f0b71e0d9.pdf cb00193358ddda4272e8082f4069a799 PDF Text Text �АУ в г 1У4)/|С СВЕСНА БР. 1. 1926. ГОД. ГОДИНА I. т-ти 2. — 0 пратећој артилерији.....................................Стр. 1Дивиз. Ђен. Чед. Т. Јованоаић:Наша артилерија / у борби са непријатељском артилеријом . . . / 1?<' ’ Бриг. Ђен. Ил. П. Петновић: Средства у припреми V О за тачно гађањ е кодсавремене артилерије . 32 Н.: Осматрање из ваздуха у вези са артилеријом 60 о \ ^ Ппуковн. Ил. Ж угић: О савременој одбрани обалских ф р о н т о в а ................................. \8% ! Различности .................................................................. Новости и б е л е ш к е .................................... 115 Оцене и п ри кази ........................................................... 124 Библиографија ................................................................... 126 У Р Е Ђ У ЈЕ : ОДБОР ПРИ АРТ. ШКОЛИ ГАЂАЊ А 6 *5 2 9 С А Р А ЈЕ В О - Ш ТА М П АРИ ЈА „БО С А Н С Н Е П О Ш ТЕ' �>> << �О пратећој артилерији. У сш м а војовама, шо13ле оветовог рала, раоправља се пи•тање о артилерији, за праћење шш за непосредно потпомагање пешадије. У свима војокама тражи ое сада, да се то пита|ње ираћења пешадије реши, јер дефинитивно решење о взбору материјала није донето. Очекујући да се пронађе и опроба топ, који ће одговарати тотребама пећгадије, у већини страних војсака, у^звојена сЈг шрзЈвремена решења шо 10®аме шитању, тако, вако то најбоље одговара Дотребама -дотигане војске. Тако Итадијани о томе питању оваио мисле: Проблем о блиском праћењу пешадије јесте Један од најтежих, између сви.ју који се појављују у обласги тажтже, јер још није нађеио нћ једнр задовољавајуће реше»е. Треба јш пешадија у нападу да има своја шратећа оруђа? Питање још није добшго шотпун и дефинитиван одговор, јер прогивнпци за оважо блиско праћење шешадије са артилеријом ј©ш нису убеђени. У опште, тротивници за блиКжо шраћење пешадије не могу да се помире са тим, да батерије које еу под тактичком и техиичком комацдом К10манданта. артилерије какве велике је.динице за шроизвођење ватрене масе, могу исто тако биги стажљене под тактичку команду команданша мадих пешадијских једишша. Противници овавво!Г праћења изнс1;е тешвоће и аве незтоде, жоје они виде у овам првдавању оруђа пешадији. Пешадијожи официри пак, борци, који су у рату имали пршшке да презквде све моменте наступања оа јединицама, које су нанадале, они дакле, који осећају шотребу да топови 6УДУ уз њих, анају да је блисво праћење неодложна шотреба; они признају, да оа|да, средствима са којима раополажемо, ово праћење образује једно ажтуелно питање, које је тешво решити и да у огаекивању таквог материјала, који би решио ово питање, они се‘ слажу да треба расмотритн матервјал, који се има; и иоред свих недостатака, а не, да -се блиоко праћење пешадије одбаци. 1 �2 Артилеријски Гласник Ове 1оушротне тежње не показују се само у Италији већ и у Фраагцуској, где иешаци траже да пешадија тгри нападу буде праћенна артилеријом, а артилеристе се опиру овом захтеву. У отвари, најнк»ије нривремено правило за везкбу француске лешадије шредвшђа тол 75 мм. за блиско праће)ње пешадије. И Француски лиог Г?е\ие с1' јпГалГе.пе овако коментарише то шнтање: »75 мм. т о п о в и у п о т р е б љ е н и с а п е ш а д и јо м јесу оруђа, на к о ја к о м а н д а н т и н у к о в а и б а т а љ о н а т р е б а н а ј в и ш е д а ,р а ч у нају, и м а ј у ћ и у в и д у с п о р о ! о т и т е ш к о ћ у в е з е . са арти љ ери јом , к о ј а је п л а с и р а н а и а три и л и ч е т и р и к и л о м е т р а п о а а д и . ■Питање ће бити решено кад будемо рааполагали савременом мрежом телаграфије и телефоније без зкица, кад буде рат отецијалан материјал за. праћење (на лример топрвн са сенголима1). О ч е к у ј у ћ и то вре ме , л е ш а д и ј а т р е б а д а р а ч у н а н а пољс к и т о п 75 мм., к а о н а т о п з а п , р а ћ е * в е и атрггилериски официрш треба да сеЈанреме за овај задатак.« Реуие с1' АгћИегле, говорећи о овоме, шовива францускеартнлерио^ рфицире, да изложе своја мишљења о аво<ј дтајважнлјој дужносги, која може пасти артилерисклм официрима. | | | 11 ) |. Као што. се види, проблем блискот праћења иешадије ј ас н о је и з н е т : ј е р н и ј е у п и т а . њ у д е ј с т в о д о м е т а, н и т и п у т а њ а, већ су у иитању везе. К ад се учини примедба, да је блисво праћен>е неворисио, јер 'је помоћ од гађања једне батерије, ко.ја се налази на два или три километра. у назад од' пешадиских јединица које шападају, »нажнија од оне, кад су оруђа напред у додиру сај пешадијом, —■ очавидно се тврди једна ствар ко,ју нико не по-риче, аши се не третира право иитањс, воје Iсе сахж>ји у томе, к а к о иеш а д и ј а т р е б а д а т р а ж и , и п о с л е к о л и к о врем е н а ‘она мозке добити иомоћ сеоје 1аопствене артилерије, од које се удаљава лрема усшеху у иаступању. Влиско праћење пешадије артнлеријом врлиено је ггре в и т е векова, па зато проучимо то тптање, како оно сада изтледа и како је то пнтање решено у отетско1М рату. Немци су, у 1ЊИХ0ВИМ последњим -офанзивама, у велико иккористили блиско праћење артипвријом. Лудендорф то по’) Сенголи су, широке папуче у виду ланца, које се навлаче на точкове топа, и онда се лакше вози топ по каменом и блатњавом земљишту. Измислио их је Италијанеки капетан С е н г о л и, затосе по његовом имену и зову. �0 пратећој артилерији 3 миње у својим уошмвна1ма и тачно дефишшде дужноош и иреимућотва ове артилерије. Аустријанци, за Нхихову офанзиву у јуну 1918. године употребиши су пратеће батерије, које оу од шочетжа бивд стављене ш д непосредну »оман1Ду пешадије и биле 1придате пувошма, оа чаш. и багааљоиима. Познато је, да оу Французи ижориотили пратећу аршииерију у најширем смшслу. Италијани исто тако примешиш ,су ушотребу шратеће артилерије у већој иши маамј мери, према приликама. Извршење није увек одговарало иредвиђаљшга. Све ово доказује, да «е погреба за праћењем тгешадије осећала код овију зараћених страна, ц у толико више, у колино је морал код трупа топуштао због ратнот умора. Присуство топа у Средини трупа било је од великог моралпог значаја, јер им је.топ удивао поверење у њихов вапад, чинио га енершчнијим, одакле ,|асно произлази, да артилерија која је бливу пешадије овојам оруђима имаЈ велико дејствб' не.сарчџ материјално већ исто талго и морално. Каква је у ствари радаПЈорба? 'Нападни деЈјВДИ, који оу пошли у извиђање, чеото (се налазе у тешким ркодадсирби према одбранбеним елементима, крји1су још активни, иред м!итраљвеким| гнездихм чији је ошор ртздржао наше фушеће гађање и удаљево или блиско пратеће гађање. Дешавало се је, и још ће се дешавати да је иеколико добро постављених митраљеза, који ту к у . извесне тачке куда се мора проћи или откривеве зоне, задржапало читаве батаљоне, који, ако су са ообом имали средотва да их( брзо ућуткају, могли су лако кренути напред, или су бар избегли губитке у људству и скупоцено време. Али оставимо теориска разшшљања и уђимо у детаљ практике т. ј. шта\ треба радити у том случају? Пешадија ће тражити помоћ о д б л и с к е п р а т е ћ е а р т и л е р и ј е (али која је јсш на; неколико километара), да Ои тукла препреке пде непри,јатељ јсш даје отпор. К а к о ћ е т е о д р е д и т и т а ч н о м е с т о ј е д н о г м и т р а љ е з а на блиском одс то ја њу ? И шретпостављдјући, да је његово меого добро о д р е ђ е н о; к а к о д а с е њ г о в о м е ст о т а ч н о о з н а ч и п р ат е ћ о ј а р т и л е р и ј и , ' к о ј а је далеко од пешадије? Један командант батаљона или командир чете, који за време наотупања, у заносу борбе, буде заустављен на иеколико стотина метара од какве препреке, нема ни средстава ни времена да оаначи тај циљ; чак и да претпоставимо, да смо добро везажи са пратећом артилеријом, он м«ке да означи мвсто тих циљева само у односу на друге тачке, које 1' �4 Артилеријски Гласник - су.још , и ако је земљшпте испретурано, лако одредити: На дример: »Н е 1п ' р и ј а т е љ с к и м и т р а љ е з и с у у шу марк у, д е с н о од у с а м љ е н о т д р в е т а у рушевин а м а (вуће... н а сто мета.ра од п у т а . . . « Ето каика су обавештања. Она су нетачна и несигурна и немају велику вредност за другог асматрача, јер бн то таквим обавештевдма требало отпочети тачно гађалве. Исто тако нетачне извештаје даћв |арггиле|риски официр за везу:, која је, или која може бити оа пешадијом. У највише случајева, гађање ће бити управљено1 на сасвим друпо место из предострожнооти увек далеко од пешадпје, и то наннадним обавештењ.има команданта батаљона или офкдира. за !вдау, оно ће бити пренето на жељену талку. Ето како 1се баш и кад рмо ■претпосшавили погодан случај, губи време и људи, јер се чаоови борбе крвљу нлаћају, троши муниција, баш у тренутку кад су људа, време и мунидија најокупљи. Али у дајвипге случајева, подилазатс батерија биће спор и несигуран,' ће драгодево време проћи док артииерија пружи тражену ПјОмоћ. Нападна дешадија ооећа дакле потребу да са Ообо^ има ма какво оруђе, које је споообно Да само оломи локалне отНоре, противу којих наоружање, које јој оргдаски нрирада није довољно; аво средство пешадија нема и неће. та имати Ове дотле, док не буде д о б м а артиле- . рију, која је лотоднија за потребе пешадије, а у сваком случају воја ће 'бнти на |Њеном пвтпуном ралпо.ложењу. ■Сем тога, пешадија има лотребу, да са ообом има пратећу артилерију, ш вато да .још у почетку М‘0же организсхвати оавојеви положај, јер један непријатељски повратнж напгад може је изненадити пошто јој артилерија еа шоаадних поло'лсаја не може дати довољну заштиту. Поводам праћења пешадаје са артшлеријом: Неки мисле, нарочито Французи, да су Оорна кола решила или бар, да ће решити проблем, нарочито борна вола лаког типа, воја заиста шзгледају врло потодаа за праћење пешадије шри њеном шаступању, нос^хи до првих лиии,)а моћно ватрено 1средство, довољио заштићемо, бар од гађања са лушкама и митраљезима. Исте личности таво ното сматрају, да су борна кола, као врло шокретна, у стању да оа собом понесу своју храну и муницију, и зато преДстављају идеално средотво за блиско шраћење пешадије. Ово је у ствари врло вероватно у колико се односи на земљиште >где ће Французи ш а т и да воде борбу. Вероватнв је, у осталосљ да изучавајући 1апеци.јалне типове борних кола, Италијани исто таво моту чекати одгова- �О пратећој артилерији 5 рајућа кола ва жељевш циљ. Али на треба тенералисати уимтрабу борнвх кола за праћење иешадије, јер ћемо се увек наћи пред тешкоћама и чеото чак пред немогућношћу, да их употрабимо ио теп ж м и испр)етуравом замшишту, 'а нарое чито у планинвком земљишту и ,зе»ИБИшту, коЈе ншс највише интересује. Сем тога, борна кола имају једног непомирљивог неприЈатеља: то је топ, чији су најбољи циљеви борна кола, и шецијално наоружаае лротиву борних кола, које је већ конструисано или ће то сигурно бити. Други опет миоле, да је за праћење пешадије погодан аероплан. Али аероплан лети само веливдм брзином, те није погодан. Кад се л ак буде уопело, ■ да аероплаи мовке да мења . сво'ју браину која ће моћи бити вгао велшка ва транопорте и путеве, а. сиора за 160,рбу оа пешаДијом ијш бомбардова1ње, онда ће бити друга ст.вар. Миогобродћи покушаји и не без резултата учиљени ку већ у овом смислу. Наравно, између ивију садањих артилериоких модела, усвојиће 'се оно оруђе, које ће највише имати оледаће особине: в е л и к у ■п о к р е т н о с т, д а, ј е п р и л а г о д н о . з емљиапту, м о р у ћ н о с т д а б р з о у ђ е у ' д е ј с т в о и . д а К в о ј о м в а т р о м б р з о д е ј с т в у ј е на п о ј а в љ е н е циљеве, м о т у ћ н о с т за довољ но с н а б д е в а њ е м у н и ц и ј о м . Мо1дел топа, иоји ,су Италијани усвојили. у овбм циљу јесте топ 75 мм. — Мод. 1913. — или у недостатку овога брдеки 65 мм. топ. Топ 75 — Мод. 1913. — сигурво -је оруђе, али тешко и гломазно, са, ‘вршо великбм м о ћ н о ш ћ у за расмотрени циљ и .већег домета ној што треба. Врло ће се често декитв потрвба, да ое батерије поделе на водове, и придаду батаљонима у борбеној линији, као што је то често било на нашем и еавезничком фронту. Употреба изолованих оруђа, кад ое за то прилика. укаже, иије за одбациваЈње, као што ћемо то видети и као што то Немци баш и препоручују. Могло би се приметити, да су три брдоке батерије ва фронт дивизије (око 3000 метара) недовољне. Поћодом овога рећи ћем,о, да густина ватре не треба да буде једноставна, већ треба да се мења еа једне на другу тачк,у, према потреби; р друте отране, бар у шериоди приближаваља, артилерија ва. блиоко праћење пешадије бићб нарочито употребљена за време изолошних акцнја, на нарочите циљеее, и врло мало »у маси« јер ватра треба да буде увотребљена у маси, а не оруђа. �6 Артилеријски Гласник Н'И тедн1о атратзшл.о не ирописује место команданта дивизиона и вомандира пратећих батерија, али прцродио ,]е да они треба да буду на најважиијем иранцу и онамо где је највећи брај љихових батерија вли топова. Комацдир батерије или вода, који је придат ваквој пешадисадј јединиди биће поред хадманданта ове јединице. Ни једно правило то не иропвсује, али то је основа при праћењу, која захтева да се везе и пренос :заповести сведу на минимум. Масто командира пратеће батерије јесте уз пешадвју, са војом мора бити у што је мотуће тешњој и интимнијој вези. Ма кажав био његов чин, његов је задатак, да ова своја средства и све авоје оиле стави на .расиоложе.ње пешадији, воју има да прати; он формално треба да вавиои од команди.ра ове пешадије, треба да Јшотреби свопа оруђа према жељаага овага паследњег, и да ради из-своје |оопствене шгицијативе према ситуацији. Наравно, ова гш ицијамва не треба да је У прорш^ноСти за жељош пешадиоког комаидаита, Дужнаети. које опадцју у део једном вомандиру пратеће батерије1иису. лаке и може се рећи, да прадећа батерија треба-дћ буде у стању да изврши све задатке артилерије у нападу. Командир батјерије треба :дакле, дубоким поанавањам дејотва свога. -гађања, ддј молае у свима разним ириликама борбе, које су непредвиђеле и често тренутне, да уме да се нађе; исто тако он треба све да припреми) за брз улазак овојих оруђа у дејогво, те како би могао да отпочне гађањем што пре и да брзо промени циљеве. За њега је од кашггалне •важности, да пошуно повнаје с.шгуацију и вемљипгге за иапад. Да би знао оитуацију, он треба лично да одржава везу са командантом јединице воја налада; да би знао земљиште, он мора да га иввиди |са п’атролама, које шаље што ,је могуће даље, тажо, да у тренутку потребе може да пласира своја оруђа на најзгоднијем месту. Имајући у (виду потребу за брзом интервенцијом, н е п ос р е д н о . н и ш а њ е њ е б и ћ е у п о т р е б љ е н о у већ и н и с л у ч а је в а , п р и п р е м а ће бити брза, а ва о с м а т р а њ е к о р и 1С т и ћ в с е б л и с к е у з в и ш е н е тач к е . Н е п о т р е б н о ј е р е ћ и , да ће и з л а в а к батер и Ј а н а п о л о ж а ј г о т о а з о у в е к б и т и о т в о ф е н ; оамо у погодним случајевима требаће д а се тражи највеће дефиловање; п р а т е ћ а а р т и л е р и ј а ј е д а к л е в р л о пов р е д љ и в а и т р е б а да б у д е у п о т р е б љ е н а оа �0 пратећој артилерији 7 Поиутаа муницијом вгра главну улогу; без муниције батерија је 1само терет и опасиост. 'Пратеће батерије треба добро снабдети са муницијом. Као што је већ речено, пратећа артилеријја биће врло често употребљена јпо водовима., неш пут и шоЈединим топовима.. ,У отвари, жад треба савладати отпор иволованих делова, сигурно је, да је дејотво и само једног топа довољно; -овад начин треба употребиги и за то, што треба штедити та®о скупоцени материјал. Неки шут биће потреба да се оруђа поставе на сасвим и|стакнут положај и у прву ливију, али авакав нанин треба сматрати као иривремен и изузетан и изван сваког општег правила. Сваш командант шешачке .јединице треба да зна, да је изоловаво оруђе повредљиво, јер неоспорно привлачи пажњу и ватру нелријатељску. За,то га треба употребити са паметном штедњом и само ошда и тако, где обичша средства жоја има на расшоложењу, нису довољна да бломе отшор, то јест, цад су мжтраљези и топ 37 м/м немоћни. Употреба оруђа ■на ова,ј начин није некаидхоцребна скономија снаге, већ старање, да се без шоггребе не тро-ше оруђа, ®оја би у извесним момвшимагборбе била корисније употребљена. У овим узвишеним моментима, кад ое приближује репгеше, кад су сва остада 1оредсшва недовољна, онда се шослужиги артилеријом- и то се ирслужити неустрапшво а®о је потребно да се постигн« циљ, (довестђ оруђа ш у приу дшгкју. Аши .пре тога командант пешачке једшгнце треба да лромисли, да ће врло верова.тно бити немогуће, оруђа, одвући у .назад и зато треба да срачуна, да ли за такав резултат вреди та:ј труд; п р а в а е к о и о м и ј а С а у т о ј н се у томе, з н а т и т р о ш н т и к а д т р е б а. З а в р е м е н а 1с т у п а њ а , п р а т е ћ а б а т е р и ј а н е м а н е к о н а р о ч и т о п р а в и л с к о .м е с т о. ■Она маршује иајпре иза резерава, иџивлачи се уз њих до заклоњеног лоложаја и кад се циљ тачно одреди, оруђа излазе на положај. ' Важно !је, да људство буде потпуно обучено и извеисбано за службу која се разликује од 'Службе коју врше остале топџије. Као закључак шо италијансиом схватању, може се рећи, гађање пратеће артилерије на мањшм даљшнама, допуњено је ватром пешачког наоружања. Главни задатак артилернје воја Ирати пешадију јиз близа, биће; : 1. Да доврши рушење ирепрека, кбје друга артилервја није могла довршити или која су се појавила у току наЈступања. Ово дејство треба ,да буде непосредно и одмах. �8 Лртилеријски Гласник 2 . Да за време застоја наладне пешадије ову заштити. стављајући на њено расположење моћније ватрено средство од онога жоје она има. Међутим ово средство! врло ®идно, товредљиво |И окупо, треба да буде улотребивено прашиштО' са паметном штедњом у почетку нашада, а неустрашиво у одлучном моменгу. у италијаиивој и француској војној књижевности ш јавЉује се питадве: Кад батерије за блиоко праћење треба да буду сташљене на расволожење пешачких јединица; да ли у моменту пешачког напада или од почетка артилериске припреме? Једнп су зато, да батерије одређене за праћење пешадвје буду неактивне, за време артилериоке припреме напада. и чекају да ступе у дејство кад се пешадаја жрене у напад. Други су опет зато, да; за време трајања артилериоке припреме напада и , ове батерије узму учешћа у дејству а нри покрету пешадије да продуже овоју улО(гу пратећих батерија. Ови :пс(следњи ®ажу: никад нема доваљно избајчених зрна. Је ли афаво[И' лргично, д а се у току 'прицреме не нскористе 12 ојзуђа на давизиј-у, која ће бити неактивна и нема-, када би агогла бити -Дђбро употребљена са неоспорно-м коришћу?1Они лрви одговарају: »у току артилерибк-е -ирипреме гађања се врше са зшого оруђа и са моћнијим калибрима, те ће ових 12 оруђа мал-ог калибра бити слаба корист; на шротив, стављањем у де-ј|СТво ових оруђа ризижује !се, да их изл-ожимо прераним губитдима, да их -заморимо и да им натуримо недотребну п-отрош-њу мунидије.« Не упуштајући се у ову полеогику истина је, каж у Италијани, аво пратећа артилерија треба за време цело-г -напада. да чини покрет -са пешадајом, право је и погребно да она), као ћ пешадија, буде у -очекујућем поло-жа-ју, да се моралнои материјал-но ирипрфш за предстојећу борбу. Има друти један фактор чисто моралне стране а велике важности, тоје да артилерци з а б л и с к о п р а ћ е њ е т р е б а -да -се о с е т о та-к-о р е ћ и , в е з а н и з а - с у д б и н у п е ш а к а , и ст о т а к о к а о шт о је јо ш в-ажније, п о т р е б а д а п е ш а ц и в и д е с а њ и м а њ и х о в е б о п с т в е н е 'арт и л е р ц е Да и х п р а т е у њ и х о в о м п о к р е т у . Пешаци, за време артилер-иске припреме напада,- брижљиво и са интереооваљем .прате к-ака-в ,се успех има у рушећем гађању; они ое радују ударима зрна, ко-ја, се расир-окавају и разносе препреке, митраљезе и непријатељске оргашгаације; али ови -често, виде, да поједине од ових органи- �0 пратећој артилерији 9 задија оетају недирнуте од кише зрна и образују при новом нападу извеону преирежу, па ће им зато доцније требати пратећа артилерија. На оваки налин употреба гађања шратеће артилерије завиоиће у практици од оитуадије. Авције валитог стила, које су предузете протнву оолидних организадија извршиће ое такввм оредсшвима, да ћ|е саде|ство пратјеће аршилериуе стварио бити ништавно; ова артилерија учиниће боље да се у овојој акцији држи у вези са својом еоиотвеном пешадијом. Мали напади са .слабим средствима, захтеваће, на против, да све буде ушотребљено, када ће и шратећа артилерија исто тако отварати ватру за дело 'време у шрипреми напада. Противниди за бшисжо праћење артилеријом чине следеће замерке: Батерија, која нагдупа са пешадирм повећава приметност д швредљивост; оруђа је лако избадити из дејства, тако, да блиеде батерије на малим даљвнама врло често неће моћи 'да' отворе валрут-а-при гађању, не могу никако да туку заклгоњеве циљеве. Ако их опет задрошмо у навад. оне ће вдвршити исту улогу као и иратеће батерије ватром. Сем тога, па врло малим даљинама, оне ће имати тешкоћа да гађају изиад својих )сопсгвених трупа, нарочито због велике ‘жмквконосфи љихове путан.е,ј'сем ако се не помери пешадија, што увек није могуће, нитш то треба иадлети, најзад, муниција ће бити омањена и често онемогућити унотреб.у батерије пре но штб је ова изврнпша сво.ју улргу. Друпи опет, чине’ следеће замерке:- може се десити, да пешадија веже своје покрете са покретима артилерије, или чак често, да један ш ш ад и д а вомандаит забора.ви да издз заповест артилерији, која је ставлЈена на авгово расположење. Али ова последња незгода, ако се дешава на маневрима неће. се десити у рату. 1 У опште, учињене замерке вису без вредности. Али сва]5ојаво не уииштавају потребу за блиско праћење са артилеријом, већ указују недостатке. Најзад са чим заЈмешгпи право и дефинитивно решење? Ми 'Смо већ казали кад се буде имало погодаије оруђе, него -ли што су то садање врдте оруђа, која одговарају различи-тим.условима, питање ће бити решено. Кад будемо имали ово оруђе, т р е б а г а с т а л н о п р и д д т и п е ш а д и ј и , ј е р ј е п р а ћ е њ е п о т р е б а з а пеш а д и ј у и т р е б а д а б у д е и в в р ш е н о о д њ е с а ме , Она, према величшш наступања, и како се препреке пред њом јављају, треба да има средства, да брзо дејсгвује, не тражећи помоћи од других; у блиској борби пешадија треба �10 Артилеријскн Гласник сама да води маневар ватром, воји она већ делом води са својим митраљезима и аввјим топовима 37 м/м, иото тако као што сама води манева-р покрста. А рти лери ја, на против, и м а ћ е као поља д е ј с т в а б о р б у н а с р е д њ и м 'и в е л и к и м д а љ ин а м а. Отудије и пројекти врше се свуда, да би се створило оруђе за блиско лраћење са артилеријом. Ова артилерија треба да одговара овим условима: 1) Лакоћа материјала и лако транспортовање; 2) Проста употреба; два пунења само, једно за убадно гађање (које ће често бити употребљено противу послуге и заклоњених оруђа у рововима, јамама од зрна и т. д., и да би гађали преко наших трупа); једно за положено гађање да би разантном путањом тукли мале топове, топарнице и т. д.; 3) Домет од 2500 до.ЗООО метара. Није потребно имати већи дом^т; јер за веће даљине од ЗООб метара биће довољно остале дпвизијске артилерије; 4) Зрно нарочито моћније од зрна 37 мм, моћи ће да репш питање, па ма то био мали топ, или бацач бомби било да њим рукују.артил^рци како би био удотребљен у тесној вези са пршадцјом вЈш са ским прцдат лешаку, који би са њим радио како уме и зна. ф р ^ г ц у з и по овом питању износе ове разлоге: Артилерија за праћење пешадије*). Праћење пешадије постигнуто је сада на два начина: 1. Са оруђима, Којима распо:лаже сама пешадија; 2 . Помоћу поЈбске артилерије. Пешадиски пукови располажу са 37 мм топовима и пратећим мерзерима. Топови 37 мм имају користан домет до 2000 метара. Зрна ових тдаива имају <слично дејство као бомбе, имајући уз то велику моћ продирања пре свога распрснућа. Али употреба овога топа је врло деликатна због своје лоложене путање, која нас приморава да оруђа постављамо у борни положај било у самом рову или на доминирајућем положају. Пратећи мерзери имају домет око 1600 метара. Они бацају зрно од з до 4 килом:етра, које је моћније од зрна 37 мм топа, али без моћи продирања. Путања је крива, а гађање маље тачно. Ова1 оруђа дају пешадији могућност, да реши иввестан број питања, која оадашња артилерија не може да * Чланак генерала Франка у „Кеуие сГ 1и1'ап1епе“ з а 1. децем- �О пратећој артилерији 11 реши, због немања времена или тачних података о циљевима. Тако пешадија може ућутваши каЈНво ошпорно митраље!ско гнездо, неутралишући овојим сопственим пратећим средствима одбранбене митраљезе. Кад пешадија својим сопственим средотшима не може да савлада препреке на које наиђе у току свога напредовања, она позива у помоћ пољску артилерију, тако звану артилерију за непосредно потпомагање. По француском пешачком правилу: »Батерије и водови лаке артилерије могу бити с т а в љени на р а с п о л о ж е њ е команданта дивиз и с к е п е ш а д и ј е , пукова или чак и батаљона, да им то буде артилерија за њихово непосредно праћење. Зато што су ове јединице мале и покрвтљнве могуће <је искориешгш земљиште под најповољнијим услевима као и за потребна померања, водовима или топовима на откривеном земљишту. Ови делови артилерије садејстцују у уништавању отпора, они нападају блиске отпорне тачке и непријатељска борна кола« На овај начин батерије или топови лаке артилерије. стављају се на расположење пешадије. На тај начин долази «> на топ, који се; прида,је батад>ону. Али изоловани топ даје мало дејбтво, јер артилернја само са мнаго муниције шоотиже резултате. Ако пешадија у Мваме наотупању наишази на отпор, воји не може да савлада, она тражи помоћ артилерије, и ако јв тешко, да пешадија брзо саопшти своје потребе артилерији, она захтева да има артилерију у непосредној близини. И ако артилерија има своје оделење за везе уз пешадију, коме је циљ да убрза везу пешадије са артилеријом, ипак може се рећи, да је ово убрзање везе, резултат средстава која су употребљена за везу: телефон, оптички знакови, курири. Па и онда, када ове везе функционишу како треба, пеша!дија греба да, ч№а извесно време, неши пут получаоове те да добије тражену помоћ од артилерије. Пошто су тешкоће тако велике за споразум са артилеркјом, пешадија хоће неколико топова, који су стално са њом; она са њима тада лакше општи и тако рећи у магновењу добија артилериску ватру. Идеја је добра, али у овојој примени, шредотавља врло велике незгоде. Пољски топ је оруђе са опруженом путањсм; није му лако да своја гађалва шаврши у |оредини пвшачких трупа, ако није спрвмљено мЈекмо за.цролав зрна, Запрегнута артилерија, која непрекидно прати пешачку јединицу која се кренула у напад, изложена је сигурно уништењу. Кољи не могу лећи, да б'и избегли кишу од зрна. �Артилериј ски Гласник И поред правилских одредаба, које препоручују пешадији да помогне своју артилерију у премештању свога материјала, ако запреге нема, ризикује се, да се од ове артилерије нема користи у потребном моменту. Потреба, да се пешадија прати, намеће се сама собом. . Она треба у сваком моменту да распОлаже потребном ватром, да што пре и са што мање губитака разруши све препреке које заустављају или успоравају њен локрет. Два средотва, воја се сада употре>бљују, поиуњују једно друго. Али зар не би било могуће,. наћи друго решење, па да се задовоље оправдане жеље пешадије. Рововски топ 75 мм који се носи на колицима, са кривом путањом, са дометом око 1500 метара, био је већ употребљен у току рата од стране Француза. -Један такав топ дат пешадији на раополхжеше могао би-врло добро да «е упоотреби у праћењу. ПриблаЈкава.јућ|Д ое у своковима, од заклона. -до -заклона, у висини другог борбеног реда'батаљона или пука, он ће бити у могућности да одговара свима потраживањима за интервенцију. ' Ровввски (топ 75 мм и ба то .прешмућство, што гађа истом муницијом -као и ршвски топ, де је олакшана попуна муницијом. Може се замерити, да је тежина зрна врло велика и ,да ће пренос истеју близину борбене линије бити тежак. Неки опет мисле, да би сличан материјал брдском топу калибра б б ^ м био довољан. Брдска хаубица постоји, она је калибра 100 мм, али хаубица 65 мм не постоји, могла би се изградити. Али лак топ свога калибра треба иврадити. Како ће сњ носити тај калибар, то је најважније питање. ■РововскИ топ калибра 75 мм са тежином око 100 килог.рама, који се носи на колицима, практичан је. Али лаки топ, који Французи желе, тежиће сигурно мало више од 200 до 300 килограма, јер тај топ треба да буде моћан, а нарочито тачан. Тај би се топ могао носити на мазгама као брдски топ. Али се онда опет појављује незгода са коњима. Треба наћи што друго. Употреба трактера са бескрајним платном била је предвиђена. у једном чланку у »Кеуие МП Шајге Ргапсајзе« од 1. јануара 1922. г. мајор Блох, предлаже замену топа 37 мм и рововских топова са нарочитом лаком артилеријом. Послуга да буде из пешадије. Сваки пук пешачки да има своју батерију од 4 пратећа топа свога командира, који би ишао са командантом пешачког пука. Ова би се батерија поделила на два вода. Гађање овога вода било би исто као и гађање ма кога артилериског �О пратећој артилерији 13 вода. Старешина овога, вода треба да има исту обуку као н сваки водник у артилерији. Немци су исто ово питање пред крај рата овако решили: Артилерија за праћење пешадије. У шочетку код Немаца није била предвиђена нарочита пратећа артилерија, т. ј. артиларија, која ће бити на рашоложењу команданта батаљона, п р е н а п а д а , но само б а т е р и ј е п е ш а ч к и х т о п о в а 1), које су се вукле на рукама и употребиле као изоловани топови или водови за тучење: бочн их организација, митраљеза, б о р н и х к о л а и д е ј с т в о п р о т и в у и с п а д а неп р и ј т е љ с к и х , и т о непосредним гађањем и на кратким одстојањима. Кад је начињена прва бреша, пешадиски пукови боре се с о п е т в е н и м с р е д с т в и м а « кцча пут у нашред, а ва то време врши се померање артилерије у напред, док артилерија која остаје и даље на положају, најјачом ватром подржава пешадију да едржи оно, пшкј освојено. При ангажоваљу пшђских батерија у праћењу, Немци су се држали рвих начела: , I. К р е т а њ е Де б и л р у формацп.ји топ — и р а , топ — кара и т. д. 2. И з л а з ј а к р;а п о л о ж а ј вршио се са најпотребнијом 'послугом. У употреби по водовима, командир батерије иде са првим водом на положај. Целом батеријом никад не мењати положај у исто време. Положај заузели у колико је магуће више у напред. Наћи згодну осматрачницу са широким пољем вида. Са те осматрачнице одмах послати једног помоћног осматрача у напред са телефонском жицом, који ће пратити пешадију у наступању. Ако има могућности да осматрачка тачка буде још напред, онда то урадити и послагаи у нашред памоћног осматрача. Ако ова,ј да)је добре извешггаје о ко|рекгаури, дати му дулшоог, да се отара о гађању. Како сваки покрет чини прекид у дејству, увек се пре промене подажаја пигаати: кано се, најлакше цолази до циља? Да ли променом положаја или истурањем напред осматрачке тачке? Са великим одстојањима по водовима наступати најчешће са променом положаја. ') Немци су за ово употребљавали батерије 77 мм са ниским точковима, 77 и 75 мм брдске, 76 руске и 57 мм маринске топове. �Артилериј ски Гласник У почетку сваком топу придаје се једна кара за муниЦ'ЧУПре долакжа на положај у крапсо гаоучити батерију, кориоти од тога осетиће ое. Користити заклоне. Имати неву оа предњашрма и сакрити их од угледа аероплана. . Увек мислити на заштиту од аероплана. Ако у близини има рововских оруђа за тучење митраљескнх гнезда, ступити у везу са њима за заЈеднички рад. Ако се батерија налази на отвореном положају брзо иовући топове иза нагиба у току гађања, јер увек треба очекивати какав непријатељски испад. Ако су водови растурени, сваки треба тачно да зна одсек, који има да туче. Пратеће батерије служе само за тучење специјалних циљева, борних кола, митраЈђееких гнезда и т. д., али никад да поколебају пешадију, нити д а туку иепријатељоку артилерију. - ■ „ , . 3 . 0 ф и ц и р и з а в е з у. Ма ко не може бити официр за артилериску везу, већ оииурне с(еобе. Они треба да артилерију, сталнр. ооавештавају. Кад су извештаји недовољни, они их трацсе од пешадије. Кад заповести не могу бити извршепе, известити. Не треба само саопштити жеље пешадије, већ све уредити^да би јој 1се указао моћан ослонац. Окуражити је. Они треба од пешадије да траже, да ова јаии, којим редовг треба тући цлљеве. 4. М е с т о к о м а н д и р а б а т е р и ј е треба да буде у највише прилика уз ксшанданта пешачког пука, алм начелно на таквом агесту, одакле је »гогуће све виДети. У сваком отучају, вомандир батерије треба да употреби сваку прилику, те да се лично споразуме са командантом пешадије, и да се што пре избегне сваки неспоразум као п да се што пре и најбоље изађе на сусрет жељама пешодије. У своме правилу Немци овако говоре о пратећој артилерији: За савлађивање локалних отпора пешадији се дају пратеће батерије. Оне су под командом пешадиских пукова. У току борбе команданти пукова деле батерије између ангажованих батаљона по водовима и тогаовима. Команданти баталлна додељују их четама са ворочитим задатком. Улога пратећих батерија оастоји се у томе, да! !заједно 1са осталим тепгким пешадаским наоружањеаг помогну да се сдоме локални отпори, да спрече дејство усамљених 'непријатељских митраљеза или група 'непријатељских, бацача бомби или усамљених неприЈ'атељских топова. Најбоље дејство при овоме постиже се искоришћавањем засебних топова, мења- �0 пратећој артилерији 15 јући почесто полоасаје и гађајући често отворено. Они мора да испуне свој задатак за најкраће време, пре него што су на себе привукли непријатељску ватру. Због овога, и с обзиром на тешко снабдевање муницијом, ова оруђа не треба да врше дуга гађања, на против, треба да се брзо сакрију чим су извршила свој задатак, не привлачећи пажњу непријатељску. Кад је ва јуриш све припремљено, један део батерије припрема се према добивеном наређењу или према ситуацији да се брзо премести наиред. Ове батерије разбијају локалне отпоре, ш етају непријатељске цротив-ншаде и пот№1Ш5К1у 'гоњење јаком (ватром и тиме експлоатишу успех. =И * * Наша нова Ратна Службабо пратећој артилерији то шпан е овако је формулиса.ла: Тачка 922.Ратне Службе: »Међутим, у бо|рби се често иојављује шотреба да ое пешадији указује брза и моментална ломоћ тиме што ће се тачном ватром тући и уклањати оне блиске препоне, на које лешадија>у. своме напредовању буде наилазвла, а у напред се ннсу мопе предвидети. За овај се циљ ичдвајају поједане батерије, водови, па и поједини топови и привремено стављају на -потпуно распо^ожење командантпма шешадиских пукова и батаљона као п р а т е ћ а а р т и л е р и . ј а . Ови артплериски делови учествују у савлађивању отпорннх гнезда; они нападају поједина оруђа за блиску одбрану и непријатељска бориа кола. Због тога што на себе лако привлаче ватру непријатељоке, артилерије и тешко се попуњаваЈу муиицијом, ови делови брзо решавају своје задатке, а потом што пре, неопажено ншчез.аваЈу. »У коликој ће мери ова артилерија прилазити самој пешадији, зависиће од могућности доогављања наређења и од земљишта. Ако командир пратеће артилерије може сигурно и брзо доставити овојим оруђима наређења за гађање, она могу бити постављена више у назад; на покривеном зеашвишту или ноћу она могу прићи са свим близу, па и у нредље редове«. Тач®а 1033. Ратне Службе: »Један део артилерије треба да Ј'е спреман да, било по заповести или својој сопственој процени ситуације и иницијативи, промени положај и приђе, ближе пешадији, или да што пре изађе са пешадијом на освојени положај. Она домаже пешадији да савлада све отпоре на које се још буде наилазило, чува и даље њене боЈЗДве, оггречава против нападе и зкивом гонилачком ватром искоришћава успехе, у �16 Артилеријски Гласник чему нарочито мора узети највећег учешћа део ^риглерије придат пешадиским јединицама као пратећа«. »Промену својих положаја артилериЈа треба да врши та ко да увек буде.у стању да пешадију памаже стално и довољно успешно«. И ако Ратна Служба не предвиђа нарочито, који ће калибри бити употребљени за цратећу артишерију, ипаж. прел а свему до сада изложеном пратећа артилерија или артилерија за праћење и непосредно потпомагање пешадије, у покретноме рату, биће по моме мишљењу код нас одређивањс нољске и брдске (топовске и хаубичке) батерије и њих очекује тај најделикатнији задатак при наступању и успеху пешадије у борби. Команданти пешачких пукова и батаљона за пратећу артилерију добијаће од оних брдских и пољских батерија, које су заповешћу команданта дивизије или одреда за напад одређене у састав њихове колоне. Ако су колоне слабије и није, им предата артидерија, онда у случају потребе, команданти пешачких пукова и батаљона према на,ређењу ко!&1?данта дивизије или одреда а преко команданта дивизиске или одредсце^ артилерије, добијаће на своје расположед>§. од онћх батерија., које су најближе пешадији. У рововском рату: при прелазу у напад, за пратеће барије, романданти колона (дотле команданти одсека) употребиће од. оних батерија, које су им дате као колонска артилерија, чим пешадија њихове колоне крене напред и лаиђе на отпор непријатељских митрал.еза, с фронта или бока, или отпор каквог непријатељског топа, дакле у опште за савлађивање локалних отпора. Због малог броја артилерије у нашим дивизиуама, а обзиром на шире фронтове,_које ће наше дивизије добијати, пратећа артилерија код нас биће употребљена још у артилеријској припреми напада. Ратно искуство показало је, да је потребно узајамно познавање свију родова војске да би било користи у борби. Потребно је да артилеријски официри познају пешадију и обратно, да пешаци добро упознају' артилерију а то је могуће у школама гађања, на маневрима, на тактичким задатцима и т. д. Пешадија и артилерија треба да имају безграничну веру једно у друго, праву веру да ће бити потпомогнуте једна од друге кад треба и како треба. Треба знати, да се спрема за рат врши у миру, и да .је потребно још сад у миру упознати се и добро научити, како ћемо пратити и потпомагати пешадију, а не да то тек у рату импровизирамо. �0 пратећој артилерији 17 Ми треба да се старамо, да нашу артилерију тако успособимо, те да у будућим биткама и за време решења и за време довршетка битке нападамо масом ватре а не масом људи. У прошлом светском рату, због несавршене припреме официра, да једновремено употребе и пешадију и артилерију, пешачки делови будући ближи него батерије били су и употрабљавани не чекајући помоћ артилерије, а то у будућности не треба да буде. ' ’ Ђ. Наша артилерија. У борби са непријатељском артилеријом. Главна је улогд наше дивизиоке артилвршје помагање пешадије у нападу и одбрани. Борба са непријатељском артилеријом само деломично лада у део дивизиској артилерији и то само са оним непријатљским батеријама, које су постављене ближе од извесне граничне линије, која лежи у -зони доброг дејства дивизиске артилерије. У борби са не^Тријатељском артилеријом главна улога начелно припада нашој армисжој артилерији. У војскама, у којима постоји и корпусна артилерија, борба са непријатељском ^ртилеријом начелно припада корпусној артилерији. Према томе, блиске непријатељске батерије начелно припадају осматрању и дејству наше дивизиске артилерије; за то не треба давати армиској артилерији као циљеве оне блиске непријатељске батерије, које успешно може тући наша дивизиска артилерија. Кад год се може, треба избећи, да се блиски циљеви дају армиској артилерији. По своме броју и саставу, а нарочито обзиром на пшрину фронта, који ће у борби припадати нашим дивизијама и армијама, наша армиска артилерија не може успешно нримити борбу са непријатељском артилеријом на целом фронту армије; за то ће наша дивизиска артилерија често узимати јачег учешћа у борби са непријатељском артилеријом. Борба са непријатељском артилеријом не може се успепшо оргаиизовати и вршити на уоком фронту дејства појединих дивизија,, јер ће велики број батерија, које дејствују противу једне дивизи^е, обично бити шстављен ван зоне дејспва а често и ван моћи дејства артилерије те дивизије по фронт\ и дубини. Армиска артилерија по својој моћи дејства и домета може успешно да прими улогу борбе са непријатељском арти2 �18 Артилеријски Гласник леријом на ширем фронту но што је фронт дејства једне ДИВИПример са фронта 1. армије у 1918. г. може нам то јаоно 1)ока,зати Моравска, Дунавска и Дринска дивизија поседају и браке оагсеке 'пао што 'је то на |сл. 1- обележено. Један Моравски батаљон, који Је на делу фронта према »Подкову«, добија јаку ватру од једне непријатељске батерије, чији метди долазе са одсека позади гововске косе. Командант артилерије Моравске дивизије јавља то команданту артилерије Дунавске дивизије и моли да се та ненријатељска батерија ућутка. На фронту Дунавске дивизије све је мирно; њени осматрачи јављају, да ни једна непријатељска Оатерија са зоне дејства Дунавске артилерије не дејствује, али да. дејствује једна непријатељска батерија, чији метци долазе са правца од виоова Три брата позади Трновске косе, а према фронту Дринфсе дивизије. Командант. Дунавске дивизиске артилерије обраћа се сада Дринској дивизији. ,,Фрбнт Дринске дивизије такође је миран а њени осматрачи јављају да једна непријатељска батерија са положаја «Три брата« отвара ватру, али да не могу1 да смотре дејство те батерије и где јој метци падају и мислв. да је батерија позади највишег дела на одсеку »Три брата«. За враме овог дугог телефонског објаптБоња непријатељска батерија је ћутала. Очевидно је, да артилервја Моравске дивизије није могла да заштити своју пешадију од дејства непријатељске батерије. која је била постављена чак на зони дејства Дринске дивизије. Овај пример, истина из рововске војне, очито говори да артилеривке групе оа улогом контрабатерије не могу успешно дејствовати према фронту и са зоном дејства само једне дивизије. Према томе, и деоба армиске артилерије на поједине дивизије за борбу са непријатељском артилеријом не Ои одговарала захтевима борбе из разлога, што ће неприЈатељске батерије, које дејствују по фронту једне дивизије, Оити често и готово редавно посгављене на одоецима, који ће бити ва.н нормалне и евентуалне зоне дејства артилерије те дивизије. Ворба са непријатељском артилеријом не може се дакле успешно водити са зоном дејства једне дивизије; за то групе армиеке артилерије, које су добиле улогу контраОатерија, до™ЈаЈУ пгироке и Дубоке зоне дејства и осматранл, што одговара и њиховим калибрима и дбмету. �Наша артилерија у борби са непријатељском артилеријом 19 Наша дивизиска артилерија и у пољској и у рововској војни абог ппгрине фронтова поједивих дивизија и због оскудице армиске артилерије, морала је у последњим ратовима ло сили околности примати јаче учешће у борби са непријатељском артлиеријом, па ће то и у будуће морати радити. У рату 1912. године брзи локрети и сувише велика обазривост према тешкој артилерији нису дали могућности да и армиска артилерија успешно развије своје дејство. У битци код Куманова армиска артилерија задржана далеко у назад није учествовала ни у борби са непријатељском артилеријом, нити је својом даљном борбом ватром тукла важне комуникације, ни Кумановску железничку станицу, која је била претрпана штабовима, трупама и материјалом. У борбама код Битоља армиска артилерија употребљена је правилно 3., 4. и 5. новембра. Нарочито је поучан пример употребе наше армиске артилерије 2 . новембра 1912,'године приликом пребацивања Дринске дивизије 1. позива са одсека Вашареци на одсек Шемнице реке. : , У рату са Бугарима, Т9ПГтодине тешка оруђа, која би са успехом примила мфгу армиске артилерије у борби са непријатељс'ком јартилеријам, била су већим делом подаљена п а дивизије и |радшта су иокључиво за рачун појединих дивизија, сем у борбама око Пиротског утврђеног логора, где је армиска артилерија узела главну улогу у борбама са непријатељском артилеријам, а учествовала у борби за непосредно помагање пешадије. У великом рату, када су у 1914. и 1915. години фронтови били стабилисани, наше су дивизије поседале и браниле фронтове, који су својим пространством далеко прелазили моћ и домет оруђа наше армиске артилерије, па се зато наша артилерија делила на групе, које су придавате командантима дивизија на пуно 'расположење; поједине артилериј■ске групе, које су остале у руци команданта артилерије у армији, могле су радити искључиво у оквиру и на рачун једне дивизије, изузев при нападу и преотимању Шапца 9., 10. и 11. августа 1914. године, када је армиска артилерија I. и II. армије употребљена као корпусна артилерија комбинованог корпуса. . У операцијама на Солунсвом фронту наша је армиска артилерија правилно употребљавана. 0 важности борбе са непријатељском артилеријом нису ни у почетку велнког рата «ви били истог мишљења. Успеси у борби са непријатељском артилеријом не видс се, а. често 'се и не осете одмах; зап» су и у последњим ратовима многи виши команданти занемаривали борбу са 21 �20 Артилеријски Гласник неиријатељском артилеријом, уиотребљујући претежну снагу своје артилерије према непријатељској пешадиЈН а нарочитоу рововској војни. Оставити непријатељској артилерији да неузнемиравано ради свој посао, велики је грех баш према својој пешадији^ којој се жели помоћи. Искуство последњих ратова дало. је за право ониМа командантима, који су велики део артилерије употребљавали за борбу са непријатељском артилеријом. Но савремена борба са непријатељском артилеријом неће имати облик класичног артилериског двобоја нити ће се изводити као засебна фаза. напада или одбране. У нападу. Борба са браниочевом артилеријом почиње пре или најдоцније у почетку артилеријске припреме напада и продуж УЈе се у току целог напада са већом или мањом силином,. што зависи од прилика, облика напада и односа снага. Када се у циљу изненађења приступа нападу без артилериске припреме, онда борба'са браниочевом артилеријом почиње са почетком пешадиског напада, јер се тада браниочева артилерија мора нарочито притиснути ватром, да јој сеонемогуће запречна гађања противу нападне пешадије. У цападу морамо тежити да постигнемо надмоћност над ншршјателкжом арггилеријом најдонјније до почетка пешадиског напада, у ком циљу морамо употребити сву артилерију предвиђену за борбу са непринјтељском артилеријом, а главнина дивизиске артилерије, а по употреби и колонска а то ће бити наша армиска артилерцја. Ио мери постизања надмоћности над непријатељском артилеријом уништењем или неутралисањем његових батерија, према непријатељској артилерији остдју групе наш их контрабатерија и то групе армиске артилерије, поједине групе* из главнине дивизиске артилерије, а остатак главнине дивизиске артилерије и колонска артилерија примају улоге непосредног помагања и заштите пешадиског напада. Сва армиска артилерија не може ући у борбу са непријатељском артилеријом, но се известан део армиске артилерије мора употребити за гађање важних даљних циљева и спречавање саобраћаја, водећи при томе рачуна, да јој је најважнији задатак успех у борби са непријатељском артилеријом и да се за друге задатке може издвојити само преко потребан број оруђа. _Са почетком пешадијског напада није завршена борба са. ораниочевом артиљеријом, јер ће бранилац тежити да сву снагу овоје артилерије што доцгшје уведе у дејство. ;, �Наша артилерија у борби са непријатељском артилеријом 21 Најдоцније залагање маое браниочеве артилеријо иоже бити у против-нримеру и у зацречним гађањима за заусшавЈвање наиадне пешадије. Трајање артилериоке борбе зависи од одаоса снага, оби ка налада дужине артилер>иике шрипреме и других прилижа па бојишту. Нападачева артилерија мора пре почетка пешадиског налада изборити ватрену надмоћност над браниочевом артилеријом, јер ако браниочева артилерија остане ма и једшш само делом стабодна у овоме дејслву, <она. може заустаниши и сломнти дешадиИки нанад. Расматрајући начин борбе еа непријатељском артилеријом, претпоставља се, да је бранилац бројно'редовпо слабији у артилерији, али и при налЗДу на бројно елабијег непри!јат е м треба рачунати, да, ће и далеко отабвји браш лац 1отово редовно имати већи број батерија, но што их напада! може изЦвојити само за борбЈ' са браниочевом артилериЈом. У току пделедњег великог рага искуствам је утврђено, да ће за борбу оа непријатељском артилеријом и знатно надмоћнији нападач ретко моћи из1д војши број батерија, који ће бити већи од головлве целикупног броја браниочевих батерија, јер ће велики број нашадачевих батерија бити заузет другим лажним зедацима у току борбе. Наравко, да ће и број батерија, који ће бранилац моћи издвојити поглавито за борбу са непријатељском артилеријом бити редовно знатно мањи од броја нападачевих батерија одређених поглавито за борбу са непријатељском артилеријом. Дивизиска артилерија у току артилериске припреме напада биће већим делом заузета тучењем непријатељске пешадије, рушењем и уништењем непријатељских ровова, заклона, осматрачница, митраљеских пгезда и т. д.; борба са непријатељском артилеријом пашће у главном у део армиској артилерији, а дивизиска ће је артилерија у овом тешком задатку моћи помоћи само једним делом своје артилерије узимајући на себе гађање оних непријатељских батерија, које ће ■бити у зони доброг дејотва дивизиских калибара. Према томе, за борбу са непријатељском артилеријом нападач може употребити већи део армиеке артилерије и само иввестан број батерија из дивизиске артилерије. -Улога појединих батерија из саетава дивизиске артилерије у борби са непријатељском артилеријом често је врло незахвалпа. јер се успеси контрабатерија не могу често ни осмотрити. Т треба сметнути са ума, да се врло често треба задовољити, ако наше батерије макар само привуку на себе ватру ћепријатељских батерија или да се непр.ијатељске батерије �А ртлеријски Гласник иатерују на иромену положаја или бар да се тачпост њихоие ватре смањи. У борби са неиријатељском артилеријда општа Је тежња да се пепријатељска арииерија уништи; ако се то не може ностићи, онда се тежи, да се непријатељска артилерија ућутка или да се бар силина и тачност њеног дејства смањи, те да се сасвим или бар у неколико дејство непријатељске артилерије неутралише. Начин рушења и уништења непријатељске артилерије мењао се у току великог рата саобразно повећању броја оруђа и величине колибара, усавршавању зрна, саобразно повећању броја оруђа и величине калибара, усавршавању зрна, саобразно повећању авиације, олакшању и усавршавању осматрања гађања, а нарочито због припреме тачнијих начина припреме гађања, ирипреме метереолошје, фотографије са аероллана, реперисања по звуку и т. д., што је омогућило гађање без претходне коректуре, задовољавајући се само контролом гађања. 1 б Уништење једне непријатељске батерије може се постићи: тдчним гађањем једне наше батерије, или концентрацијом ватре већег броја надшх батерија противу Ројединих фепријатељских батерија. Најпростији поступак био би да се за уништење непријатељске батерије употреби јсдна наша батерија, .воја је вавршила што тачнију коректуру са осматрањем са земље илн из ваздуха. На овај би- с,е начин тежило уништењу једне неприЈатељске батерије са најмањим утрошком мунициЈе, што зависи од калибра оруђа, али при овом начину уништење једне непријатељске батерије захтева много времена а један аеорплан тешко врпга осматрање и контролу гађања дуже од, ;3 сата. { Према томе, овај се начин не би могао користити у краткој артилериској припреми, нити би био користан противу изненадно појављених раније неосмотрених батерија пе пријатељске артилерије, јер се за то нема времена. При садањем наорузкашу код ш с и наших суседа оруђа 150 и 155 м/м ула.зиће у састав артилериских група, чија је ипавна улога борба са непријатељском артилеријом (групе контрабатерија), Зато ћемо раомогрити величину успеха коме се можемо надати од ових оруђа у рушењу и унишгељу непријатељске артилерије. За уништењс једне непријатељске батерије при повољним условима гађаља потребно је 400—500 разорних зрна 155 м/м. Овшгики број »рна потребап је за уииштење једне пспријатељ- �Наша артилерија у борби са непријатељском артилеријом 23 ске батерије, чије је место познато и кад је на ту батерију извршена тачна коректура; али кад се положај батерије н'е може тачно одредити, да ирема томе не може извести ни тачна припрема ни тачна коректура гађања, онда ће бити потребан много већи утршнак муниције. Као повољне услове за гађање сматармо, кад се може извршиш ггачна квректура, и иеузнширивано гађање од стране непријатељске артилерије и авијације. Једно оруђе 155 м/м може са највећом брзином избацити у току пет минута 7—8 ррна. После пет минута оставити за хлађење оруђа и одмор послуге. На тај начин може се рачунати, да једно оруђе 155 м/м може у току сваких десет минута избацити 7—8 зрна. Четира оруђа могу на сваких -десет минута избацити око 36 зрна, а у току једног са-та с*о' 180 зрна. Једна батерија од 4 оруђа 155 м/и може избациги 400—500 зрна за 2 'А—3 часа само при повољним условима гађања, што значи да бИ за време артилериске припреме од 3 часа једна наша батерија могла узети на себе уништење само једне непријатељоке батерије, при нарочито повољним у|словима гађања. При неповољним у;рловима за гађање, кад место непријатељске батерије није тачно одређено, па се не може извршити тачна воректура и кад омо према томе ириморани, да за уништење непријатељске батерије вршимо гађање после обичне или убрзане коректуре, после припреме по карти или по начину ггреноса гађања, када ое место гађања једном дажином мора врнгииг гађање просторије, једна наша батарија 155 м/м за уништење једне непријатељске батерије морала би утрошити и преко 2000 раворних зрна Ако се за уништење једне непријатељске батерије употребе две. наше батерије 155 м/м, дејство ће бити сигурније и брже, али ће при томе коректура бити дужа, сложенија и тежа. При повољним условима за гађање и осматрање две батерије 155 м/м могу избацити 400—500 разорних зрна за један и по час, што значи да би за време артилеријске припреме од три часа две наше батерије могле узети на себе уништење само двеју непријатељских 'батерија, чије је место тачно одређено. Када су неповољни услови за гађање и осматрање, оваЈ се успех не би могао постићи ни у току артилериске принреме дуже од шест до осам часова. Ако за уништење једне непријатељске батерије концентришемо ватру трију наших батерија 155 м/м, онда би 400— 500 зрна потребних за уништење једне непријатељских ба- �24 Артилеријски Гласник терије могли при повољним условима за гађање изб&цити за време краће од једног часа. Према томе, артилериској групи од три батерије 155 м/м може се ставити у задатак уништење 3—4 непријатељске батерије у року од 2—3 часа са вероватним изгледом на успех само при повољним условима гађања и осматрања. Напред је напоменуто, да ни знатно надмоћнији иападач не може издвојити искључиво за борбу са непријатељском артилеријом број својих батерија, који би био већи од половине целокупног броја браниочевих батерија, из чега можемо извести закључак, да се у краћој артилеријској припреми, као што је то у пољској војни, не можемо надати велиисом упеху у рушењу и ушшггењу непријатељске артилерије, ако нисмо знатно надмоћнији од непријатељске артилерије по броју и калибрима, јер се ни у најповољнијим околностима за нашу артилерију не можемо надати да ћемо у краћој артилериској припреми од 2—3 часа моћи уништити број непријатељских, батерија,'који можемо издвојити за борбу са непријатељском артилеријом (са улогом контрабатерије), а то значи да ће несто великом броју непријатељских батерија оогати п^на слобода дејства. При горњем чистр теориском расматрању није урачунато и потребно време за коректуру; претпоставља се да је место непријатељских јбатерија тачно одређено, да је тачна припрема или коректура раније извршена, да наше батерије гађају неузнемиравано од стране- непријатељске артилерије н да непријатељске батерије нису јаче утврђене. Ратно искуство још боље но ово теориско расматрање показује колико је тежак задатак. уништење непријатељске артилерије, но при томе не треба доћи до закључка да је то немогуће и да се унапред и редовно треба одрећи тежње за уништењем непријатељске артилерије. Задатак није неостварљив, али је неоспорно тежак, јер захтева: дугу артилериску припрему напада, велике количино муниције, знатиу надмоћност у артилерији по броју и калибрима, сигурно осматрање и надмоћнију авиацпју, која ће обезбедити потребно време и сигурност аеронлана употребљених за осматрање и контролу гађања. Данас, када је научна иринрема гзђач.а толико усавршена, да се с довољно тачности може прећи на групио нађа1ве и без претходне коректуре или носле врло кратке Јгоректуре, може се противу једне непријател.ске, батерије чије је ме.,то тачно утврђено употребити за једновр^мено дејство више наших батерија т. ј. концентрација ватре нише батерија нротип једне непријатељске батерије. �Наша артилерија у борби са неИријатељском артилеријом 25 Концентрацијом ватре више наших батерија може ое иосле тачше припреме гађања ианенадно ш. ;за некшико минута бацити на непријатељску батерију 400—500 зрна. Концентрацијом оватре поетиже ее велико морално дејство, а материјажно дејогво зависи од тачности припреме гађ|ања и осматрања. Послије извршене концентрације ватре већег 'броја наших батерија на једну непријатељску батерију, ватра се преноси на остале кепријатељске батерије по реду њихове важности и опасности од њих. Изненадно, вешто и брзо изведена концентрација ватре већег броја наших батерија противу појединих непријатељских батерија, по реду готово редовно ће имати успеха, нарочито ако концентрисана ватра; затекне поједине непријатељске батерије у дејству, кад је њихова послуга код оруђа. Моралан утисак ватре, губици у пбслузи, оштећеиа оруђа, искиДане везе и т. д. редовно ће имати успеха, који се ближи уништењу по мери тачности и силине наше ватре. Морално је дејство несумњиво велико; што се тиче материјалног дејства, *оје ч и и суштину уништења, оно зависи од тачности тађања. Тачност гађања зависи од начина и тачности припреме гађања, распореда батерија, даљине гађања, тачности. осматрања и т. д. Према свему изгледа, да би најбољи начин за уништавање непријатељске артилерије била концентрација ватре већег броја батерија јачаг калибра иротиву појединих непријатељских батерида чије је место тачно одређено, нри чему се мора водити рачуна о времену шотребном за извршење тачне пријпреме и коректуре код батерија одређених за концентрацију ватре, а сем тога и о та|ктичким околностима нод којима -се врше те концентранЈије. Ма какав се начин употреби: — гађање једном даљином, — гађање двема батеријама, или — концентрација ватре већег броја батерија, тађаље, мвра бити што тачније, што захтева тачно позиавање места и координата батерија непријатељских. Кад се мора вршити гађање на непријатељске батеријо чије место шце тачно одређено, онда се не може вршити осматрање и контрола гађања, па ни тачно гађање, но се мора вршити гађање иросторије, што би захтевало огроман утрошак муниције, жоји нв би одговарао уопеху, који би се могао постићи. У том случају не би биле оиравдане силне концентра,ције са веливом густином ватре и. огромним утрошком муии- �26 Артилеријски Гласник пије но би се тада вршиле концентрације ватре за узнемириваље 'Са мањом густином и мгаого машим уггрошком муниЦИје. Ма кака® ое уопех потаигао при тађању за уништеље појетиних неирмј|атељ|С1;их батерија, не оме се занемарити и даље осматрање тих батерија, јер се често дешава, да и после успешно извршеног гађања за уништење и после довољн« великог броја избачених метака у тачном групном гађању и после концентрације ватре више батерија са тачним осматрањем из ваздуха, непријатељска батерија оживи после свршеног гађања замењујући уништени материјал и изпш уло људство. * * * Није увек потребно потпуно уништење непријатељске батерије, јер је и деломцчно уништење послуге и оруђа често довољцо да нелријатељску батерију натера да своје дејство обуетави и заћути. Питање ,јђ, у којој мери треба извести делимично рушење, па да оз једаа непријатељска батерија натера да заћути? Искуством је утврђено, да кад једна батерија изгуби једну трећину људства и материјала, онда није више споообна. за дејртво у току напада тога дана, док се оруђа не замене и губици не попуне. У ранијем чисто теористам излагању о начину уншитен,а непријатељских батерија претпостављало се, да су места ненријатељских батерија тачно одређена, али ће то бити ретко срећан случај, јер ће непријатељ бризкљиво крити своје батерије, ешелонирати и постављати неправилно и на широком фронту и оруђа једне исте батерије у циљу да отежа наше ооматрак/е и гађање, па за то треба да раомотримо, че/му семозкемо надати при гађању непријатељских батерија, чија с.у места одређена са оном тачношћу, коју даје убрзана коректура, начин преношења ватре или кад се гађаље врши само на основу припреме -по карти без таректуре, као што ће торедовно и бити. Да би се уништила једна непријатељска батерија 'чије је место тачно одређено и познато и кад се мозке извршити тачна коректура гађања, потребно је 400—500 разорних зрна 155 мм; ако се гађање врши по начину преношења ватре или се гађање врши без коректуре само на основу припреме по карти, потребно је за њено уништење више од 2000 разорних зрна 155 мм. Да би се у батерији, чије је место одређено, са-мо са проближном тачношћу, уништила једна трећина љ удматеРиЈала, потребно је око 700—800 разорних зрна. �Наша артилерија у борби са непријатељском артилевијом 27 Потребних 700—800 зрна 155 мм за делимИчно уништење и ућуткивање једне непријатељске батерије можо избацити једна батерија од 4 оруђа само у току дуже артилериске лрипреме, која би трајала више часова. Према томе, главна је мана овог начина, што се ни делимично уништење и ућуткивање, дакле неутралисање, једне непријатеивске батерије, чије место иије тачно одређено, ватром само једне наше батерије не може пДОгаћи у току краће артилериске припреме од 2—3 часа. У току 2—3 часа мењају се услови гађања, па је потребно, да се врши осматрање и контрола гађања. Кад се осматрање гађања врши са земље, онда је го лак посао; али, као што је и раније напоменуто, кад се осматрање врши из ваздуха, наилази се на велике тешкоће, јер аероплан, који врши осматрање, и контроду уађања, не може остати дуже од 2—3 часа, у ваздуху и после тога времена треба извршити смену аероплана, а нов се аероплан излаже могућности да шгрешно охвати д и јб , на који -са његовим осматрањем није почета и вршена коректура гађања, па се за то врло често дешава, Да ое гађање мора завршити пре но што се избаци потребан број зрна. Ово није једна мана овог начина неутралисања, при коме се з&делимично уништење и у ћ у ш т а њ е једне непријатељске батерије користи гађање само једне наше батериј и то разорним зрнима. Једна батерија, одређена за потпуно илм деломично уништење једне непријатељске батерије, мовке утрошити за то потребан број зрна тек у току нколико часова при чему ће непријатељска батерија увек моћи користити прекиде и неизбежне застоје у ватри, да овоја оруђа и гаослугу склони у зажлон па да св притаји и додније када нана1дачева пешадија пође у напад, да ое јави са мало оштећеном снагом и сштином ватре. Да би се избегла ова мања гађања једном батеријом противу једне непријатељске батерије, треба и у овом случају прибећи концентрацији ватре 1већег броја балерија -противу једне непријатељске. батерије, те да се потребно време за делимично уништење непријатељске батерије што више скрати и да се за сво то време одржи довољна силина ватре, која ће спречити склањање или замену оштећених оруђа и изгинуле и рањене послуге. Ако се противу једне непријатељске батерије концентрише ватра три батерије 155 мм, онда ће 12 оруђа моћи за пет минута са највећом брзином ватре избацити 80—90 зрна. Остављајући после сваке концентрације ватре од пет минута следећих пет минута за хлађење оруђа и одмор послуге, �28 Артилеријски Гласник може се рачунати, да ће три батерије на сваких десет минута моћи избацити по 80—90 зрна, а 700 800 зрна потребних за делимично уништење, којим би се батерија натерала да ватру прекине и заћути, три батерије могу избацити за 1 час и 30 минута, што значи, да у току артилериске припреме, која би трајала само три часа, три наше батерије 155 мм могу неутралисати највише две непријатељске батерије. Ако се противу једне непријатељске батерије концентригпе ватра шест батерија 155 мм, онда се делимично уништен.е и ућуткивање једне непријатељске батерије лостиже за много краће време. Шест батерија 155 мм (24 оруђа) могу избацити на сваких десет минута по 180 зрна, а '7р0—800 зрна потребних за делимично уништење и ућуткивање једне непријатељске батерије, шест батерија могу Избацити за 45 минута, а у току артилериске припреме, која би трајала три часа, шест батерија могу ућуткати на овај начин само четири непријтељскс батерије, под претпоставком, да је гађање и'осматрањ е под ловољним. убловима и неузнемиравано од стране непријатељске артидерије. р. ашијације. Ако>противу једне непријатељске батерије концентришемо ватру девет наших батерија, резултати ће бити слични. На основи ових расматрања јасно је, да се у краћој артилериској припреми напада, која би трајала највише три часа, не можемо надати да ћемо меЉи ни делимично уништити, а тиме и ућуткати и неутралисати ни онолнки број батерија, колики број наших батерија можемо издвојити са улогама контриба.тери.иц . { • ' • ' ( Кад се Нри томе има в а виду, д а ће бранилац бриаовиво крити своје батерије и да ће известан број његових батерија, остати неосмотрен за сво време артилериске припреме и да ће се иојавити тек кад нападачша пешадија пође у напад, јасно је, да нападач неће имати у тим опасним тренуцима до- вољно времена ни за делимично уништење и неугралисање неприЈатељских батерија, па се према томе истиче питање, да ли у опште и треба тежити уништењу непријатељске артилерије, кад се тај задатак не може поставити са довољно вероватноће, за његово правилно решење. Из ранијег излагања видели смо, да се не може тежити потпуном уништењу непријатељских батерија, јер би нас то одвело несразмерно великом утрошку муниције, која би се могла припремити и утрошити само ако артилериска припрема напада траЈе дуже времена — два и више дана. У пољској'војни ми за то немамо ни потребан број мунициЈе ни потребно време на расположењу и морамо се з'а- �Наша артилерија у борби са непријатељском артилеријом 29 бринути, шта да се тада ради, нарочито ако нисмо несразмерно јачи у артилерији од непријатеља, јер ни поступне концентрације ватре противу појединих батерија не могу имати исту силину дејства, јер се ни исти број оруђа не може нмати на расположењу за концентрације ватре од почетка до краја борбе са непријатељском артилеријом из овог разлога. Поједине ућуткане непријатељске батерије, противу којих су извршене концентрације ватре за делимично уништеПве, не смеју се при преносу концентрације ватре на друге непријатељске батерије оставити без осматрања и сталног притиска ватром, јер ће те непријатељске батерије тежити и успети, да са заосталим људством и оруђима понова уђу у борбу кад их ватрена олуја пређе; за то се противу сваке батерије, противу које је довршена концентрација ватре, при преносу ватре оставља у осматрању и дејтсву најмање по један вод. Продужујући поступне концентрације ватре противу појединих непријатељских батерија по редом и остављајући ио један вод у дејству противу сваке ућуткане непријатељске батерије, постепено ре смањује број оруђа и силина у концентрацијама ватре противу батерија, које доцније долаз1е на ред. Ако ја на пример заиогаета концентрација ватре са групом од три наше батерије,; онда се противу друге непријателе ске батерије може извести ионцентрација ватре од две и по батерије, а већ противу треће непријатељске батерије можг имати концентрација ватре само двеју наших батерија чија. концентрација ватре не може имати почетну оилину ватре. Ако се поступне концентрације ватре врше групом од шдаг батерија, онда се после извршене концентрације ватре на три непријтаљске батерије има на расположењу за продуЖ1ен.е поступних концвнтрација 4 и по батерије; после иввршене концентрације ватре на шест непријатељских батери^а остаје за доцније концентрације на расположењу 3 батерије, јер је шест водова остављено у осматрању и дејству противу шест непријатељских ућутканих батерија. Да би се ноотигла сидина и снага у коцептрацији вадре, оруђа не ш еју гађати Ка брвишм већом од дозвољене брзине у току времена од 5 минута, због чега све доцније концентрације ватре, у којима участвује мањи број оруђа, морају бити све дуже и дуже, па ће бити немогуће у краткој артилериској припреми вапада од 2—3 часа иввршити гађања противу овију непријатељских батерија. Издвајајући поједине ®одове и остављајући их да продуже дејство противу неутралисаних батерија, група контрабатерија се постепено слаби, тако да ће бити немогуће из- �30 Артилеријски Гласник вс-сти ни делимично уништење оних неприЈатељских батерија, које додније долазе на ред. Предње пак расматрање јасно износи, да ће у краткдц артилериским припремама, које у пољској војни могу трајатц оамо 310КОЛИКО чаоова, шгшдачева артилериЈа твшко уопети, делимично уишити и тиме ућутка и онолики број браниочевих батерија, колико ће батерија нападач имати са улогом контрабатерије, јер је и за само делимично уништење нелрцјатељске артилерије потребан огроман број зрна. Изнети број зрна за делимично уништење једне неприЈатељске батерије није увек безусловно потребан. Изненасдно, вешто и брао изведене концентрације ватре протшву појединмк нешријатељбјсих батерија |редовно ће имати успеха и ако се не нанесе већа материјална штета непријатељским батеријама. _ Само три ццпадачеве батериЈе 155 мм могу концентрацијом ватре противу једне непријатељске батерије избацити за 15 минута 180 зрна. (Пет минута концентрација ватре, пет минута прекид и последњих пет минута опет концентрација ватре). 180 зрна Ј55 мм није довољно ни за делимично уништење једне непријатеЈЈјске батерије, али је сигурно, да ће непријатељска батерија, обасута овим бројем зрна, своје дејство успорити, ослабити или и са свим нрекинути. Још лећи ће успех бити, ако се за концентрацију ватре противу једне непријатељске батерије уиотреби груна од шест нападачевих батерија, јер ће се тада само за пет минута моћи на нелријатељску батерију бацити 180 зрна. Оволика силина ватре често ће бити довољна, да тачност непријатељске ватре смањи или да и са овијем прекине. 'Гехничко извршење концентрација ватре често ће наићи на велике тешкоће, нарочито кад се жели, да у концентрацију ватре на нелријатељске батерије учествују само <ше наше батерије, иоје су довршиле тачну коректуру на гу непријатељску батерију. Тачна коректура траје доста дуго времена, па ће се десити, да се у времену, које је потребно за тачну коректуру већег броја наших батерија, промене услови гађања и да нађени елементи за батерије, воје су међу нрвима довршиле коректуру, захтевају нове поправке и прорачуне, за што треба времена. .. К'ад ’Се предузимају концентрација вацре после прии|ре|ме ио карти,,ш нагаину преноса ватре и т. д. и к ад с концептрације (ватре врше са гађан<ем просторије на војој се нелријатељ- �Наша артилерија у борби са непријатељском артилеријом 31 ска батерија са више даљина, онда у концентрацији ватре може участвавагги и врло веотики број батерија. Из иредњих излагања можемо извести, да је најбољи начин борбе са ннпријатељоком аргилеријом, при коме се примењују снажне концентрације ватре већег броја батерија ио реду њихове важности и опаонооти, јер чини силан моралан утисак на непријатељску артилерију, а њиме се најбрже ностиже највеће материјално дејство у рушењу оруђа и уништењу послуге, али је исто тако очигледно, да ће поједина оруђа и водови, остављени у дејству иротиву појединих неутралисаних непријатељских батерија, врло често бити слаби, да својом ватрам одрже неутралиоаље неириј|атељских багерија, вдје ће успети, да своја оруђа и послуту замене или да продуже дејство са смањеним бројем оруђа, иа ће на тај начин поједине непријатељске батерије бити неутралисане само за време док траје концентрација. ватре на њих управљена. За то постоји оправдано мишљење опробано искуством у великом рату, да на место рушења оруђа и заклона треба прибећи уништеЊу Нли неутралисању послуге, у ком циљу греба у борби оа нацријатељоком^ артилеријом употребити гаспа зрна, на место.разорНих или употребити једновремено и гасна и разорна зрна у потребној размери. Крај последњег рата обелеиЈвн је широжом угаотребом гасних зрна за неутралисање непријатељске артилерије. Концентрацијом ватре већег броја батерија и употребом гаснвх зрна молјо ое ва време он 5—15 минута око једпе неиријатељске батерије створити отровна атмосфера, која ће нанети више штете изненађеној послузи, но што би је нанео несразмерно већи број разорних зрна. Јако затрована атмосфера у батерији и њеној непосредној околини натераће послугу да се штити маском,.због чега је послуживање оруђа опоро и негоачно, а иосле извеског времепа и немо1гућо. Одржавање потребне густине отровних гасова око батерије лако се може постићи само са 1—2 оруђа, која би носле сврнгене концептрације ват|>е гародужшга дејство гасним зрнима. Непријатељска нослуга, натерана да дуже време носи маску, губи спокојност и тачност у раду одмах у лочетку, а после извесног времена настаје замор и немогућност дал-ег послуживања оруђа. (Наставиће се.) Диви.3. ђенерал ___ Нед. Т. Јовановић �32 Артилериј ски Гласник Средства у припреми за тачно гађање код савремене артилерије. I. Општи део. Доктрина за гађање код артилерије једна је иста за све видове овога р о д а о р у ж ј а . Најглавнији њени принципи јесу следећи: 1 . Од својих зрна артилерија тражи рушеће дејство, и то грубо и нагло; ако то не може да постигне, она се привремено задовољава п р е т њ о м р у ш е њ а — неутрализацијом. 2. Да би гађање било снажно, треба да се отвори у згодан м о м е н а т , да се изводи што је м о г у ћ е б р ж е и с а потребном густином; и .3. Да би гађање било снажно, треба да је т а ч н о . Тачносг 1 ађања добија се припремом и коректуром. Помоћу припреме артилерија уочава погрешке а рп оп (т. ј. унапред предвиђа и рачуном отклања грешке); помоћу коректуре артилерија уочава погрешке и поправља их постепеним приближавањем. Г а ђ а њ е , у о п ш т е , с а с т о ј и с е из следећих радњи: У току и з в р ш е њ а п р и п р е м е , помоћу инструмената и карата, командир батерије одређује релативни положај батерије према циљу, добивајући на тај начин почетне елементе по правцу, по даљини и висини за почетну елевацију. На овај начин он одређује, према таблицама гађања, ележенте за нормалну путању, под нормалним околностима; после овога одређује поправке, које треба учинити н а д ов им елементима, због утицаја и услова у дотичном моменту, добивајући на тај начин нове почетне елементе, приближне за почетак гађања. У т о к у и з в о ђ е њ а к о р е к т у р е командири батерија ове елементе пробају и побољшавају, премештајући ватру према подацима, које добију осматрањем, тежећи да циљ ватром покрију, како би га после у г р у п н о м гађању разрушили или неутралисали. Проблем гађања ј е на б о ј и ш т у с л о ж е н . Често се дешава, да се нема довољно времена, инструмената, карата, обавештења о циљу, података о утицајима на гађање и др., ка° и дз материјални и морални усл^ви нису подесни за тачна мерења и рачунања, већ ће се од командира батерија тражити, да саобразно захтевима ситуације отворе ватру без претходног, или дугог рада и припреме. �■Средетва у припремн за тачно гађањ е код савремене артилерије 33 Други пут ће командиру батерије бити забрањена свака коректура, већ ће му се тражити, да одмах отвори тачно групно гађање на циљеве, да би се извршило изненађење. Да би се под овако промењљивим околностима што боље одговорило захтевима, аргилериски официри, а нарочито комендири батерија, морају потпуно знати разне методе у припреми гађања, те да их у згодној прилици могу лако и сигурно употребити без губитка времена, а према условима и ситуацији, која буде у дотичном моменту. Топ је сложена и тачна машина, но изложена квару у миру и рату и техничким недостацима у фабрикацији, као ‘што је томе изложена и његова муниција са барутом; топовско зрно при гађању изложено је у свом лету кроз ваздух маси случајности, јер поред сталних утицаја, на њега, појављују се и случајни утицаји, који у многоме ремете правилан лет зрна. Топ има своје границе тачности, ма да у руци спремног командира батерије преставља тачан инструменат. Ове границе зависе од спољних утицаја на гађање, но ипак, оне се донекле могу да предвиде, њихов утицај на гађање узме у обзир, срачуна и одстрани при гађању, те се онда ипак могу очекивати врло добри резултати. Према овоме, погпуна и тачна припрема за гађање има за циљ: а) Да одреди са највећом приближношћу за дотични моменат путању зрна, чија ће елевација дати могућност, да лрви плотуни падну у близини и у правцу циља. б) Да смањи време трајања коректуре и убрза прелаз ■на групио и тачно гађање. в) Да се и од првих плотуна у коректури има користи и дејства на циљ, ако не материјалног, онда моралног. г) Да смањи зону, коју треба тући, у случајевима, када је осматрање и коректура немогућа (ноћ, магла, гађање без осматрања дању). д) Да смањи велики утрошак скупоцене муниције, коју је у рату често врло тешко добавити. ђ) Да смањи време и опасност, чему су изложени наши аероплани за реглажу, смањујући им време летења. е) Да смањи хабање цеви, тог скупоценог бојног оруђа, које је у рату често немогуће набавити. Што је већи калибар, тиме је ово питање од све веће важности. ж) Да обезбеди сигурно уништење важних циљева и објеката на бојишту као: осматрачница виших штабова, фо,рова, мостова и т. д. 3 �34 Артилериј ски Г'ласник Не уиуштајући се у разматрање метоаа рааа у припремн гаћања у обичним приликама, у начине рада, којима смо се ми сви са успехом користили у прошлим ратовима, циљ овог чланка биће, да се у њему изнесе укратко велика важносг с р е д с т а в а у служби припреме гађања з а т а ч н о г а ђ а њ е у а р т и л е р и ј и у будућем рату, па б и о о н н о к р е т а н или се водио у стилу чисто рововском. II. Топографија и авијатика у служби припреме гађања. I. В а ж н о ст т о п о гр а ф и је. При сваком гађању само су две главне ствари, које треба извршити и то: дати топу, управљачу, тачан правац на циљ и дати му потребну елевацију, да зрно падне у близини циља, или у сами циљ. О д н е о п х о д н е је потребе, д а с е к а к о у п о љ с ко м, т а ж о и с т о и у р о в о в с к о м р а т у , за пољску и тешку артилерију, п р и п р е м а г а ђ а њ а и з в р ш и ш т о т а ч н и ј е да р е л а т и в н о к р а т к о в р е м е , па'било да смо на самом положају, било да из далеке позадине њему идемо. Због тога, ппо се батерије постављају заклоњене, а циљевжсе могу видети са удаљених осматрачница од батерија (или са авијона или балона), тачна припрема у будућем рату ће се извршити само посредним путем, који се оснива на употреби карата (планова управљача), на којима се могу тачно одредити места наших батерија, циљева и осматрачница, па се према томе из карте могу лако одредити почетни елементи за гађање. На овај начин, п о т п у н а и т а ч н а п р и п р е м а за гађање врши с е р е д о в н о по т а ч н о ј к а р т и в е ћ и х р а з мера, обично размере 1;25.000 и 10.000, а у нужди картама мањих размера 1:50 и 75.000. Да би се дошло до тачних почетних елемената за гађање са карте, на њој се мора најпре тачно одредити: место наше батерије и циља. па тек затим предузети остали рад. Да би се изнела стварна корист и важност од карата у припреми гађања, размотримо п о ч е т н е е л е м е н т е з а г ађ а ње. У почетне елементе за гађање долазе: а) Даљина од циља; б) Месни угао пиља; в) Зрно и пуњење за гађање; г) Таблични угао за даљину до циља; Д) Елевациони угао за даљину до цил.а; �Средства у припреми за тачно гађање код савремеие артилерије 35 ђ) Угао правца батериског снопа на циљ; е) Ширина батериског снопа према ширини циља ; ж) Висина заклањања батерије у односу на опасне гребене, и з) Апсолутна висина батерије и циља. Било би идеално, кад би успели, да са карата, ако не све, онда већи део овах елемената можемо тачно одредити. Ако размотримо сваки од ових елемената понаособ, видећемо следеће: Имајући на карги тачно одређена места батерије и циља, имамо могућносг да за неколико тренутака одредимо; даљину до циља и месни угао циља, као и угао правца батериског снопа на циљ, у односу према географском северу или некој нишанској тачци, која се налази, како на земљишту, так« исто и на карти. Знајући величину еквидистанције на карти и имајући нагибно мерило, ми ћемо брзо одредити нагиб падине виса где је циљ. Знају.ћи ово и карактеристику циља, како осматрањем земљишта, тако и студијом карте (да ли је око циља мања или већа шума, камењар, чиста земља, ровови или ампласмани од земље или тврдог материјала), можемо се брзо и сигурно определити на избор зрна и упаљача, а према нагибу падине виса код циља, изнаћи одговарајуће пуњење, чији је упадни угао на даљини циља, већи од нагиба земљишга код циља. На овај смо начин у могућности, да одмах срачунамо почетну елевацију за даљину до циља, која ће бити равна алгебарском збиру из табличног и месног угла и његове поправке т. ј. Е = Тд ± 8 ± р З ; где је ТА таблични угао за топографску даљину (А) до циља. На исти начин, знајући на карти удаљење (<3) заклона (маске) од положаја батерије, можемо са ње дознати и висину заклона у метрима (ћ) или хиљадитим (а), па ћемо из тога дознати и висину заклањања (дефиловања) батерије, у односу на извесни опасни гребен по формули Н = <1(в — Б’), где је 8' месни угао циља мерен од гребена заклона, а з месни угао заклона за висину топовског колена. Из познавања ових елемената могу се на карти, тако исто брзо рачуном и графичким путем, одредити тучени и нетучени простори. Тако на|мања даљина за свако оруђе у извесном правцу и за извесно зрно и пуњење из формуле ТА ± 8=*-±1б биће равна: У хоризонту оруђа . . . . Т т:п= з-(-1с1 У линији циља Т т111= в ± М + 3 3‘ �36 Артилеријски Гласник где је 8 месни угао заклона (за висину топовског колена), И таблични угао за удалење (<1) батериЈе од заклона и 3 месни уггшциља. Најмања даљина одговара по таблицама гађања табЛИЧНОМ углу Ттјп* Ако по карги предтерен не иде у линији циља, но ]е променљив, било да се диже или спушта ка циљу од ове линије то можемо по карти тачно оредити падне тачке по]единих 'п"тања, у извесном правцу према хоризонту о р у ђ а ; из висинске разлике тачка путање (у хоризонту оруђа) и њених пројекпија на земљишту, можемо одредити њихове месне угле према батерији, па према томе можемо поправити најмању даљину нађену за хоризонат оруђа — за промену ових месних углова 8 \ 8 2, 8 3, и т. д. (Сл. 1). Радећи тако поступно приближавањем, доћи ће се до тачке М на земљишту, те ће се тако добити графичким путем тачна најмања даљина, не ОБ, но најмања даљина по линији циља ОМ, а на предтерену мерена од К до М. На овај начин, моћи ћемо на карти обележити, како тучене, тако исто и нетучене просторе, водећи рачуна, да мртав простор зависи од облика путање; он се мења врстом топа, који је на положају, према пуњењу којим оруђе гађа, као и према правцу у ком гађа. На крају, знајући апсолутне висине места батерије и циља, под нормалним околностима (ако је темпаратура-ј-15°С) и без барометра, знаћемо барометарски притисак и густину ваздуха, а тиме и тежину ваздуха, односно разлику у тежини ваздуха од нормалне, (пошто је за сваких 100 м повећане висине, тежина ваздуха мања за 14 мгр од нормалне 1.208 гр.). По овоме имамо могућности, да срачунамо одма како промену у домету због тога, тако исто и промену у темпирању. Ако је циљ већих димензија, а карта већих размера и тачна у детаљима, то се и његова ширина може на карти обележити. Како се у батерији пре гађања батериски сноп увек образује паралелан, то ешалонирање за поделу ватре по циљу, према ширини циља, командир изналази по ф ормули: Рт Јт еш = _Р_— А , где је и -™- паралакс ширине циља и батерије, добијени број даће нам величину поправке скретања за о. и 4. оруђе ради поделе ватре по циљу : Б је удаљење батерије од циља; — Гт и Гт је ширина циља и батерије. „ , п„ Из свега тога, до сада реченог, излази да нам тачна Р пружа могућност, да из ње м о ж е м о б р з о и л а к о , са задовољаваЈућом тачношћу, да изнађемо оне почетне еле- �Средства у припреми за тачно гађање код савремене артилерије 37 менте, потребне у припреми за тачно гађање, који ће огарантовати добар почетак ватре, односно који ће знатно скратити време трајања коректуре, уштедити скупоцену муницију и на крају, који ће омогућити, да произведемо изненађење код непријатеља, што ће често играти врло велику улогу у рату. При раду са картом незгода је, не изналажење почетних елемената за гађање, но тачно одређивање места батерије (топп управљача) и места циља. Како са картом можемо доћи на место батерије, оријентисати се и извршити потребна мерења углова унструментима, то је доста лако одредити место батерије на карти, и то са све већом тачношћу, ш то се б у д е и м а л о више в р е м е н а з а тај ра д и б о љ и х и о с т р у м е н а т а . Сва т е ш к о ћ а л е ж и у о д р е ђ и в а њ у м е с т а циља нарочито з а к л о њ е н и х н е п р и ј а т е љ с к и х б а т е р и ј а , депоа, заклона, приближница и т. д. Ако се овакав циљ види са осматрачница, то га можемо на карти са довољном тачношћу одредити, било према самој конфигурацији терена и појединим објектима, који су око њега, а који се и на карти налазе; било на једној визури од командира К, под извесним углом а од севера, или неке нишанске тачке, која се и на карти налази, а на телеметарски измереном одстојању Б, пренетом по линији К0Ц у размери карте. (Сл. 2). Ако се овакав циљ види, или пак блесак пламена, дим, прашина или светлост, онда се то место може одредити пресецањем са друге 2 бочне тачке А и Б, више или мање удаљене од К0, одакле се овај циљ Ц може видети. У колико је тачнија карта и у колико се буде боље видео циљ, у толико ће се његово место на карти моћи тачније одредити, било са саме осматрачнице К, било пак са других бочних тачака, којих већ има на карти или које ће се се морати да нађу и на карти одреде. Ако је циљ тако з а к л о ње н , да га а п с о л у т н о не м о ж е м о в и д е т и ни са б о ч н и х о с м а т р а ч н и ц а , о нд а нам н и шт а д р у г о не о с т а ј е , но ј е д и н о у з д и з а њ е о с м а т р а ч а на б а ло н , или пак о с м а т р а њ е м и ф о т о г р а ф и с а њ е м с а авиј она, шт о ћ е м о у с л е д е ћ о ј г лави д е т а љ н и ј е из не ти. У рату, не само рововском но и у п о к р е т н о м ћемо, врло често доћи у положај, да припремимо тачну и изненадну ватру на непријатеља и често баш тада нећемо за овај рад имати ништа друго сем карата 1:50.000 или 1:75,000, �38 Артилеријски Гласник које ће нам ипак пружити, ако не потпуно све податке за почетак тачног гађаша, но ипак најглавниЈе за почетак тачне корекгуре. Воло често треба у гоњењу, одступању, одбрвни и т. д аа још на великим даљинама од 8, 11 и више километара тучемо непријатељске колоне, комору и т. д., ко]е се иалазе на главном путу у куегању, а о месту-зони, где се непријатељ креће, извештени смо од авијона, балона, мештана, осматрача и др. Довољно ће бити, да нађемо тај простор на карти, а на дотичном путу, те да га можемо б р з о и л а к о , ма у које доба дана или ноћи, ставити под ватру и унети немир или панику код противника. Често треба са свим- изненада пренети тачну ватру на осматрачнице виших штабсва или објекте, који до тог момента нису никад ни гађани, а у -зони су објеката, које смо гађалђ. Треба .еамо мали рад на карти, да се види релагивни о д н о с д а љ и н а и в и с и н а нових циљева према старим н нађе нов угао п р а в ца , па да се пренесе тачна ватра на нове пиљеве. Често ће се пој^вити потреба, да се туку разни заклоњени^стални цикеви и објекти, које можемо на карти сигурно наћи (мбстсви, села, вароши, шума, цркве, разни депо-и, раскрснице и т. д.) и на које не морамо вршити осматрање. По карти и на овакове циљеве можемо извршити често врло тачна гађања. Једном речи, у колико је тачније израђена карта и већих размера и у колико се буду тачније одредила места батерије и циљева, у толико ће се тачније моћи да срачунају почетни елементи за гађање, па ће се са већом сигурношћу и вероватноћом, моћи да отпочне таква коректура, која треба само да провери, или са неколико метака и за кратко време да побољша ове елементе, па да се одмах пређе на снажно ефикасно групно и уништ1 вајуће гађање. Из свега овога произлази велика важност и корист добрих и тачних карата, од којих савремена артилерија може највеће користи имати. Зато треба да је стална брига Војне Управе, да још за време мира изради за пелу нашу земљу, као и за будућа ратишта суседних земаља, тачне карте, размере 1:25.000 и 1:50.000, а у крајњем случају размере 1 :75.000 са свима потребним детаљима на терену и што је ОД нарочите важности, да их још за време мира изда трупама на руковање. �Средетва у припреми за тачно гађање код савремене артилерије 39 Свог командног елемента у артилерији треба да је дужност, да у п о т р е б у к а р а т а ва б р з а и т а ч н а г а ђ а ња што више одомаћи код јединииа, као и да вежбама у трупи и на гађањима утиче, да се овај рад искоришћује увек, кад то ситуација буде захтевала и прилике буду дозвољавале. 2. В аж н ост авијатике у припреми з а гађањ е. Због силног артилериског дејства, у највише прилика, сва непријатељска артилерија била је тако заклоњена да се никако са земље нису могла да одреде места, где се ова артилерија налази. Ово је исто био случај за непријатељска: рововска оруђа, пасивне ааклоне, где је непријатељ држао резерве, за приближнице којим је ојачавао поједине ослоне тачке и т. д. Једном речи, сем пр.едње непријатељске линије ровова, која је била н а в о ј н и ч о ј ивици о к р е н у т о ј н а м а , о н ј е био невидљив, отуда је на нас уирављао, како кад, јачу или слабију ватру, а ми нисмо били у могућности, да му одмах са тачношћу и сигурношћу одговоримо једино зато, што нисмо могли да одредимо места, одакле он ту ватру на нас управља. Према овоме, кад се место заклоњеног нецријатеља, односно место заклоњеног циља не може сигурно да одреди, никаквим осматрањем са земље или из вазауха од осматрача са балона или аероплана, то с е п о с т и ж е ф о т о г р а ф и с а ње м са авијона, јер све што осматрач-авијатичар буде пропустио, објектив на фото-апарату неће пропустити. Фотографски нам снимци достављају боље податке о месту циљева, но ма какви добивени извештаји. Тако исго, снимањем циљева после гађања и испитивањем резултата гађања, бићемо у могућности да судимо о успеху гађања. Опити последњих ратова на западу и к од н а с показали су, да се а е р о ф о т о г р а ф и ј а користи не само у р о в о в с к о м но и у п о к р е т н о м рату. Л1а где се налазио непријатељ (изузев у великој шуми или насељеном месгу), па било да отвара ватру или не, и ако га осматрач са авијона не види, фото-апарат то неће пропустити и на фото-снимку видеће се сви детаљи. Процес изазивања и израде фото-снимака може се вршити у нарочитим ауто колима и за време покрета, ти ће се снимци добијати и у покрету врло брзо, дајући податке артилерији, да по карти и овим фото-снимцима одреди тачно места непријател.ских заклоњених батерија и других циљева и објеката. �40 Артилеријски Гласник Да би се артилерији пружиле брзе и стварне користв од ових фото-снимака, њој је потребно, д а п о р е д њ и х д оби1е на ка р т и т а ч н о о д р е ђ е н а м е с т а заклоњених циљева, која су снимљена, како би предузела извршење тачне припреме за гађање по карти. Због овога је н е о п х о д н о п о т р е б н о , да се у ш табовима дивизија или армија, уз ескадриле налазе и топографске секције. које ће моћи и у покретном рату уаа]амним радом, студијом фото-снимака и карата, аерофотограметријом брзо п р е т в а р а т и в а з д у ш н е ф о т о с н и м к е у п л а н о в е , односно које ће моћи брзо и са задовољавајућом тачношћу да снимљене заклоњене циљеве п р е н е с е т а ч н о н а к а р т е , и да њихова тачна места у к о о р д и н а т а м а д о с т а в љ а ј у артилерији ради тачног гађања. Не упуштајући се ,у користи.које авијатика пружа артилерији приликом извиђања, обавештења о циљевима и извршења реглаже, ми ћемо ово излагање допунити само оним, што нам фото-снимци пружају у припреми гађања. Тако, из фото-снимака можемо изнаћи и утврдити: — место непријатељских батерија и других циљева; — број и распоред оруђа на положају, места осматрачнице командирове и прилаз из позадине Оатерији; — по размери фото-снимака може сеодредити: ширина фронта батерије (циљева) као и њено удалење од топографског гребена; — нагиб падине где је батерија заклоњена (према предњем нагибу кога можемо да измеримо или рачуном да нађемо), следствено и висина заклањања, као и степен заклањања ових циљева; — карактер земљишта око батерије, као и његове даље околине; — на крају, у извесним случајевима може се утврдити и то, да ли се из батериских заклона гађало или не, по снимљеним млазевима пламена из топовских цеви. При косом перспективном (панорамском) снимању са авијона на фото-снимпима се може уочити, поред тачне мреже непријатељске фортификациске организације, још и у рововима не само поједини стрелци, већ и митраљеска гнезда, улази у блиндаже и т. д. Поред овога, употребом стереоскопских фото-снимака још у већој мери је пружена корист артилерији у припреми ва гађање, Јер се студијом ових снимака добија бољи појам о створу, рељефу и карактеру земљишта код ааклоњених циљева, пошто се на овим снимцима сви предмети око циља виде у перспективи — као у природи. �Средства у припреми аа тачно гађање код савремене артилерије 41 На свом снимку често ће се открити вешто маскиране батерије, као и дубина ровова, висина насипа, гребена и друго. Да би се пратио рад непријатељев и његова заваравања о поседању заклоњених батерија, заклона, ровова и др. треба вршити како ч е с т а и н о в а ф о т о г р а ф и с а њ а , тако и извођење и снимање из ваздуха, како би се на тај начин могло утврдити, било самим осматрањем или и са фотогрмфија, кој и су о б ј е к т и п о с е д н у т и , а ко ј и су л а ж н и и н е п о с е д ну т и. На овај начин, моћи ће се од снимљених и пронађених непријатељских заклоњених батерија, ровова, заклона и др. одбацити и не узимати у рачун за гађање сви ови објекти, који нису поседнути и који су пасивни или лажни, а сасредити пажња и вагра на праве и поседнуте објекте. Све до сада изложено по овом питању, даје довољно доказа, колику ће важност и улогу имати авијатика и фотоснимци у служби артилерије а нарочито у припреми за гађања, при тпчном одређивању места заклоњених циљева ради тачног гађања. Како се непријатељ може по фронту премештати и мењати план рада свог, то је потребно непрекидно водити рачуна о поседнутости непријатељског положаја. Због овога је потребно имати сталну везу између ваздушних ескадрила, топографских и мерничких оделења у дивизији и армији и артилериских осматрача на земљи, како би се узајамно утврђени и сређени податци могли најбоље искористити и како би могли дати артилетији оне користи, које она од њих тражи, а које се састоје само у томе, да се одреде места непријатељских заклоњених циљева, који су у дејству. Тога ради, Војној Управи и свом командном елементу у артилерији биће дужност, да верујући у велики значај и корист, коју авијатика својим извиђањем и фотографијама пружа артилерији, развија ово веровање код свих трупа и узајамним радом у миру, створи сигурну подлогу за успешан и користан рад у овом правцу у будућем рату. Кад је непријатељ тако заклонио своје батерије (маскирањем, камуфлирањем или скривањем под земљу и под кровом), да се ни по најбољим фото-снимцима и ваздушним извиђањем не може одредити, где је место њихово, остаје као последње и једино могуће средство, да се оне пронађу употребити мерничка оделења за хватање звука. �42 Артилеријски Гласник 3. В а ж н о с т п е р сп ек т и в н о гп а н о р а м ск о г сн п м ањ а у артн лерији. Као важно и корисно с р е д с т в о у п о к а з и в а њ у циље в а за гађање, при преносу ватре и промени циљева; као средство за брз и лак споразум између артилериских стареП1ина као и за везу артилерије и пешадије; као помоћно средство у допуни припреме за гађање, где 1те се после реперисања по карти — рачуном или самим гађањем — унети сви потребни почегни елементи за гађање на све циљеве у зони осматраша, — јесу панорамски (перспекуивни) снимци израђени са оних тачака, одакле ће се, земљиште доцније и посматрати. Ови снимци престављају земљиште у зони осматрања, посматрано косо и израђено у перспективи т. ј. израђено онако, како се у ствари предметн^. на земљишту нашем оку престављају, како по међусобном њиховом положају по фронту, тако исто и по односној њиховој величини по дубини. Док се најрростији^ овакви снимци, рађени за најкраће време, као'просте скице, могу користити за брзу везу, споразум и показивање Диљева и онда, када карата и фото-снимака нема, дотлђ тачђо и потпуно израђени ови снимци, било руком или фотр-апаратима, у извесној размери и са свима потребним детаљима, пружају драгоцене податке, како вишем командном елементу у артилерији за тачно означазање циљева и зона за тучење, тако исто и командирима батерија, како за тачно уочавање циљева и свих детапа на њима по целом фронту, тико исто и за брзо оријентисање на непознатом земљишту, као и за лако и тачно преношење ватре на све циљеве. Ако се жели при овом раду, да се има стварне користи од ових снимака, потребно је, да они буду рађени са оних места, одакле ће се они и користити; ово нарочито у планинском терену. У равничастом и једноликом терену моћи ће се они искористити и онда, ако су за већи број батерија рађени са средине зоне — положаја на коме су те батерије пласиране, у противном може и овде наступити случај, да панорама непријатељског фронта крилним батеријама изгледа другојачија, него што је на снимку. Да би снимак био од користи, на њему морају бити сви потребни податци о размери, циљевима, називима земљишта и појединих објеката, као и о потребним елементима за правац, дал.ину (елевацију), темпирање, скретање, месне угле и др- �€редства у припреми за тачно гађање код савремене артилерије 43 111. Топографски, метеоролошки и балистички утицаји и њихов прорачун у припреми за тачна гађања. Прописи наше ратне службе веле: „Артилерија има задатак, да својим снажним и моћним ватреним дејством помаже пешадију; у нападу да ломи све препоне, које сметају њеном напредовању, а у одбрани да јој омогући непоколебљив и победоносан отпор“. Према томе, артилерија мора добро да гађа; сва остала настава је мањег значаја (тач. 63. Упута на наставу и вежбе у војсци). Да би гађање дало добре резултате, оно мора да ]е снажно — ефикасно, т. ј. треба да је тачно. Тачпост гађања добија се потпуном и тачном припремом гађања, јер се њоме артилерија користи, да унапред предвиди и искључи све могуће грешке и случа]ности. Опште-бројне таблице гађања, које карактеришу балистичке особине оруђа за која су израђене, срачунате су по извршеним гађањима на полигонима, чија је апсолутна висина 150 м. (сем за алпијске брдске батерије од 65 мм М. 1906. за које је прорачун вршен на 1500 м. висине) и под следећим нормалним околноцтима, т. ј. онда, када је: — демпература ваздуха + 1 5 °С , — атмосферс(<и притисак у ваздуху 750 мм, — влажност ваздуха од 50—75% ( ‘/»— %)> односно, кад је тежина једног кубног метра ваздуха 1208--1.210 кг. (или 1 литра ваздуха 1 грам и 208—210 милиграма). — када је ветар раван нули кроз све слојеве ваздуха, кроз које зрно треба да прође у лету до циља. Сем овога, таблице гађања су срачунате за нормалне вредности: тежине зрна, снабдевеног одређеним моделом упаљача; почетне брзине, назначене на челу сваке таблице, која одговара средњој партији барута, температури од 15°С и добу, када партија барута пролази кроз њену средњу вредност (пролеће или јесен). Поред овога, гађање за прорачун таблица вршено је за нови образац-цеви, која нема проширености и која није уморна. Не буду ли при гађању све ове теориске погодбе задовољене, то ће средња путања зрна и средња тачка ра спрскавања бити изложене разним променама, те се не могу добити ни резултати од гађања, који се очекују. Величина одступања добивених резултата од табличних, зависиће од разлике између нормалних услова, под којима су таблице рађене, и оних, под којима се дотично гађање врши. �Артилеријски Гласник 44 П од вамо дневним збир свих и осталим у т и ц а ј и м а п о д р а з у ме т о п о г р а ф с к и х, а т м о с ф е р с к и х и бал и сти ч ки х утиц аја » т о е б а о д стр ан и ти о д г а ђ а њ а , ко]е с в о ј утица] п огл ав и то п о казу ју у п ром ени до м ета, те м п и рања, као и у п р о м ен и правца. о в о г а , а к о с е п р и т а ч н о м г а ђ а њ у у артилериЈи н е вод и о зб и љ н о г р а ч у н а о дн евни м и о с т а л и м у т и ц а Ји м а , м а к а к о све би ло п ри п рем љ ен о, га ђ ањ е н ећ е з а о д р е ђ е н о в р е м е д а т и о н е р е з у л т а т е , м о р а л н е и м а т е р и ја л н е , к о ји с у с е о д њ е г а о ч е к и в а л и ; а а к о с е д о ц н и је д е ј с т в о и п о с т и г н е , т о ћ е б и т и п о с л е в е л и к о г у т р о ш к а м у н и ц и је , и з г у б љ е н о г в р е м е н а и на ш тету брзи н е и звр ш ењ а за д а тк а . Због у предњем излагању важности топографије речено је, да се дднас код савремене аргилерије смагра к а о п р а в и л о , д а с е т а ч н а и потпуна припрема г а ђ а њ а и з в о д и ј е д и н о и с ћ м о по т а ч н и м к а р т а м а в е ћ и х р а з м е р а 1:25.000 и већим, а у недостагку ових, по тачним картама мањих размера 1:50 000 или 1 :75.000 или тачним телеметрима са базом у самом дурбину, дужине 1'20 м. и већим. Пређе и пред поставком да се изведе најтачнија припрема, без узимања у обзир дневних и осталих утиција, због разних утицаја при гађању, грешило се у даљини за 10%. те да се циљ погоди морао се обасипати. простор једном новом топовском цеви од 'До Даљине гађања. Ово је правило важило некад, када се случајностима није било доскочило као данас. Ако пак искључимо дневне и остале утицаје, у колико се они законски и правилно појављују, онда треба обасипати много мањи простор по дубини, нарочито у случају, када смо установили умањену способност цеви т. ј. њену замореност и похабаност и то најбоље опитним гађањима из ње. При овоме ипак треба имати на уму, да су у неку руку и дневни утицаји потчињени случају, те да ]'е њихов прорачун скопчан са извесном несигурношћу, чији утицај на дејство гађања не можемо, разуме се, умањити само кошењем и тучењем по дубини. Из теориских истраживања и вршених опита о вероватној несигурности дневних и осталих утицаја проистиче 7Рм! т1‘п’ Д3 “ЗС 33 сваки километаР даљине прати грешка од га т т , а’ К° ]а Се пРактично показује, као мера несигурности, са којом имамо да рачунамо. �•Средства у припреми за тачно гађање код савремене артилерије 45 Из овога изилази, да Бемо и при најтачније срачунатој теориској даљини аа почетну елевацију при гађању на 10 км. довести метке на 70 м. у близину циља. Ова вероватна грешка, односно растураше, од 0.7% даљине =■ 1 Вд, значи дакле, да можемо рачунати са тиме, да Ђемо се у Ч, свих догађаја приближити циљу до на 05% даљине, у % догађаја до на 1%, а у 95% догађаја до на 2% даљине (види сл. 6 са рачуном). Ови су бројеви само вероватно-теориски закључци. Ако се хоће, да у 95% догађаја будемо сигурни, имали би према томе да тучемо простор по даљнни за 2% даљине с обе стране циља, што износи укупно 4%Пошто пак растурање само за себе износи округло 1% (0'7) даљине, то би на основу ових теориских разматрања, требало да се туче простор по даљини, искључивши дневне и остале утицаје, с а м о 3% д а љ и н е , а не као пре 10%. Због овогз, при оваком гађању и уштеда у муницији је врло велика. Пређе се морала обасипати елипса величине, чија је дужа осовина била 10% даљине; мања осовина је била од прилике Уј веће осовине елипсе. (Сл. 3). Површина једне оваке обасуте елипсе сразмерна је производу обеју осовина. На основу ових нових предлагања, т. ј. после узимања у рачун дневних и осталих утицаја, при гађању се смањују величине осовина елипсе према пређашњем у размери 10:3. Међусобни однос површина биће: 1 0 х 1 0 ; З х З или 100:9. Према овоме, д о к с м о п р е з а т у ч е њ е ц и ља т р е б а л и на пр. 100 м е т а р а , с а д а , и с к љ у ч и в ш и дневне и ос тале утицаје, у површини коју треба обасипати добијамо гу с то груписање метака ■око ц и ља с а м о с а 10 м е т а р а . Из овога разматрања можемо да закључимо : д а ћ е м о д а н а с п о д и с т им у с л о в и м а , са и с т о м к о л и ч и н о м м у н и ц а ј е , м о ћ и д е с е т п у т а в и ш е д а у р а д и м о , но што је то б и л о раније. Познавање свих ових утицаја на гађање неопходно је за све артилериске официре. Руковаоцима гађања оно ће послужити, да од својих оруђа извуку највеће користи, а познавање основних услова и утицаја за гађање спречиће остале артилериске команданте, да од својих батерија траже у појединим моментима и оно, што се не може постићи, док ће у другом случају они моћи од њих да траже и највећа напрезања и најтачнији рад. �46 Дртплеријски I ласник опућа Оруђе није увек на иишУп» ---------------- -----„ч д т „ „ р Љр п с к и . — Кубни метар ваздуха у нивоу јачином. в) Б а л и с т и ч к и . — Цев којом се гађа, и ако је нова, не даје исту почетну брзину, као и цев-образац, којом се гађало при изради таблица гађања. Барутна пуњеша израђена су са извесним толеранцијама, те свако има извесну брзину сагоревања. Барут није увек. на температури од Зрна немају увек теориску тежину, ону из табдица гаЏња. Употребљени упаљачи се разликују од обрасца, са којим ре гађалр на полигону. УпотребАене топовске цеви су мало проширене (изхабане) и истрошене те не дају табличну почетну брзину. Налхкову свега напред изложеног, да би се у извршењу топовске и тачне припреме за гађање, дошло до тачних почетних елемената за почетну елевацију (први плотун), комзндир батерије има тачно да срачуна: а) почетни правац, б) почетну елевацију за даљину до циља, и в) почетно темпирање. Не упушгајуНи се у начине рада и само срачунавање, што је ствар командира батерије, ми Кемо изнети само оне факторе и утицаје, који се при овим срачунавањима морају узети у обзир, — и казати резултате добијене од тога. 1. П р а в а ц. — Да би се добио тачан правац на циљ, што је од особите важности при тачном гађању, у г л о в н о скре тање за топ управљач, н а ј б о љ е ј е у з е т и с а к а р т е в е Н и х р а з м е р а , и т о мерећи транспортером угао између циља, (обележеног на карти) и географског севера мо«е се узети и каква друга нишанска тачка, која се налази и на карти, а и топ је види. Ј е д и н о у с л у ч а ј у каднерасполажемо тачнимкартама, м о ж е м о пр а в а ц давати и и н с т р у м е н т и м а - б а т е р и ј с к и м дурбинима. ,. ,_^?ПУ управљачу даје се правац на циљ, угломер-бусолом М. 15 (аустријском) или М. 17 (француском), кад су потпуно контролисане и кад се при раду са њима узме тачна деклинација за дотично место, или директним нишанењем на ни- �Средства у припреми за тачно гађаље код савремене артилерије 47 шанску тачку, ако је према њој и мерено угловно скрегање извесним инструментом. При овом раду, треба да је место топовско потпуно равно. Ако ово није случај, и оруђе нема нишанску справу за аутоматско отклањање деривације и нагнуће осовине, (дотеривањем попречне либеле да врсуни и узимањем топографске даљине на даљинару, када се стуб гониометра у лево нагне за величину деривације, онда се морају узети у обзир и рачун и величине поправака за деривацију и нагнуће осовине, које одговарају топографској даљини гађања. На крају, узима се у рачун и јачина и правац бочног ветра (УТу), те се према таблицама поправака за одговарајућу величину и са одговарајућим 'знаком узме и ова попоправка. Алгебарски збир свих ових величина (Ог + Д + С-)-\Уу) даће теориско почетно у-гловно скретање за гоп управљач. Ако је командир удаљен од топа и угао мери инструментом, — онда командир мора да је апсолутно сигуран у израчунавању угловнбг скретања и да је у овом раду искључена грешка у величини и знаку.за поправку конвергентности и паралак(.у<:иначе је без вредности цео рад. (Ш је угловно настојање између циља и севера или нишанске тачке). На овај су начин узети у обзир сви утицаји и ако је тачан рад био у свему, можемо се надати, да грешке у правцу на циљ неће бити или можда биће око 5 —10 хиљадитих, што ће се првим метком поправиги. 2. П очетна елевац ија аа даљину до циља. Даљина до циља оцењује се по карти, узимајући за почетак у раду и срачунавању топографску даљину по карти. Једино кад немамо тачних карата, место топографске даљине може се узети даљина мерена тачним телеметром са базом у дурбину и то само у случају: ако је телеметар прецизно испитан и зна се његова грешка у мерењу, ако му је база 1 м, и као је лице које мери даљине, сигурно у мерењу са њим и увек подједнако рааи. На овај начин, пошто се има тачна топографска даљина до циља приступа се даљем срачунавању, на тај начин, да се одстране сви топографски, атмосферски и балистички утицаји на путању зрна, да се нађе величина ових утицаја, те да се гађање отпочне са једном теориском даљином, са којом би избачено зрно, требало да падне у близини циља, најдаље за 3% даљине до циља. а) Т о п о г р а ф с к и у т и ц а ј и с е одстрањују на тај начин што се срачуна било по карти или тачним инструментом �48 Артилеријски Гласник месни угао до циља, рачунајући га од самог оруђа и з а с в а к о о р у ћ е понаособ, а не са гребена заклона маске, При овоме узимати у рачун висинску разлику поЈединих топова према циљу. . , . Ако је даљина толика, да |е њен таблични угао већи од 10° или 18%оо> 0НДа се за тачнУ елевацију, мора по таблицама гађања, да одреди и поправка месног угла. На овај начин, при положеном и убацном гађању, за почетну елевацију, поред срачунате теориске даљине, даће се оруђу и одговарајући месни угао са његовом поправком. При вертикалном гађању табличном углу додаће се само поправка месног угла или, ако се ради даљинаром у метрима додаће му се половина надвишења циља и батерије. Ако топови нису у једној линији и истом удаљењу од циља, то треба тачно наћи за сваки топ, разлику у даљини до циља, и то према топу управљачу, и ту разлику за сваки топ додати топографској даљини. Оваким радом одстрањени су сви топографски утииаји на даљину гађања. б ) А т м о с ф е р с к и у т и ц а ј и . У ове утицаје д ол ази : тежина кубног метра, у моменту гађања, која резултира из температуре и барометарског ' притиска, односно надморске висине где је батерија и циљ, и средине заздушне, кроз коју зрно пролази. Т е м п е р а т у р а и б а р о м е т а р с к и п р и т и с а к мери се у самој батерији или се добија пред гађањем од метеоролошке станице, те ће, помоћу таблица поправака сваки командир, моћи за неколико тренутака одредити тежину ваздуха и промену домета због овог утицаја. Тако исто, на путању зрна утиче јако и у з д у ж н и в е т а р , чија се брзина и правац у односу на север добије из метеоролошке станице или код саме батерије. Одређујући угао између правца ветра и правца гађања, помоћу таблица поправака, тако исто брзо ће се одредити поправке домета за брзину уздужног ветра. При овоме треба пазити, те узети у рачун брзину ветра, за ону висину, која одговара 2/3— Уг висине темена ординате путање, даљине на којој се гађа. Узимањем одговарајућих поправака у домету, за тежину ваздуха и уздужни ветар са њиховим знаком, и додајући их топографској даљини, одстрањени су и атмосферски утицаји. в) Б а л и с т и ч к и у т и ц а ј и . Од многих, напред побројаних балистичких утицаја, з а с а д а пре почетка гађања, узимају се у обзир, и срачунавају (код Француза) с а м о у т и ц а ј и з б о г р а з н е т е ж и н е з р н а и друге т е м п е р а туребарута однормалне. �Средства у припреми за тачно гађање код савремене артилерије Када се по таблицама гађања одреде промене домета и ове поправке са одговарајућим знаком узму у обзир — онда су се са овим рачуном и завршила срачунавања свих познатих и мерљивих утицаја а тиме је у главном и одређена теориска даљина за почетак гађања. На овај су начин, овим срачунавањем, одстрањени ови утииаји : месног угла (8) тежине ваздуха (с1гг) уздужног ветр (с!№х) тежине зрна (с!Р), и температуре барута (с110) које нам даје ДУо. Алгебарски збир свих познатих утицаја (М) са топографском даљином (А), увећан са месним углом циља и његовом поправком (ако је Т > 1 0 ° ), даје нам теориску даљину (Ц,) за први плотун. Ова би се теориска даљина могла формулом да изрази овако: Акоје збирпознатихутицајаМ = (+ сКг + б\Ух + с1Р + у 0), онда је теориска даљина равна Ц, = (А + М) + 8 + р8, где је 8 и р$ месни угао са његовом поправком. О в а ј н а м р а ч у н не д а ј е и д е а л н о т а ч н у т е о р и с к у п у т а њ у , јер њиме нису обухваћени утицаји због : проширења (изхабаности и разног понашања) цеви; разне сернје барута и разне брзине сагоревања; разне загрејаности цеви; разне особине метала цеви (индивидуалност цеви) и разних тежина и облика употребљених упаљача. З б о г о в и х , да их назовемо н е п о з н а т и х и нес р а ч у н љ и в и х у т и ц а ј а (М’) при гађању теориском даљином Ц,, ми н е ћ е м о д о б и т и з р н а т а м о г д е с м о о ч е к и в а л и т . ј. на 3°/0 даљине око циља, но више мање на другом месту. На овај начин, гађањем и коректуром добићемо даљину коректуре Бк, која се разликује од теориске даљине за величину непознатих утицаја М’ т. ј. она ће бити равна: Бк = ( + + М ’) + 8 + р$ или Б к = (А + М + М’) + 8 + р8 Због непознатих утицаја М’ при гађању промене у домету добијамо због промењене почетне брзине с!У0. Ако се оруђа и барут опитним гађањима тачно испитају и по њима тачно одреди степен понашања оруђа — топа управљача за сваку батерију, те се на тај начин одреди апсолутно понашање ове цеви према цеви обраспу; тако исто, ако се у односу ове цеви претходним гађањима одреди релативно понашање осталих цеви у батерији према прво испитаном оруђу управљачу, ми ћемо бити у стању, да уна4 �50 Артилеријски Гласник пред знамо за свако оруђе величнну или степен његовог повашаша, које ће се изразити величином = У — У0 т. ј. у промени почетне брзине. Тако исто, ако су се претходно вршила опитна гађаша из оруђа са серијама барута, који ће се убрзо (на 10 —15 дана) употребити ради тачних гађања, моћи ће се одредити одступање партије барута од партије обрасца. И ово отступање изражава се разликом с1У0 између стварне и табличне почетне брзине. Знајући отступања у партијама баруга и у понашању свих оруђа у батерији, има се могућност, да се за сваки топ израде таблице поправака због овог понашања, које ће нам дати одговарајуће поправке у даљини, изражене било у даљинару или у елевационом углу. Контролишући пред гађањем даљинаре и месне справе, изналазећи њихове грешке за сваки топ и узимајући их у рачун, даје се могућност, да се и ова последња случајност — нетачност механизма за елевацију — рачуном предвиди и исправи. Кад на овај начин, пре почетка гађања, срачунатој теориској даљини алгебарски додамо одговарајуће поправке због понашања оруђа, разне серије (партије) барута и нетачности механизма за елевацију (даљинара и месне справе), ми ћемо имати са великом приближношћу идеално теориску даљину за почетак гађања, која ће се ближити даљини коректуре. На овај начин, овај би рад могли да изразимо формулом: Бк = ( А ± М ± М ’) ± 3 + рЗ где смо М’ добили знајући понашања: цеви, барута и нишанских справа. Ако ли не знамо понашање оруђа, барута и нишанских справа, но гађање отпочињемо са непотпуном теориском даљином Б0 = ( А ± М ) ± 8 ± р 5 , где нису урачунати непознати утицаји М’, ми ћемо њихову величину, за сваки топ, добити одмах после прве завршене коректуре на први циљ са сваким топом, јер ће се добити нова даљика коректуре за сваки топ Бк, која ће бити равна, по ранијем: Ок = ( А ± М ± М ’) ± 5 ± р 8 Према овоме, а к о н и с м о б и л и у м о г у ћ н о с т и , да пре гађања з н ам о п о н а ш а њ е о р у ђ а и п а р т и ј е б арута, да би о д м а х с р а ч у н а л и и д о б и л и и д е а л н о т е о р и с к у односно к о р е к т у р н у д а љ и н у , а к о о с т а ј е м о д у ж е на п о л о ж а ј у и имамо иста зрна и исту партију барута, и м а ћ е м о м о г у ћ н о с т и , д а из о в о г првог и з в р ш е н о г г а ђ а њ а и з в у ч е м о све к о р и с т и з а н о в а б у д у ћ а гађања. �Средетва у припреми за тачно гађање код савремене артилерије 51 Другим речима, а к о и з д а љ и н е к о р е к т у р е Бк и з д в о ј и м о пјззнате у т и ц а ј н е у з р о к е са с упротним з н а к о м + М , и о д т о г а о д у з м е м о т о п о г р а ф с к у д а љ и н у А , д о б и ћ е м о М’, к о ј а н а м п о к а з у ј е в е л и чину у пр оме ни домета, због н е п о з н а т и х и н е с р а ч у н а т и х у т и ц а ј а , односно, која карактерише степен понашања оруђа и одступања партије барута од партије. Ова величина М’, изражавајући промену почетне брзине -<1У0 = V — У0, даје нам могућност, да за свако оруђе по таблицама поправака, одредимо величимо величину <1У0 у метросекундама, па у новом гађању, за нову или стару даљину одговарајућу промену у домету узмемо у обзир и урачунамо, •па да је искористимо V гађању на нови циљ (Ц ) где је нова .даљина равна 0 ’к = А^ + М^+М’ и М’ = 6У0 — А, је нова топографска даљина а М, познати срачунљиви утицаји за нови циљ Ц1. Ако немамо таблице поправака, можемо се користити , . • • тг Бк + М коефицијентом реглаже, који јераван: К0 = \ - д — у којем су тако исто, обухваћени утицаји због понашања оруђа и партије барута, па ће за ново гађање на нови циљ (Ц,) његова теориска даљина бити равна: Бк1 = (А^.Кц + МО + З + рб јер ће се и ова даљина ближити идеално теориској односно коректурној даљини. На крају, ако смо на положају већ гађали и добили даљину коректуре 1)к = А + М + М’, то да би се доцније на исти циљ могло тачно гађати, под промењеним охолностима, негв ли када се прво гађање извело, треба даљину коректуре очистити од познатих променљивих утицаја т. ј. од М, да би се добила ч и с т а д а љ и н а , равна Б = Бк + М Имајући на овај начин за сваки топ, чисту даљину, при поновном гађању под другим погодбама, треба само пред гађањем на познати начин срачунати М = ± <1л-±<1№х ± <1Р± <1\г„, па ову поправку са одговарајућим знаком додатн очишћеној даљини Ц, па ће се за ново гађање поново добити идеална теориска путања, која ће се скоро поклапати са д а љ и н о м коректуре. Овим излагањем обухваћено је све, што је досада дала практична балистика и наука у срачунавању домета за почетну елевацију и за циљеве на земљи, на обичним и већим даљинама до 50 и више километара, са калибрима пољске и и тешке артилерије. И са овако потпуно срачунатом теориском даљином и почетном елевацијом кад отпочнемо гађање, не смемо очеки4* �52 Артилеријски Гласник вати. да ће пови метци пасти у циљ. Н е, т е к са овако- д а т и 10 п у т а б о љ е р е з у л т а т е , нсиј јш шш .-е нИс оваквог срачунавања и рада могло очекивати. На овај начин оваким радом, поред тачности у гађању и одлучном рушилачком дејству, уштеди се муниција са 10 пута више и постиже се велико морално и материјално дејство код наших трупа у позитивном, а код непријатеља у негативном гмислу. 3. П о ч е т н о т е м п и р а њ е . Код темпираног гађања треба тачку распрскавања довести у извесан најповољнији положај-висину према циљу, било ради осматрања или самог дејства. Утицаји (топографско, атмосферски и балистички), који проузрокују промене на облик и домет путање. утичу и на положај тачке распрскавања, која у многоме зависи од правилног дејства упаљача и сагоревања темпирне смесе у њему. Брзина сагоревања темпирне смесе мења се услед промене ваздушног притиска (густине ваздуха), односно због разне надморске висине на којој се гађа, температуре ваздуха, разне фабрикације барутне смесе и т. д. Са смањивањем барометарског притиска, односно густине ваздуха, или са повеНавањем надморске висине, где се гађа, летење зрна је брже, те за исту даљину треба мање времена да је пређе, али зато брзина сагоревања темпирне смесе опада са висином места или смањивањем барометарског притиска и то приближно за 0'7% од табличног темпирања за 190 м. висинске разлике код 75 мм М. 97. пољ топа.. Таблице гађања израђене су за висину положаја батерије од 150 м. (127мм. за аустриске топове), изузев за 65 мм М. 1906. брдске артилериске топове, који су израђени за 1500 метара. Таблице гађања дају, у даљинару или секундама, било нулту, било нормалну тачку темпирања за топографску даљину А, т. ј. тачку у којој би се доводило распрскавање, ако би се остварили услови (нормални), под којима су састављенц таблице. П оправке. ^бог свега овог, при темпирном гађању под промењениљ условима од нормалних, поред поправака у домету целог зрна, мора се извршити и поправка у темпирању, да би сег добио најповољнији положај тачке распрснућа. .1 �-Средства у припреми за тачно гађање код савремене артилерије 53 Поправке могу бити следеће: а) Т о п о г р а ф с к е п о п р а в к е . Ако је циљ на земљи и виши (нижи) од батерије, да путања прође кроз њега и има повољно темпирање, треба узети оно темпирање, које одговара елевационом углу за поправљену топографску даљину, алгебарски смањеном за месни угао циља. Тако, ако је топографска даљина А, месни угао + 5 и + р З поправка месног угла, ако елевација прелази 10', те би за темпирање требало узети Тга= Т А + р З где је ТА таблични угао који одговара топографској даљини А. Не прелази ли елевација 10°, темпирање се узима само за топографску даљину В. За гађање на врло високе циљеве (у планинама), на балоне и у опште на ваздушне циљеве, треба теориски знати криву еквитемпирања, која пролази кроз дати циљ. Крива екви-темпирања графички нам показује, које исто темпирање одговара путањама за разне топографске даљине и разне елевационе угле, а за исту почетну брзину. Знајући даљину А и елевацију Е за циљ В, са графичке таблице можемо читати одмах темпирање, не оно, које одговара тој елевацији и топографској даљини, но које показује крива екви-темпирања кроз В (15"). (Сл. 4.) б) А т м о с ф е р с к бе а лии с т и ч к е п о п р а в к е . — Таблице гађања (начелно) дају величине поправака, које су проузроковане. због ваздушног ветра ове промене упливишу на про„ промене тежине вамену брзине зрна и облик пуздуха тање, дакле на време летења „ промене почетне брзрна. зине због промене ваздушног ове промене (или лруга надпритиска морска висина) утичу на време » промене темпеодносно б р з и н у сагоревања ратуре темпиране смесе. Према овоме, пошто се због дневних и осталих утицаја изврше промене за цело зрно (перкусионо гађање), независно од тога, врше се у дотичном моменту поправке и за темпирање, полазећи од темпирања, које одговара, према таблицама гађања, топографској даљини (А) за циљ (В). За сада, код појединих таблица гађања (код 75 мм М. 97; 65 мм М. 906; 75 мм М. 915.) налазе се таблице поправака, које треба учинити на поправнику или темпирном колуту, подижући или спуштајући тачку распрскавања за потребну величину, када се батерија налази на разним надморским висинама или под разним барометарским притиском. �54 Артилеријски Гласник Кад је теориско темпирање одређено, премештање тачке распрснућа дуж путање (за шрапнелно гађање) врши се мењајући само темпирање, не мењајући елевационе угле; премештање тачке распрснућа по вертикали у тачци циља В (гађање брзином темпирно гранатом врши се мењајући елевациони угао а задржавајући теориско темпирање. У случају темпирнОг гађања, које се крши после перкусионог, треба издвојити утицајне узроке (М) из добијеног угла коректуре, у колико је могуће према ситуацији (Б = Ок + М, равно = чистој даници). Из овог „чистог угла коректуре“ одређује се приближно топографска даљина, која се узима као почетна за одређивања темпирања, т. ј. да се сада на њој изврше промене у темпирању због друге надморске висине, односно другог ваздушног притиска и температуре. За топове (75 мм М. 1912; 8 см Н. 5/8; 10 см М. 14. и 16 и 15 см М. 14), за које немамо ових таблица поправака, због друге надморске висине или другог ваздушног притиска* можемо израдити приближне таблице поправака, узимајући за топове истог калибра, а који имају исте или приближне почетне брзине са 75 мм М. 97 топом и 155 мм М. 17. хаубицом пропорцију: између времена летења зрна и времена сагоревања темпирне смесе. Тако, за све поправке можемо приближно узети да је поправка темпирана због густине ваздуха, односно надморске висине оваква : темпирање код топа 75 мм М. 912. треба за снаких 100 м. висине скратити за 0 8%, темпирање код топа 8 см М. 5/8 треба за сваких 100 м, висине скратити за 0 8 —0, 10%, што би изнело: код 75 мм М. 912. — 8% на 1000 м. висинске разлике, код 8 см М. 5/8 8 — 10% на 1900 м. висинске разлике. Поред ове поправке, треба извршити у темпирању и поправку због уздужног ветра. Поправка темпирања због утицаја ветра за 75 мм М. 97 врши се по таблицама VIII., за остале топове немамо ових таблица, те се према овим могу и за њих добити приближне поправке. 4. П р е н о ш е њ е в а т р е . — Одређивањем понашања оруђа и барута; а на тај начин и непознатих утицаја М’, као и срачунавањем познатих дневних утицаја (М) у дотичном моменту гађања, ми смо у стању да гађањем на један помоћни циљ А, који видимо и кога на карти можемо тачно одредити. (Сл. 5.) При овоме на прави циљ не мора се често ни осматрање вршити, па ипак можемо очекивати врло добре ре- �Средства у припреми затачно гађање код савремене артилерије 55 зултате. Јер, ако гађањем на п о м о ћ н и ц и љ А , из даљине коректуре издвојимо утицајне узорке М и М’, па према М’ одредимо <1У0 = V — Уе, и за нови циљ В, у дотичном моменту срачунамо како величину познатих утицаја М, тако исто, према добијеном с!У0 нађемо величину М’ за В, онда на нови циљ можемо да имамо одмах идеалну теориску односно коректурну путању те и врло добро дејство можемо очекивати. На крају, ако смо помоћу авијона извршили тачну реглажу на невидљив циљ В, то преносом ватре н а ц и љ с в е д о к А, ако издвојимо из даљине коректуре познате утицаје М, доцније при поновном гађању на циљ В, без авијона и реглаже, можемо пренети тачно ватру, ако срачунамо нове утицаје за циљ сведок А и пренесемо ватру са истим елементима на прави циљ В. Р ел ати в и а в а ж н о с т р азн и х ути ц аја. Релагивна важност напред изнетих разних утицаја мења се са материјалом и за то за сваки од ових утицаја треба нарочито студирање таблица гађања и таблица поправака.. Ипак могу се поставити следеће опште примедбе: а) У т и ц а ј м е с н о г у г л а је особито осетљив при гађању на мале даљине и са већом почетном брзином. Таблични падни угао је онда мали, те ће погрешка у оцени висине циља од једног метра причинити погрешку у доменту од 50 метара. При гађању на веће даљине или, боље речено, кад су таблични падни углови велики, утицај месног угла мање је знатан. Тако, при вертикалном гађању погрешка у висинској разлици од 100 метара проузрокује погрешку у домету само 50 метара. б) У п л и в м е т е о р о л о ш к и х у т и ц а ј а , у опшге незнатан је, елевациони угао мали, али овај утицај брзо расте са повећањем елевације в) У п л и в у т и ц а ј а , који се односе на почетну брзину, расте много спорије са елевационим углом, него уплив атмосферских утицаја. г) Ут и ц а ј п р о м е н е т е ж и н е з р н а обично се може занемарити. д) У т и ц а ј о б л и и к а у п а љ а ч а веома је променљив, он може да буде знатан. е) Укупна поправка з б о г а т м о с ф е р с к и х и б а л и с т и ч к и х у т и ц а ј а м о ж е с т и ћ и з н а т н е вел и ч и н е . Ова величина може достићи 1000 —1500 метара код дугачке тешке савремене артилерије. �Артилеријски Гласник За неколико дана ова поправка може променити смисао; дакле, елевациони угао код два гађања на исти циљ, са истог положаја могу одговарати, под овим условима, табличним даљинама, које се разликује за 2 до 3 килограма. Заклучак. — На овај смо начин изнели све користи, које савремена артилерија, нарочито пољска већих калибара као и тешка, има од потпуне употребе тачних карата, авијонских снимака, као и од срачунавања утицаја у промени правца, домега и темпирања због топографских и балистичких утицаја. У почетку овог нзлагања је речено; ,,да би гађање било снажно и ефикасно, треба да је ватра што тачнија, у згод а н м о м е н а т отворена и д а с е и з в о д и ш т о брже, са довољном густином и рушилачким дејсгвом". Према овоме, у -свима приликама и у будућем рату, као што је било у прошлим ратовима, артилерија ће искористити оне методе у припреми гађања, које ће јој огарантовати извршење гор'њег задатка.лтр е м а с и т у а ц и ј и и з а о д р е ђеновреме. У приликама, када за извршење припреме има веома мало времена, 10—15’ па и маше, она ће искористиси најпростије и најбрже методе, задовољавајући се и са приближним резултатима, а кад је потребно ради морала наших трупа, она неће ни у будућности презати да изађе откривено на гребене за непосредно гађање. У свима другим приликама, кад артилерија има на расположењу извесно дуже или краће време до отварања ватре. а командири при себи имају тачне карте размере 1 :25.000 па и мањих размера, највеће користи и најсигурније елементе за гађање командири батерија ће наћи из карата. Одређивање тачних почетних елемената з а г а ђ а њ е п о к а р т и , према приликама и захтевима тачности у раду, може трајати о д 15’ д о 3 и в и ш е с а т и . Док се у првом случају задовољавамо само одређивањем правца и даљине, а све се осгало на земљишту и према циљу одређује, дотле се у другом случају, прибегава чисто топографском одређивању места батерије, циљева и тачном прорачуну свих елемената за гађање. Трајање припреме од 3 и више сати, треба само тако разумети, да се при руци нема никакових карата или се имају карте размере 1:200.000, па се ради тачне припреме, приступа неком малом премеравању земљишта око батерије и циља, топографским путем на планшети, да би се на њој добило месго топа утрављача и ииља. во су пак врло тешки случајеви. Иначе по доброј и тачној карти и код доброг командира, тачна припрема не сме више �Средства у припреми за тачно гађање код савремене артилерије 57 да траје од 20—40 минута. За 4 године у Школи Гађања ово сам небројено пута проверио и добио одличне резултате. На крају, на терену, где се не буде имало више времена до почетка борбе, од једног до два и више дана, биће потребно, да виши артилериски команданти организују од млађих и вештих официра, брзо и тачно снимање земљишта, нашег и непријатељског, са уношењем главних и маркантних тачака на непријатељској страни. За овакав рад, који би трајао 1—2 дана, биће потребно за свако оделење по једна топографска табла, либела, гледалачка, бусола и батер. дурбин или ситометар и транспортер са базом у дурбину или мерењем базе на земљишту. На овај ће се начин добити ипак, ако не тачна карта, онда мрежа тачно пренетих тачака на непријатељској страни, гдеће се вероватно пиљеви појављивати: Ова мрежа моћиће командирима батерија пружити драгоцеие услове у реперисању предтерена ,без метка, односно одређивању почетних елемената за гађање на циљеве, који би се на тим местима или у близини њиховој појавили. Кад се има тачних карата, нарочито планова размера 1:25.000 и већих, , и кад се буде имало довољно времена за рад, онда ће се моћи изводити најпотпунија и најпрецизнија гађања, како на најмањим, тако исто и на највећим даљинама, па ма оне ишле не до 10—12, но и до 30, 40 и више километара. У свима овим случајевима основни рад је увек исти при одређивању елемената за правац и даљину, само је разлика у балистичким и мегеоролошким утицајима у дотичном моменту, који се морају узети у рачун, прорачунати њихов утицај, према таблицама поправака због ових промена, и извршити поправке домета на топографској даљини. Тако, ако се унапред одреде на земљишту и на карти унесу тачна места наших батерија и циљева који ће оне гађати, камандири ових батерија, били они удаљени и на 100 и више км. од својих положаја, моћи ће у миру у својој соби све елементе да срачунају за почетак гађања, само ће им требати кад дођу и поседну положаје, да узму у рачун метеоролошке и балистичке утицаје, који се појаве у дотичном моменту, те да могу да отворе изненадно најтачнију ватру. Само су овај начин, како Немци, тако још више Французи, употребљавајући карте већих равмера и сва срачунавањи дневних и осталих утицаја на гађање, могли да врше најтачнија рушилачка гађања у прошлом рату, која су им доносила врло велике и добре резултате. �58 Артилеријски Гласник Како и ми имамо на северу и северо-западу и сада суседе са јаком и модерном артилеријом и са свима техничким срествима за извођење тачног гвђања, како су топовски материјал и муниција сада врло скупоцени, а још теже се набављају и попуњују, то Бе бити света дужност свима старешинама у артилерији, да гајећи нападни дух и брзе и просте методе рада при гађању у артилерији, исто тако уче и васпитавају нов официрски подмладак, да се вежбају што чешће и да тачна гађања у миру изводе по карти са срачунавањем свих утицајних узрока — метеоролошких и балистичких, — како у спреми не би заостали, како би, и ако слабији у артилерији, вишом стручном спремом и тачном ватром увек свакоме противустали. На крају, сматрамо за особиту важност да истакнемо следеће: Због врло велике користи, које савремена артилерија имаодтачних карата, Војној Управи и Географском Институту, према овоме треба да је један од највећих и најглавнијих задатака, да заловољи сада у миру, а безусловно у будућем рату ову потребу артилерије и тачним картама, нарочито већих размера од 25.000, поред карата, које постоје већ од 75.000. Карте мањих размера, као оне од размере 1:100.000 не дају довољно сигурних података артилерији, јев оне због своје мање размере, и ако буду врло тачно и лепо израђене, немају потребну тачност, нити имају све теренске промене и и објекте, који се у артилериском гађању узимају у обзир. Све карге, размере 1:100.000, послужиће врло добро за оријентацију и у тактичком смислу и за веће тактичке радње, али за артилериске сврхе и гађања оне не могу потребу да задовоље. ' Због мале размере ове карте, где је 1 мм раван 100 метара, мање косе, гребени, удоља, разни земљишни набори и у опште места заклона, која су од нарочитог интереса по батерије, врло често неће бити топографски уцртани на карти, те ни командири батерија неће моћи одредити места батерија или циљева, те ће због тога и велике грешке настати. Због овога ће се често, на овим картама, појављивати јаче и грубе грешке у оцени даљина, месног угла, као и угла правца на циљ, следствено због овога ће се добити и погрешна елевација и темпирање. Све су ове грешке неминовне, а биће и врло честе при раду у пољском рату са оваком картом, те се са њима артилерија не може да задовољи, јер је онда боље од ока и телеметром даљину ценити, а угао правца и месни угао, бате- �Средства у припреми за тачно гађање код савремене артилерије 59 риским угломером, тражити и радити уопште без карте, јер ђе се коректуром много брже доћи до тачнијих резултата. Тачна пак карта размере 1:25.000, има баш тај задатак, да командирима батерија пружи брзо и лако и тачно све почетне елементе за гађање, са којима он може отпочети гађање брзо и тачно, без коректуре или са најмањом коректуром. На овај начин штеди се силна и скупонена муниција, чувају се од хабања скупоцене топовске цеви, а постижући тачну и изненадну ватру, добија се јако у моралу, што је најглавније за победу. Завршавајући ово излагање, могу реНи, да ће и у будућности крајњи успех у рату зависити од морала наше војске, њеног васпитања и сазнања, да је само у јединству свију нас и у свестраној нашој обуци, а нарочито у савременој спреми наше артилерије и њених официра, — најбољи услов за сигурну победу. Сл. 6. са рачунским објаш њ ењ ем. I, Вероватна грешка у одређивању даљине је 7 метара за сваки километар т. ј. Вд = 0,7% Д (даљине) — добијена небројеним опигима у Немачкој. 1. Вероватност да наша грешка у једну отрану (-ј-или —) 04 124 не буде већа него 0,5% Д, једнака је: 25% ^ = - у - = 17.8% ; 3 вероватност, да она не буде већа него 0 5% Д> У ма К0ЈУ страну, једнака је 17,8% 17,8% = 35,6% или у '/з случајева. 2. Вероватносг да наша грешка у једну страну, ( + или —) не буде већа него 1% Д једнака је: 25% + 16% . = 25% + Џ С . 25% + 7% = 32%, а вероватност да она не буде већа 1%Д У ма К0ЈУ страну, једнака је 32% +32% =64% или 0\9 у 2/з случајева. 3. Вероватност да наша трешка не буде већа у једну страну ( + или —) него 2%Д једнака је: 25% + 1 6 % + 7 % . =25% + 16% + 6% = 47% а вероватност да она не буде већи него 2%Д У ма коју страну једнака је: 47”/ » + 47*/« = 94"/»5^> у 95 случајева од 100 случајева. II. Дакле примерењу даљине, прати нас увек нека грешка, па при бескрајном броју мерења у '/з случајева, грешка неће бити већа од 0.5"/.; у % случајева — од 0.66"/« и у 05 случајева не већа од 2%Д. (Сл. 6.) �60 Артилеријски Гласник Осматрање из ваздухау вези са артилеријом. ■Још од најстаријих времеиа у току суиоба ш ји оу се дешавали нзмеђу разних народа, сжака. од двоју, нвдриј&тељ<жшх страна, аш ом некот урођеног .нагоиа, теа-шјпа Је да ло сваку цену осигура за себе гоподарећи имоасај. Оазнаии стаље код непријатеља, бидо' је и биће један од главних услова иобеде кагко раШЈје тако и данао, јер се одлучииање кошандантиво треба да баеира а а што више пвзнатих чињеница; и још лишта; до данао није умавдило вреднвст о м г начела. У шсдерњеаг веЈшком рату сдедећа два усдова су још више појачала ову потребу: а) Не"ш|)егадаост фронта; б) Велнга ^домет аритлерије. а) Нелтрвкшдно№ фрчмта спречавала је могућноет да с осЈвира и ввд^ шта се дешава иза читавог бедема од рововза. §) В еш ки домет артилерије ива;звао> је промену у раопореду труда и !материјала — захтевајући више распоред ко дубини. Резерве и батерије, иостављане су што скривеније, иза гребена, у ;дЈ'бока удоља,, повада шума и т. д. Да би их тако дохватио, тои је у могугћности јер има велики домет', али се гађање не може осматрати пошто се окривају нашем оку са земље. Услег тога се прибегло .ооматрању ив ваедуха, јер без ваздушног осмалрања топ би остао неискоришћш за 9/10 од својих башистнчких есобшга. Извршити добро своја гађања, главни је задатак .артилерије, да би тоиџија могао да изврши ова,ј свој задатак, два услгаа морају би ж испуњена: а) Да зна објект на, иоји гађа; и б) Да може д а |сазна жако1 гађа? Ни једш, ни друго неће се моћи извршити у штнупости без ваздушнаг ооматрања. Веза између аероплата 1и иопа тшје дело с,лучајиости, већ ,1е дошло као неизбеаига потреба, а она се појавила као крајњи научни о&пшс опог пагоета гаано етапред' павадосмо, који готг онога који хоће да тамодари |иад другим, да гледа и реко фасаде, свога неприј|атеља, те да би до иотпупости сазнао љегов расшред. �Осматрање из ваздуха у вези са артилеријом 61 Као што видимо неизбежне потребе довеле су до ствараша ове ндеје, жоја је иримењена иа овом посебном случају. Да бИ' се боље разумео раавој целог догађаја изложићемо кратак историски преглед, који ће на« 1оасиим природно довеотИ до закључиа. Ради овопа морамо се обрашигги фронту, који је богатији у овшм .искуствима а то је фраЈицуокошемачжи. Од дроналаока Моншлфиеровог балона, ако се не узме у обзир пример унотребе бааона у битци код Иеипк, нлк иокоршићавање балона приликом опУаде Париза, требало је чекати више од једног века, па да ваздушно извиђајше |и ооматрање буде у ствари исноришћено у војничиим оп-ера^ цијама. Ајш са повећањем домета ватреног 1оруича, а нарочишо са употребом посредног гађања, чим,је створен 1а1ероплаи ш исти био :довољно усавршен, охвазшла ое одмах вредност шскг новог извиђања осшаграња ж еећ 19 Љ године, у лошру у МаШу почиње један ш начин коректуре, у којој аероплани по Рмиолу овојих шокрета, показује 'смисао пшоауна. Онлом .околности за време битке на Марни (1911. г.) видимо да неволико ацроплана већ раде у веаи са артилеријам: оћматрач саћероншана осматра средњи погодак, нацрта га на један крони, кога затим баца у бдизину места батерије која гађа. с А.ши треба ввати да је у овом времену фр&нцуска ормцја, рашолагала са весма малим (бројем од 150 1аероплана, од којих је само јједац незнатан број биплана, ко;ји имају за осмаграче људство воје пришада артилерцји, а већв део баш од њих употребљаван је за стратепцоко ивниђање, док су воректуре долавиле на нооледње место. Дирижабли дади су мале услуге. Фрашцуики балони, за које се сматрало да су ешогоднм да лрате армију у појбокој војнн, оотали су по тврђаиама. Напротив Немачка авијаци^ја, једнообразнија и шремнија у иогледу везе између аераплана и земље, за време битке на Марни својим добрим радом је толшко утицала да су француоки војнин)и таворили: »Да посте сважог упада непријатељских аерапиана у француске лшгаје, трупа над којом .је аерош ан летао, одмах је била бомб&рдована.« Сем трга немачки балони тодшку се ван Домета францусвог топа 75 м/м и ©сматрају преко целаг дана покреге француских трупа, 1«ги упракшају ратром немачке а|ртиш(ерије, која наноси Франпузима знатне Јубитке, а оем тога су и деморалишући утицали на фралгцуске иојнике. Услед овега напред изнетог Французи теже да 1се учмњена грешка поправи и већ за време битке на Марни капетан �Артилеријски Гласник Пасоппеу доноси ота бојио поље олаооноони) материуал састављен од сферннх балона, ношених т аутамобилима. После ЈМчрне фронт ое .стабишивује, лозада бедема од <ровова, одмара се, органшује «е, и Французи надокнађују изгу. бљеио <време. Обе страле биле су при краЈу оа (мунидиЈом, вато оно што је још имвдо муниције гребало је исхрионо употребити и имаши сигурног уверења да пада на циљ. Ово .је пак било могуће шостићи само шомоћу ваздушног осматрања. Што је у лочетку највише недостајало, то су оредоцва да се јави оно што |се види, лошто систам ракетли, летеља аероплана десно или Јгево, бпо је заиста мало иримитиван и сувише оласан обзиром на одбрану против-аорсшлансву, која постаје 'С®е ашилнија, зато је требашо вронвЉи нешто бол>е, Почиње се мшслшти ла употребу »бежичне телеграфије«, која се 1све ш ш е и више усанршава као и чшгшв низ начкна за нреношење извештаја и обавештавање. Екжадриле се гочинф попуњавдти артилериоким офиширима узетим из батерија, које Ое убрао навикавају на ове шачине и регулисање ватре оаматрањем из гешдуха шочшње д а долази до стварног успеха. Ветатиша сталност зедишца у њихшим секторима [још вшпе ш акш ава ств!ар, јер /се 'предузимају коректуре Онда када- се има довољно времена, бар на мирним фронтовима, и ®рши ое појединим оруђима у батерији. У 1915. тодини велики успех је остварен, угготребом аероплансих фотографоких снишака. Од тада могла се дати артилериском 'официру и звиђачу. тачша елика објеката које треба уништтгги. Он је у могућиости да 1види резултат коректуре извршене од ИЈегше стране, може претходно да припреми ш ој будући вадатак и да аапази још израније, ове важније тачке на земљишту. Фотографисање има још .једну надмоћност а та је, пгго оно артшерцу до сада не.поверљивом (који увек и не верује у коректуру иомоћу ваздушваг ооматрача) — даје ’докаи, који ое не може шгчим прорећм, а сем тога оно је за оамог артилерца и награда када може номоћу фотографије да утврди и уншнтење вдља љегопим тађањем. ' Најзад огао му дозгољава да |има нрви пут тавду с.л!ику пгред очима и 1онмх објеката које нижад до та!да ',није взидео. Будући да ,је вастултила стабњлизација фронта, поступци нема.ју сметши. јер те увек гађа гаа циљеве добро поз-нате у Једн ој уређеној зони, оа. батергјама чнј-а (места тачно знамо, па нрома оиоме и веза је и вдигтегве внатно било алакншто. Употреба беокичне телеграфије се и даље усавршалза, плат н а ое умгожаиа|ју, лиога п скказиЕ ач а се нродужује и ови н а - �Осматрање из ваздуха у вези са артилеријом 63 чини велике тачности усавршавају се без преоганка. Осам,трачи се навикавају на њих и у 1916. годшни, код Вердена видимо да |су осматрачи на оероплану п о с ти гјш приметну ;вештину и нашредак. Али, у великој јбитци код Вердена фр&ншувда авиашЈија била је изненађена и »натио десеткована од непријатељ^ке двијације. Француоки најбољи осматрани и ивдушш ашиатвчари су оборени и жршвовани на иољу часта. На меото њихово као замена дошли су мдади офшррр свих родова војске, који им идааво нису били идрасли. У исшо време са овим повећава се и број великих офаноива,1а са тиме у знатној размери, број батерија, коректура а нарочито потрошња муниције. Долази се до зикључака д а су досадање издректуре, а нарочито још са недовољио извежбаним особљем дуге, зато се вахтевају простаји .дачини, » к о ,н 'т р о л е с е р и ј е п о г о дака«. 0 ооом иостугску швори правило под шавдовом: »Упуд-ство о уџодреби аероплансво(г ошатраља у веии Са артишеријом, које је изашло ири крају 1917 године«. По коме се правилу и кад знас радило т Солунском фродту. Ове- што зе напред изието о коректури ошашрањем Јиз ваздуха нодразумева се да важи теко за балон, таво и ва аероплан, с тим да'саваки 'ради драма овојим; сопственим од-линама. I Тако долазимо до -почетка 1918. године: Ова ое година рата разликује од игређашњих јер ошерапије узимају нов облик, ш ји их чини (рашичитим ад осталих и приближује се онима које се указују у -бу|дуђности. У 1918. години, до 'почетка 'јгољоког р а т устансивљено је пранило и укорењена навика 1да бсматрач није одлааио \у мисију пре него што је угврдио, обично .тииним спаразумом (у очи дапа одлазећи код артилеије) и то: са којом гру пом, па чик и са\ којом ће батериЈам вађата, какву ће корежтуру вршити, коју ће дужину таласа употребита. Из давизикжог плана за јвезе извлачио ,је упугства и мреже војима ће се служити у току взвршења своје микжгје. На својој шланшети мотао је унета сгве тотребне му тодатке. Сутра дан ништо је претходно оиробао своју антенЈ' иа аеродрому, ос.матрач се креће ка раније већ упознатом сектору, нозивајући скоро беспрвкидно дививиш који га иншересује. По доласку на сектар почиље круженЈе на висини 1500— 5000 м. 'ступајући у везу са антеном. НаДчеће батерију на. пт>. 2456. Он је упоређује, бадањем погледај са фотографијом која �64 Артилеријски Гласник м у је у рукама, труда се да спшори тачну представку о од- огојању између средине батерије и једне и. пр. маркаш ие јеле која 'ое налази деоно од њега а ш ж е се јасно на клишеу уочити. Ооматрач у току ових шретходаих радњи ноЈе врши, гађан је од непријатељоке против-авијонске аршилерије.; он вепрежидно још мора да баца иружне погледе ш н ад и испод оебе да па не би изненадио »еки нетгријатељски борбеии аероплал који обично тражи приожке, а по том почиње своју коректуру. Не упуштајући се у поједаности аерошланоке гкдареауре* ворисно" ће бити да укратво изнесем њен сшољни изглед. Ако ое врши коревтуфа са шшовим топом на пр. ?5 м/м,. пробно гађање по правилу од- 1917.; године врпги се плотунима оа коректуром појединим оруђима; .побољшаво гађање врши се илотунима или појединим оруђима; у иравси -ако је сноп замршен, оиматрач д а би се смашао> принуђен је да. тражв иавршење -гађања појединим оруђима. Изглед једеог нробног в и побољшаиог гађања за осматрача од прилике’ је «вај: ниди с гику бр. 1 и 2 . Оваки. пут каљ падне зрно^ авијатичар га ооматра и труди ое. ЈШг сазнај према времену во-је га >равдваја од прошлог, да ши је из 2., з. или 4. оруђа, оцењује брзо удаљ ењ е. поготка у 10дносу ®а тачјку коју је уЗео за корвктуру и најзад саставља овоје осмафрање које јаљља бежичном телеграфијом у следећем облику: 0. 5 5 .десно 151 цодбачен — . . . — 025 лево пребачен — . . . — подбачен — . . . — дес-но 055 лребачен. Што оначи1. тои 50 м деснр, подбачен за 150 м; 2. топ 25 м лево, пребачен (за м-аже од 50 м)*); 3. топ, аравац добар, подбацио за мање од 50 м; 4. топ, десно мање од 25 м, пребачен за 50 м или 055 лево, 101 подбачен — 27 — . . . __ 27 __. . . — — . . . — што значи; 1. тап 50 м лево, 100 м пребачен; 2. топ неоомотрен; 3. топ неосмотрен; 4. топ циљ. и разговор се тако ншставља бежичпом телеграфијом од стране аероплана, лчагнима и топовским метцима ои стоане динизиона који гађа. м по д аљ и ш ^ н е^јављ ају 06 °Д 25 “ П° " раВЦУ И Мање 0Д 5' �Осматрање из ваздуха у вези са артилеријом 65 Али ви талође имате још у оећању разноврсне грешке, које н правнло предвиђа само деЈшмично, а које ометају иравилност шавршења то оу: неомотреди погсгаци; оруђа )рђаво упрашљеиа — чији паготци падају ван воне где ик осматрач очежује; рђаво Н01Служивање батерија — услед чега »спиро гађање; група код које су платна рђаво постављена и једва ввдна; бежична станица чији ивар напросто шрекида олужбу; или прималац на штени, који кије чуо и тражи цонављање; најзад непршјателуски аеропладг за 'борбу, воји дође по неки пут да узиемири и омете аероплан који врпш коректуру. Ови летимично бачени погледа на коректуру важо је она биша организована у јуну 1918. год.,.на мирним фронтовима, са неиоаико разлика — цромена према калибру, довољни су да даду дај&м о <зпојрости'и 1сагожености1рада који ое ваостева од ваздушног осматрача по занату и ако је унапред још обажештен. Ооим тога ми ш » довде шосматрали оамо давивион ко,ји гађа, као да ри, само он био на земљишту, дот у ствари н>егови поготци ва циљу гађадва- често су измешани оа ооготцима друтИх калибара и, батерија, које гађају у исто време и на истој ®Јии, те јб Права вештина ва аниатичара да :разликује у диму оне поготке који та нптересују. Мехадшзам кантроде је веома сличан, али бржи, и шлпто је основаи на истим принцишша, шодаожан је и истим тешкоћама. (Ввди тачку 53 под а) НаЈставе за гађање сар. 34.) Замислимо да имамо ио-сла са шосадом једног аераплана за командовање или пешадИ'Свог; на пр. он има дужност да обележи лишгју шли да јавља штабу армије или дивизије, покрете и догађаје на бојном пољу. И од једном он дади једау велику кошону, која прелазш шрето једног моста, или вде ка тачци кроз коју обавезно мора да лрође, или још боље ввди груписану у једној ували трушу даја се припрема за шротив-напад. Његово срце закуца, он би хтео и да шђа те непријагељске трупе и да врши дарешуру; подазећи у мшжју он је птеео са иобом оа највећом оцрезношћу: н е к а у п у т с т в а ш е о п х о д н а з а њ е г о в у м и с и ј у ; неиолико повинншх. знажова, које из 'обазривооти т е је забележио помоћу иеколико само њем,у самом цознатих тајних (кабалистичких) знакова и то: за армиску артилерију, за дивизију, за шукове у линији и за дивиаисжу артилерију, аши само један део ових елемената рада по одредби на дужину таласа аероплана, он ће дакле позвати Диииииску аргилерију. Али да ли је огнурно да ће се она обазирати иа њега и да неће претгостанити да олуша 1њешвог друга — аерошшнн артилерије, дајш врши ионтролу у близини. И ако командант Дивизиске Артилерије случајно жели да му учини по тољи 5 �66 Артилеријски Гласник „ ,,а се коршсти обавештењима баченим у нростор. од нми2 т » 1 р а , треоа да и у то ш н ш и п ш о ћ у следећег С™ с м а т р а јт е гађање ВДпе чије је ово платно за раоноана“ “ а Л ^ д а в и ш ш н о м он ће моћи Ргупити у везу. Али овај давизион ашиатичар можда «е шознаје, он воровашно нема његов повивни знак, «е лознаЈе дуж ину талнса и у осталом није удешен иа њешву дужину тала-са. Претпоставимо илаж. да је ова,ј дквизион Јадан дивизион — модел и да се мвже рашшнати, на тај начин што ће ш ставтп и на овом месту 'за комаадовање сиоје ,1шатно за раотознавање на сваки начин ооматрач неће знати где је батерија која ће га гађати, као ни њен налибар, али ипак он ће видети 'по облику шгатна групе и -спољном изгледу погодака, да л и .је т о лака ,цли тешка артилерија? Све те препреке на први потлед аигледа да нису -неоавладиве, али у нражги оне изисжују много времена и лутања, изазикГш тож ке случајнрсти, д а је веома ретка ствар видети аеротга« за комаидова1ње иши пвшадиеки, који би био у сзању да| изазове ствараље ,ватре и затим да изврши корект>'ру гађања артилерије за ВЈЖме борбе у пуном јеку. Што смо се до сада више бакшш аеропланом него балоном, то је .збот тога што је задатак везе са аеропла.ни1ма несравњиво више саожен. Ј1а решивши то аштање као тежи 1с,тучај у иапред смо донели решање и за балон. РЈто такве су блле, прилвке под којима је се радитго у 1913. год., и ове докле год је трајала ровоеока борба, о<агатрање из ваздуха у веои оа аргилеријом, иа оошову лраеила од 1917. тод,; бе-з сумње било је 'веома корисно и учинило је велике услуге, али само игод извесиим окодно1:тима, и после добро извршене при^преме, са оообљем когје је морало бигти искључиво артилериско. Али затом ш димо да се начии рата. мења; долазе јаке немачке офанзиве у марту, после у мају 1918. тод., које уздрмавају цео западни фронт, и обарају са рововаким системом тако марљиво уоавршоним за гехпедње три тодиие и тачине који су бишг прггмењепи у овој стратешској ста™а|ци,ји. Фјхжт је се под, уцарцима. о ш х офаниива толико иовукао да се борило први пут у огворемом шољу, као год у 1914. год., у крајевима не оргаиизо1в а 1Шм, цде више не ггостоје ии једна од тачака за репоршивв иа које Је шрипик.то већ одавна, има више места за командавање обелегкних т пр. ,с* гомилом бетгичасте земље; иема вигпе заклона за оруђа, имти атериЈа добро поздгатих; сама авиација се ужурбагго премегта, извесни. земљишшт одсецгг су иопаљепи. други су пот- �Осматрање из ваздуха у вези са артилеријом 67 путо заузети, есвадрила нема млие у . овдјој о(зматрагак|ој сали своја докумеига, таво марљиво прикупљена а која оу се оада једино могаа употребити за Дожење ватре. Фронт се агања тажо брзо, да једва аво осмаграчи сшво вече имају времена да прилепе ,на овоју лланшету ваЈрту, која им је потребна за сутралпви рад; плавови упражљачи, који нису били предвиђвнн за тако далеве |реоие, не вдагоје више; мора се задавољити са жаргом 1/50.000, и билш су веома срећни кад су ввадриране и на тај начин амогућиваде одређивање једне тачке помоћу координата. Нема више ни личдаг До)дира са дииизионима; свршеио је оа свакодневном дужношћу, тачно одређеиом и с®оро без слутјности, нема више црипремљених шгатна — без муке запамћеиих индикатора, дужине таласа пабившо подељених. Још треба и ово рећи, за време ове периоде покрета, рад на веви оа артилеријо1М претрпео је пшшуни крах, и то не због тога штР ћу извршиоци, у {ваздуху или они на земљи, биши иззтубида овоју хладЈнокрвност, или нису шоанавали с<вој занат јер и једни и други стараии су се да раде што боље могу. Па инак дешавало је ое што је оасвим природно у таквим нрилшкама да »су артилерпдг пребаджвали авиапичарима а 1ашигатичари арталерцима, тачно Це т да је резуљ тат тога рада био ииштаван. Докл1е год се кретало једва аво је аш ација успела да изврнш коректуру овде, онде, неиоливо батерија; не оамо тактичке везе, већ и материјалне бе<ху превшгуте, те се ни у ваздуху, ни на земљи, нису могле наћи додирне тачке. Тада је (се шјакшга грешка учшкена још за време рововске !војне, у иом времену се огреало са том грепгком у пражсу, те се у толико маље примећвала скривена опасност. у колико су ииВршиоци у њој имали више искуства; и тако је мало ло маио агворш вештачки, шрецизан и компливован рад,' у коме ]е заЈборављена само једна ствар, маневароки рат и његова изнеиађења. Мало по малб изгубио се из вида она.ј вечиги цришцип: »У рату једино просте ствари усшевају«. Био је шотребан слјом иа да ое ошворе очи. . Ван оумње је да су лоследњи месепи у оној години донекле утврдили ситуацију, повлачење је ое претворило у насгупање. И док дуже повлачење 'доводи авиацију, ((којб, губи №оје земљиште, своје дуто шрипремане организаццје), у необично тешку и неповољну оитуацију, и смањује њен значај рада у великој мери; — . дотле наступање чак и у веливим сковоозима, маље ое осећа, јер, а т а ц и ја дродужавћ 5* �Артилеријеки Гласник да се користи овојим удаљеишш ин10талаиЈијима од. ноазога. фронта већим акниоишм радиу|ос*м свејих аиарата. Па и шоред тога аа време стаЈбилмзација) које су се делхавале приликом немачк!ог повлачејња од јула до вовембра,. овакој моментаној свабилизадијш одговаЈрашо је успсхжављаље веза које су омогућавале »аа; неке ашиизиоке аотилернЈе практикавале су већ контролшјсања к ту шм се је зато указада прилика. Али периода је била и сувише актшвна, догађаји сувише убрваии да би дозволили да се нађе лека протшв недостатака лравила и ако су ови недостатци пошврђенм, — рат је дакле овршен на исти шачин, као што је пачет, жалећн при. том с.амо згодне прилике које су чеСто цропуштане, дред в А деморализованим непријатељам, због недоотатша ппжости употребљених метода. Изгледа да је потребво, да <бшово шитање што боље расветлиши да са рзвешим детаљима изложимјо, какве су билеза време пОсЛедњец рата гл&вне адлике асматрања са аераплана и балвна, јер се сне од тада нис уосетно измегаиле, и зато< су оотале као база и за будући рад. Аеропшан и балбн, на овакга <на1чин тешво се могу упоредигпи, први се увек премешта брзо, 100, .150 км., на ча*Ј ва. биплане, цјз чега произлЕзи да је осматрач увек у стр&шној ваз-дуншој етрујга, воја омета и која <на зимској хладноћи,. лишава га великог дела средстава. Било ,је и таквих који су по лш ратку |са таквих мисија долавили оа омранутшм лицем и рукама. Ваздушна струја у опште приморава на гасншење наочара, и анемо1ућ»ва с друге стране — изузимајући јако из<вежбане— употребу дурбива. Овака хартија која није добро причвршћепа иа какву даику одлеће или се цепа, свака упутптена лисаљка је изгубљеиа, свако одвијање или савијаље карте је иамогуће. Што истичем ове детаље, де изгледу идередне, то је зато што су и они сами дошљни да нам пруже верну слику, јер они који гаикад нису летели замишљају д а један осматрач <може са собом понети ло вољи шаторамских снимака, нндикатива, крокиа, збирку пгараљки у боји и друге потребе за нисаље, те да се од њега мсвве <аве захтевати.; међутим 1самс*четврт ћаса летења научи нас у том погледу више, иего каква дуга расправа. Напротив балон је релативно уч1вршћен. У корпи <официр може по вољи раширити карту, праверивши извештај помоћу дурбина, узимати забелешке у свој бележник. �Осматрање из ваздуха у вези са артплеријом 69 Не оамо кретање, неш и крила — (мртви углови аероВДана .—1 скриваду) |њаго®ој поса.ди! један добар део «во!га, лпто би они жгелш да виде и то често баш у оном тренуиву, кад је потребно да се што види., јер ту је ооматроње тренутно. Са балона напротив, има се непрестано целокупни изглед природе са могућношћу да ое ооматра шо вољи оно што се ^рђаво видело или оно што нарочито привлачи пажњу. Време летења аероплана још увек је ограничено бројем часова, колико може да траје бензин понесен на аероплану, •три часа највише до сада се постигло на нашим извиђачким аеропланима, папротив балон се може држати у ваздуху не само дању већ и ноћу. За одржавање везе са земљом аероплан располаже апаратом (бежичном станицом), обично предајним, врло ретко и прнјемиим ракетлама, кутијама за бацање извештаја, средства несумњиво раеношрона, али која нису непрекидна *— -стална, а' често су и несигурна. Споразумевања која она дозвоља.вају, ма да превеиена^наг сжраћше и угово-рене знаке, су спора и не могу се побОљшати. Валон напротИв'везЦн је непосредно телефоном, са мес.том команданта за чији рачун ради. Према томе он дозвољава брзо достављање свих извештаја о осматрању ж узајамно оћоразумевање шреко оталне телефонске линије. Ако телефоно!(а жица буде преквнута, јадан ашарат ,(бежична телеграфија), смеЦиен на балону, наотавља одмах да предаје извештаје поолате од осматрача из балонске корне. Најзад последња и најзначајнија разлнка јс та, што се аероплан може поставити вертикално и-знад објегла који чооматра, далеко у непријатељокој позадани ирелазећи по потреби велики пут, и још по потреби и спимити га; међутим балон је везан за свој кабл, удаљен 6—7 км од борбене липије, и не може дати друго до само даљи нзглед. остављајући нас на тај начин неизбежно у неизвесности односно делова скривених и неиопитаншх. Треба при том знати да су у извесним крајевима мртви углови јако изражени. Балону јако смета хоризонтална магла, -напроггив аероплан успе често да је савлада пењући се изнад ље. Најзад балон не може се попети на јачем ветру, што се зауставља аероплан, • који опет не може са успехом летети кад пада. киша ма и слаба. Другим речима има осматрања, коректура, којих се балон пикад не може подухватити, док ће аероплан увек моћи изЕршити, ако предузме нужне мере предострожности, — еве што му се иовери. �70 Артилериј ски Гласник Шта треба закључити т овог упоређивања. То, да ц аеропнган и балон имају својства битно различна, која св искључују или допуњују; не треба данле од јвих захтенати исти рад, вЉ напротив тражити од Једног оно што друвд ие може извршити илш <ш га рђаво извршио. То је управо улога команданта авиатике да раслореди тгосао међу своје балоне и аероплане, по споразуму са командантима великих једшшда и артшерије, водеђи при томерачуна о границама дневне могућности извиђаља као и хит* носги задатака. , Ове ове празнине на које се наилазило у правилу које је било у употреби, морале су се иматги у вцду при ж раии новог правила о извиђању и осматрању. Одмах по свршетку рата, француска артилерија с једне стране фраицуска авијација. с другестране, увидели су да треба иешто урадити и издале у 1919. год., свака посебице по је.дно 1црдвремено правило*) које ,је повело рачуна о поукама из последњег рата,„— Почетак је гбио добар али то није блла коначна редакнија. Дошао је тренутак да се Дрктрина сггабилшзира, у колидад. је тологуће за једну овакву доктрину, која толико зависи од матерајала, 1гао што су авијација и артилерија. Правило о осматреЈву имаће у ствари као одговарајуће једно правило артилеријско које ће усавршити начине гађања, и учинити их лакше употребљивим од стране авиације. И једно и друго правило се допугвује, јер задатак о'сматрања авионског у вези са артилеријом састоји се из три дела т. ј. садржи: 1. Задатак гађања. 2 . Задатак осматрања. 3. Задатак преношења извештаја. 1. Задатак гађања. Не упуштајући се у детаље да у кратко изнесемо садан>е тежње артилерије. Техника гађаља, захпаљујући рату, учинила 'је ведлки напредак и командир батерије данас мора и треба да ради неуморно, искоришћавајући целокупно време које му стоји на раоиоложењу и сва обавештен>а којима раополаже, те да по 1гарти — на хартији изврши — припрему тонографс 1су, припрему балистичЈгу и припрему аеролошку свога гађан>а. 1"!4 ,р?,110п,Лиг< •. огдатваИоп е1 Г етр1оЈ (1е Г Абгпаибдие 1пв^гиоКпп ^ у‘а‘10п а.’ »ћвегуаЦоп с!и 24. јапујег 1919; е! ћ г<јд1аде с1ев ћге а ' агШег1е а 1 ’ ојбе И ’ огдепев е1гапдег8 еап дгоире Пи 4. т а 1 в 1 9 1 9 . �Осматрање из ваздуха у вези са арталеријом 71 Ако су ова обавештења добра и приирема од стране командира буде добро извршена, први метци морају пасти врло близу објекта. Али у свима случајвкима, шотребно је, да ое знаду упоредна балистичка својства појединих оруђа у батерији т. ј. да буду изједначена, те да се метци једног истог илотуна или рафала могу сматрати као да су избачени из једног истог топа; више не може бити питање о реглажи или гађању оруђима, пошто сва оруђа исте батерије туку као једно једино оруђе. Од овог тренутка, дуга серија реглажа, која раније беше потребна у припреми гађања једне батерије, а у толико више за већи број батерија која се цо некад продужавала и по неколико дана, за који циљ је био потребан већи број аероплана, постала је готово непотребна; то је једна од главних воршоти пртходве припрше, која додволлва готово тренутно и изненадно отпочињање операција тактичвих, па чак и стратсгиских. Овој спОсобности артилерије кад се дода могућност пробоја, који се сада може очекивати 6д дејства борних кола, отвара насигурно једну нову еру у вођењу рата. 2. Задатак осматрања, Шта произлази за авиацију из претходних расматрања? Излази то да !се добија огромно у времену са радом осматрача, јер раније реглаже вршиле су се нојединпм топовима, остављајући безусловно од једног до другог плотуна да протекне извесно неискоришћено мртво време, за које је мотор увек радио, бензин се трошио, осматрач и пилот замарали се, ризикујући да буду бескорисно оборени. Један аероплан ма каква била добра воља његове посаде, не може више летети када су му празни резервоари. Чист је рачун да му према томе док је он у ваздуху, треба тражити, све што може да/ги, т. ј. да му оваки моменат у летењу буде до краја искоришћен. Једном речју тражило се, и то је један од и н т е р е с а н т н и х и в а ж н и х п р и н ц и п а новог правила: — Д а се п о с т и г н е о д ч а с а л е т е њ а н а ј в ећ а м о г у ћ а к о р и с т. Аршлерија која је сигурна, да њени поготци иадну одмах, по опворењу ватре у неписредну бшмзину објекта поставила је себи следећа питања: а) Вршећи своја гађања по топовима и осматрајући их, исгитга је Да се безусловио чини упггеда у муницији, али вар се са друге стране из претеране тежње за шетњом, пе жртвује добит, која би се могла извући од брзине модерног наоружања? �72 Артилеријски Гласник б) Ајш сем налред ивнегог још један равлог говври дротив овога а тај је, што се на тај начин даје непријатељу обавештеље о коректури топовским метцима. те у већитш лг^чајева, оп ће моћи и-збећи наше поготке ваклаљајући се. Анализирајући све напред изнето, намеће вам се сад питање, да ли у тежљи за што већом економијом у муницији, н е' ризикујемо да изтубимо много већи број људских живота, на чак матсријалистички говорећи и много вшие зрна? И зато је артилерија, примењујући теорију до краја_ укинула у нормалном случају, реглажу плотунима и оруђима, већ се сад ради са рафалима од два до три метка на оруђе (изузнмајући разуме се велике калибре). На да видимо каква је промена и каквч за осматраче од оваквог рада? У месго узастопних ш гедака готово увек слабо видних из малих калибара, ч е с т о н е.по.т<цу н и х , кадкад потпуно невидљивих на зеашишту меком или сшвжастом, или по магли и мутном иремену — јер лепм дани се у рату не могу бирати, — батерија избацује- одједном, приличну групу зрни од 8— 12, која шцдају готово једна на друго и остављају на земљишту чист р~густ дим, и артилерија сада, не тражи од осматрача да их броји, већ она само жели да зна где јо средњи погодак, што је нема сумње лакше осмотрити и оценити ед стране осматрача. Наша"скица, мало непотпуна од мало час биће у будуће замењена овом: сл. 3. Резултат осматрачевог рада би се могао овако изразити: »55 десно 101 подбачен«. Што значи: »Средњи погодак 50 м. десно, 100 м. подбаЧен«. Ко год је бар мало летео и покушавао коректуру по старим начинима, одмах ће разумети и увидети да између старог и новог начина постоји огромна разлика, као и то да не нам авиација радећи по овом новом начину пружити знатно веће користи и то из ових разлога: а) Прво, што је осматрање једног рафала и одређивањг средњег поготка несравњено лакша и простије од раиијег тумачења плотуна што је увек било тешко; сем тога овај је начин дозвољавао да се за артилериске мисије могу употребити осматрачи — официри из ма ког рода војске ■ — док смо раније видели да је добар осматрач за артилериске регл&же морао бити скоро искључиЈх) само искусан и вешт артилериски официр. б) Друго на овај начин дужност авиатичара од сад биће знатно олакшана. Скоро цело време летења од осматрача биће �Осматрање из ваздуха у вези са артилеријом 73 употребљено само на контролу гађања у место коректуре, дакле контрола и коректура послали су синоними, иошто вонтрола на крају крајева није ништа друго до осматрање гаг ђања које је вЉ оташело. Тако се на овај начин уопелп д а један веома вешт осматрач који је по старим начинима једва постигао да изведе једну, највише две коректуре на чао или 5—6 контрола по старим метхадалга, исти тај осматрач по иовом начину моћи ће изврнши 8—10 контрола гађаља на 1 час летеља, т. ј. један о)сматрач са аерошлана моћи ћ!е иавршити мшго више мисија коншрола. Једна лосада која изађе на фронт, могла би за 2 часа свога корисног рада, или извршити контролу двадесет различитих батерија, или предузети у два маха контролу над 10 истих батерија, у циљу верификације учињених поправака. Пробајмо љубопитства ради, да израчунамо економију у авиацији остварену Овим системом. Узмимо за.пример једну армију која има две дивизије у линији, и која је на пр,-шотпомогнута са 2 ескадриле од по 10 аероплана. Претпоставимо да нам просечно стоји на расположењу у ескадрили по 7 апарата дневно, што ће још бити врло повољан одучај. Од ^иих 14 апарата, шловина од пршшке биће резервисана за мићије дате од Армиске команде. Дакле за артилерију остаје 7 апарата. И ако још претпоставимо да годишње доба и квалитет апарата дозвољава, да неки од њих на пр. три, излете два пута у току дана, што би дакле било: 4X 2 + 3 X 4 = 20 часова лета стварно корисног за атрилерију, за цео фронт те армије. Ово би одговарало у најбољем случају око 20 коректура у 1918. год., или 150—200 контрола у 1923. години. Мислим да је непотребно више наглашавати значај ових разлика. Види се да су задатак гађања и задатак осматрања толико утицали један на другог да је артилерија приморана из много разлога а једним делом и ради осигураља убрзаног осматрања — извиђања, да сасвим измени своје начине гађања; зато од сада она може бити скоро сигурна да ће љени нони лринцшш гађања дозволити (извиђаље ■ — осматрање, које ће бити довољно да одговори свима потребама, што није био случај у 1918. години, Ово су главне промене и оне саме чине један велики напредак. Остаје нам још да расмотримо: �74 Артилеријски Гласник 3. Задатак преношења извештаја, који мада изгледа спореднији није лакше решити. Тешкоће постоје као што смо видели, нарочито за аеронлане, (пошто је балон у сталној телефонској вези са онима, за које ради) јер је аероплан потпуно изолован у простору, без икакве материјалне додирне тачке оа земллм. Истина већ одавна обећавају нам телефон без жица, који ће можда доста упростити ствари, али ми га још немаавд. Сетимо се оног што је речено мало раније: Ако је задатак унапред одређен и односи се изрично на контролу или реглажу једног или више гађања, посада ради исто као што је речено у почетку овог излагања, т. ј. према претходном споразуму са командантом артилерије или диви зиона: Одређује се дужина таласа, назначује се дивизион који ће гађати, његово платно за распознавање, његов положај и т. д. У томе нема ничега нарочито новог, сем самог начина. гађања, којим се .као што смо видели, осетно добило у брзини и простотш захваљујући унотреби рафала. Најинтересантнији задатак, а уједно и најтежи, састоји се у општем наДзору 4— осматрању бојног поља, у знаку давања за запречно гађање артилерији и у регулисању — управљању њеног гађања без претходног споразума. Такви су случајеви нормални у маневарском рату. Оно што је до 1918. године, спречавало везу између артилерије и аероплана био је и сувише тежак начин везе између ваздуха и земље. У ствари, сваки дивизион имао је као знак за распознавање по једно платно, четвртасто за пољску артилерију, ромб за тешку артилерију, иза.браних ироизвољио са збирком од 25 слика — фигура, за сваки од ових двају видова, лаку и тешку артилерију; и сем тога свакоме платну одређује се, тако исто произвољно нарочити позивни знак. Све је то било утврђеио једном нарочитом заповешћу, обичио планом за везу дивизије или Армије, одакле је осматрач вадио само оно што му је било потребно. Авиатичар дакле могао је познати-разликовати само д ив и з и о п е за које је нотирао њихово платно за распознавање и позивни знак. Он је имао на по. на својој малој шш инети једну листу ове врсте. (Види прилог сл. бр. 4). Чим је осматрач са аероплана видео, да се нокаже платно 'као: (види прилог сл. бр. 4) он ће одмах разумети, да прво пресгавља пољску а друго тешку артилерију, али неће знати �О сматраае из ваздуха у вези са артилеријом 75 ни коме дивизиону прииадају, а чак ни дојш припадају дивизиону његове армија или дивизије. Претпостављајући чак и да их зна не може их звати јер не поенаје одговарајуће поаивне знаке. Да би се ова тешкоћа отклонила ново правило усвојило је и усалзришло једну измену, која се почела примењивати од краја 1918. године и то следећу: Платно и позивни знаци у место да буду изабрани у коме било реду — шроизвољно, изводе се једни из друтих, тако да је довољно знати и основни позивни знак, па да се знају и остали. Ова платна допуштају да се раеликују меога а командовање дивизиске артилерије, тешке артилерије, група и дивизиона као и њихови позиви. У том циљу групе, цодгрупе и дивизиони, познају сб према налажењу једног додатка, у једном од углова њиховог четвртастог или ромбичног платна, као што је то претстављено на слшџк (Види прилог слике бр. 5.) Дијагонала која се завршава додатком треба да буде оријентисана према општој оси гађања. Ове групе, подгрупе и дивизиони, распознавају се потпуно у. армији помоћу стављања на квадратном или ромбичнсм платну, црних тачадаа од малих илатна, која престављају бројеве, према доле изложеном правилу: Бело платно је подељено у 9 нумерисаних квадратних поља у смислу окретања сатне сказаљке, полазећи од додатња (караЈктеристичног) знака за црупе и. дивизиоие као почетка. (Види пример сл. бр. 6). Серија — комбинација бројева које се могу остварити са 1, 2, или цифре растећи вредности јесу: Једноцифрени бројеви: 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7,. 8, 9. Двоцифрени бројеви: 12 13 1415 16 17 18 23 24 25 26 27 28 34 35 36 37 38 45 45 47 48 56 57 58 67 68 78 19 29 39 49 59 69 79 89 �Аптилрпшски Гласник Троцифрени бројеви: 123 124 125 126 127 128 129 134 135 136 137 138 139 145 146 147 148 149 156 157 158 159 167 168 169 234 235 236 237 238 239 178 179 245 246 247 248 249 256 257 258 259 267 268 269 278 279 289 345 346 347 348 349 456 457 458 459 567 568 569 578 579 467 468 469 356 357 358 359 589 478' 479 367 368 369 489 378 279 389 789 678" 679 ' (V у 1 689 Број преотављен посредством 1, 2, или 3 црне тачке, никад више, то је број састављен из цифара уписаних у квадратна поља и прочитаних по реду љихове растуће вредности. Пример: з — 25 — 79 — 269 са 1, 2, или 3 тачке може се обраћовати свега 129 бројева који одговарају горњим условима. С друге стране за платно сваког калибра резервише се сталан ред бројева на пр. од 0— 20, од 20 до 100 и т. д., при самом погледу платна, авијатичар ће знати с којом артилеријом има посла. За хитне случајеве, служиће за позивни знак број платна. т м е претходи слово: А за групе квадратног платна; Б за подгрупу квадратног платна; С за дивизион квадратног платна; X за групе ромбичног платна; У за подгрупе ромбичног платна; Г за дивизион ромбичног платна;. Пример: А 26 је позивни знак «за помоћ« групе од 75 м/м чији дивизиони имају за позивни знак С 26 — С 27 — С 28. X 245 је знак за распознавање за групу тешке артилерије коју саставља прва пдгрупа У 245, саставља од дивизиона: Г 245 — Г 246 — Г 247 и друге подгрупе У састављене од дивизиона: Ћ 567 — Ћ 568 — Ћ 569. Познавајући неквдико осноших позивних знакова и з а и х с е и з в о д е о с т а л и. �Осматраље из ваздуха у вези са артилеријом 77 , Другим речима и да се употреби једно просто упоређење, у 1918. год. дивизиони су имали само презиме, од тада они и м а ј у име и презиме. На овај начин изнели смо оно што се односи на платна. С друге стране ако се сада и можемо надати, да ће благодарећи овом систему авиатичар познати јединкце и хирерархију артилериских дивизиона који му буду показали ллатна као свој знак за распознавање, неће још ништа бити учињено ако их не може позвати. Овде се поставља задатак сасвим друте врсте, али не мање важан: шта да се ради да би авиатагаар оазнао дужину таласа на којој дотичне групе слушају? Шта да се ради, да би у сред слања извештаја свих врста од бежичне телеграфије у простору, аероплан мошо да псипаље оне (извештаје, који ће бити шримљени, а да се не забуне сви шримаоци у околини? Задатак се не може решиши доутојачије сем усвајањем за бежичну телеграфију правила сличних оним које смо изложили горе за платна, она се еастоје у једној врсти лоделе дужине таласа. За време рата, станице на земљи, код места за командовање дивизије и дивизис. артилерије на пр., слушајући пешадиске пукове и пешадиски аероплан, имале су на расположењу дужине таласа, доста кратке у колико то дозвољава сам материјал станица и то: 210 — 270 и 350 м. Пешадиском аероплану при сваком изласку давана је једна од ових дужина таласа, коју није могао да мења, пошто је била материјално одређана дужином жице — антеном. Аеропланима који су радили за армију или за групе артилерије, као и станицама елемената на земљи, осим дивизија биле су додељенв дужине таласа, у ошнте веће од претходних, али изабраних произвољно у могућој гами ваздуших или земаљских станица. Овим је се дастигло то да једон аеорплан у ваздуху није м»гао знати другу отаницу осим оне с војом је морао изрично доћи у везу јер он је био шодешен на једну иегу дужину талаоа као што је и она. На пр., један аороплаи воји ради оа грушом А артилериЈе, имјао је дужину талаоа 320 м.; друпи аероплан воји ради са трупом В артииеријје имао је дужину таласа 295 м., јједан аероплан за надаор, радећи аа рачун Иоманд. артилериЈз имао је дуждшу гласа 270 м. Велика новина је> у следећем: Две гаме, једна крашка и једна дуга, састављена свега из три прогресивне дужине таласа, и то: 210, 270 и 350 м. за �Артилеријски Гласник кратку гаму; а 440, 47о и 50С м. за дупачку -гаагу, вадрошне <зу једном за свагда на целом фронту. Наткраћа звана пратећа тама; (т. ј. шма 'за Цратеће аЈероплане) намецшна 'је ашшадисшм аерлтланм а. Најдужа звана гама за тражење објвкагга, намењена је аеропланима који осматрају изван линмја за борбу и који имају та јаве аршлерији илји меогу 'за датандовањ е које је одређено за слушање, важне објекте ш и иок-рете које су видели. Све пријемие станиде у иешадијл ијж артишерији за неиокретно иотпомагаае које нису употре&вене « а нево друго слушање, приступају олушању чим се наместе, на дужини оредњег талаоа кра.тке гаме од 276 м. Све пријемне станиие диввзионе артилерије које асиу уиотребљене за нелооредда иотломагаље шешадије, и које гшсу намењене за нарочита слушања, ириступају 'СлуШању — чим ие намеоге, н а дужини средњег таласа гаме дугачке од 4 <(ј м. |Станице мекга за командовање дајо'су з-аинтереооване д а шримају ш а обавештења, приступају слушању у рлнвном на једну од антена: Команданта Артилерије-у Армији, тешве Армшсже артидери;је, Команианта; давизисне артилерије и група тешке артилерије. Ј.едном речју пријемне отакице ,на земљи н а сшим Дузвинама оредњих, непромењених таласа јесу као поштанске станице тде ће авиатнчар увек моии послати сдаје :захте(ве — извештаје, еламентима које чак и не ноанаје — чију тачну адресу не зна, као: аг нарочито адређеним дивагзионима да гађају изенаднв циЈвеве — објекте. Дужине таласа ван аве две гаме лредаиђене шре, остају као у прошлостк намењене гарема 'лиану за везу сваке велике јединице, мидајама к»,је интересују оамо један део иавршио 1ца као: мисије тепгве артилерије са веливом моћи дејства шги за. бомбардовање. Да би ое олакшао још више рад ооматрача, нротиоамо је сваком дивизиону артилерије (на раополоЈкењу), који иокоришћује обавеш!гењ1в .аииације, и дамма местима з|а иомандовање, која примају оолмгатно. обавештеава: једни од аеропл.ана за надзор, па морају да раавију своје знаке који моцу бити следаћи: :(Види 1гриш*01г сл. бр. 7 .) Да ви.димо шта се на овај начин [добива? На пример .имамо један аероплан у ток.у коректу;ре или контроле гађагва који ј» ди за рачуи јеДног а|рт. давизиона са, дужииом таласа од 320 м. Одједном манг осматрач са аероплана види да пролази иреко моста једна ко,1ГОна која долази као ноЈачање, или се прикунља и:ш, једног гребена некл, �Осматрање из ваздуха у вези са артилеријом 79 непријатељска трупа. за лротивнонад. Он нзвештаввЈ оџрчах свој дививион аа чији рачун-је-до тада редио да ш моментално напушта залочету вонтролу, затим одмах менл у вздаху љеоову дужину тадаса, која је операција сада постала молућа нрема техиичким! 1оообиШ1ма н>вшве предаЈне отаниде, узима дузкину талаоа бидо од 270 м., (или ог 470 м. а лрема зони где се открива тренутни — (шролавни) објвкат. Са овом промењевом дужииом тадаса он јавља нјиљ, разуме се шрш(10| «звих трупа и дишгзиона на |раоолшожен>у, во.ји су у очекивању са одговарајућом дужином тадаса, а који оу у ооталсм морали да »стакну двој кашгал: (Види лршгог сл. бр. 8). Осматрач од ших •бира једну за воју цени да је погодна с обзиром на њен положај и калибар,' да најловољније изврши задатак који ггредстоји и од ње тражи отварање ватре. Али на ово с цра,вом ‘рећи ћо некб; овај авиатииар маже да се превари и д а јави као важан — шггересантан неки дивб жоји у ,счвари рије'вавкан, ради сумњивог шггервениоања — могућно је да он шречи некиГддвизион да шродужи важшији задатак и да талср- радећи овај шоследши нзгуби драгоцевд време а цела ова к>рка натгравида се због .једаог извешгаоа добијеног од стране непознатог лица из ваздуха, То беше велива вамерка која се истицалне за време рата од стране тобџија лротив авиатичара, кад није више било лреггходног сторазума, јер аршлерци се плашаху да иницијатива за стшрање ватре не пређе у руке авијатичара. Али треба знати да то није авшатичар ио;ји етвараивацру, он ,је просто само тражи, он се нуди да оом атра и то је све; аргилерац прима или одбија њјепио тражење 'и он је тај који има да последњи пут одаучи. И да би се омогућила ова одлука с потпуним иознавањем ствари, уведеио је у новим правилима још и то да ће оважи •ооматрач добити периодично један лични индакатор — знак који он мгаве лредати прево бежичне телецрафије на крају сваке поруке. На та.ј начин артилерац ће знати с киме има посла и ооматрач под пуном одговорношћу приотупиће раду. Али, може још неко запитати, па како ћ|е уотети осмаграч да у сред борбе, јасно покаже оне објекте које жели да се ,_„ туку? По свакодневној пракси, то је било помоћу кЈоордината, али ие располаже се јњсж са| тоардинатним картама што. нам > је и искуство доказало. За ова.ј (особени! случај цравило је преиоручило-више начина, и ево једног од тих. - : �80 Артилеријски Гласник ^ихшлан ш ји жеда да означи објект — шрљ леши нвд антешТнријамне отаниде и шаље јој » ћ у поруку: Х 4 — ХА — Ј 0 Р — (овде| Је аераплад за кадздр на пр.),*затим 08 - Р . Ц - б . ' - 252 I). с. м.': ш тоаначи: 03' _ нишаните на мше ради показква (ООЈакта >пЈиља. Р и 5 - Цустићу једау ракетлу са 1. ввеадицом верти'кашно на нјиљ. 252 О. С. М.: лигим на внсини 2500 м. Он се поставља иза антене, шралази тачно изнад платна упутивпш се ка диљу а пошто дође вертнкашно изнад овога пушта ракетлу оа једном (звездндом) и телетрафира: »В« (на циљу). Са антене може ое одредити коложај диља, осматраЈуки положај и правац аероплана у мамешгу кед бади ракетлу. Овакав начин може иматд измена воје ће га учинити маље опасним и према томе пражтаниијим јер иеће бах тев ат од аероплана да мора бити вертикално над циљем, коју операиију непријатељ често пута неће доеволитИ'. Најзад још једаи прсшедњи задатак биио је шотребно решити а то да! следећи: Како би пешадија могла у случају потребе доставити свој захте* за гађање илијаеропланско ооматрање на једну адређену !=- пЉаану тачгагЈ а затим објасиити шта жеош? Као што се види овр је један врло важан и тежак задатак који се може овадааг момента истаћи у бо-рби. Стаигно се догађа да стрељачки строј буде. заустављен и десетнаван једним митраљезом ксше ништа не може, или п ак да су борбвне групе тучене од једне непријатељоке батерије чији оамо приближан правац м^огу одредити и јаиити и т. д. Од те пешадије ко.ја је дејством нешријателлке ватре прикована за земљу, не може се тЈражити неко велико развијање платна, бацање ушворених ракетли, (шмшливованих сигнала, прем1ештање послуге, и т. д., зато се треба задоволдгги са оним што је најцроешје. На месту за кешиндовање батаљона који једини има лотребна материјална средства и испред кога је свака овиака живота врлђ често немогућа, пешадија ће истаћи троугшасто платно батаљона поред кога ће шоставити линију малих (пиатна управљених у правцу који се жели, а дај се сувгаше иеби усложила објашњења, овакав знак у ширем омислу зпачи. »У тешиам сам пш ожају, пОиМозите ми у иравцу иоји ш казуЈем«. ((Види прилог сл. бр. 9. До увиђавности алзиатичара сада стоји, пошто је тај знаж већ пртгвукао љетову 'Пажњу да утврди порек,ш и ттрироду �Осиатрање из ваздуха у вези са артилеријом 81 зла од кота иаш наша пешадија и да, то ја ш одмах артанерији средствима и шод условима на-пред изнетим. Ову меру сматрао оам за нужло да истакнем, јер она одго- вара једној потреби која се живо осетила иарочито на крају рата — пошто је у лшЈсиој нојни пешадија, често олабије (веза®аг за, своју артилерију за лешосредто ношомагање те 'услед ■тога' осећала је мвого теже своју усамљеност на бојнш пољу. У оваком тешком положају ова је свуда око оебе грошмча1нО' тражила помоћ која јој у ствари- ш гла1доћи само из ваздуха од стране авианргје. Да изнесемо 'Свда неколико речи о ноћнотм гаЈ>ан>у. . - Ваздупшо оШатраље ноћних ,1гађан.а рахтева на|рач1иго видне ноћи без маше.при земљи, заиш: употрвбу аероплана извесних 1моиел,а и најзад објекте; —. диљеве чији је положај лако топографски одредјита. Ооматрач мора потпуно познавати земљиште на воме опе-рише и ооо'бине оруђа оа којима рада: »Брзета гађања, време летења зрначш т: д.« д Ба-терија,треба да саћува брзину гађања-, утврђену претх-однпм договором између командира батејжје и оом^аграча. Ооматрање мора биш скоро управно. Веза између ремље и ае.ропла-на вр-ши .ое бежичном тел|еграфиј0.м са пријемн-ом и п-редајном с-таницом на аеропдану, пројежтором или [другим светлећим дагналима, При овом- раду моие се материјадизирати линија батерија — циљ -врло јаким пројектором. Гран-ате морају: бити онабдевене тренутвшм упаљачима, чак и са овом иредострожношћу ио.ђно оома,трањв не дозво.ља-ва да -се одени »гиоао, по даЈШши, а још маље њена вредност. !Ова ова посаитрања -довољна оу да покажу да ноћна тађања помоћу вазвдшниг осматрања- -потребују увек одллчно опремљено оообље, та јда би ое мотда корисно употребнти на даљне пЈИљеве: депое, ота'НИце,. кантонмане но,ји су дању добро браљени од против аеровдалске артидарије; вао и то да није препоручЈШ,во да се употребе за 'деотруктивна гађања противу -оних батери-ја таоје се н-оћу м-оту врио- тешко да разликуј-у — распознаоу. Потриба ваздушних осматрања, у вези -са артилеријом данас Је сама по оебиј толи1К10 јаона да нема кише шотребе да се варочито -доказује, оам-о о-на није рекла овоју -последњу реч. 'Са уоавршава-њем баластике, може се очекивати, да ће се домет још |више шовећатн, зато се -може.готоио о праиом 6 �Артилериј ски Гласник 82 очекивати да ваадушно осматрање и згзвиђање буде иретежније од земаљског и да га чак агошпувд замсни у дубовдм аонама. Према томе данас ника нема права да потцељује њене пршципе. Авжација у будуће »бигћ(ег један од гдавних олемената модерне битке и ово је у толико истшшто, д а само та чињеншш, да атмосферсш услови нису повољни за И31вршење оомацрањ а помоћу авиацие, довољна је по каткад, па д а се обуставм општа офанзива. 'Сва очекиволва су јој доевољша, најојајнија ббудућност отвара се нред њом, јер она леће имати и неће знати за друге границе до најЈвећег домЈета артилвриј е и особина средстава. за акцију, која- се без лрестанка усавршавају (аороплане, балоне, и срества везе). И јсдни и други у (прошлости дали оу нам много изненађења, да можемо 1слободно претиотавити д а нам и у будућности резеришгу јопг много више изненађења. Р. А & г О савременој одбрани поморских обалских фронтова 0 а оређиваЉу искумива отеч|ених у послед|њем рачу и њишовој примеш рађено .је м н о т, али вао и свуда нарочито где је у питању лримена техничких орестава нису донете ниваЖве дефинитивне одауке и ажо ј1е нрошло тшшко година од велшсог овеггског рата. Овоме је равлог шо, што ое нн из близа не може предвидетн. нанредак, којн има да учшни техника у најоворијој будућносш . 1 Одбрана и у опште оргаиизација обалских фронтова расмЈдтра ое з,а |оада само у оиштим цртама, те ћ у и ,ја овде изнети сааго ошите иогледе, акоји сада владају о 1овоме иитаљу. Да би знали на основу нега су бааврани закљЈогци стеченог искуства у оветсвом рату морамо мавар у најкраћим нотезима ирећи стање пре и за време рата и на ослову ов|ега тога доиети закључак какво трба да буде данас наоруиеаваље и организадиЈа томорсвих обалских фронтова. Но не смемо се задржати само иа стању вакво треба да буде даиас, иего �0 еавременој обрани поморских обадских фронтова по могућотпу :морамо шћи што даље у надред, иредвиђајући уоавршавашо техшмких орјаотава, 1иа ио)|ама у гло.вном и ,ба)зира одбрана обаагских фронтова. На ово морамо миојшти аорвд стратешсво-таЈшшшх и .из фивансијсво-емшимоких обзира, јер даиас ста.јс у ошже врл|о много наоружање нарочито а,ртшле(риско у вези са фортификациоким радовжма у сталнше шипу, те уолед тота и меаање Ехихдао није дадао. )Па чак, када 'ба имали и неограничјена финандаЈеиаЈ оре)Ствд (потребно је време) !аа (шихово лодизаље, те се и на то мора мислити код обаиских фроотова, јер они треба да су уавек спремни за акцију. Овај чланак саотојаће се из два дела и то оу: а) У опште о одбрани обалоких ф.ронтова и б) о (обалгашм батеријама. У ОПШТЕ 0 ОДБРАНИ ОБАЛСКИХ ФРОНТОВА Да би ор 'Јјсгла прдшлно раоцоредити орества за одб|рану обале и црема таме правдвгигбранити, треба шрво утврдити л н а нелгриј&тељ мозке п.реду1зети рротив ње; војшгчки џенено: који су њеиЛзи објекти (дејства. Између азеротјатних вбјевата, на ®оје ће непријатељ деј■ствовалЈ!, изабирај ое н^јверодатнији; да би се на њему ставила главна среорва аа^одбрану са квјима се раополазке. Рада лакшеђ шраћеаа и бодае јаонооти шоделићу овај део раоматрања на следеће тлаве и то Су: ]. Обгјекти непријатељоког дејства; 2, Важне ди к е за одбРанУ воје трвба за време мнра утврд ити И I 3. Срества за одбрану. I. глава ОБЈЕКТИ НЕПРИЈАТЕЉОКОГ ДЕЈСТВА 1. Напад на ратне луке. Непријатељоке ескадре су гла®ни објект дејотва. Еокадре имају шотребе за своје пдримвање, иохрану и снабдевање остадим потребама, као и да се заклоне у ратним лукама или •осдоним тачкама ■ — базама. Наиадом на ратне луве дејствује се индиректно и на непријалељаку флоту. Ндпади на ратне луке могу бити следећи: а) Б л о в а д а : то је ошкољавање ралне луке оа флотом тако, да нико не може ући ни вдаћи из ње. Одотојање блокирајућих лађа зависи од далекометности •обалских оруђа. 6 ' �84 Артилеријски Гласник б) З а п р е ч а в а њ е л р о л а з а : то је запречаозање мзлаза кгарим лађама, иоје су напуњене |Камењем, песшм, цементом или друшм којпм материјалом, који је тешжо уклоНити. Шо исто може учинити и сама флота, иоја се жели осигурати од дејства непријатељске, јер се осећа слабијамв) Б о м б а р д о в а њ е ратне луке са пучине артилеријом са флоте у дкжрету или укотвљене усидр(ене у добро зажлоњеним местшма. г) Б о м б а р д о в а њ е с а а в и о н а и д и р и ж а б л а . . д) И з и е и а д н и н а п а д на ловољно и слабо чувано меото. , , ђ) Н а п а д ж и в о м с и л о м (с!е ујуе {огсе): то Је тражити, да се продре у ратну луку лађама, које треба да бомбардују арсенале, разне депо-е или флоту, која се је ту заклонила. ж) П р а в и л а ц и а п а д : је нбсТепено умањивање разиих одбранбених срестава дотичног места, Ова је операција обично вомбинована са искрцаваљем и нападом из ваздуха, да ,6*6 се на догичвд месно јеановрамено нападало и ба мора и са сува и ие ваздуха. 2. Напад на базе флотила. Покреггна одбрана обале осигурана је флотилом торпиљера и подморница. Флотиле се снабдевају у својим базама, којеЈ им уједно сдуже и за зажлањање. Што су ратне луке за ескадре — флоту, то су оре базе за флотилу. И ове баае флотила су објекти дејства неиријат^ељске флоте. При нападу н а зшх, она ће употребити иста срествд, као и за напад на ратне луке, само мањих размера и слабија. Главно дејство биће гађање са годморница на мала одстојаља. 3. Напад трговачких пристаништа. Трговачка пристаништа и аво нису (чисто војнички објекти, биће ипак објекти дејетва за непријатељску флоту, јер она су оклоншптд разних војничких потреба и дејсгво на њих рђаво утиче на морал становншптва, Ове се операције изводе бомбардовањем било артилеријом са флоте, било са годморница, или авиона, а адаже бити к ’омбиновано бомбардовање са мора и из ваздуха. II. глава. ВАЖНЕ ТАЧКЕ ЗА ОДБРАНУ КОЈЕ ТРЕБА ЗА ВРЕМЕМИРА УТВРДИТИ. Најбоља је одбрана напад. Најбољи .је начин, д а се запггити своја територија пренети ратишто па непријатељсжоземљипгте. �О савременој обрани поморских обалских фронтова 85 Да је с®о увек *>гуће не би бидо шотребно жртвоиати; ки време нн новад ва организанију одбране земље. За рат треба ове предвидетн, зато треба сдремитн ова ^реотва, да се Еепријатељ зауотави на граниди; по могућству И у унутрашњости вемље -е- по дубини, ако би. сти1дајам околиости ггрва линија била напуштена. Која су то орества? Наравно, на дрвом месту савремедо ардилериско наоружаље са фортјижацијом. Ово ието впјки и за одбрану иоморских обалских фронтова. Ове државе са моћном флотом немају се шта много бринути ва одбрану своје обале. Али дриава са слабом флотом морају посветити велику бригу одбрани својих обалсшх фронтова. Одбрана обале на јоуву настаје, када наше офанзивне онаге — флота не буде вшие-способнш за то. Што се тиче искрдавања, овд је^ операдија остварљива готово на свима мертима — тачкама обале. Према томе треабло' би организовати одбрану деле обале, мислим са стаиним објектима, ажг огромни трдшнови и иадостади у материјалу и људству чине овд неостваривим. За 'сшречаваље-дскрцавања надријатеЈва рачуна се на суво-земну војску, иоја ,је образована као шокретна одбралга обале. Ове се трупе Лјдааају на утврђене тачке на обали. Оне 'ћефити појаћане у случају потребе са другим мобилним срествима, пао нр; шр.; артиларијом на гвозденим путевима, традчерским батеријама, а и ппиизањем сталних утврђења, ®оја из финансијскњх разлога нису за време мира подигнута. Добар пркмер аа ово био би уређење белтиске обале од страве Немада за време светсвог рата. 0>ва обала образовала је једно од крила њиховог фронта, које је било јако осетљиво за Немце, јер би на љему споразумне >силе могле искрдаКи труде иза њнхових леђа. Да би паршрали ову евентуалноот, •они су на 50 км. обале, која имађаше и две базе сумаренске; Остенде и Зебрич, извршили следеће радове: пласирали 150 оруђа велшког калибра, међу којима, је бно знатан број оруђа: Калибра 380 м. м. са иајвећим дометом од 55 км. Калибра 305 м. м. са највећим дометом (од 37.500 м. Калибра 280 м. м. са највећим дометом ад 22.650 м. ' Калибра 170 м. м. са највећим домеах>м од 27.000 м. ја т. д.; једне. маое појвских оруђа; пешачких утврђења, контра-авиешских оруфа, митраљескнх гнезда, , хидроавионских ангара, бетонских заклш а, свуда даљомери' и осматрачниде, дентрале телефонске, места за рефлекторе и т. д. Као што се ввди и за време рата могуће је оршнизовати оолздну одбрану обале; само не треба ивгубити из вица, да то важи за земље У којима је јако развијена индустрија. �Артилеријски Гласник 86 Но на обо се не сме ни једаа драсава ослонити, него мора за време мира важне тачке утврдити и то су: 1. Главне ратне луке, њихова пристаништа и прииаее. 2. Велика трговачка дристаништа. .. з' Утоке великих ретш,. 4. Ј1уке и згодна места за усидравање ородо1ва, МЈа моту нослужити за базу и маневре овоје флоте или да олакшавају непријатељској флоти стационираЈње, искрцавање и т. д. и услед тога могу бити стална опалн-ост за ратнв луке у чијој, ое бливини налазе. 5. Погранична осгрва, која моку служити за наслон и базу неприј-атељдаој флоти и 6. Базе флотила за покретну, одб-рану мора. Ове тачке неатјућн једнаку. валсиост неће бити једна 1:ош утврђиване ни брањепе. Оне тачке које ће/битп највише изложеие, биће најајче брањене и утврђене пошто су највЗжније. Али, ко]е су-најважније тачке? Пре рЈт/ј! без иканлог ,џх>ум.1.е1г>а. тврдало .је ,се, д а су најважније ратне луке. То сеј шсто молсв тврдати и после искуства стеченог у великом оветском рату, јер уништаваЈ'у!ги војну снлу ушпитава се п остала -оила — -моћ. П1то су Немци нападали погла.вито н-а трговачка пристаништа и лађе и: то само "подморштцама, томе је разлог што су Немци били слабији у флоти од саме енглеске а камо ли здружепе енглеске и франпуске флоте. А обратно, ови нису нападали немачку флочу, што је пста била склоњепа1 у ратие лут:е одличпо брањена; што најбоље показује валшост -доб(ре оргашгзаци.је. одбране поморОких обалсжих фронтова. III. глава. ОРЕСТВА ЗА ОДБРАНУ. Одбрану обале сачињавају два плавна срества и то су једна постављена- на мору и друга на суву. Оваво од њагх шма покретне и сталне елементе одбране и'то су: — Од-бран-а покретна и стална на мору и —. Одбрана повретна и стална на суву.’ А. — Покретна одбрана на мору. Покретна одбрана на мору има за циљ: 1. Да стално ооматра и грози непријатељској флоти и онагама са оне стране обапе. 2. Да снречава сте-м својггм 'силама сваки напад ггелриЈатеља са мора на ма коју тачку гга нашој обали. Ова,ј задатак на мору — пучини ггаравно м-о-гу испунити само ескадре. �О савременој обрани поморских обалских фронтова 87 За исти циљ могу се уиотребити усамљене јединице сличне оним из ескадри. Ове јединице су шознате обично цод именом: чувари обале, монитори, тлавне батерије и т. д. Оне оу јако оклшгљене, да би могле шротив-стати дејству метака из оруђа велшвих калибара ненријатељоке флоте, и наоружане топовима валиких валибара у оклопљеним торњевима. Данао с.е одриле вредност ових јединица и шретпосшакља се, да се на њихов .рачун појачају ескадре. Данао се претпосташља за шкретну одбрану на мору, да се употреби иокључиво т о р п и љ а ношена малим, лаким и брзим јединицаљга мало ш нимало окло1ШЉ1е|ним: и то су: торпиљери, подморнице, моторни чамци и т. д. Будућност овога оруђа је велика: већ је роаната њихова улотреба са аероплана, а врше -бе опити, да ее торпиље управљају помоћу херциевих даласа. • . Овом питању има да се доовети велика пажња од стране ошгх Дрзнава, чш||е финансијово-јекономске прилике! не дозвољавају, Да Имају велику флоту. Б. Стапна одбрана на мору. Отална одбрана На! мору саотоји се из непокретних срестава за одбрану, к о т јф г у бити-з п а с и в н а као на пр.: раз|ае >браЈне, бадажи, мрезве против |подм1орница и Д д. и а к т и в н а којаЈ саИињавају .пс1ПјМ|0!роке мцне употребљене самостално 'ншн да учине автивним, које од горе наведених срестава. Ц. — Покретна одбрана на суву. I Пакретна одбрана на суву има задата® опречавања искрц авааа или протерљања већ искрцаног непријатеља. Покретна одбрана на суву се састоји из тактичких или одсечних резерви. Нзихов је задатак, да задрже први удар непријатеља и даду времена, да се на угрозкену тачку коицентришу стратегиске резерве. Локална одбрана се састоји из Љтивних царинских и звандармериских јединица и батаљона резервне војске разне јачине. Ови батаљони треба да раополазку са пољском артилеријом, која ое до момента употребе налази у матацинама, за њу ое, употребл»а®а ради преноса поиисна стока или аутомобили. Тактичке резерве ое налазе у бливини вероватлих тачака налада. Стратегиоке реверве су формиране из свију родова војске, чијп је оаотав и јачина предвиђена мобишизациским лианом: Оне су концентриоане позади обашЦ-аих фроитова на �Артилеријски Гласник 88 великим раскрсницама путева, одакле лажо и) брзо м&гу бити упућене на угрожене с.екторе. Одбрана обале може бгшг организована од специјалних обалских команди или од територијалних — обалских команди под којима се оне налазе. Д. Стална одбрана на суву. Изузев неколико бацача торпеда постаЈвљених обично ва одбрану пролаза на мшшм одстојањима стална одбрана на 1с^уву јест искључиво обалшим батеријама. Због чега ћемо се у следећем делу уиознати дтаЈнније са организацијом обалких батерија. II. део. ОБАЛСКЕ БАТЕРИЈЕ. Задатак обалских бат&рија је да прошивстаје нападу пеиријатеља са мор.а и потпомаЈке акц ију с^чкушене флоте. *. Д' т : \ I. глава. У ' ОПШЕ 0 ОВАЛСКИМ БАТЕРИЈАМА. А. Принципи према којима су подигнуте садање обалске батерије. Пре рата није се мотла порицати првеиствена улога обалскнх батерија у одбрани обалрких фроитова. У борбн 'између аргилерије ма бродовшма и обалски батерија надмоћност беше и то велтика у кортгог обалоких батерија из оледећеих разлога: Артилерија на бродовима има пројектиле моћнога дејотва, али треба да буде гађан.е са брода врло ирецизно и да њетове путање дозвољавају довољно убајцна гађања, да би се могјго постићи довољно дејство на материјал и послугу позади гребена. Прецизио гађање артилерије са бродова и раније као и данас немогуће је јер се брод мора стално да креће услед .деЈагва обалеке артилерије, тиме се мења за сваки метшк и даљина шђања, што врло рђато утиче на иввршење тачних гађаља. И а .и када ее брод не креће нишаовење код бродске артшгерије је отежано, јер услед штово сталног таласања мора брод је нестабилан, а поред тога брод је сталнО' у шотресу због рада мапшна. Све бво опемоиућава тачно гађање, које је неопходно штребио, »ада се гађа на <мале и <слабо видљиве циље<ве, као што су обадске батерије. �0 савременој обрани поморских обалпкиу фронтова Ове тешшоће при гађању брдске артилерије за шсшзаае -тачног и иовољно убацног гађања варираху према, п о » т ју батерИЈе, коое се могу поделши у три врсте и то су: а) В и е о к е б а т е р и ј е без з а л е ђ а су батерије, вд)е су шстављене на већим вишнама од зо м. и немају никакиог залеђа. Ове батерије бху највише у примени, јер бродовска артидорија л&ог снојЈих разантних путања није ишла) довољно велики ушадни угао аа ДОјство на послугу и матеррјал на висивама и најмање загоЈКлиен. А да би добила потребан упадни уга« мораша је гађати са крајњим даљинама,. вдд 'војих је растурање метака врио велико, те нрема томе и тачшоот гађаља врло мала нарочито за маЛе јн олагбо видљиве циљегве као штб су обалске батерије; да би се гса овим гађањем цостигло извасно дејство треба избартгти велики број меиака, .а међутим бродсжа артилерија мора бити штедљгива у трошењу муниције, пошто има ограшиен број метака на броду. Поред овога ове (батерије имађаху и ту добру страну што беше тешко, а 'често и немогуће осматрање пргбачених мета«а, због тога што батерије немају залеђа, према вдме би се могли ц<зти- осматрати. б) Н и с к е б а т е р и ^ е б е з з а л е ђ а јасу батерцје по■стављен^ на висинама маљим од 30 м. без залеђа. За гађањб ових батерија бродови са артилеријом могу се лоставити где нађу за сходно, јер за нисвд циљеве путања оруђа са броДода јо довољно упвдна, л уз то олакшано је осјмтрање пребачешгх метака због маших висина ош х батернја, те је бродсиа артнлерија озбиљна отсност за ниоке батерије и в) Б а т е р и ј е са з а л е ђ е м в н с о к е и л и н и с к е ; На ове батерије бродска артилерија може имати јако дејство из следећих разлога: 1. Сгви пребачени метци су осмотрени, гаето иогмаже реглазши и омогућава тачно гађање. 2. Гађање мооке бити и мање тачно, јер су овде пребачена зрна опасна за послугу. Ово је у толико опасније у кшико је залеђе блтшае и стрмије. Зато треба избегавати постављање батрија било виооких, бишо нисиих са залеђем: Б) Промене које су наступиле погле рата у горе изложеном расматрању. Пре рата, бев обзира на друге разлоге, лађе се требаху да ириближе на доста мала одстојагња овоме циљу оатерији, јер у ш о доба не баше друге могућпоети осмагграња ме- �90 Артилериј ски Гласник .така него гошш оком са бродова. Сада је иамењево блало'дарећи аероплану и савршенству беш лне телеграфије. Сипфноет високих батершја је иагубила од овоје вредности због модификације, лафета за оруђе на бродовима који оада дозвољавају гађања под зпатно великим углавима; а поред тога, благодарећи ооматрању са аероплаиа, амогућено .је и веће удаљење од циља, што такође тгомаже артилерији да добије већи уиаднн уш о — криву путањ у. З а к љ у ч а к : Висина једне високе батерије није више довољна за њену заштиту. У будуће треба батерије боље заклонитн и по могућсгву повући више километара од обале и поред тога мора бити заштићена од директвкх удара зрна или бар парчића. 'Ошмо батерије у слитоВљеним купонама — торњевима могу остати шђене. У сваком случају, цротив осматраља оа авиона мора бити заступљела у најевећео! стилу комуфлажа. Из овбга. се види,. ода~је ое стање код бродовске артилерије знатно ^пошравћшо, али ипак ,жод истог наорузкања имаће и Ланас веће преимућство обалака батерија над батерирм на броду. Ц) Важност обалске батерије упоређене са авионом и подморницом. Пре рата једино обалска артилерија беше у могућности да гађа. у велтшим диљинама непрнјатељске лађе, но сада се истц објекги могу гађати и са подморница и са авиона. Преимућство обалоке артилерије је брзина улака у дејст®о. Авион за бомбаровање има слично својствО': његова велвка брзина не дозвољава непријатељу да побегне, а н.егово дејсгво таладђе је велико. Подморнице немају ове могућности, :јер ма колшсо била велшса њихова брзина ипак им треба времена за долазак на. повољно одргајање; а за ово време непријатељ има могућности да ишчезне. Инак, оама њихова појава или чак само уверен>е, да се може ш јавиви, приморава непријатеља да често мења места правац возкње, а понекада и да не предузме акције, нарочито оне, које траже више цремена за њихово извршење. Не 'МОвке се порећи, да су авион и подморгогца умањивапк вазкност, ко ју имађаше обалсжа артилерица пре овлтх проналазака, Јер се не могагае рачунати ни на кога сем па њу за борбу на великим даљинама. �0 савременој обрани поморских обалских фронтова 91 Али, улога обалске арталерије остаће и даље врло велика због сигурности њене употребе, воју авион и подморница су далеко да имају. Д) Класификација обалских батерија. О б а л с к е б а т е р и ј е д а н а о с е д е л е на: . а) Батерије главне артилерије, које су већес калибра од 164 мм., а оне се иаж, деле на: — батерије за бомбардоваље, :— батерије за запрелне и _багрије за мерзерске. б) Б а т е р и ј е п о м о ћ н е а р д и л е р и ј е : Ове су батерије калибра 120) мм. искључно до 164 мм залсључно. в) Б а т е р и ј е л а к е а р т и л е р и ј е :су, калибра равног или машег од 120 мм. г) К о н т р а - а в и о н е к е б а т е р и ј е воје оачињавају батерије помоћне или лаве артилерије. д) Т о п б в ' и ' са с в е т љ е ^ и м г р а н а т а м а , они ое формирају у Сјатерије илц водове. м I РАТБРИЈВ ГЛАВНВ АРТИЛћРИЈЕ. А. — Батерије за бомбардовање: Њихова је улога шредузимање артилеријсве борбе на вел и кш даљинама. Данас почињу бомбардован>а са 30 нм. па и већих даљина код једнаког наоружања обеју артииерија треба |само извесне батерије за бомбардсвање више унапред, да би могле онемО'Гућ«таг непријатељсвој артилерији на бродокима, да се постагви на даљину, да може тући тачке, које треба да зашти- тимо. Друге батерије биће лоста'Вљене да бране улаз, приста ништа и т. д. При избору пољдакаја траже ое таква меота са којих се може тући концентричном и унакрсном ватрем. дуж целог обалп-ког фронта. Батерије треба растурати по терену, да би св непријатељ приморао да растура своју ватру. Батерије за бомбардовање деле се на: 1. В а т е р и ј е п о д о т в о р е н и м н е б о м : код ових батерија треба да су не само> њихови мапацшш за муницију оКигуарни, него и послуга и материјал добро заштићеии. �92 Артилернјски Гласник Ова заштита биће од погледа са пучине повлачањем ду{ј. ље V позадину, а од дејства артилерије са Ородова поставља. н«ем батерија иза гребена. Дажле, батерије под ведрим небом гађање индиректно, што је до сада било 1гротивио, јер су све батерије обалске ар'млерије биле удешене само за даректно гађање, услед чега су и биле тастављане отворено на лоложаје. Терен мора бити искоришћен до максимума. Више топови у батријама неће бити у- прашшннм липијама, него у непра, вилним — растурени по терену у повољним заклонима. Али зато ће бити веза појачана рада лакшег и сигурнијег управ. љања ватроак 2. Б а т е р и ј е у о к л о п љ е н и м т о р њ е в и м а . Добра страва ових батерија је: а) Избор шеста за њих је лак и оне могу бити постављене и онде где батерије иодшедрим небом не би смеле бити постављене. б) ‘ Оне престављају малу мету и дају се лаво камуфлирати. «• о 1■ в) Оне дају могућшст мирног и ладаог рада послузи, која мож.е -бољб искориститп - поједине’ проналаске за лакши и бржи рад и г) Траже мало послуге. Рђава сграна овкх батерија је њихово велико коштање. 3. П о к р е т н е б а т е р и ј е н а г в о з д е н о м и л и о б и ч н о м путу. 0 употреби ових батерпја гледишта су подељена: је д и примећују, да .је ,непријатељ из ваздуха врло опасан за ове батерије, јер ће их трачниде и вагони отеривати; а други веле: да услед њихове покретности отесвано је бомбардовање из ваздуха, нашта први примећују да је та погеретност шала. Тачно је и то: д а су места сталних батерија ма ш лико се држала у тајности позната непријатељским ескадрама, док о местима покретних батерија биће у неизвесности. Али ова НЕШзвесност мало ће трајати, јер после црјвог метка знаће се њихово меото. Само је преимућство ови х у томе што могу брзо мењати положаје, аво буду у.грожена, што сталне обалсже батериЈе пису у мотућности. Покретне батерије се налазе оклоњене на местима, која нису угрожепа. Ова места треба ла лллу мопЉттсти чл бате- �О савременој обрани поморских обалских фронтова 93 батерија може.маневровати и на већем обалеком <|)ронту; а ове се батеризе могу уиотребиш и за опералјије на иошненим фронтовима, ако не би било шотре>бе за обалске (нт пр. када би билш у рату оа државом, са којом немамо везе на мору). За овеј батерије треба имати само спремљене чгутеве на обаловом фронту. За врме мира оне могу бити смештене у магацине, где је олажшано њихово чување и одржа1вање. Према овоме треба иматн најнужнији број сталних батерија, а све осталр >да буду покретне, воје ће бити у резерви. Б. — Запречне батерије. Улога запречних батерија је да заустави — зашречи бродове, који би умакли ватри батерија за боагбардовање и коЈе покушавају форсирагве пјш аза. Ове ое батерије цостарљају ближе^обали на продввима, који ое желе бранити. Оне -су постављевд на малим висинама и на местима, која ее тешво виде са пучине. Запречне батерије су на1оружане оруђима вао и оатери,]е за бомбардоваље. Оне могу бити смештене у бетонске казамате, али услод њихове веиике дене прибегава се смештању ових батерија у каверне, које мпого мање коштају и дају врло добре заклоне, а шоред тога В|рло Су мало видллше. .Овако смвппање оших батерија омогућено је тиме|, што оне нема.ју потребе за веливо чЈоље дејсдва н што доцкан улазе у дејство. Ц. — Мерзерске батерије. Мерзерке батерије имају задатаж, да гађају оша места на мору где би 1непријател«сва фдота имала интереса , да се уоидри за дејство на одбранбене организадије обаловог фронта. Оне оу 'обвдно ностављене дубље у унутрашњош, да би биде сажривене од угледа оа пучине, (зато оне мо^гу бити под ведрим небом. Оруђа мерверсних батерија. су камдбра 270 мм и већег. Пошто она имају велики' упадни угао, то је њихово дејство на бродове врло опасно, јер гађају најосетлмвији део бројда палубу. Али услед великог времена легге(ња зрна, она ниоу за гађања кретних већ некредних циљева, но нжхсшо је дејство врло корисно, јер приморава бродове на стално кретање, што чини гађање артилерије на бродовима нетачтшјим. Мерзерке батерије магу згодно шолулсити и за гађање саме обале, воја би била зшдна за иаврнгање дфанта од стране непријател>а и та обала уолед незгодаог ствара околвдг терена од суседних оруђа оа положеном путањом. �34 Артилеријски Гласник III. глава. ПОМОЋНА АРТИЛЕРИЈА. Батерије номоћне обалске артилеррје » г а ју задатак: 1. Да се бијју ’Са њима равним оруђима на лађа.ма. 2. Да гађају: људгаво и слабо заштићене делтее бродова, лакше. јединиде и подаорнице. 3 . Да лађа траиспорта са људима опрешшм за искрца. вање. 4 . Да дозволи артидерији већих калибара, да се посвети борби 1еа веливим јединицшга м њеном артилвријом. Батерије помоћне арпшерије могу бити сталае и шокретне: 1. С т а л н е б а т е р и ј е: И аво је ова арш ларија помоћча она неће биги излож А а сааго таквој непријатенвској артшгершји већ и њеној главној, еато треба да буду заштмћене на исти начцн ,иао батерије глание аргилерије. Ако је м ш е њиховаг дајетва мало могу бити омештене у бетоноке казам^ге иин каверне иначд у- оклопне торњеве, ако их је нембгуће зажлонити од угледа са мора. 2 . П о к р е т н е б а т е . р и ј е : Преимућ|огво покретних батерија је у томе, шдо се мозне оа једним! истим материјалим и људством заузимати више разншх положаја, чиме се посшиже д а 'Ое при истом наоружању може бранити већи обалски фропт. IV. глава. БАТЕРИЈЕ Ј1АКЕ АРТИЛЕРИЈЕ. Ова артилерија нема улогу, да ое бори против оличне артилерије на бродовима, јер то је задатак помоћне артилерије. Она је намењена за чување разних црепречних срестава и чување улаза у луке од наЈСилног упада лаких једшшца. Обе батерије су поотављене на малој висини и удал д ау од обале да би имале што разантнију путању и да не 'би имале ннгученог простора. Батерије лаке арггилерије формиране су од два или више топова према томе кажва се зкели иостићи јачина ватре. Што се тиче заштите ових батерија не може се данас ни миолити, да 'Се оне |ОСИ1'уравају као батерије главие и помоћне а Ј р т и л е р и ј е , зато што би то и сувише велшот луксус према њиховај улоои и за тајбогатије дрзкаве. Нзихова заштита-ооигурагве модае се постићи раст,ура.њем појединих оруђа по терену гаод условом д а им ватра буде концентричиа. Овим се приморава неиријатељока артилерија �0 савременој обранн поморских обалских фронтова 95 да растура своју ватру, што уз иначе малу видљшЈост ошх батерија чини да дејстно непријатељске артилерије са бродош на ове бадерије буде ништашно. Батерије л&ке а Ј р т и л е р и ј е нама иотребе за време мира дрЈкати на положајима, већ само за време мира ирипремити топовока места где ћо у случају мобилизације бити шстављеиа оруђа. Пошто ©у пшожајји ових батерија на |оамој обали или у њеној непосредној близини, то се у шучају иотребе све баггрије лреносе до својих места лађама. Сем ових батерија, ко,је би се моме нашати повинијоке требало би имати на проходном тереиу иаљошх запрешутих батерија иа брдсвом терену теже шроходном требало би иматн брдских батерија и то у већшни брдоке хаубице, да би се што боље моцле заклшити, а ипаж д а немају веллке натучеие нросторе. Ове рапргнуте просторије 'служиле би вао лака повретна аргилерија за сузбијање и протеривање исврцаног непријатеља. 4 ^ ^ Ч. / ^ - V ( А \ * *%№ава. ПРОТИВ АЕРОПЈ1АНОКВ БАТЕРИЈЕ. ДанаК, а у будуће још и више имају се чувати од бомбардовања из ваздуха не само арсенали и ,разни депо-и, него и објекти о р 1г а н и з а ц и ј е о д б р а н е обалских ф р о н т о в а . ОвоЧ толико више у волижо омо због великих цена батерија у бепоннкам 'Каваматима и оклопљешим торњевима приморани већину батерија поставити под ведрим небом. Поред свог задатка против аеропшаноке батерије имају такође важну улогу спречавања ненријатељским аеропланима да врше реглалку гађања својој аргилериЈи, без које се данас не могу ни замислити оруђа са великим дометом. За ове баторије морају бити за време мира хгрипремљена топовска места и иста везана са добрим путевима за магацине у којима ће се налазити топови за време мира. Поред ових баторија које ће имати у налред одређена своја места требали би имати противаеро1пла(шже батерије на ауто- мобилима за гаојачавање одбране где се то дакаже потребно: ово би била покроша против^аеродаанска артшерија. �96 Дртилеријеки Г л а с н и к VI. глава. О О В Б Т Љ А В А Њ В ЦИЈБА. Ни најмодернија оруђа не вреде нам ноћу, ако не будвдо имали срества за ооветљавање циља у границаша љиховог домета. На жадост, при данашњем савршевотву рефлекгора не можемо од овог срества очекивати већи дошет од 5 км и то при повољном времену. Међушм, нама је потребно само за средњи доагет око зо .км. Значи, да данашњи рефлектори и вадвећег доагета могу шослуашти за осветљшвање и да..се мора траанити неко друго срество за даљна осветљавања, ако се рефлектори не усаврше. Сада су у употреби за даљно осгветљавање циља светлеће гранате. Салго оне нецају бсобину рефлектара, д а имају континуитете 'ј .осветЈвавању и осветљавају мали простор пучише. Још није утврђено, да ли ће свака, батерија за ову оврху одвајатж ћо потреби оруђа.из саме батерије или ће се за о®етљавање л;ш>а (бадање светлећих граЈната) имати специјална оруђа. И ’ дедно и друто решење шма својих рђавих страла: п р р о шго би веиивди број оруђа био ивтубљен за борбу, а д р у г о пгто б^г се морало уводити, код иначе ведижог брода. 'оруђа за борбу, такрђе велики број оруђа и за ову оврху. Док се не усаврши рефлектор, или не дође неки нов изум на пр. да .нам аероплани са рефлекторима ооветл>а®ају пучипу или што друго морамо се задо1вољити и овим. Садања организација рефлектора: 1. И з б о р п о л о ж а ј а з а р е ф л е к т о р е : При избрру аоложаја за рефлежторе треба обратити паж њ у на следеће: а) да шрече нешријатељоке главне јединице д а продру и крећу се у једној забрањеној зони, а да не буду виђене. б) да неосветљавају своје батериЈе или друге објекте одбранбене организације. в) да буду довољно удаљени од батерија, да нстима не сметаду у раду и да н трпе од ватре упућене њима као и обратно и г) да не буду постављиш у продужењу пролаза, те да на тај начин не буду вође нелријатељским бродовима и да У опште не осветљавају осетљмва места за нас. 2. П р е м а с в о ј о ј у л о з и р е ф л е к т о р и с е д е л е н а: а) Рефлекторе за извиђање: они су постављеии колико је могуће налтред, да би осветлииш што даље пучину; они су из* трагкивачи непријатеља. �О савременој обрани поморских обалских фронтова 97 б) Рефлектори артилериски: Онш служе да ооветле поове гађања појединих батерија иди груле батерија. Ови рефлоктори се ешелоншрају и по ширини и шо дубини, да би се на тац начшг осигурало стално осветљавање једног брода у покрету: они су везаши (међу ообом телефоном. в) Линијски рефлектори: Они ее постављају исиред ммнсгшх поља ,и мрежа да слворе једну ооветл>е1ну зону, да је непријатељски бродови ве могу проћи, а да не буду виђешж и г) Пратећи рефпектори: имају специјалан задатак да пронађу неиријатељски брод и потом стал1но ирате шегово кретање док га не узме у свој сноп рефлектор батернје, која ће лађати дошични брод. 3. И н с т а л а ц и ј е р е ф л : е к т о р а с а ч и њ а в а ј у : а) Заклон за борбу где ћеДжги рефлектор за време рада оакривен коливо је М01уће од угледа са пучине. Утврђен тажо да може противстати1ватри неприуатељс-шх батерија помоћне артилерије са бродава, пошто су највише излкжени ватри те артишерије, јер- ноћу изу-зетно улазе у дејство батерије главне аргалерије. Рефлектори ва извиђање мррају имати ооветљен цео простор пред бобом,, зато ср они- постављају на малим висинама. -Артилериски рефлекторр -ое шоотављаЈју на т с и н а м а између 20 и 40- м. ради лакшег осматрања пада мета/ка. б) Заклон за дан, где ће бити намештен рефлектор за времена дана; овај зажлои биће 1везан са заклопом за бо>рб,у обичним путем или желешшчким колосеком, што завиои од тага да ли је подешен пренос рефлектора сувим путеси или на грачиицама. в) Масто за командаваље и маневровање снспом рефлектора требај да зе уздигнуто ради бол>ег осматрања. г) Склошшгта аа мошор треба да буду заклоњена од угледа и гађања непријатеља, у земљишним упибима и д) Веза између свију ових инсталаЈццја мора да буде добро осигурана. ОПШТИ ЗАКЉУЧАК. У овоме излагању изнета је праиа садањим догледима каЖва треба да буде организаидја и наоружалве једног иоморског обалског фронта. Огварна примена изнетих погледа закиси од опште гедарафско-етратегаЛке ваЈкности дотичног поморског фронта и финанси|(Же моћи једне држаше. Илија С. Жугић, аршп. ппуков1ник 7 �Артилеријски Гласник Различности. Деветодневни ратни зимски марш моје брдске батерије. Од Тетова преко Дебра и Струге за Елбасан. (Фебруара 1913. Шдше). К ојшко прилрема, какв*> осећањс шрожима тошџију, када <зе а м у миру комбинује батерија да окуш а и оцраба овоју способнот прошв тешкоће, коју јој иставља снег, смет, ве^авица, мрав и каљуга. 0 томе се говори и шре и после марша. Тешкоће те1 11ресташ>ају иемогућностима, последице промрзњавања и .аппадања прстију, дају читав материјад за епизодаце наших дзојпичких доживљаја. И ш и ти мирнодрпски зиа1ски маршеви трају или свега један или врло ретво неколико дана, под свима могућим, прицремл>еним, тажо рећи удешеиим извођењем. Прирјодно је, да је ово све довољно да ое одатле извлаче поуке, закључци, и д а се озваниче под називом »Зиагоки маршеви«. Та искуства примеиили смо у свварности у овом нашем рату, и зато износимо марш натпе балерије по дневнику, који смо водили више делимично. Износимо га и по интересантности терена, препрека, доба године, количини снага и сметова, што и даје за лраво да га у пуном смисагу навовемо правим зимским маршем. 13. ф е б р у а р . Батерија је угодно смештена у зимсжом кантонману у подножју саме »Шаре«, у таво рећи непосредном предграђу самога Тетсква, у још ненапуштеном дервишком манасгиру »Теке«. И људи и стока су под кровом. Два месеца одмарају се^ негују и греју, после свршшог, по њих заиста мамималном штрапацу, пређеннх ако 900 километара, под борбама и овима теренским и атмосфероким незгодама, ос®оје1Ш:Х наших, а овим ратом стечених теиовина. По ошвореиом »Пологу« брише северац уз Вардар и замоси са снежпог покрсивца од ш л а метра висине. Неверица нам, да остаомо већ два месеца. И поред свију угодности, сваки час се нестрпљиво очекује наређеие за покрет. Мл ћемо брђани добро запаЈмПчил овај рат. Тако рећи ништаван број брдских батерија разбуцан летео је од Полије—К опаон и т—Вршве до Битоља—Охрида— Шкумбе—Девола и од Црног Врха до обале Јадранског мора. �Различности Брђани оу водимк и шољоку и брдоку и градоку војну! Они оу се и тукЈШ и рунпши и шалиши. Они су ти, пред којима је задрхтао и леапа® стралши Арнаутин и осетио оилину сршске артилерије, шогавв од транице, па оа свију могућих планина Оанџајка и дотле нешроходна, тако рећи џеле Албаније. 'Има ли планине, има ли села арнаутоког по Санџаку, Старој Сриџји, Маћодонијв и Албаиији сше до реке Самени, а да нВје чуло одјек брдсвог топа, вдоји је обј1ашљи1вао славу и успех српкже војоке, који је први шред Припгишом поедравшо 1&■сово и Орпоко море, који је ујага>ио крволочне Арнауте! Кратки ЗИМ10КИ дан замркава. У топло.) манас1врск 0|ј то■стинској 'ооби офишџри опружени по пероијским ћилшвдвима ћеретају и оживљују тако драге уопомене из овојих стааг1ева Џ студентоксг 5кшво|та из 'Русије, Немачие и Фраиџуске. По вечери облигатна партија карата уз певушење и ирааИичко-техничко дебатовање мојих р®ервних офиџира, да га баш данас гарекине улнзак жапдарма из дивизијсво(г штаба. Жагадарме су рећ омрвли и моји људи, јер за ове нреме операци(ја шо њима су слаша сва наређења за покрет, те нвје ни чудо, што одога ,в. моји (официри оваво нелатодно примише. »Да аи ћемо за Окопље са дољацима, или на коју другу -страну?«, иопхто ме прошацшаше ио прочитању наређења, једноглаоџо ме аашгмше водници. »На асалоот на другу страну, и то сасиим на другу страну« — одшворих им ја. Шта ћете, вад смо аш брђани такве среће, .да Арнаути ни|су ирооепјали комуникаџије, те се тако ншши поља.ци, свршив на Куманову и Бигољу, сада ©дмарају и поирављају. коње, док ми брђани улазимо тек оада у серију на-' ших спеџијалннх звдадака. А ш 1зо за пр©Дотоје1ћи марш добио сам још дре неколкко дана од начвлника штаба, те је лрипрема тажо рећи бнла го-•гава,. На иољу као дан. Месечдва 'Обасјала, а стражар вод парва испод доксата убрзао своје шетаље услед мрава, те му одјекује шК|рипан>е под ногама. Хвала Богу, кад нема ветра. Ј1егоомо, али као за пакост никад заспати, као и обично кад је чшзеку потребан одмор, и кад га као нас од сутра очекује нишедневни шграгаад. 14. ф е б р у а р . У!алед кратке данашње маршруте, та добром друму, истина по онегу и ветру, који у ово доба увек брише између Тетова и Гоошвара, батерију крећем мало доцније. Бар ће људи, а и стока, ућоино јести, Лакше татовариш и пријатније маршовати. Посматрам људе 'тире полаока и изненађује ме њихово нео'бично рах5полоисв1Бе бар због времегаа, ажо не пгго татавља/мо 7* �100 Артилеријски Гласник и овакву угодност. Обратих се једној, на и друпим групидама |поседалим 'пордд лушећег ое јела, док ми се не о&јасни то рашоложење. Чуди су да батерија иде за Елбаоан, да је то близу мора и да је тамо дубоко пролеће. 0 томе им пшшу неки дрјтови из једне нашеј бадарије, воја је тамо. Радују се да нобегну из ове зиме, да напаЈсају КЈО{њ*в‘, који се овде намучише ранећи се шашом, да ноћивају иапољу и да се истребе од гада Готово овим дричама сугериралне и нас официре и што кажу, кад већ мора да се иде, што лре, па тамо како Бог да. Наредих да се товари ,и кретох батерију. Под ногама шкри. пш, дува, али то ншнш, не омета да отирала одјекује са оделења на одалење и д а ое унашред цупка »ТрснјанаЈЦ« и »Срикиља« и др. Застанци, разговор, мезетисање и после пет и по сахата марша, већ угледасмо сахат кулу Ностиварјску. Незгоду ззше тоеииомр пећ саашаг дошанком. Нигде дрвета да се огрејеш. Напуштене куће зјаже'без провора, врата, читаших басамака и |Ограде, што су ове уништиле раније кантонујуће трупВ дћ би се изгрејале. Неки зајечарци из III. повива поседали о к о ,једне мдаре врбе, која цврчи и пупш се, те као бајаги греје их. Фуражи нигде и никакве. Срећа те омо је донели на коњима. Падмлађене рааа батериокпх иадња, већ после данашњег марша поиспрокале те се црвени 'меоо и ажо смо ћебад -на т м местима ошнили гутаперадм да их не иређаЈУГостшва.р је добио бедну слику ирема ранијам изгледу, да смо једва чекали да оване да га напустим-о. Са командан•тима инжињерског полубатаљона и допунског батаљона, ко.ји ми оа батеријом одовде образују колону, одрадох време поласка и ред маршовања, и у готово ладној собшш јодне напупггене турске кућице продрхтасмо тако рећи без |Опавања ову ноћ. 15. ф е б р у а р. Добро је ованудо. Мраз је целу ноћ огевао, тако, да једва изађоомо и пређосмо једно 2 км. од Гостивара. Цакли |се поледиш,а по средини и целнм путем, те је и пешаци иабегавају хшатајући снезкну ивицу. Моје бедме батеријоке биџе само занесу па распале са теретом. ЈБудима хладно нарукама. Терет ухватио још од ноћас ледену скрамицу, п а ти ое чини да ее у лед 1гиретворно. Мука д а ухвати од овага свакочасног расгшваривања, товарења и вамарзавања коња. Зимски кав још није био стигао, летњи. св излизао, иа мука! Ком-ора ми заостала да иатовари неку храну, а батери.ја се отегла у недоглед уолед .подедкце. Пијодири /су измажли да крче снег и нз-врше неке оправке уиапред, две чете пешака (ма/њог састава) су 'раЈСиоређене оад тавара. Они тако рећи, носе и кање и терет. �Различности 101 Тамаи шшиивасмо из ш е шледаце до бпизу сепа Врутака извсира Вардаревог, кад одатле 'ндста каљуга од неких потока измешаних енешом и зшовачом, просеченога пута нашим инжнњерцима од пре два месеца. Попусти, ааи намах поче да нромнче, па све тушће да пада и завејава снег, аклаљајући нам ове в м н и је и тамније лепу оволину извориог дела Вардаретг и Врутољку воја нас лредваја од Маврових Халова. Читаве лавине и ометови 1огаропа снега ивражавале оу оне грдне јаруге и потоком изривене урвине. Једва шриметна пешачва стаза у безброј серпентина, а по њој гамижу, шреносе се, чини ми се са чигавим теретом моји мапи брдови војш. По' где-где, послуга и пешаци скинули су са слабијих то а а товар и ноее на рукама. Испливасмо до Врупољоке карауле, одакле угледасмо велива и богата сршска ->зела: Леуново и Нишифррова Л>уд4 ми се већ променилм, воњи већ изгубшш: ону овежинуј сррпре даа дана. Нисмо далеко од Ханова. |Оанежасмо и уредасш целу ба..терију, бе& једцога иоаа, жоји остаде у шугу, те да дрегурамо „још 6 км. до котака! Овдх 6 кк- се «геиш, а шег још .једнако пада, коњи огронадају/у неке лгивобаре и смнг, воји је заоуо ове на сажат хода од Маврсвих Ханова.. Стигомо рано и озкивесмо!, нашавлш ш ограва и фуражи дед наших Мавроваца,. До душе дашрено нашаћено, 'али јо бар •све заклоњено, |0шгрејано и нахрањено. Маврокци су дошан чак из оела, раошложено да се нађу војсци. Има их печалбара иа целога овета, али издваја једна мавровска глава под московком шубаром, који пред забезекнутим својим сељапЈима, развезао русвн оа мојим воднивом Протићем. Два резервна инжињерсва официра; две оахзвим, дивергенте шрофесије — филозоф и порезник, даскутују о значају свога рода оружја при данашњем маршу и тек предстојећем: одавде до Дебра. Неки нишки ћурани и газдивсво вино из даричких винограда ублажују данашње муке. Мештани нам предочавају тешвоће и непродазност до Дебра. Умор већ савлађује, ватра пуцкара, ова ноћ треба да |Ш1докнади И шрошлу. Док не засшах размишљах: шта се данас променшго од онога у миру стеченог искуогва за овакву шмосферсву непогоду и доба године. Ништа. Најоигурнија ву вслиока леђа. Одмарај га на вводном месту што чешће, опет крени и то ти је све. Кад већ малатсшс, стовари и шревоси топовске делове на рукама, јер му ',је то једана н назсигурнија замена,. Правити саошше, ако има нли нема дрвећа, аво се мо>ра још да води рачуна о времену, изгледа да је само у миру и ири вежои могуће. Западне ли коњ у смет, лшвобару, спа1савај га што пре терета и самара, па извлачи. �102 Лртилеријски Г л а с н и к у оваивим приликама не помаже .ни п е с а к за посшшишепол1е1дице,ни -равбијаЈње сикиром. Н. рр. далас, колико је неска требало понети и иошико би трајало разбијање леда си. кир-ом. 'Маршрута је одређена, н ове ове незгоде п а д а ју испред ње. У миру се још реч »нешгуће« и прош уш та, у рату је (сазе могуће. 16. ф б р у а р . Пред полазак, као и обично, подгрејаомо се топлим јелом, ноње целу ноћ храниомо. Пионири су измакли на читава два сата, јер нас мепггани јутрос обавеотише, да је шут-стаза дошином реие Радике завејана снетод, да су поједина мЉга услед снега и одроњелга, и да у опллге сумњају да ћемо моћи проћи, јер -је и за њих тај пут затворен. Нисмо измакли ни три километра од хановд, крећући се колоном по јодан, расшоредивши иоред тапоИске шослуге и по два пешака а а свакога коња, а официре и подофидире на сраз^Лерном растојању дубине (батериЈе, !вад једва (прокрченом старо^; од тридесет сантимезнра кроз нашхс и сметове наста пропадајње коња. Снег, мек, југов. Огаза још не вабијена. Ширина стазе једва човеку продазна, те мало свреташе од ње заноои натовдреног воња. Срећа те је једна страна увек била ш рииијет уђ обалу, те се терет ш коњ уз њу иодуширао, да се не| би етрмогдавио у бујну и јмршевиту, са врло честим и дабоким вировима, Радаку. Опуштање блшже њеном: кориту или излазак на 'Кажву машу висораван одлакнуо би нам да се одане, да се оачека>мо и лримимо иавенггај о броју дагубжених коња и матердјама. Снег, кшпа, заокушили, ветар ввижди и наноси у очи, смрачилв се у овој дивљој клшеури, д а с врвмена на време увледамо изнад кршева вебесни свод. Љ уди иромрзли и уморни ћуте, а коњи беспревидно надамају бокове и чипи ое пући ће, неће да се тадувају од силиог умора. Таман се поприкуцимо, измењамо Вд!ње и изпретоваримо, кад ншстане серија спупггања 1гда иипжце или оне у кршевима карактеристичне коњске басамаже пуне леда. Најашшшм смо и сустигли наше вредае пијонире. Пуца сикира и пијуж. Отоварујемо и одмарамо се. Крећемо поноиа, да наиђемо на нашу стазу прекинуту и одроњену у амбисе реке Радике. Стене се разбијају, прави се нова стаза, а батерија под теретом стоји у теснацу са кога је отрах погледати од тридсет метара лево амбис, шгз који дере, хуји и ломи се зел|5на Радика; десно ирипети .уаа стралу с које ве као С неба отискује и снег и камен, и земља и дрвд; иапред одпећа и прекинута стааа; навад закрчило и не можега се онренушг- �Различности 103 Било је тренугака када се од страха гледа оамо у з* љ у и лредаоа, а ове о^тавља Боту и удесу!. . . И ако су живци, већ 0'челичеии, постади неосетљиш, ншђоше тренутци пореи, овију шобројааих мука, вад они шоншо оживеше рахифавшпе се, да се згроее и задрхте! У вЉ сам сумрак данашњега дана наста један простор, где |се, по готово залеђеној рамзш, требало пребацити и сићи у поедедље одморипгге, у чијој се (ш иини рачва пут за Жирошшу и манастмр Бипор. Почело се са појединим натовареним коњима, увећаЈвањем размака од 50 до 100 мет. Подупрта, већ трулим стаблима, поједина места која је Радика наЈединој пролааној стави почела да откида, да би оеби удесила што згодније корито правећи ужаино дубоке вирове, попустшпе, да понеко јадно кљуае оа свим топовскшм делом оде на дно вира. За час се раабистри, и ми га пшедамо где упинуло дуби, терет га прикљепгшо и бЗри ое 1са водом недајућш да нам однесе И|ајјиарашн,енији део тсша, без кога смо лшшени читавог оруђа. И оад настаје прилика, цде ср израз пожртвовање, ооећај дужности, испољавају у пуном аначењу те речи. Послуга са топа са Овојим топовођом хоће бесваоно да олаоа1в а овоје знамење, овој топ. Нжхови нераздвојни другови пешаци, који у тону- ОЈвога раша гледају ове, не изостаду у шекртвоЈваау. (Лдабрах неколико отреситијих топција и једнога пешака, ко,ји за трен ока прелетеше с оне страие Радике. Пешак се мало раскомогаг и зарони у ледеии и страшнл вир Радике, држап од својих другова топтоја. Засмка је намештена, пешаж је на пољу и лешина коњРка је ®ећ па обали! Терет [је скинут — спасен. Калларским чином и 'ЗВ1ездии;ом ионосиће се овај неустрашиви јунак у шаговом Јмаленом сеоцету пиротсшг округа! Терет се после овога случаја шренПси рукама, коњи се придржавају за реп и заносе-преносе такође. Мрак нас је већ захватио добро. Командант места ив ЖировнинЈе јавља да је боље да (се преноћи у манастиру, јер има ш ш е удобности, а и уз пут је. Дубоко у ноћ пристивали су! остављени људи поред изнемоглих и доцније угинулих коња, да терет донесу на рукама. С 'великом муком ојкогисмо етоку под мало заклона манастирских, док све љуДство, подкрепљено врућшм јелом, нађе тапше и угодне ообе под тремовима имслзантне -и величанствене наше историјск^ ји уметношћу багате ове свете обитељи. Нови љубазни настоЈник, наш шоп и јуначина од Бара и Галшчника, угостио нас је Две, сншм оним што је манастир већ имао. �104 Артилеријски Гласник у тооташској оо(ш професор и шрезншс нроиуасавају пре? за време и шооле вечере стручну инжшњероку дебаггу о њижовом даналнњем раду. Облигашно уписиваае у манастврсасу књигу. Киоео купус, ражија и оообито вино ових крајева, уз д о бр у вечеру, коју смо м?и донели а и манастир нам је дао, повратило нам је 'душу. Дуго Се није заипало, јер нам је требало доста врвмена да се раскравнмо од данангње зиме и поодморимо од сшлиих мува. Данас је батерија изгубила девет ж ова (угинуло и удављено). Од материјала ™ је се могао ништа опасти, већ је однела Радика извесне топовске делове и нешто муниције. Начелник срески је изнештен и умољен да нретражи дотична меота и јави батерији, ако шта нађе. 17. ф е б р у а р . Делу ноћ је овирао и наносио ветар. Недеља је, те још по синоћњем договару поранибмо да будемо на јутрењи. По дивљој гудури равлежу се зеона, завештаља Карађорђевића. Ремек дело дубореза, какво се ретжо у овеггу виђа, украшапза олтар ове нашем народу на далеко чувене светиње. Љ уди с у в е ћ ручали и ми наставиомо марш, да би што раније отигли у Дебар. Тобож, одажде је све иодногу, изласком из манастира, док 'Се не киђе кориту Радике, наставипЈе се јучерање муке. Ветарше престаје, очгша не да д а се отворе. Вејавица на носи као иглице и песак, да нам нарају очи. Наста опет п«-,ледица, одроњене стазе, расклиматане ћуприје, претураље и дављење, тажо да дас је то воштало седам воњских жртава и неких ревервних тошвских делова. Намлазимо већ на позвати терен, куда смо се у новембру нрошле године ломијш на путу од Гара и -Галичника, када 'Се заузимао Дебар. На сумпоровитим изворима вод села Косоваца огрејасаш се и заж алиш о што се не смемо купати. (Пребродисмо и последњу треду, да сиђемо на еавочети друм који ће ш с ускоро иавести у 'Сами Дебар. Већ наилазимо на наше патроле и страже (дебарске посаде, ту је Дебар, а с нлше су и ,л м а пута са највећим мукама и тешкоћама пређени. Око вароши ветар нанео онет, )ге кроз прокрчене смегове, као кроз тунеле, једва прошааимо, да нвјјпосле у н>у уђемо и одладшемо'. Све је било припремљено, каван се пуши, фураж п а камарама, хл1еб паЈпрено наплаћен (0.60 дин. кгр.) је оиремљен. Одем да се јавим Команданту места и пађем наше брђалге. Премрзал, помодрео, захамљен опремом и заЛрађен, нађох с®е официре XIV. пешад. л у ка I. лоз. и наше брђаие у њиховој М1енажи, са симатичним интелигенпшм и одушевљеним ш а - �Различности 105 дивом дебарско-кичевоким а аналцем још од заузећа Кшеаза г. Варнавом. Музика кшдеривра, бифе елеталпао сервиран, а напољу шета елша бесних т богаткх бегова дебаровик. Да јш је иотребно и могуће преставити моје мизерне маленвости раеповожење, брзо открављење и забора® окију до овога момента му!ка. Добих одобрен>е да сутра одморим људе и сохжу, и дотерам спрему за продужење марша. У богатом: Дебру’ внабдемо се свим и овачим, знајући дабро куд и нашта идемо. 18. ф е б р у а р а . Преданак. Шиљање извештаја о маршу. Ветар је престао, сунцв 1агрејало, те души годн. Приирема за сутрашњи марш и реквирисање вава на место изиубљених. 19. Ф е б р у а р . По лепом дану, готово без (ветра, иродужиомо за Лувово, познатом нам из ншембра маршрутом до Струте. У клисури Дримовој брише. Прелазак чувеног, јеш сада полеђеног »Ве^ирбвог Моста« муку иам оададе. Товар смо морали пренети на рукама. Из1губиомо три коња, који се шод проадрзлим распаднутим ранама и већ испалом кичмом укрутише. Друм *је, те се зимска тешвоћа и не осећа. Рано ое самгло и сместило у кантонман тотово шропалих, а јединих села на целом путу од Дебра до Струге, у Лувову и Глобачици. 20. Ф е б р у а р . Продужисмо да најпосле стигнемо у бвдну Стругу на динном и рибом богатом охрвдском јеееру. Стари смо поонаниди још од зимус. Наређење ме чека да одмах још сутра са волоном продужим за Влбасап. Попуниомо нашу храну. За то време пријатно су нас угостлли официјри трећег нешад. пука првог позива. Уз њихову музику акратишо и ово вече. Данас је изгубљено још три ®он>а. Реивирисане из Дебра враћамо, у Струзи их нема и ми вао чергари остављамо наше, ие >баш шотребне ствари, да би се пребацили што пре и сшнли циљу — Влбаоану. 21. Ф е б р у а р . Са језера брише као лед хледан ветар. Свега нема много, али је све оволо бело. Људи једва чекају да осете и виде то чудо приморсве климе. Марш нам је данас доста велики. У Ђукусу треба жоначити. Село Пренс нео■оетио пребродисмо и почеомо већ да идеалишемо угледаЈВши шамшир и шо коју зелену ливаду иду1ш н ш Шкумбу. У Ћукусу осташе допунци и пиоиири поред већ устројеног слагалишта хране, а батерија да би ћарила што од сутраН1њег марша оде на конак у Џура Хан. гВисина је, те се осеШ ласле данашњег пријатног марша мало поладније. �106 Артилеријски Гласник Мраж нас ухвагиг, те, тако рећи, но моћи отигосмо, али Јшаљ добро искористисмо ханске штале и аграде. :Н а путу смо осшвили четири кон>а готово мањкати. 22. Ф е б р у а р . У јутро сачекаомо један батаљон друадг прекобројног пука, јер пионири оогаше и а радонима око цутева и мостова а допунци одоше да омене нека оделења аа оситуран>е позадине. Креиосмо Мгграци, куда ћнмо заноћити, кате би сутра рано сгигли у Епбасан. И о®ај дан нас коппа чевири коња. Можда ће неваие изгледати чудновато оволшад губље&е м ш а, али ако 'се има н а уму: да су ови коњи тадрж али ове ратне штрапаце, зиму слаба хршњења услед нестанка фураЈки, да су тученн «ишом и ледом, д а су носили ра-опаднуте и тек мало валечене ран е'за једва два меоеца одмора, шод теретом и оеакшим маршом, разгла;вљујући се под тежинш терета и слабе консигауције, онда ће се помирити као и ми са губигвом тридесет коња за о®их девет дана. Још од ошмад, пешаци носе '!.гуницију Иа рукама, а самари угинулих коња су натовареци н а муниционе тање. Једва стш ош о у пиггому и тошлу тотлину Шкумбе. Све се осећа негаво веселнје, и људа и 'Стока. Бивак се поставља, чак с е л и ватре не лозке. Коњи хржу, наклопивши се на дивносено из онолине. Ноћ нам прође у иуном одмору, и скоро овако непроспавану. 23. Ф е б р у а р. Ове су тешкоће од Струге до Мираке заборављене. И прекид друма и оно силне серпентнне код Ћукуса и Џура Хана, и оне страшне кршне литице оку несагледаме, и они амбиси Шкумбом завршени, тада низ Мираку у проширеној Шкумбино.ј долини осетисмо приморски ваздух, када очи осећају неко нарочито задовол>ство у тронскоме зеленилу: маслинжи, сагокви, кипариса, лимуна, шимшира и уређеним силним роиићима избраздашим шгринџаним шивамн. »Креста« се испречш а пред 'самим ВлбасаноМ, д а нам зажлони јединсгвену нанораму пигоме елбасаноив долине проширене Деволом. Мистични готвово црнш кипариси са шест као снег бели минарета штрче из простране мрко зелен маслинове шуме, коју бујна, пенушава и зеленкаста Шкумба ивичи.и у жојој лежи Елбасан. Огромно гробље, чијом средкном пролјави друм, иснрочило се пред самим Елбаоаном, чије со доста укусне зграде тек оад појављују. Друм је залречен маоом богаља, чије ое радаомерно кужааде и црошња преносе, разлежу и прате до првих дуђана — уласва у Елбасан. �Различности 107 Природа му улелшава онај туроки изглед вароши!. Ове јв у њему зелето, баднте а а све страна на улицама чаггави сводови зел!ене пузајуће л»зе, ћепенак до ћешенка, иза коаих је мизерна роба (културних комшија намењета бедним Арнауиима. То је чарш ија!. . . Кумрија непрекидно разлкже овцју тужиу, монотону и досадиу песму, коју моји ужичани истим ттласом настаашају оа »Џавид, предај ое, предај се!.. л Вто нас у Елбасану, пошто смо шрешли ове могуће промене и чуда природе и кдиме. Све кв издрашго, и во зна шта нам још иредстоји, алм је стег Орбијин раавијен до Девола и 'Семвни. Ове је заборављено, јер је, бар за сада, и АјР банија наш а!. . . Закључак. у '■> . Ако се резимира овај девегодН1е1Вни ратни зимсш марш, он нам веминовно да.је следеће пеуке ооноване на идаусшу. 1. НајоретЈрившја незгода коју смо осетиии, то је био огроман губитак у шшима. Да јш овоме треба 11ражити разлог у невођењу рачуна од стране одговорних и иретшоогављених чин ш аца или (у хрђајвом заоамаривању и онреми товарне стоке или у недовскшној њези њеној? Не. Имало је доста, брђашима познатих разлога аа ово, и еато због будућих генерација и оних ксији нису, и ако служећи у брђакима, осеигли овако шокретне и брзе ратне маршеве, желимо да поповимо разлоге овој великој незгоди из овота рата, да би их у будуће избегеш: и апречили. 'Најглаинији разлог раљашљалву, расшадању и губитку и угинућу нише товарне стоке био ја оамар М. 907. Не зато пгго шгје ваљао ио својој конструкцији и материјалу од кога .је, но зато што је он био израђен и удешен за леђа мазге и токмаца брдоксга нор1*алнога разнића. На жалост и поред :с®иж оообина и екстеријера мавш, који јој је определио улогу носиоца тешкиж и -неопретних делова таповских, мш је нисмо ни запатили, ни имали као све велике и модерне војске. Наши реквирирани брдски коишћи ив народа, сем оних, који су време мира »ођени по бате1ријама и имали све одговарајуће услове, бшш су слаби, брзо мала/К'оа®али и тиме губшда свој екстеријер (облину). Управо то су у већини била једна врста ждребади,, суве, крамшве и већ нанурене. Овим су излагани да их самар, којн се није мотао више сгеснити, трл>а, убија, рањави, док им не избије кичма и ребра. Ране су им се после раопадале и они су падали под теретом, да се вшпе не дипну. Аво је то још захватило хладно време, ииша и мраз, онда су ти процеси, и ако спречавани на оте могуће начине, убраавалли и лроценат хубитажа к<хња је био повећаван. �108 Артилеријски Гласник Брђани су и у току ра/га м ш свршетку пр)едлагалш, се обзиром и а ову околност промоле дрвенице као самарима Дебашжеоиог '0И|0тема ојгичшог обггчнам народном самару се ово има у виду за сдедеће шоруџбине, нарочито с пшмгедом тежиште терета, конструкцију самара (шасија-рама) и квалитету ћебади. Чак су п па вгпне таднструисани и удешавалш обишш сељачки саагари, да се иабегае ова беда. 2. У овом етавгао иокретном, офаншшном рату, са маЈпш бројем батерија, које су бацане са једног на други крај иространога ратшнта, прелазећи у току рата хиљаде кидометара без одмора и под борбама, било је тешко и заменивање коња. Управо, саме су брдске јединице попуњаЈвале, налазећи успут, овоје брдске коњчиће, само да не остављају свој терет. Може ое мисиити, кажва су све чуда узимана за замену и колико су дутог века била. Али у рату се дуго не размишља, нарочито у иогдеду иавртењ а наређења, и у тим моментима не мисли се да ли реивирирано грло уз чгут, кад других нема, одговара услсшма, или не. 3. Мали број брдских бате[шја. којн и да је хтео гшје могао бггги иоттеђен, обзиром на јшшшиоки терен целова ратишта, тед није могао уашвати ни сна преимућства предвиђена ратном службом и др. прописима у шогледу: дужине и брзине^марна, в^емена посгаска, угодности и свега што олакшава локрет у планини, по снегу и леду и стазом нвпрокрченом и нетгрол&зжж. Далеко од тога да се ипр. могло, на основ.у с.вега нашедено-га, маршовати зилш од 8— 12 па сместати стоку под заклон и одаарати до сутра дан, кад пи за људство није било заклона ни одмора. Или извршити шрипрему и оаматрање и допуну за вредстојећи марш, кад тек што је стоварано, а следује наређење д а се крене у оадвим други правац. Нггсу ломагала ни баЈцалга ћебад по леду и снегу, или засипање песгадм и шкриљцем, да .се коњи не би суновратили у амбисе са ледених стаза ивицом понора албавоких планинских верига. 4. Бојазан за губвгаж ш ш а је већ била са муком прегорена, али она ваимшја за губитак материјала, као товара, не. И хвала богу, те смо га и ако губећи, као на овом гмаршу, ипак опасажали, не дајући да и један део пропадне. Рескирали омо веливом предоетроЈквошћу и даивоте наших одаиих брђалга, ко,ји су.ценећи значај појединих делова, добровољво давашг и себе, да без овшх делова не останемо. 5. Коошки је зпачај резерве у товарној стоци, то ое ив света горе наведеиога најбоље да видети, а има пуно разлога и немогућтости д а се влики број тоња као реоернни одроди (по- �Различности 109 већавањем броја и људства и дубине шгане и др.). Треба само замислити како је брђанима жад им нееријатељокжо арно из строја иабаци више грла. Где ће шта ће са иоједаим дело<нима таповским. Додуше, важнија се мету на друиа грла, али спореднија иди треба оставити или уништити. Зато и о овој резерии тоиарне стоке треба »иислити, ако ое реши питаље о мазги као носиоцу товара. 6. Тешкоћа се осетила и у исхрани, јер се у планини, нарочшто згамш, шије могло лажо наћи, а нгаје могло ни носити толико сена (а у башама га већ није ни бимо). Зоби је бшго, јер је и шретнија за вошење и товарење. Често се по овршеном тешком маршу ишло оатима да шронађе и донесе сено, и нажране наши брдоки кањићи, који су то потпуно заслужили. Али ,су зато меото одмора морали бити излатани новом штралацу, пошто је то било_ њкхово живсино питаље. Т. Б а крају, разлог овгам шезгодама треба тражити и у томе, што' је >ове ју овоме рату извођено летећи: било у вокретима, било у оиерашдјама гоед и за ,враме борбе. Али је ишак исплаћено. Рат (је био кратак, уопешан и еа шобедом1. ,Сад искористимо искуства и иоправљајмр све лезгоде и не запарложавајмо се!*). \* (»Штампа«. новамбра 1913.). Артил. мајор Јеша Ј. Дамјановић. Артилерија за непосредно помагање и бежична телефонија. Задатаж је шратеће артилерије да одстралш ове прешреке ове 'Сметње, воје нвпасредно тречадаају наступање иешадије. То су обично малш циљеви — митраљези, ооматрачнпце, ваклонп и т. д. Вдји већшгам треба да буду шорушени, и за то прал-ећа атрилерија, у већини случајева, треба да врши тачка гађања. Она моасе то да изврши,, јер се налази готово на линији пешадије те м,оже добро да уочи орсљеве и добро да осматра гађања. Али пратећа арпшерија није увек у 'Отању да прати своју пашадију корак у 'Корак, сем тага она иама са ообом довоњно мутшције и зато у овом послу мора узети учешћа и артилерија за непооредно помагање. Да би А ртперија за нешосредно помнгање (која се налази позади) могла да изврши и улогу пратеће артилерије, *) Вида члалгаж »0 нашој брдокој артилерији« у последњој овесци Ратнива за 1914. год. (Јуни), као и др. чланке по Рахнику и др. листовима. �Артилеријски Гласник доиини командири батерија морају да се иалазе у прадј ад. Ш1Ш поред пешадиоких вомандира, на местима са војих се види диљ, који треба да буде уништен. 'Оајмо на тај начии они могу да осећају ток борбе и знају у оваком моменту који је циљ најважнији за пешадију, и д а н а време изврше ра_ ђања. :, , . Али све је то могуће еамо адад вомшгдкр оатериЈе м«ке да са овот места командује ндаосрсдно својом батеријом, као да се налази код саме батерије. Ово је могуће само при уиотребн бенаиног телефона. Међутим шоотоји мшнљен>е да при оадапњ ем стању бежичне телефоније, иста није употребива за ову сврху. Ово отога што рад једне станиде бенсичне телеграфије, а нарочито тлфоније, јако. се омета радом друш х станица, ако се не узме довољна разликашзмеђу дужине таласа, са којима раде ове станице. 'Првма тоо*е. је број' станица, ®о> могу д а раде једновремено, Ограничен. Да би се могло судити, да ли је ово ограничење тадао веливо 'Да искључује практичну примену бежичне телефоније на бојном пољу, раомотримо, на освову практшчних податажа, шта услшљава број станица, које могу да раде једновремено, а да не сметају једна друтој. Иекуотво поразује, да станице узајамно не ш етају 'једна Друтој, треба да раде оа различитим талаоним дужинама, гшја разлика (средња) треба д а је за телеграфију. једпажа 1/100 средње дуж ш е таласа са којима оне раде и 1/10, чак 1/5 (за датачке таласе) средње дужине ггалаоа, за телефопију. Према томе, ато <се има у виду рад на 'велшгам одстојањима (до 6000 км), са јаким изворима даергије (100— 500 кнловата), са таласним дужинама 8.000—25.000 метара коди се сада употребљалају у међународном саобраћају, опда разлика између талаоних дужина треба да буде за бежичну телефонију стоти део од средње ташасне дужине т. 'ј. ,од (8.000 + 25.000) : 2 = 17.500 метара, што износи 17.500 : 100 = 175 метара, а за бежичну телефонију ова разлика треба да буде најмање 10 пута већа, т. ј. 1750 метара. Према томе број станица које могу да раде са талаоном дужином од 8.000 [до 25.000, ,а да узајам.но пе ометају, једпак је (25.000 — 800) : 175 = 17.000 : 175 = 100 за телефонију и само 17.000 : 750 = 10 сталпшја за телефшгију; ири овоме искорнш+ава се 2/3 целокупне гаме талаоа, која се може употребљавати за бегкичпу телеграфију. Из овог се види, да ако је реч .о моћним стапицама, в д е раде са дугачким талаоима на великим растојањима, опда напред иането мишљење је справдапо. �Различности 111 Ајш ствар не стоји овако, ако се телефонирање врши на малим ра10тојан>нма, на 5—6 километара, воја оу довољва за везу између предњих лииија и артилериде ва неиооредно шоматаае. На ова растојања мозве ое служити малим станицама, са слабим изворима енергије 5—10 кишвата (1/150 до 1/15 (коњски снага), и а врапжим дужинама таласа. Прмењујући исто шравило за одређивање равлике између талаони'х дужина за кратке таласе (до 300 метара)*) добиуемо сасвим друге резултате. Средња дужина таласа онда је 150 м. Десети део од ове дуишне, т. ј. средња разлика између дужина таласа, при којој неће бити-узајамне сметње, изшси 150 : 10 = 15 м. Дакле, број сташица које могу да се једновремено користе овом гамом, не ометајући.једна друиој, једвак ре 300 : 15 = 20. Пржчему исиоришћен је само незнатни део, наиме 1/1000, целокупне гаме таласа, воја се ушотребљаша у 'бежичној телеграфији. 'Како се вцди ова гама таласа (од 50 до 300 мет.)**) шотпуно је довсдана да •зад01вољи потребе непосредне везе батаљона 1 линије ^са њиховим шуковима и оа артшеријом за ненооредно шомагање на фрошу 5—6 ш . (За везу са артилеријом потребно је само 4 линије). Из овог се види, да литање о промени бежичне телефоиије са кратким талаоима за везу артжлерије за ншосредно помагање и пешад. пукова са предњим деловима васлуигује пажњу. ТеЈкина целог прибора (з сандужа) ово 50 кгр. и за намештање станице треба само иеколико минута. Ив. Пашченко. Метода спирале за коректуру помоћу једностраног апарата. Ову методу применио је за време рата Вестал, артилериски пуковник американске војрке. Нека је 0 (сл. а I види принов) осматравница. Дурбин је ушрављан на циљ, вертнвални и хоргзокгални конци секу земљиште на четири квадранта, којима ооматрач даје навише ■ .*) У ствари, за вратке таласе може се узети раашгка између таласних дужина мања, но што даре наведена. , **) ОаД(а се ради -на произвађању таласа' краћих од 50 ме- �112 Артилеријски Гласник V односу на место батерије, дугачда, крадак, десни, левд. д а би се тачно одредио назив квадранта, ооматрач треба саавд да зна да ли се налази деоно или лено од линшје гађалва. Он ђо јавл>ати логотке нрема називу Јшадранта у коме их 1видн Имајући то у виду, коректура ое изводи, ојвако: Пробно гађање. — Избаци се једно зрно према податцц. ма одењеним, или срачунатим. Пошто ооматрач јави смиоао правца д даљине, учини се један или шпне скокова по шраацу и по даљини, или једновремеио по иравцу и шо даљини, с®е док се не добије ногодак у сушрогном нвадранту. Природа и валичина окока одређује се према вредноош ошчетних шодатака. Чкм се добије погодак у супротиом (ввадранту, прешолове се елементи од шрвот избаченог зрна и од овог последњег, па се са овим новим елементима нзбаци ново врно. Тако се атродужаша док се не добнје погодаљ- у-цшљу, иодбачен и иребачен са.истим едоментима, -или оверен скок величине таЈбличне ракљед , • . 4 Гађањс за побољшање. — Пзбацити: 6 до 8 зрна са носдедњим едеменрима добивеним пробним гађашем. Ако се не добије подјф,нак број погодааа дугачкик (шребачених) и кратких подбанених) или десно и лево, поступити по познатим правилима гађања за иобољшање. Нека је на пример, 1 удар првог избаченог зрна (сл. а II), аа кога је јављено да је д у г а ч а к (батернја је десно од линије ооматрања). Скок по даљшш доврди врно у 2, скок ио правцу доводи га у 3, па избацује зрно, које иада у 4. Узимајући средину и 4 (јављен десно), добиће погодак у 5; » годак 6 добиће се средњом елевацијам од 3 и 5, и т.ако даље. Тако се из овога види разлог због кога је пуковник Вестал дао име '.спирале овојој методи. ' Ако смо још од лочетка сигурни за правац или за даљину, онда ће се у почетку чинити смовави само по даљшш или само ио цравцу, и онда ће линија удара зрн а иа земљишту имати изглед слике а III (рлучај, кад је правац сигуран). Ова метода нружа (према своме аутору) следеће користи: а) Не вахтева да ое зна угао осм,атран>а; б) Бикакав коефицијенат, никалша бочна радова ншсу потребни; 1 в) Она важи за сваки угао ооматрања; т) Њена је примена сасвкм ттроста; Д) Ооматрач може посматрати са ма ког места и ма који диљ; (Према Соав! АгШ1егу Јоигпа1 септембар 1925.) Превоо лотпу1«>шгик М. И Стеваноеић. �Различности 113 Дневни утрошак муниције за један борбени дан V Нема чкој. Према ручној књизи ђенера.штаЈба лод насжжш ТгипрепШћтипв, који Је изашла у Немачкој 1924., днавни утро- шак муниције, који ое сматра као мавдвмадна потреба ва. један топ у битци у пољокој војни, има следећу вредвдот— за рааличите калибре: / у ' д у ‘' Број зрна чЈ‘50 Ј1аки м иненверфер......................................... 120 / ? Средњи м и н е н в ер ф е р ............................. 30 //"; ,о V Топ пешачких батерија 180 4 " ј; Пољски топ ................................... ... 1 ! 200 I 4 Л ака х а у б и ц а ............................................. .... , Противавионски топ од 7, 62 .............. зоо Ч ‘Л> » » „ 8 , 8 ..................; 300 Противавлонски аутомобилски. топ од 3, 7 . 1500 Тешта хаубица од 15 . . . . . < ................125 Топ од 1 0 ........................................................1 2 5 Тон од 1 5 ......................................................... 7 5 Мерзер од 21 50 (Према Кеуие 0 ’ агИИепе, јануар 1925.) /V , М. И. С. Електрични аспиратер за тимарење стоке у Сједињеним Државама. — Дирекдија американске ковице уовојила је за тимарење стоке електрични аспиратер слијчан аспиратеру еа усисавање прашине трговаадот модела с т,ом разликш што 'је кључ слраве снабдевен налим зуццкма који нодижу длаку и постављају уста апарата непосредно у додир са кожш. Тако семоже брао извршити потпуно ишарење. Животиње лако цодносе ову операцију не бранећи се ;га мало. За сада се шредвиђа употреба овог аширатера само у ремонтским депоима, ветеринарским болницама и сличним устаиовама. 'Али је могуће да ће (њиме бити снабдевени и ®оњички путадви, да би се у извесним случајевима побољшало тимарење руком. (Према Кеуие б ’ АгШ1епе, јануар 1925.) М. И. с. Официрска кама у Швајцарској.— Покренуто је питање у Швајцарској да се официрска сабља — сведенна сада само ка украс на парадама, или украс салона — замени једном врстом жаме са две опггрице, чије је сечиво широко 3 4 сшп., а дугачко тридесет сантиметара. Ова кама са пиштољем била би страшно оружје ва напад и одбрану у блиској борби, а бил,а би од јвелике користи у ратној служби у пољу, при Ма(рш1у, у Киваку и т. д. 8 �Артилеријски Гласник 114 Један од иајуопелијих модела с1вог новог оружја адчц скоро потпуно на швајцароку гаму из средЈБСг века. ГКехие <1' агШ1епе, март 1925.) М. с. И, Колика је цена једног топовског метна у Француској. __ Пре рата дена једног метка од 75 гат. износила је дванаесг франака (француских), издуженог метка 95, 35 фраиака, издуженог метка 240, 400 франака. 1 у априлу 1917., министарство муниције у Франдуској штампало је плакате о ценама артилериске муниције, са крјима су биле унрадпене «ве артилериске осматрачдице ва командовање. Те илакате изгледале су оважо: Цене муниције. Ц р е него што комдидујете шал>ивање 'б е с к о р и с н о г Калибар Цена Калибар Ц ена 58 п» 2 мерзер V Ц 115 !г 70 150 240 340 110 330 700 (Из Кеуие 0 ’ агИИепе, мај 1925.' М. С. И. �Новости и белешке 115 Новости и белешке. ЕНГЛЕСКА. Јесењи маневри војске 1925. г. — Ови су машеври одр- ж ани севзерно од Виннестера, а трајали су од 22. до 25. септем1бра. Руконалац маневра био је бивши начелник енглеског ђенералшта/)а, ђенерал Иће Саг! гаГ Рауап. Циљ ових маневара био је да се иожаже: ' 1. Рад ноних борних кода. 2 . Рад јрдног, »мотрривираног« одреда. 3. Рад једае справе, која даје вештачки дим. 4. Оред45ТВ0, које би ометало' рад напријатељских бежичвих станица. .5. Нови начин заједничког рада трупа са адаијацијом, као и мере које оне предузшшју за своју заштиту од умеда и дејства са аероплана ‘(било јеЈОД прилике 100 аероплана.) 6. Одређивање иртшципа рукрвања операцијом и борбом трупа са новом вротом бррних ;-6ола (средња брзина од 20 до 30 км.). У матавру учестВовали су 4 ^ пеш. дивизије, 1К> коњичка, многи номођви родови војбке и вавдушна флота. Запа.дну армију, која је !била! слабија, али (више п о вр етт с-ачињавале су трупе: 4 пеш., 1 коњичка дивизија, 1 теритрријална бригада са, борним кошима и тешвом артилеријом. Док су Источну армију сачињапа,пе: 3 пеш. дивизије и 1 коњичка бригада са борним колима ц^тешком артилеријом. Први дан маневра показао је неуопешност примене »моторизираннх« трупа. Дугачке аутомобилске колоне лако су ■се опаж.але са аероплана а биле су и врло воетљиве према изненађвњу, јер ‘су заузимале велику дубину и трагкиле вшпе времена за иокрцавање трупа. Употреба аутошенија, који се могу кретати ван путева са већом брзином и савлађивати природне препоне, могла би много омашити неуспех црвог дана маневра, 1 Упркос неповољним атмооферским приликама, авијатика је развила велику активност: у току дана бом'бардовал!а' је штаб корпуса, прекинула еа један сат телефонску веву и успешно напала бомбама и дпгтраљеском ватром аутомобилоке колоне са пешадијом. Руковалац Западна стране решш) је прекинути (>орбу, збот неповољних околиости, и опагупио под прилиском непријатеља за репу Тест таа положај, коДг ге је налазио ;>а 8—10 км. далеко од реке. 1 8’ �л«,гл,тттогчНртт Глапник Пивлачење је било ноћу у зпошно извршено. Прва је отступнла »моторизирана« иешадија, а за њом коњичка ди. внзија Отступање је било олажшааго, јер је извиђање источне отране бнло јако ролабљеио због ааморености труша. За. то је нсточна страна изгубила додир са попј нIј атсљем И' ДЈругога дана њено наступање било је против положаја, који није био поседнуг. Потребно је забелендаи један интересанта.н случај, како су аероплани 'за време извиђања напали крњиду, која је прелаеида реку. Један од 1В0Д01ва борних вола имао је 'велики успех у позадини Источне стране. Он је продро на. 40 км., заробио једног курира са важном заповедићу, уништир једну профијантску колону и покварио два халгара. Другог дана маЈневра, 24. септембра, руковалац Источне;. стране заузео је положај са две пешадијске дивизије, а трећа пешадиска н воњичка динизија ојалане боргшм колима и трактерном артидеријом имале су задатак, да дејствују на лево непријатељско врило, те по могућиости да га обухвате. У току маневра оћог дана био је случај примене »моторизиране«групе, коју су сачињавали: 1 баталијон борних кола, 1 артилериока и>1 тгашадисжа бригада са аугошенијама. Ова 1гшкр!пгљива борбена група имала је задатак да обухвати непријатељсво десно крико. Она је дошла за 5 км. у непријатељску позадинЈЧ Дрилике за извођење маиввра биле су врло сличне ратнима. Трупе су јако патиле од лошег времена. Једина је олакшица била што су за другу ноћ маневра доиустили осупшти одело код логорске ватре. Рад аш јатичара за ововреме био је прекинут. 1 Потребно је забелевкити нови начин тактичке примене борних кола у борби за време авог маневра. Проптивно одре ђеним принцишша употребе борних жола у борби — потпомагању напада своје пвшадије — на овим маневрима она су била другојачије употребљена. 1 Нова борна кола »Вигсерса« широкр се употребљавају за патролску службу и борбено дејство, ва гсоје се употребљаша заједно са покретљивим »моторизираним« јединицама. Нови начин употребе борних кола с једне стране саотоји се у томе, да садашња брзолоиретљива борна кола везана еа. пешадијом, која се споро креће, већином безкорисно уииш тавају. С друге стране у енглеској књижевности цојавило се гледиште, које заступају многи углвдни иојници, и то да иешадија ако је за време напада лотпоагогнута борним колима, суш ш е се осл,а#ва на њихову помоћ и губи већнну овоје иницијативе. За разлику од франдуских правила употтзебе борј них кола за специјалне задатке, Енглези налази да с.у нова. ; борна кода »КарМ« врло подесна за рошавање самосталних �Новости и белешкс 117 вадатака, нарочито аво она, кориотећи ое овојом брзином и дшмом, могу да изненаде недријатеља. На осноие овог гледишта била је употреба борних вола. Под заштитом артилерије борна вола »Карјб« иду напред да би оломили препоие, трагом за колима иде пешадија на а у т о ш е н и ј и м а . Ако борна кола нису радила у оаотаву »моторишране« групе, онда 3—4 борних к ш а имала оу изоловану употребу продарући у .дубину непријателлвог положаја ва један километар, а и чвшпе. 1 У енглеској се кнвжевнооти лроучашала могућност овог начина употребе и.постоји код одговорних фактора мишљеп>е да овака нредузећа, лако се бодарују ако срества ва одбрану против кола не по|огану оашршенија. Нова бориа кола ВЈпсерса оа мотором Армотронга 90 Н. Р. нмају наоружање: 1 топ од 47 м/м, 4 лаких и 2 тешких митраљеза, највећа брзина му је на један сат 40 км. Мишљење америчких врЈних часописа је, да урпех борних кола на овнм маневрша био је изванредан. Например, јед.ан баталијон борних кола извршио је путевима један ва другим два ноћна шдрша од 63 Љ. за 4'Л оата без икажмг кварежа материјала. Иако је немојуће, шоматрајуић рад једне врсте борних кбЈЈа, одредити начин рада свију борних вола, опет ;су Амершканци на оонода машевра (дошли до закључка: а) нова енглеска борна кола тшсу одређена за шотпомогање пешаднје прве линије, јер се овако губи преимућство њихове иокретљивости; б) у будућнооти оваЈ род оружја добиће оледеће задаће: оастављати покретљиве резерве за пресудну аждију и за уништавање неочекиваног отпора, садејство обилазећшм »моторизираним« јединицама на крилу и у позадини непријатеља, за време извиђаља и гонеаа, ваједаички рад са претходницом и заштитницом, одбрана напада непријатељских борних кола; в) пешадија и артилерија морају се наорулгати оигурним орествима одбране од борних вшгаБорна кола су немоћна да оовоје и да сачувају заузети терен, те је јшима за то потребно неиосредно садејотво других родова оружја; е) нова енглеока борна кола предотављају верма сигурно" борбено средство. ' Ови маневри су показали, да техшмко усавршавање родове војоке нарочито помоћна ореотва, а тацођер и методе извођења оЛерација пооле рата силно се мењају. Овака нова година доноси важне новости у области ®ојне технике и тактике. Значајно је да правац усавршавања противно равном времену, не иде у. области повећашља ру- �Артилеријски Гласник 118 шећег деЈотва оружја, пего у правцу Јшве1ћ ава 11Ба ^његовв' ( 1п!ап(гу ЈоигпаГ* бр, 1. 1925. М1111аг\У188епбсћа1Шсће иш! ТесћИ18Сће МШеИип^еп мај-јуни 1926. г., МШ1аг-\Уосћепћ1аи бр. 34, 58 и 39). к. ш. Борна кола са посадом од једног човека. _ У јесешжиц маневрима била су такођер опробапа нова лака борна крла инжињера мајора Мартеља. Мајор Мартељ био је за време рата ђенералштабшг офшцир и баЈвио се је борним колима., После рата сконструисао је од далова старих борних крла мала пешадиска борна кола са мотором Мориса 1С Н. Р. 1 Кола су врло покретљива чак се могу окретати у кругу 0К(0 себе. То је модел борних кола са пооадом од једног човека, који сам управља колима, технички их иослужује, ссматра земљиште, рукује оружјем и гађа. У другом моделу кола мајора Мартел>а иооада је од 2 човека. МШ1аг-\Уосћепћ1аН бр, 28) Смањивање тежине ратне спреме код војника. — Енглези се старају о смар>ивању тежине личне спреме једног војника, која је бида до са^а 2) А кгр. Први корак у овом правцу јесте увођење ноЕе пунјке и.бајонета, воји су лакшш за А кгр. *■ ј н ! [[ ФРАНЦУСКА. Хемиски рат. Нови гас. — У ам оричтм чаооигису »Сћстјса1 ^УагЈоге« има белешка, узета из франиуског часописа »Еа сго1х« :»Једној хемиској фабрици близу Х алла уопело Је ралтавити многе повнате бојне гаоове и за више љих наћи противо-гао, крји иеутралише отровио дејство јеиц»0|Г бојног гаса, које су дали најбоље резултате, а исто тако проучава начин њиховог распрострањивања на земљишту, где се већ има облак бојног гаса. »Сћеш1са1 \Уаг1оге« додаје: 1Аосот4шк 1о Шејг ћаћћ, Тће 0егтпа1п5 тапе а етеаб позј аћои! Ље1г Швсауегаб. \Уе аге тоге Ш50ге(« — »Као и обично Немце је овај пронапазак силио узрујао. Али ми ћемо биги уздржани.« 1926 ]?^1*1*аг'',155еп8С*1а^ 1С*1е ит]б Тесћпјвсће МИеПип^еп мај-јуни Стоимост рата у Мароку и Сирији. — Министар војске Ненлеве, гоиорећи у сенату о губицима француске војоке У (ЈириЈи, номенуо је 6900 погинулих. Стхншост рата у Сирији и Мароку за 1925. г. рачуна се на приближно 950 мил. фРа" нака. оа 1926. г. иредвиђено је 500 мил. франака. (МШШг-тхоећепћЈаИ бр. 28.) �Новости и белешке 118 ИТАЛИЈА. Нова организација талијанске војске. — Принцшн иове оргашизације талијаноке војоке оледећи оу; 1 1. Пешадиока дивизија (до о®ог времена имала је 4 пеш. пука) саотоји се оада из 1 пеш. бригаде и 1 артил. лаког иука ((Цухбшпе 1агпаг1а.) 2. 'Број дивизија остаће |огари (30). 3. Дислокација ових дивизија је таква да се могу устројити аове ( 11) корлуоне региоие (области). 4. Сицшшја и Сардинија одржавају своју нарочиту оргаш зацију. ' 5. Рок служ;бе у кадру јесте 18 .меоеЦа. Скраћивање рока службе у кадру може бити до 6 месеца, због цородичних прилика, ако је годишњи контингенат рекрута више, него што је потребно. 1 6. Установљши су шбилизациок"и инспектори да следе за чувањем материјала потребног ва мобшшзацију. 1 7. 13ви берсаљерски лукови организовагш су нагово, као митраљесго-бицишистичке једшице. ■ 8. Тешка пољока артилерија Врипада -иорпусу. 1 9. Прелаз на ново устројство војске мора. да буде извршен гостепеио. ('МШ1ат-\Уосћетађ1аи бр. 32. 1926. г.) (МШ1аг-\Уосћепћ1а11 бр. 32. 1926. г.) Нова радио-телефонска станица. — Телефонско друшТвр Маркони сконтруисало је нову пријемшу и предајну радио те’лефонсжу станицу V. Р. I., која је нарочито корисна за артилерију. Ова станица ради са дуаашом таласа од 190 до 270 м. На одоеку од л815м. кв. могу радити у исти мах од 8 до 10 станица бев узајамне ометње са условом, да станжце нису 'ближе једва друтој од 180 м. Дужина је антене 9 м. Потребна струја за прдајну станицу добива се од електромотора 10 УаН и 500 Уо11. 1 Домет једне станице је 5 км. Станица се носи у 4 дела, наиме: 1. Предајна станица и помоћни делови — 16 кгр. 2. Пријемнна отаница и помоћни делови — 1414 кгр. 3. Антена, мрежа жица на земљи — 11 кгр. 4. Ручни мотор и батерија — 19 кгр. 1 Главни задатак ових станица јесте: код ооматралва гађања артилерије веза артилериоког старепшне са батеријом. (МИИагшбзепзсћаИНсће шн1 Тесћп1бсће МШеШипцсп мај-јуни 1926. г.) Војно стање фашиста. — Према извештају тајника фаншстичкд странка има сада 700.000 чланова. Има 16 легиона са 90.000 чланова и 18 легиона младежи са 70.000 чланова. Ос-им �А р т и л а р и јс к и Г л а с н и к 120 тога у ф апгагпггку странку у л азе 317 занатлисзш и задрур' са 1,000.000 чланава, 80.000 железнш нара и -690 женских вадруга са 25.000 чланова. (МШШг-ТУосћепђ1аи бр. 23). ГРЧНА. , Бројно стање ваздухопловства. — Рачуна се да грчка војска има следећи састав ваздушне флоте: 12 аероплана за бомбардоваље, 6 арпш ернских аерошлана, 16 извиђачких хидроплана и 18 аероплана за извиђање; овега 52 аероплана. (МШШг-1Уосћепћ1аН бр. 20). Ш П А Н И ЈА Брдски топ. М. 19. — После рата Ш пањ олска војска добила је за наерунање 10,5 см. хаубицу Ш најдера М. 19, која се сада уџодребљава у Мараку. Топ код мале тежине — 740 кгр. — има добра балистичка овојства. Д ужина деви је 12,4 калнбра, ночетнб-..брзина гранатом — 350 м/с, његов домет 8.000 мФТбп се^може носити на 8 товарних грла. (МШШг«г188епвсћа1Шсће шШ Тесћшзсће МШеИипдеп март-април 1926- Ј\). Брдска хаубица Мод. 1919. — После светоког рата, Шианија је усвојила врло добру 10,5 см. Ш најдеррву брдску хаубицу Мод. 1919., која се сад употребљава у М ароку. Та хаубида, ма да јо ј је метак јшого лашни од метаа аустриске брдске хаубиде (12 кг. према 16 кгр.), постиже ипаж. врло добре резултате гађања, и ако је мало тепка, а то је сам,о 740 кгр. Цев је дугачка 12,4 калибра (а вод аустрисже брдске хаубиде 17); граната има почетну брзину 350 м у сскунду; домет је 8000 м, као код аустриске брдске хаубице. После гађаља је по №сини и у страну мало, н а једну страну 0— 40о, а на другу 9ј. Хаубида се чгоси па 8 товарних коња. МИ. твб . и. 1есћ. МШ.). Ј НЕМАЧКА. Снабдевање муницијом бацача мина. _ Оваки немаиш пешадиски п ук има једну чету бацача мина, која се -састоји из три в,ода по 2 лака бацача мина калибра 76 мм, једног м д о од два .средња бацача мина калибра 170 мм и једног мушади' ског оделејља. Свега осам бацача мина. На оваки лаки бацач мина носи се по 120 метака, а на сваки средњи по 40 метака. Сви су метци упаковани и то: лаке бомбе у сатгдуке од по 4 бомба, а средље бомбе у мунициске ворпе. �Новости и белешке 121 Снабдевање муницијом вода лаких бацача мина._Сва. жи вод лаких бацача мина има једна мунициока кола, запрегнута са два коња, ко.ја носе 92 жикебомбе (на ов.аког бацача ло 46). За ова кола закачена оу једна колица са рукуницама, која могу носити 16 бомби(4 сандука). Осим тог.а, саваки бацач нрси 30 лаких бомби на свом предњаку. Али ових 30 бамби троше се само у најпрепишјем случају. Водна мун1Ициска кола довлаче се што је могуће ближе самом месту вода. Кад запрега мора да остане позади због ватре или земљишта, волица са рукушицама, која вук.у два по•служиоца, довлаче се ка води; она но1се 16 бомби (8 на бацача) и кад се ислраше, помоћу њих послужиоци онабдевају бацаче муницијом из шодних мунициских вола. Друга колица са рукуницама могу се повајмити из мунициског оделења, тако да ое на ов&ки бацач носи по 16 метака као прва муниција. Сцаки бацач цослужује 6 послужиоца, и они раде овако (кад се запреш, остави позади ватреног положаја): послужиоци под бројЗм 1, 2, 3 и 4:,ауку (на рукаавицама) бацач мижа; послужиоци 5 и 6 вуку на рукуницчма волица са муницијок (Кад бацан мина може извући иа ватрени положај .само један коњ, ч>вда се ради овако: Коњ, шотпомогнут са три послужцоца, вуче бацач минаЈ Један послужилац носи један сандук (4 боАбе). Два гјослужиоца су око колица са муницијом (16 бомби). На местима непролазним за колица, бомбе носе поолужиоци у рукама (војник носи сандук са 4 лаке бомбе). Снабдевање муницијом вбда средњих бацача мина. — ВоД средјњих бацача мина има двоја муницијска кола запрегнута. са два коња: свака кола носи 15 бомби (давле по 10 метака на бацач). За свака кола закачена су колица са рукуница:ма; кад колица вуку два војника, у њима се могу носити две до три средње бомбе на одсеке, који су неприступачни запрези. На местима неггриступачним за колица, средње бомбе носе пзојмици (два војника носе једну фмбу). Снабдевање вода из мунициског оделења. — Четно мунициоко оделење има пет ®ола истог модела као и водна мунициока кола. Троја кола ндее лаке бомбе, у онаким колима по 92 овега 276 лаких бомби. Двоја кола носе оредње бомбе, у ■оваким кодима ш 10, свега 20 средњих бомби. Свака кола запрегнута оу са два жива и вуку закачегга једна ко.шгца ^са рукуницама. Праана водна кала онабдедају се из муници■ског оделења. У хитном случају, празна кола замене се пуиима. �Артилеријски Гласник 122 Укупан број метака који се носи на чету. — а) За л а к е б а ц а ч е: ма 6 лредњака, Х ј нка троја водна кола 92 X 3 на троја »одна ®ола Свега бацача 180 метака метака 732 метака Давде 120 метажа на бацач, од којих оу 660 еш ш ви вн « бомбеи 72 оклоине бомбе -за пробијање борних кола. б) З а с р е д њ е б а ц а ч е к ш а : на двоја водна кола ' 10 X 2 = 20 метака. на двоја вола муницисвог оделења 10 X 2 = 20 мвтака 40 метака дакле 20 метака на бацач. Снабдевање чете са мунициске колоне. — Онабдевање четног мунициског оделења осигурано је, цо шгровном уговору, из дивизиоке -мунжциске ‘волоне, коЦа носи 438 лаких бомби (4 кола и 40 средњих бомби (4 кола). Али упут »Вођење и борба«, други део^-бд 20. јуна 1923.), таји ув-има ва основу »сшрему армије, велике саврамеИе сизце« предвиђа, противно ушвору о миру, једну лаку пешадиску мунициску колсну на нук. 0-ва лака мунициска кблона носила би 450 лаких бом-би (76 на баЦач) и 48 средњих бомби 24 на бацач). Видети »Вбђење трупа« ч>д потпукрвника фон Кохенхаузена, страна 244. Ј1ажу пуковоку нбшадиску мунициоку колону снабде1вала би по реду дивизиси мунициска котсма. (Кеу’ Ц’ М .) Милош Ђ. Станковић, пуковник СЈЕДИЊЕНЕ ДРЖАВЕ СЕВЕРНЕ АМЕРИКЕ. Транспортовање помоћу товарне стоке. __ Американци пр.оучавају питање преношења артилерије са сточно-м затгрепом. Извршево је било више опита. У часонису им,а с,педећи преглед, који карактерише рад стоке при транспортовању. Товарна стока Бриина Тежина Тежина при вучењу на 1. на конасаони- на 1. н а 1. грлу лима кгр. цамакгр. км. дан Коњ (550 кгр. 115—130 680 Мазга (550 „) 90-115 450—550 Во . . . . 70—90 225—350 П а с .............. 13-35 70-90 Јелен . . . . 45—110 90-160 Магарац . . 60—80 180—250 Камила . . . 160—225 550—725 Слон . . . . 550—900 2200-5700 (Пеуие 0 ’ агШ1егје новембар 1925. г.) 5—6 25—40 5—6 25—40 4 25—30 4 15—50 5—16 30—80 3—4 20—25 4 30—40 5—8 35—40 �Новостн и белешке 123 РАЗНО. Војни буџет. — За 1925./26. г. предвиђен је војни буџет у главним европским државама у суми: француска Келгија • Енглеска . Италија . . • . . . 5.300,000.000 франака, а то износи 17°/,, целокуп. држ. буп • 593,000.009 франака, .............. „ 157. . 125,000.000 фунти, „ » „» „» „ 15% . 2.130,000.000 лира, „ „ )} .............. 21% Ч е х о с л о в а ч к а 1.935,000.000 крун а, .............. 19% ГГољска . ■ ■ 727,000.000 злотих, ............. 397о „ ” Краљев. С.Х.С. 1.900,000.000 динара, ............. 15Г „ „ ” 562.000. 000 марака, Немачка .............. 9,4% 67.000. 000 аус. шил., Аустрија . »» „ 6,7% 1.343,000.000 круна, Маџарска „ „ „ 10% . 3.000,000.000 лева, Бугарска „ „ •„ 15% „ „ „ 32.000. 000 круна, Норвешка 90.000. 000 фр„ Шведска МИНагттосћепМаМ бр. 28 1926. г.). 1 Биланс светског рата. — По сигурним статистичзош цодацима ДентралЈшг. Биро-а у Вашингтону стоимост се Оветског рата рачуиа у 245.129,000.И0.0 долара. Од ових 163 милиарде 782,000,000 долана припада иа рачун С,авезншса, а 31 милиарду 347,000.000 долара централних држава. Вројна јачина војске код првих била ,је 42 милиона војишса, док цштралних држава 22 милиона војника. Про<жчно излази на 8 војника један убити, а на 3 — један рањени. бвега погинулих и рањених приближно 29 'А миЈшона. Из овог броја Немачка је имала највише погинулих — 1,773.000. СШввеп ипб ЗУећг бр. 3 1926. г.). Губици за време Светског рата. — На 100 цогинулих војника (мртвих и рањених) припада 85 пешак и 4 артилерца, од којих од артилериске ватре — 77 војника и од пешадиске 12. Ово је обрнут.о резултатима руоко-јапанског рата, када 86% губитака било је од пешадиоке ватре, а само 14% од артиле. риске. Пред крај рата 1918. г. код Француза сразмера појединих глажних родова војске била је ова: пешадије 50 %, артилерије — 35%, воњице — 4%, ипжењерије — 1% и авијатике --- 4%. (ИеМ аг1111егу Јотпа! јули-аугуст 1925. г.). к. ш. Опити брдске хаубице од 75 мм. — У североамеричким Сједињеним Државама продужују се опити са брдсшм хаубиЦом од 75 мм (на товарним ктвима). Садашњи модел, назват модел 1923. В., показује исте карактеристике као и модел 1920., �124 Аптллеријски Гласник сем ових раздика: домет треба да достигне 8.200 м, у местђ 6 000 м број барутннх луњења Је 6 умеото 4, а склопљена хаубица тешка је 599 кгр. а не само 380 мгр. Има две врсте муниттј,?е • обнчно зрно (са луњењем) у чаури и експлозивно зрно, Ј - - ------немпионо од чауре, које има шест разних пуњења. (Кеу. (1’ Аг1.). Оцене и прикази. Балистика. — Ф а 5 Бећгћисћ бег ВаНкбк). — Тајни саветиик, професор Др. Кранц (Сгапг),^ који је раиије предавао Балиртику н а војно техничвој авадемији у Берлнну, паписао је ову кгвигу уз сарадњу чувених стручњака. Доиста је балистика 1*отово 'изразито врјно-техпи'и:|а наука, и она је стога код.Лемаца најипне усавршавана. Пре Сетстог рата, Балистлрат Др. Кранца дочскала је четири издањл и њеиа научна вредност била је још тада врло велика. До сад је изашла прва свеока у петом издајњу. Она обухвата »Снољну балистику« и тани за себе једну целину. Надати се је, да ће се после неког времеиа нојавити друга <Жска (Унутрашња балистиШ ,а за њом и трећа (Експерименталнна балисшва). Издавач је прве своске Јулије Шпрингер у Берлину (Јн1. бргјвдег, ВегНп). Ценна (повезаној) јој јо 5? немачких марака. ' Ова овеска има преко 700 страна. У опширну оцену неће.цо се упуштати. Писац је поједине проблеме развио у сваком погледу тако опширно, јасно и лотлуно, да је ова књига згодна не само за студију, него и као ручна књига у којој ће оваки иаћи из Спољне балистиве ове оно што му треба. Наравно, да у књизи нема лавог и забавног градива, већ она захтева оибиљнију студију. Математичко извођење и доказивање (у проблемима) одговара знањима из математике, која се предаје на средњим школама. Али и нематематичар може извучи из књиге не<ке поуке и практичне закључке. У књизи је посвећенна нарочита паЈКЈва испитивању односа код стрмих путаља, та ја је важност сад већа због гађања. Промеиан густине ваздуха са пењаљем у висину нринуђава оад у многим случајевима на делимично испитијвањ® путање зрна; цртајући методе (решења) играће у будуће <већу улогу, него тасто ралуиске. �Оцене и прикази 125 Из' пера ирофеоора 0. фон Ббераарта шосвећен је наррчнти одељак даљном гађању. Он је раније такође предавао у војно-техничкој академији и први је рачунаки доказао могућноот даљног гађаља. Интересантно је, да му је повода за ту отудију дао један метак на стрелишту Мепенском у октобру 1914., који је место 38 км, имао у ствари домет 47 км.; домет од 38 км израчунат је по обичној Сиачиевој (ЗјассО метрди. См.ан.ива»е вадзушног отпора у гораим слојевима — на висини 20 км износи на пр. густина ваздуха нармално само петнаести део тежине ваздуха на зешљи — јесте објангњење за ову појаву. Да зрно и на тдквим виоинама још не долави у »бевваадушии« 'шростор демаитује ава Бариесгавка досказујући фактом, да зрно шо шравилу са врхом напред удара, што долази само због отпора ваздуха на оживални део врна. За факат макоималиог домета при елевацији одтрилике 55* даје књига ово објашњење; Шт;о се- отрмје гађа, у толико брже (т. ј. овде: са толико мањим губивком енергаје) пробија зрио гушће доње слојеве ваздуха. Што зрно стрмије улази у јако разређене тЈаздушне слојеве, у толжко ће се више тамо њерова путања приближити односима у бешаздушном простору, где ое највећи домет постижже при 45°, док он нри већој елевацији опет опада. По себи се расзуме, да сви ови одвоои сваже еамо за путање зрна, које већим делом иду на .врло велиже .висине, дакле за артилериска зрна великог калибра са врло великом почетном брзином (Уо).. У кр>изи се на другом месту испитује вертшкално г.ађање (у вис). У том цигању се за 5 зрно н. пр. износи само једна висина пењаља од 2.550 м, целокупно време лесгења 74 секунда и крајња брзина од 41 мет. на секунду (дно зрна нанред). Према томе, као заклон за стрелца довољна ,је већ једна даока. над главом. ' Ова два примера доказују практичну важност књиге. Врло су опширно ипситани и друтостепени утицаји на путању зрна: уплиЈв ветра, оопствене брзине (код аероплана), према циљенима у миру или у кретању (бацање бомби, ваздушна борба), најпосле и знатан угвцај акретања земље на погађање далеких циљева. Иопитивааве окретања зрна због окретања зрна и отцора 'Ваздуха проширено је. Покушато је да ое доиаже, да оовнато скретаае зрна у лево са окретаљем у десно треба тгрописати врло великим алевационим угловима (преко 70°) у главном ефекту цилиндричног дела врна, који на већем или мањем делу ове стрме пурање знатцо превазилази иначе меродашш ефекат оживалног дела. �126 Артилеријски Гласник ОдељаЈк о сасггавља.њу таблЈгца тађања. — и -за противаеропланоко и планинетзд гађан>е — као и о исшггаваљу ? иокључењу нарочитих и временских уплива измоба је прера.* дио мајор Др. шгжињер Бекер на основу ратних искустшз^ и цоставио на савремени ниво. Као, даље добре стране књиге н,аиО|Мињу ое ,још мн,оги примерр који објашњавају ирактагчну примену рачунских метода, а осим тога изложена је и велика литература; све аво са приложепим рачунс.ким таб.лицам,а чини нарочито драгоцевом ову књигу за студирање 1 По немачком извору Пуковник Милош Ђ. Станковић. / ~ . / ’ V/ ' о о Библиографија стручне књижевности. „Нееге51есћшк“ март 1926. г. N0. 3 Вескег: Појам о балистичкој тежини ваздуха, НапзИап: Покривени заклони, као заштита од гаса и простор заштићени од гаса. април N0. 4 НапзНап: Покривени заклони, као заштита од гаса (наставак). „БиПеНп Ве1де с1еб Зс1епсе5 МШ*аЈгев“ август 1925 г. ОгосП Како треба учити читање карте и читање земљишта. N0. 5 мај 1926 г. Раи1еиг: Борба артилерије. РациоП Пешачка артилерија. „\У155еп ип(1 \Уећг“ N0. 10 2опепћег§: Савремена техника војске. �Библиографија 127 „МПНагипззепзсћаПИсће и. Тесћпјзсће МШеНипдеп“ јануар —фебруар 1926 Не!®!: Прва борба борних кола код Камбре 20—23 ноеембра 1917. Кидага: Утицај команданта на ток борбе. март—април КесМтеЈег: Ноћне борбе. К觧ега: Утнцај команданта на ток борбе (наставак). Не1§1: Борна кола у 1925 г. мај—јуни Кивеега: Утицај команданта на ток борбе (свршетак). „МШ1аг-и/осћепћ1аН“ N0. 28 1926 г. \УШе: Зашто бацачи мина не припадају артилерији, него пешадији. — N0: 33 Значај противаеропланске артилерије. — N 0. 34 Допуна чланка: „Измена мишљења између трупног и артилериског команданта; Шта се мора знати о против-аеропланској артилерији. Е1§1: 0 посматрању са борних кола; Препоне са борних ■кола N0. 34. — ; N0. 39 Маршовање на Балкане 1914 г. (са скицом). „АгШГепзсће Мопа1зће1Г“ N0. 225/226 Ке11ег: Заједничко дејство против-аеропланске артилерије и рефлектора у одбрани већих објеката против ноћних ваздушних напада. Коћпе: Развитак немачког пољског топа (наставак). N0. 227/228 Коћпе: Већа даљина и дејство зрна. Ке11ег: Заједничко дејство против-аеропланске артилерије (свршетак). Коћпе: Развитак немачког пољског топа. N0. 229/230 Коћпе: Развитак немачког пољског топа (свршетак). Вић1е: О питни марш американске лаке моторизиране артилерије на Гавају 1924 г. N0. 331/332 бсћтаћ: 0 садашњим начинима га!;ања. �128 Артилеријски Гласник Коћпе: Експлозивно дејство гранате са осетљивим уПа, љачем. ОгаГег: Преношење матери]ала лаке артилериЈе. „АгННепзсће Кип«15сћаи“ N0. 5 Магг: Артилериска припрема напада са обадве стране Рејмса 15.' 7. 1918 г. Негд!: Камуфлажа топова. .8сћи»еЈгеп5сће Мопа155сћг1!1 1пг ОШгЈеге а11ег и/а!1еп“ ‘ N 0. 4 Шткег: Питање о калибрима за пешадиски топ (са 2' шеме). „Кш51а сП АгћдИегЈа е депЈо“ јануар 1926 г. Ва8о§1ш: Дужност артилерца. ћитћгого: Наполеон као артиљерац. Се1азо: Заједнички рад пешадије и артилерије. 6. А. №: Садашње идеје о употреби механичке вуче. ОпзоИа: Служба везе за време рата на талијанском фро нту. март. Сјаппш: Служба артилерије у колонијама. „КогпапЈа МШ1ага“ N0. 2 Мњсеа: Еволуција артилерије код нас и њена важносг у ваздушној борби. Пга§ап Р. 8.: Организација марша и дејство авиације: „Мадуаг Ка1опај Кбг1опу“ Рарау: Изненађење, препад, паника. От§егу: Хемиски рат и његова будућност. „Ве11опа“ март 1926 г. Еипкјемгјсг: Организација дивизиске артилерије. �Библиографија 129 „Агту Огс1опапсе“ N0. 34 Шгап Е1у: Усавршавање појачатеља звука у Франкфуртском арсеналу. — Зрна која су пуњена са фосфором; проузрокују несретне случаје. 1Јез1ег: Промена структуре челика услед растезања. —■ Експлозиви. — На стр. 306 налази се кратак опис изума, који су нарочито интересантни за инжењера-артилерца. N0. 35 К觧1ез: Одбрана противу ваздушних сила (са сликама). „Народна О тбрана“ N0. 1273 Иопоћ: Тактички задатци. N0. 1272 Г. А.: Веза помоћу аероплана у рововском рату. * * *: Гафање против аероплана. К. Ш. Нове књиге. Бг. ЈаИиз Меуег: »Бег СазкатрГ ипб (Ие сћеш1зсћег КатрГз1о(Ге«. Ог. Сгапг: »ћећгћисћ ћег ћаШзИк« Вегћп, 1925. Књигу је написао бивши професор Берлинске ђенералштабне академије. До сада оштампана само 1 свеска, која садржи читања спољне балистике. Остале две свеске изаћи ће убрзо. 2 свеска — о унутрашњој балистици. 3. — експериментално. Књига преставља озбиљно дело од 700 страна. Цена 57 м. ЕјзепзсћшК: »СгипДпзз Дег ТакИк аиГ СгипД Дег ЕгГаћгип§еп Дез ^УеИкпе^ез«. Вегћп, 1925. 4 м. Не1§1: »Јазсћепћисћ Дег Тапез«. 1926. 12 м. Заазе: »Такмически задачи«, превод Романова, Софија, 1926. 30 лева. / �Артилеријски Гласиик "\\гоке: »Сег котепЛе СШдазкпед«. 1926. Висћбпе: »Соттеп! па^иИ ГагНПепе (1е 1гапсће1 Ггат;а18е. 1925. КЈтеп: »1Јпе сНујзгоп Ггат;.а1зе а 1а Ва1аН1е (1и Ооћгоро1је« 1925. ЕпКгигГ: »Ап1еНип§ ги т Сећгаисћ Јег КИе§егу1з1егетпсћ1ип§ Гиг М. С. ВегИп 1926. — »В1е Катр!-№а§еп ГгетИег Нееге. ВегИп 1926. к - Ш. Ђенерал Фајол: »Концентраиија ватре и концентрација срестава«. Има 120 страна. Цена 4 5 0 франц. франака. ((Ј6ш5га1 Гауо11а: СопсеШгаНоп Иез Геих е1 сопсеп1гаИоп Иез тоуеиз). Ново француско а р т и л е р и с к о правило. Изашло је поц називом: ће Шге VI а ГћЈрротоћИе Ии ге§1етеп ! Ие тапоеп^ге И агИИепе. Односи се на јединице тешке артилерије запрегнуте коњима и снабдевене материјалом 120 дуг., 155 дуг. и 220 кратки. Излаже организацију јединица у ратно доба, извиђање и поседање положаја. Ово је правило одобрило и потврдило Министарство Војно 23. априла 1925, Цена му је 5 франц. франака. Обадве ове француске књиге добивају се у Сћаг1ез ћауоигеИе е! Сле, 1трг1тег1е е1 ЕЗНепгз, Рапз, 124. Вои1еуап1 ЗаЈп! С егтат. 0 1 е з с ћ г т е г е А г И П е г Ј е (излази у Минхену у 12 свезака годишње, Вагћагп-Уег1а§, 01искз1газзе' 3, III). Бр. 11. (1. фебруара 1926. г.). Садржај: Прва криза Верденске битке. Немачкој жени. Бр. 12. (1. марта 1926 г.). Партија коња. Гађање са малим калибрима). П р и м е р и з а а н г а ж о в а њ е б а ц а ч а м и н а у ман е в а р с к о м р а т у . Од мајора Менгса и капетана Розенбуша. Са 34 скице у тексту. У тврдом повезу 4 80 марака. Књига ове врсте није до сада постојала. При изради оее књиге писци су унели своја богата ратна искуства. У примерима се дају практичне поуке, како старешина поставља задатке за бацаче мина и како их као водник решава. (Ве1зр1е1е шг аеп Етга1г уоп М1пеп1гегГегп 1т Ве№е§ипзкг1е§е. Уоп тајог Меп§е и. Наир1таип Козепћизсћ. Уег1а§ уоп Е. 5. МН11ег и. ЗоћпТ ^ а г Ш 1 е г I е. Бр. 1. јануар 1926. г. Ђенерал елефонска преношења артилерије у вези са напретком у отребе оружја и њена веза са пешадијом. — Ђенерал Вуј- �Библиографија 131 мен: Неколико размишљања о вероватноћи. — Ђенерал Рур : Апарат покривач гађања за групна вежбања. — Пуковник Валарше: 21. и 22. августа 1914 г. у 19. дивизији. Арсимон. — М. де Во де Фолетје: Гашо де Женујак у Марињану. — Различности. — Библиографија. Бр. 2. фебруар 1926. — Ђенерал Роже: Телефонска преношења артилерије у вези са напретком употребе оружја и њена веза са пешадијом (свршетак). — Ђенерал Рур: Апарат показивач гађања за групна вежбања (свршетак) — Пуковник Валарше: 21. и 22. августа 1914. у 19. дивизији. Арсимон (наставак). — Мајор Жоктер Монрозје: Премештање једне групе 155. дугачки у Мароку. — Различности. — Библиографија. Бр. 3. март 1926. — Пеш. мајор Бенар: Узајамно потпомагање артилериске и пешадиске ватре (продужиће се). — Мајор Гро: Нормалисање верификатора (продужиће се). — Арт. пстпуковник Аафел: Контрибуција историји француске артилерије. — Арт. мајор Сенктави: Неколико типова газогена за теретне аутомобиле. — Пуковник Валарше: 21. и 22. августа 1914 г. у 19. дивизији. Арсимон (свршетак). — Различности. — Библиографија. — Службени део. Милош Ђ. Станковић пуковник � https://kolekcije.nub.ba/files/original/3d239a145a6377f6f69d6723582c9a8b.pdf 2e950402a012114a4ebb6b9df4d3601a PDF Text Text СВЕСКА БР. 2. 1926. ГОД. ГОДИНА I. 1. 0 употреби претходничке артилерије. — Од арт. пуков- с ч,а™ ника Драг. Љ. Р а д о са в љ е в и ^а ...................... .................. 1 2. Начела о употреби и командовању артилеријом у немачкој војсци (по немачком правилу). — С француског 2. 8 3. Веза артилерије сапеш адијом.-- Од ппуковника 1_егау-а. — С француског В.................................................................. 16 4. Гађање помоћу високих тачака распрскавања. — По француском извору Ш........................................................... 46 5. Пољска метеоролошка станица систем ЈТамбрехт и њена примена за наше таблице гађања. — М. Ј. Р ............... 62 6. Артилериски отровни наиад. — Од Б. Н. Луговоја. — С руског Влад. Ј а в о р с к и .................................................... 78 7. Новости и б е л е ш к е .................................................................. 92 8. Б и б л и о г р а ф и ја .......................................................................... 104 9. П ри к аз....................... ..................................................... . . . 112 Прилог: Хемиски Рат. — Од конт. вишег ипжињера Ивана В. Вољансног . ...................................................................... 1—16 У РЕЂ У ЈЕ: ОДБОР ПРИ АРТ. ШКОЛИ ГАЂАЊА С А Р А ЈЕ В О — Ш ТАМП АРИ ЈА „БО САНСНЕ П О Ш ТЕ " �и друга је свеска „Артилериског Гласника" изашла. На читаоцима је да оцене ваљаност његовог уређивања, али при оцени треба имати на уму, да није довољно само критиковати, већ треба и радити. Да би „Артилериски Гласник" могао излазити у веКем обиму и са разноврснијим садржајем, захтева много веКи број сарадника. Уредништво овим позива г. г. официре свију родова војске, а нарочито артилерце и техничке струке на што обимнију сарадњу. Уредништво хонорише радове по следеКој скалн: оригиналне радове са 700—1000, компилације са 500 а преводе са 500 динара по штампаном табаку. Одбор моли сараднике да при спроводу илн у самом тексту наведу изворе, којима су се служили. „Артилериски Гласник", и ако има државну субвенцију, он Ке моКи да живи и да се развија, ако има што веКи број претплатника. У колико овај број буде веКи, у толико Ке цена свеске опадати. О ДБОР �О употреби претходничке ' артилерије*). Савремена тактичка начела о употреби претходничке артилерије у неколико се разликује од-оних, која су владала пре и за време минулих ратова. Та разлИка у главном сатоји се у томе, што се по савременим тактичким начелима претходничка, артилерија ангажу.је пост'епеио_т. ј. од момента кад се дође у додир са непријатељем, претходничка артилерија врши наступање са нрихватом тако, да док је једап део ове артилерије у покрету.дртђте' је други део на полозкају спреман, да свакога момента потпомогне р^свбЈе-претходнице. Овакав .начин Јтаетупања претходничке артилерије врши се све до момећта, ^ок ср ђе наиђе на јачи ијозбиљнији отпор непријатељски и дор не н^аступи потреба, да се цела претходмица ангажује у борбу ради извршења свога задатка. Настаје питаве: који су и к акш су то ирви цнљевн, на које би лретходиичка артилерија требала да отвори ватру те да своју претхОдницу потномогне у нзвршењу њепог задатка? Иепријатељска артилерија, обзиром на место наше претходничке артилерије у маршевској колони, као и на место непријатељске артилерије, па било у маршевспој колони претходнице, ако се очекује борба у сусрету, било на положају, ако се непријатељ задржао на истоме ради одбране, не мозке бити прави циљ, јер је одстојање између ових двеју артилерија у моменту додира предњих делова велико — око 7 до 8 км — дакле, ван домета или на дагЗини крајљег домета врсте артилерије, која се обично придаје претходницама т. ј. брдске, пољске и пољске хаубичке. Од нспријатељске пешадије, па било да је у покрету или на положају, прво ће се паићи на слабије делове, који ће, снабдевбни и наоружани разноврсним наоружањем савремене пзшадије, бити у стању да приморају на развој и јачу прстходниц.у и да опа ради савлађивања и протеривања тих елабијих непријатељских делова изгуби много у времену. Ови слабији *) Уредништво ће радо примити и друга гледишта по овоме питању. Пр. уредништва. �2 Артилериски Гласник делови, обзиром на место цретходничке артилерије у маптрп ској колони, налазиће се у моменту додира са нашим пврл н,им деловима на одстојању јаке артилериске в а т р е _на ол стојању од 3—3 'А км. — те ће исти бити и први циљеви дрет ходничке артилерије. Због овога и начин употребе прет' ходничке артилерије, по савроменнм тактичким начелима, на нрви поглед изгледа веома примамљив, јер кад је један део предходничке артилерије, од момента додира са непријатељем, већ на положају, онда ће бити у могућности, да те слабије непријатељске делове својом тачном и моћном ватром за кратко време примора на повлачење те се и претходница неће ни задржавати или бар не дуго, све док не наиђе на јачи н озбиљнпји отпор непријатељски, Но и ако је овакав начин употребе и ангажовања претходнпчке артилерије примамљив, да видимо: да ли је п у колико и применљив; цао и да јји Ј5 и Гее на који други начин претходница могла да потпомогне од своје — претходничке — артилерије те да се при извршењу свога задатка ие би задрж авала тгг.убила у временути при сусрету са слабијим непријатељским деловима? На-прво пптан.е: ;;а ли је овакав начин ангажовања и употребе претходничке артилеријо нрименљив- добићемо правилан одговор, ^ко расмотримо рад и поступак претходнице у сусјГетној борби при нападу на непријатеља, који је благовремено посео какав положај и организовао га за јачи отпор. Позиато је, да је у сусретној борби тежња, да се иницијатива рада узме у своје руке и да се непријатељ примора да •сб лати одбрапе на неподесном и неприпремљеном замљишту за јачи отиор. Ова тежња може се остварити само у томе случају, ако ,је рад предходнице: смишљен, енергичан и брз те да предње непријатељске делове примора на повлачење, да их набаци на позадње делове и тиме створи пометњу код непријатеља и примора га да иредузима само мере, којима би парирао рад наше претходнице. Да би пак рад претходнице у сусретној борби могао да буде брз и енергичан, морају се предузети извесне мере те да се не би губило у времену око савлађивања и протериванл нредњих непријатељских делова, Једна од тих мера је и излазак на положај једног дела претходпичка артилерије у моменту ухваћеног додира са непријатељем, са задатком да туче опе непријатељске делове, који ометају претходницу У њеном брзом раду. Но познато је, да је данас, услед унотребе малодимног барута и кориш ћењ а свих природних објеката ради заклањања од ока, бојиште нусто, нусто чак и у томс случају, каД с на њему налазе и јаче снаге на природно у толико пре луст ■ �0 употреби претходничке артилерије 3 кад -је реч 0 предњим и слабијим деловима непријатељске претходнице. С друге опет стране, имаЈући у виду начело, да се слаби јим претходницама не би требала да придаје артилерија, јРр сс вели, да ће савремена артилерија услед свог великог ломета бити у стању да потпомогне своју претходницу и у томе случају, кад се налази у колони главнине те, држећи С(, овога начела, препоручује се, да се у случају кад је претходница јачине од једнога батаљона пешадије овој не придаје ништа од артилерије, већ да сва артилерија маршује нозади челне јединице-батаљона-главнине. Аналогно овоме, кад је у предходници и цео пешадиски пук, онда се препоручује. да се батаљону одређеном у пре^љу трупу претходнице не придаје 'цишта од иретходничке артилерије, већ да с-ва артнлерија маршује нозади челног батаљона главне трупе претходнице. Према овоме. огшј део претходничке артилерије, којл поседа положај у моменту ухваћеног додира са непријатељем и под чијом заштитом остатак претходничке артилери је продужује^ддљи покрет, налазиће се на одстојању од 4—5 км. од предњрх делова непријатељске предходнице, јер дубина развијене прбтзсодн^Јјб, рачунајући од патрола' претходпица па до зачеља челђрг батаљона главнине односно главне трупе претходнице позади кога маршује претходннчка артилерија, износи окр 3 км. и одстојање, са којег ће предљи делови непријатељске претходнице отворити ватру, нзноси око јодан до дна.км. (за пушку и пушкомитраљез око један км. а за митраљезе 2000) укупно 4000—5000 м. Кад се узме у обзир ово одстојаље као и раније речено о невидљипости циљева услед употребе малодимног барута и коришћења земљишта и свих природних објеката ради заклањања од бка очигледно је и јасно, да ће за старегаину оног дела претходничке артилерије, која поседа положај одмах ло .даласку у( додир са неиријатељем, бојиште бити потпуно пу•сто. Он ће чути пушкарање- чуће митраљеску ватру као јасан знак, да је наша претходница наишла на отпор и биће све'Стан своје дужности да је треба потпомоћи, отворити ватру на непријатеља. Али где је тај непријатељ? Незнајући где је иепријатељ, где су ти непријатељски иредњи делови, на које би требало отворити ватру, остаће 'обичан посматрач бојног поља немоћан, да изврши задатак Гадн чега јо са својом једнницом и посео положај. На овакав закључак вероватно би се нриговорило: а шта јс са службом осматрања и веза? јер ако старешина оног дела претходничке артилорије. која поседа положај, са- своје всматрачке тачке не може да уочи где се налази непријатељ, �4 Артилериски Гласник онда он дично или одређени ооматрач има да иде напред до тле, док не дође до места одакле ће моћи то да види. Посматрајући организацију службе осматрања и веза ова; ко теорно, тај је приговор потпуно и оправдан, али у збиљи за време рата, ако се узму у обзир с једне стране тешкоће око подизања и одржавања телефонских веза на испресецаном земљишту, на каквом се готово редовно и изводе операције, која се веза готово једино и може користити услед брзог развоја догађаја у претходничким борбама а с друге стране и доста дуго време за подизање те везе, онда ће се редовно догађати, да онај део претходничке артилерије, који је нродужио покрет са задатком, да поседне положај ближе непријатељу, пре изађе на тај положај, но што ће се телефонска веза и организовати, а и ако би се организовала, била би ^рло често прекидана. За тачност овога не би требало да се обраћамо мирнодопским вежбањима у овом погледу, већ би требало да се сетимо оних-тешкоћа око организовања и одржавања телефонских веза у минулим ратовима, а нарочито у покретној — пољској — војни, у 'којој су се.догађаји развијали брзо и. код које је саобраћај по целој дубини борбеног распореда био веома жив, услед кега је било веома великих тешкоћа, да се телефонске везе на време подиг1|у, а још већих тешкоћа је било, да се подигцуте везе и одрже. Овим кратким излагањем долазимо до закључка, да се у сусретним борбама а по савремеиим тактичким начелнма о употреби претходничке артилерије не може ова са успехом употребити и искористити. Да видимр рада, у колико је овакав начин употребе нретходничке артилерије применљив при нападу на непријатеља, који је раније за^зео положај и организовао га за што јачи отпор. У овоме случају непријатељ, поред главног и предстражарског положаја, користи и поједине предње и истакнуте тачке, које поседа са слабијим деловима са задатком: да нападача развије, уепори му кретање и да га извиђа. Посаде ових предњих.и истакнутих тачака, поред коришћења природних објеката од ока и метка и ради боље унотребе свога оружја, подижу и вештачке објекте и масирају их тако, да се од стране непријатеља не могу ни приметити. Задатак је претходиице при нападу на непријатеља, који је раније заузео положај, да што прс 11ротера слабије непријатељске делове са предњих и истакнутих тачака, те да главнина не би морала да заостаје и губи у времену и да по могућству овлада и неиријатељским предстражарским положајем те да осигура потребаи простор по фронту и огарантује �О употреби претходничке артилерије 5 пбтребно време за развој овоје главнине, ради напада на главни нелријатељски положај. Да би пак претходница могла да изврши овај задатак, мора бити благовремено потпомогнута од гсвоје — претходничке — артилерије. Међутим, за старешину онога дела претходничке артилерије, која је одмах по доласку у додир са непријатељем посела положај, јавља се иста тешкоћа у погледу проналажења циљева, настају исте тешкоће око васпостављања и одржавања телефоНске везе као и у сусретној борби те је очигледно, да се ни у овом случају неће имати оне користи од оваквог начина употребе претходничке артилерије какве се од исте очекују при овако теорискод расматрању. Па кад се од оваквог начина употребе претходничке артилерије не може да пружи она: домоћ претходници, коју она ради извршења свога задаткаш правом може да очекује, онда да видимо, да ли се на који други начин претходница може да потпомогне од артилерије у нротеривању предњих и сла" бнјих непријахеЈ^ских делова. Имајући у виду с једне стране раније наведено о невидљивости циљева и (јг-тршкоћама око васпостављања и одржавања телефонских веза и то како у сусретној борби, тако и при нападу на непријатеља, који се налази већ на положају, а с друге стране тежњу и дужност, да се претходница треба’ и мора на време да потђомогне од своје претходничке артилерије, долазимо до закључка, да је потребно, да се одстојање између положаја, који поседа један део претходничке артилерије и предњих непријатељских делова смањи, те да би се циљеви могли да виде и да се избегне потреба за васпостављањем телефонске везе. Ово се пак може постићи само на тај начин, ако се известан део претходничке артилерије још за време марша избаци што више унапред, те да старешина тога дела претходничке артилерије, налазећи се 'напред што ближе предњим деловима предходнице, може да уочи и види ситније непријатељске делове једновремено кад и најистакнутији делови сопствене претходнице буду дочекани ватром и задржани од непријатеља. Како се у овоме случају нема потребе, да старешина тога дела претходничке артилерије односно одређени осматрач иде унапред ради уочавања циљева, то се нема ни потребе за поднзањем телефонске везе, већ ће се тим делом претходничке артилерије командовати непосредно — гласом — или у крајњем случају преко неколико релеја, чиме се постиже сигурност и непрекидност у командовању, као и могућност за лако маневровање ватром. што је нарочито потребно у претходничкој борби, у којој се догађаји развијају великом брзином и у �6 Артилериски Гласник којој се иојављују многи циљсви, те се и артилериска шгтра мора често преносити на други циљ. Укратко речено, ио моме мишљењу, требало би, од Претходиичке артилерије издвојити један део и истурити га што. више нанред. који би део играо улогу пратеће артилерије и који би се и употребио по начелима за употребу пратеће артплерије. Настаје питање о јачини тога дела претходничве артилерије; о виду артилерије, који би се аа ову сврху најкорисније могао употребити. и о месту њеном у маршевској полони претходнице. Имајући у виду то, да је савремена нешадија, наоружана разноврсним и моћиим наоружаљем, у неколико и сама уснособљена да ненријатељске слабијб делове потора и да део цретходничке артилерије, којц би требало' истурити што више унапред има задатак да Допуии деЈСТво лешадиског иаоружања те да се не би губћло много у времену око савлађивањ а'и иротеривајва 'слабијих делова, као и иотрсбну оирозпост, да се истакнути део иретхрдгагчке дртилерије не изложи великим губитцима још .мивреце кретања, јачина овога дела нретходнпчке артнлерије требала би да буде иста као и јачина иратеће артилерије нри нападу т. ј. један вод, а највише једна батерија. „Ј У » ' Како-ч>вај јцео претходничке артири-ријо треба истурити што иише унаиред, то. да пе би ова била из.тожена великим губитцима ,јбш за' врсме кретања, најбоље бн било, да се за ову сврху користи брдска — токарна — нртилерија, која се не мора кретати путем већ ван путева, користећи со земљиштем и културом на истом тс да ненримсћена. иа дакле и не тучена од стране ненријатсља, може нрићи и најистакнутијим делошгма сопствене иретходнице. •Не постоји потреба, да се за ову сврху употребљаиа артнлерија возећа и јачега дејства, јер се овај део иретходничке артилерије има да крећо брзином псгаака, а и циљеви, ради којих се овај део артилерије истура унапред, не захтевају употребу јачих калибара. Како се овај део претходиичке артилерије истура унаиред нарочито ради тога, да се и циљеви мањих разМера могу лако да уоче и туку, а да се нри томе не мора да организује и тсдефонска веза, то обзиром на одстојање између појсдниих дслова нретходнице у маршевској колони, као и на највероватнију иретпоставку, да ће непријатељсри предњи делоии отворити ватру онда, када иредњи делови наше прстходнице б.удУ пришли на одстојање око један гсм., то' је очигледно, да ес та,). -део претходничке артилг-ријо треби да налази у внсини нрихватнице т. ј. на одстојању од приближно два км. од неири- �0 употреби претходничке артилерије 7 јатељских делова у моменту ухваКеног ватреног додира са нредњим деловима наше нретходнице. Како се нак ири паиласку на слабије непријатељске делове нрихватница неКе задржавати, него Ке напротив продужити покрет, да своје иредље делове нотпомогне, то Ои и део нретходничке артилерије, који је до овога момента маршовао на зачељу нрихватнице, изашао из колоне и користећи се земљиштем и културом на истом тежио. да приђе пгго ближе тако да ватру отвори са одстојања не већег од 1 до 1 И км. Ако би нретходница имала само једну нрихватницу, оида би јој требало иридати само један под нратеће артилерије, а ако би имала дво прихватнице, што је ио моме мишљењ.у увек за препоруку, па било да се очекује-борба у сусрету, или да се нанада на ненријатеља, који је већ посео какав ноложај за одбрану, онда би се од цретходничкс артилерије требало да истури упанред једна, батерија кар нратећа артнлерија, тако да свака ирихцатница добије по један вод ове артилерије. Из досадацДт излагања јасно сс види, да је било речи само о унотреби оног дела претходничке артилерије, који би имао задатацгма ^онупи дејство нешадиског наоружања нри савлађинању' и иротеривању слабијих пепријатељскик делова. Но- како ће претходиица у овомо иастуиашу иаићи и на јачи и рзбиљпији отпор ие само непријатекске пешадијс већ и артилерији, то да вндимо како Ои требало употребити остатак нретходничке артплерије. 1 ’анијим излагањсм дошли смо до закључка, да је у моменту додира предн.их делова, одстојање између обостраних артилерија всликр те се, по моме мишљењу, иема ни иотребе, да једаи дсо нретходничке артилсрије у томе моменту иоссда иоложај ради тучења непријатељске артилеријо кад всћ, услсд раније наведеног, нијс у стању да туче прве циљеве — слабије делове пепријатељске пешадије — које ће циљеве са успехом моћи да туче само оиај део претходничке артилерије, који јс истуреп унапред као пратећа артилерија, већ у момепту ухваћспог додира. прстходпичка артилерија треба да тежи да носсдне положај на таквом одстојању од ненријатеља, да са уснехом може да потпомогне претходницу и да не буде нримораиа на често мењањс положаја. На'1елно ирви положај, који би претходичка артилерија требала да носедне, био би ноложај, који би сс налазио у виСШ1И батаљона одређсног у иотиорницу у моменту ухваћеног - додира са ненријател.ем. У овоме случају нротходничка артилерија пришла би Олиже за јодан до један и по км„ те би била у могућности, да туче било непријатељску артилсрију. ако би се ова појавила, �8 Артилериски Гласник било пак да потпомогне и ојача дејтсво пратеће артидеријо тукући она места — циљеве — које туче пратећа артилернја’ Од оваквог начина ангажовања и употребз претходничке артилерије имале би се следеће користц: 1 . Рад претходннде био би, прп наиласку на непријате ља, бржи, енергичнији и одлучнији, чнме и треба да се карактерише рад претходннце све до момента, док се не наиђе на јачи и озбиљнији отпор непријатељски. . 1 2 . Не би се губило у времену око излишног поседаља иоложаја од стране једпог дела претходничке артилерије, при доласку у додир са непријатељем. 3 . Не би се узалудно трошнла снага људи, а нарочито стоке при честој промени полож аја, јер ако би претходничка артилерија посела положај, који би се налазио у висини потпорнице у моменту ухваћеног додира са непријатељем, онда би са тога положаја у највише случајева, а нарочито у сусретним борбама могла да .изврши свој.. задатак без даљег наступања и промене положаја. 4^-Ватра џретходничке артилерије. изузев оног дела, који је истурен "нДпред, била би у рукама команданта претходничке артилерије, који најбоље упознат са ситуадијом и потребама пр<зтходнице најбоље ће је и употребити. н 5. дејством оног дела претходничке артилерије, који је истурен унапреЈ!, озћ^чаваће се циљеви који ометају претходницу у њ^ном ф зом раду и остатку — главном делу — претходничке артилерије, те ова на исти може отворити ватру и пре органнзоваља потребних веза, као и за време прекида ових веза. Артилсриски нуковник , Драг. Л. Радосављевић Начела о употреби и командовању артилеријом у немачкој војсци. I. У П О ТР ЕБ А И ДЕЈСТВО А Р Т И Л Е Р И ЈЕ . Својом великом борбеном моћи и великим моралним дејством које производи, артилерија госнодари бојним пољем. Њ ено дејство треба да буде једновремено са дејством пешадије и по времену и ио простору. �Начела о употреби и командоваау артилеријом у немачкој војсди 9 Задатак је артилерије: У н а п а д у , да сломи отпор непријатеља, да прштеми нут својој пешадији и да са н>ом у заједници извојује успех. У о д б р а н и , да омогући пешадији незавладљив отпор да омогући победоносну одбрану и успешне против-нападе. Д о б р о а р т и л е р и с к о г ађа ње , к ој е са доброг п о л о ж а ј а о т п о ч н е к а д т р е б а на д о б а р циљ има р е ш а в а ј у ћ и утицај. М о р а л н о д е ј с . т в о артилерије постиже се еилном експлозијом зрна; ово се морално дејство повећава са количином експдозивног пунења и количином употребљене муниције; оно се повећава кад се ватра концентрише на одређеном простору и у потребном времену. Оно може да уздрма нерве и да паралише вољу и снагу отпора дб тог степена, да је то довољно за добијање решења. З б о г т о г а , у в е к и р и уиот р е б и а р т и л е р и ј е тр- еба р а ц у н а т и н а о в о морално дејство. М а т-е р и ј а л н о д е ј с т в о зависи од природе и положаја цил>а, од <}руђа и зрна,. од тачности гађања и количине употребљене муниције. Начела з а у т р &Ј ре бу а , . р т и л е р и ј е у б о р б и јесу начелнаЗгбта кгрго пољску тако и за рововску војну, с том разликом што је з^ рововску војну неопходно потребна дуга прцпрема. 'Артилериску борбу са успехом може водити само онај, који је тачно упознат са особинама и моћи оруђа. Сви у војсци треба да су упознати са снагом дејства артилериских оруђа. За употребу разних оруђа треба се овога придржаватш А. Оруђа лаке артилерије. П о љ с к и т о п н а п р в о м м е с т у унотребљује се: Противу свију живих циљева на откривеном земљишту, или иезаклоњених одозго. Противу високих заклона, и Противу слабо заклоњених циљева, ако је падни угао довољан. Овај се топ употребљује уј тесној вези са пешадијом, дер је врло покретан; због своје б р з о м е т н о с т и може се употребити за неутралисање противу заклоњене артилерије, кретних циљева. за извршење баражног гађања и уништење људства. Ово је најсигурније оруђе за уништење борних кола. Л а к а л ољ 1Ск а х а у б и ц а може се употребити за извршење истих задатака. као и пољски топ, али има нешто ман>и домет и брзину гађања. Због свог већег калибра и већег падног угла са њоме се може постићи веће дејство противу �10 Артилериски Гласник заклоњених циљева одмах иза заклона, противу заклона, 11Г10_ тнву насељених места и противу трупа у високој шуми 1 Б р д с к и т о п се расклапа и има скоро исти калибао као пољски топ. Његова моћ дејства нешто је слабија. 1 Модерне војске имају исто тако топове иротиву’ аероплана. Њихов је задатак да туку непријатељска ваздухопловна средства и да потномажу своје аброплане у борби за господарство у ваздуху. Изузетно, опи могу бити употребљени у борби на земљи за дејетво противу осталих кретних циљева, који брзо нестају (на пример борна кола). Топови м а л о г к а л и б р а .против аероилана, због пслике брзине гађања и моралног дејства, које се постиже зрнима са осветљеном нутањом", парочито Су ногодни за одбрану од аероплана који лет^ на малој висшга и противу ноћних напада. Толови с р е д њ е г к а л и б р а против аероплана са. коњском вучом нарочито су_подесни за истакнуту зону, због њихове слабе елевацијо изнад земљишта; топови на аутомобилима противу авроплана због велике нокретљивости ногодни су. нарочито за покретни рат. Топови в е л и к о г к а л и б р а против аероплана ван путевгГ споро се | премештају и тешко их је сакрити. Мања брзина њихопог гађања надокиађена је у многоме са већим дејством њиховог зрна и са великим дометом. Топови цротив аеронлана на жељезничкпм пругама. везани су за жељезничку пруг.у, али дозвољавају употребу великих калибарД, и могу се брзо транспортовати н а великс дањине. Пешадиски топони истог калибра као и пољски тонови, али са мањом висином, покретљивији су и имају само малп домет. СУни нрипадају тешком наоружању пешадије. В. Оруђа тешке артилерије. Тешки тонови налазе се само у једној немачкој тврђави. Међутим лака артилерија треба да унозна карактернстику ових оруђа- у толико нре, што свака трупа може добити задатак да дејетнује у одбраии какво тврђаие са тешким тоновима. Т е ш к е х а у б и ц е надмоћније су од лаких силииом пробијаља, моћношћу експлозије и силином парчади њсног зрна. Због ових особина корисно се умотребљују у гађањима противу људства и за рушење свију врста, парочито иротиву артилерије. У заштитном гађању корисио сп уиотребљују. комбинујући љихоио дсјство са дејством осталих оруђа. �Начела о употреби и командовању артилеријом у немачкој војсци 11 М е р з е р и се уиотребљују за тучење ослоних тачака. насељених места и јако казаматираних батерија, јер имају велику моћ нробијања и јак експлозив. Нису подесни за заштитна гађања. С р е д њ и н т е ш к и т о п о в и (калибра од 10 до 15 сантиметара) због свога великог домета, дубине спона и дејства парчади њихових зрна, врло су погодни за бомбардоваље л>удства, нутева, жељез. станица, насељених места, слагалишта и паркова чак и на великим даљинама, као и за удаљено фланкирање. Онн су врло корисни за дејство лротиву пепријатељских батерија, које друга оруђа не могу добацити као н за. бомбардовање везаних балона. Модерне војске ссм тога располажу оруђима са кривом путањом и опруженом путањом са великом моћи. О р у ђ а с а к р и в о м н у т а њ р м и в е л и к о м моћ и д е ј с т в а (преко, калибра од 21 см} производе веће деј.ство од мђрзера. Ово- се- дејство повећава брже ко калибар. Она 'су нарриито израђена да туку бетониране и блиндиране радове, О р у ђ а с‘а о - н ф у ж е н о м путан^- ом и в е л и к о м ' м о ћ - и ’ д е ј с т в а допуњују на всликим даљинама д^јство оредњих п тенжих топова. Далеко у иозаднни фронта ова оруђа ометају одмор и покрет трупа, припрему и транспорт борбених средстава. г_Ш ГШ е ОРГАНСКА ПОДЕЛА АРТИЛЕРИЈЕ И КОМАНДОВАЊЕ. А. Органска подела. Одређени део артилерије јесте начелно део органског састава дивизије и коњичке дивизије. У модерним војскама, начелио, специјални топови великог калибра, јесу под неиосредном командом команданта корпуса или армије. Артилерија. једно дивизије. може бити појачана према потреби артилеријом корпуса, армије или других дивизија или још артилериЈом из опште резерве. Командант армије или корнуса може по сопственој иницијативи образовати специјалне борбене групс или артилериску резејшу од елемената дивизиоке артилерије. За важне операције, нарочито у рововској војни- с р е дњ а и т е ш к а рововска оруђа могу бити потчињена артилерији у погледу управе ватром. Артилерија једне дивизије састоји се из дивизиске артилерије и из батерија пешадиских топова. �12 • Артилериски Гласник Батерије пешадиских топова начелно су потчињене не артилериЈИ, већ пешадији са којом се заједнички боре у тег. ној и личној вези на земљишту. О ва д и в и з и с к а а р т и л е р и Ј а Је п о д кома ндом к о м а н д а н т а д и в и з и с к е а р т и л е р и ј е . у одредима свију родова војске и мањим од дивизије, најстарији артилериски официр јесте командант артилерије. Дивизиска артилерија дели се на пуковске груие и под. групе. Сједињавање тешке и лаке артилериЈе у групе и подгрупе биће ретко п р ак ти ко ван о у п о к р е т н о м рату, а л и ће та ј с л у ч а ј често бити у р о в о в с к о ј војни. Дивизиска артилериЈ'а,- као. довољно јака, може бити подељена на а р т и л е р и ј у .3 а б л и с к у б о р б у' и а р т и л ер и ј у за д а љ п у борбу. Овака подела важи као правило у рововској војни. У покретнбм рату поступа се према тактичкој ситуацији и земљишту. А р т и Д е р и Д а з/а б л и с а д б -о р б у (у покоетном рату првепствено лака артилерија) биће подељена тако да одговара деоби пешадије. Њ ен је задатак: Да штити пешадију у њеном развијању за напад, да туче црепреке, које највише сметају пешадији, а нарочито митраљезе, — да припреми и да прати јуриш, да својом ватром оснгура заштиту пешадији за време јуриша и најзад за време носедања освојених положаја, да јој олакша продужење борбе по дубини. У одбрани, њен задатак састоји се да уништи непријатељске нападне инсталације, да растури непријатељу његов припремни распоред, да штити своју пешадију заштитном ватром, да сломи непријатељски напад бар пред главноМ линијом отпора и да потпомогне противнаиаде, који се предузму против непријатеља, који би иокушао препад. А р т и л е р и ј а з а д а љ н . у б о р б у има задатак да паралише активност) непријатељске артилерн.је и да на великој даљини бомбардује покрете непријатеља или друге важне циљеве. У покретном рату, оба задатка падају начелпо истој групи. У операцијама већег.обима у рововској војни ови задаци су •подељени између випге група. Подела целокупне нападачеве артилерије у рововској војни не може сс усталити никаквом шемом; она зависи оД воље команданта и расматрања тактичких или локалиих. Следећа подела може се сматрати само као директива: �Начела о употреби и командовању артилеријом у немачкој војсди 1Ј Група контра-батерија: Једна група на одсеку дивизиских или корпусних група, са задатком: паралисати дејство непријатељске артилеријс Групе за уништење људства: Једна група на одсеку дивиз. напада прве линије, са задатком: тући положаје и ослоне тачке непријатеља, дејство по земљишту између непријатељских положаја. Групе артилерије са великим дометом: Једна група на одсеку дивизиских или корпусних група, са задатком: бомбардовање балона, логора, насељених места, места за командовање, станица безжичне телеграфије. путева за приближавање и т. д. . Груие тешке артилерије са великом моћи дејства: Једна група за одсек армије; Задатак: циљсви на целикој даљици. Све ове групе могу се ирема потреби поделити у подгрупе' и у пододсеке. У одбранбеној битци ујшвоцској војни, артилерија која је одређена као појачање, начелно треба да буде подељена између дивизија прејјгегважцости разних одсека дивизиских, сем ако ова ајЈтаЛерија не \луа«и за смену или ако се не оетави као резерва на расположењу више команде. Јединице, које!су фррмиране са нарочитим задатком, начелно задржавају Авоју артилерију. У модерцим војскама, само тешке батерије .са великим дометом, а приПадају ангажованој артилерији, могу бити директно стављене под команду армије, групе дивизија или корнуса. Препоручљиво је онда да се сједине под једном командом са нарочитом везом за пренос заповести и командовања. У обиму дивизије, сва артилерија треба да је под командом команданта артилерије. Виши команданти треба да даду дивизијама потребне инструкције за вођење борбе на великој даљини и да између дивнзиских одсека осигурају узајамно потпомагање. Дивизије опет са своје стране, чак и кад нису добиле заповест за то, треба да се међу собом споразуму и потпомогну узајамним дејством своје артилерије у највећем обиму. Јачина артилерије за потребно ојачање зависи од ангажовања непријатељских снага, вероватних борбених задатака и могућности да сс на један задовољавајући начин организуЈе одбрана артилерије. „„„ Препоручљиво је увек, ма да је то остварљиво у свима б рбеним ситуацијама (одбрана јако ешалонирана по дубини), тражити потпомагање ррупа за блиску борбу да ту\Ј> јд не циљеве и обратно. �14 Артилериски Гласник За, нарочите операције могу се прикупити под једну манду батерије разних група и чак и разних дивизија 10’ Артилерија за даљну борбу остаје отално под команлт команданта дивизиске артилерије. дм Често може бити потребно, да ое делови артилерије стак у тесну везу са одређеним деловима пешадије, не стављајук« их због тога под непосредну команду пешачког команданта не одвајајући је од њихове артилериске јединице. У сличнвм случајевима препоручљиво је назначити делове а р т и л е р и ј е з а б л и с к у б о р б у , која остаје у сталнојвези са адшачким јединицама како би их одмах потпомогле. : Међутим ове батерије остају сасвим под командом команданта дивизиске артилерије и треба да га обавесте о сваком рађању, које се врпш по непосредном тражењу пешадије. Овакав поступак је правило у рововској војни. За садејство оба рода војске врло је важно знати, да ли делови артилеријс аа блиску • борбу треба да буду стављени под. неИосредну команду команданата разних пешадиских љдиница, и .због тога ово питање треба проучити*нп време р брижљиво'. У извесним-нриликама садејство може бити ефективно само ако -дедбви артимерије ца блиску борбу буду на време стављени под непосредну којманду команданта пешадије. Ако међутим доцније буде иотребно. да се концентшппв дејство целокупне артилерије на какву решавалућу тачку, командант артилерије тражи од команданта свих група, да се ове батерије ставе нод његову комаиду. Ето због чега батерије за блис-ку борбу, које су стављене нод неиосредну команду пешадије, треба да остану у сталној вези са командантом артилерије.' Т е ш к е ( Ј а т е р и ј е с а в е л и к о м м о ћ и дејства, начелно су сједињене у артилериске армиске групе за борбУ на великој даљини. Б. Командовање. К о м а н д а н т а р м и ј е испољава свој утицај на вођење артилериске борбе, одређујући борбено улоге дивизијама или кбрпусима, регулишући садејство суседних група и корпуса и наређујући поделу снаге и муниције. У време великих нападних и одбранбених борби, начелно ће се армији или групи армија придавати један виши артилериски штаб, који ће со у вези са генералштабом. старати за све потребне мере за деобу артилерије, за осигурање садејства артилерије суседних одсека, за управу ватром и снабдевање муницијом. Заповести треба издавати иреко команданата труиа. а ие хнјерархиским путем преко артилериских команданата. �Начела о употреби и командовању артилеријом у немачкој војсци 15 Кад више дивизија раде у садејству, г д а в н и к о м а нд а н т регулише исто тако садејство разних артилерија и деобу муниције. Кад настули потреба, он ојачава једну дивизију и при,даје јој артилерију из корпуса, а у изузетним случајевима и артилерију, коју има на расположењу из других дивизија, или чува известан део артилерије на своме раеположењу.. Често ће главни командант (армије или корпуса) давати детаљне упуте о употреби и активности гађања дивизиских артилерија, као и о артилериском потпомагању, које суседне дивизије узајамно пружају једна другој. У време велике борбене активности, појачани артилериски штабови могу бити придати дивизиским грулама. У групи армија, као и у групама дивизија или корпуса налазе се виши артилериски ефицири са еаетављеним штабовкма према томе. Њихов рад регуЈлцпе -командант јединице којој лрипадају. Начелно, ови официри у вези са ђенералштабом проучавају питања употребе делова артилерије, који органски притдају, дивизијама, улоге за извиђања и борбе за потчињене јединице, нарочито за улоге контра-батерија и гађање на удаЈвене циљеве, садејство артилери.ја суседних грула, употребу средстава за артилериско осматрање и материјала, бнабдевање јмуницијом и артилериским картама. У име команданта они ђрате ^звршење задатака 1који су дати артилерији. Они имај|г права да се обавештавају на лицу места, али немају права да издају наређења. К о м а н' д а н т д и в и з и ј е наређује, колико артилерије треба употребити, а колико држати у резерви. Кад је једном решење пало, он треба да проучава где и како ће и1то боље артилерија потпомоћи пешадију у извршењу свога задатка. Према оваком расматрању он ће поделити и ангажовати у опште пешадиске ефективе и издати им зановест. Он ће дакле добро учинити пре но што изда своје заповести да чује к ом а н д а н т а а . р т и л е р и ј е , који са своје стране треба да смисли мере, које треба предузети, те да парира борбене промене. Између команданта трупе и команданта артилерије треба да постоји стална узајамна измена мисли и погледа. Комаидант трупе стално обавештава команданта артилерије о својим намерама и задацима. које има да изврши. Крмандант артнлерије опет са своје стране подноси му извештај о резултатима извиђања артилерије и о активности артилерије. Улога команданта мањих јединица, којима је придата а.пгнлерија, одговара улози команданата ливизија. К о м а н д а н т д и в и з и с к е а р т и л е р и ј е чини команданту дивизије предлоге о употреби артилерије. Он орга- �АтугмттРГШР.ТСИ Гласник низује и контролише, саобразно намерама и упутама команда(н та дивизије, увупно осматраше и извиђање циљева 0 » етране артилерије, употребу специјалних средстава за 0СМа. трање са којима се располаже, њен излазак на положај и ак. тивност артилериског гађања, као и садејство артилерије са другим родовима војске и узајамно потпомагање, које треба учинити суседним трупама. Обавештава се о еитуацији код непријатеља и о држању сопствених трупа, својим личним осматрањем и по подацима које добави од потчињених трупа, од других родова и од виших команада. Стара се да се одржи потребна веза са трупама, које су под љеговом командом н између самих трупа. Стара се да се успоставе спедијалне артилериске везе. У рововској војни, он'устаљује план употребе артилерпје, који одговара текућим улогама и из сопствене иницијативе истражује унаиред офанзивно искоришћавање артилерије. Делњ бврбене улоге између група и надгледа извршење. Он стгрлно обавештава команданта дивизије о активности артилф р® ' Г Ч ј Стара се о дотурању муниције и о замени материјала као и о општим пфгребама јединида, које су под његовом командом. 0 с т а л и а р т и л е р и с к и к о м а н д а н т и који имају команду наређују: излазак на положај, гађање, снабдевање муницијом и т. д. по упутима команданта дивнзиске артилерије. Да би у покретном рату пренос заповести и извештаја био брз, артилериски команданти свију чинова треба да јаве место, где се налазе, и њиховим претпостављеним и непосредно потчињеним. 2. Веза артилерије са пешадијом. Ниједно питаље није задавало више бриге у току рата, нити је изазвадо толико жучних дискусија, као ниташе везе између пешадије и артилерије. Средства за њено одржавање која су била предвиђсна РСДР“ правилима, показала су се као недовољна у току „„ 'А ег Рата- Ово питање и данас. представља један од на,јозбиљгш^иГстудаја.'111^ * РШСЉе и дап дањи ПРСДМСТ нај' �Веза артилерије са пешадијом 17 Па и поред свега тога ситуација је данас у овом погледу далеко боља од предратне благодарећи најновијим техничким проналасцима, — техника је учшшла велике услуге пружајући велики број средстава за везу. Веза има за циљ да осигура узајамност напора пешадије и артидерије. Она је једна прека потреба која произлази из самог задатка ових двају главних родова војске. Најшсле искуства из последњег рата нам јасно показују сву важност узајамног дејства пешадије и артилерије, као и то да је се значај ове везе још више уздигао. Ова два главна рода војске у свом заједничком раду још више су се приближила један другом. Оам рад артилерије и пешадије у; борби не оме бити раздвојен ни по времену, ни по проетору, а отвар је команданта да њихов рад доведе у сагласнбст. Веза има за циљ да одигура бла^о^емену и енажну потпору артилернје својој пешадији. Ако посматрамо довођење у склад дејства пешадије И артилерије, видимо да ее она не саетоји само из смишљене употребе неколико пратећих топбва или водова артилерије, већ ово питање има своу много шири значај, оно упливише на поступак раз&их' степена команде, које Су заједничке за оба рода војске. У наднем даљем раз^агању; ми ћемо испитивати следеће: а) Прво ћемо ћстаћи основне — карактеристичне одлике везе; б) Затим ћемо проучити могућност предузпмања пре битке извесних мера. које ће осигурати у неколико ову везу у тренутку потребе, рез,е помоћу јединотва доктрине; в) Одредићемо по том мере, које треба предузети у циљу да се осигура веза у току једне благовремено предвиђене операције: веза помоћу задатка, веза помоћу заповеоти и плана унотребе; г) Посматраћемо после овога везу између пешадије и артилерије у току саме борбе, тешкоће на које се наилази и мере, које се предузимају у циљу отклањања ових тешкоћа; и д) Напослетку означићемо иравац у ком треба радити са вероватноћом да се постигну кајбољи резултати. Основне одлике везе. �Дптилеписки Гласник Ради лакшег објашњења да наведемо неколико примера,;' Код Сгесу, сви коњаниди хоће да нанесу први ударац аепоијатељу, услед чега се гурају, њихови су напори због тога дивергентни, овде очито видимо отсутност везе у унутрашн>0. сти једнбг истог рода војске. Код РаУ1е, коњица се баца прерано на непријатеља, чцМе је ограничила акцију артилерије, овде се јасно истиче отсутност везе, и све тешке последице, које из тога проистичу. Код Когћасћ, корпус Ргоззагћ подлеже усамљен за време док корпус Вагаше, остаје у недејству у 81. А уоМ; узрок отсутност везе између двеју великих јединица. Ови примери су нам довољни да нам карактеришу отсутност везе, и све тешке последице које из тога проистичу. Сад да изложимо какав циљ има веза. У главном она има зп циљ: а) да осигура команданту- да буде стално упознат са током ситуације ,Код јединица под његовом командом, и да осигура доцтарљаље његових заповести; б) Да осигура преношење извештаја између разних степена команде|ГЈ{змеђу суседних јединица као и ра-зних родова војске; в) Да осигура све потребне везе за одржавање узајамности. напора, а нарб^ито тесну сарадњу између пешадије и артилериЈе. аШТТШ А 'П' Т (1 ТГШ ;а да осигура и остварн следеће Да веза буде потпу:/ии, везе. 1 . Предњих трула са позадњим; 2 . Позадњих трупа и штабова са предњим трупама; 3. Олштење између суседних јединица, које сарађују у једној истој акцији. Побочне везе имају за циљ да удвоје везе по дубшш. Кад ове Еезе буду отказале своју услугу, још је могуће потчињеним да доведу њихове напоре у сагласност, радом из сопствене иницијативе, која замењује ипицијативу претпостављених. Ово је једна Јготреба, коју треба истаћи између осталог. Да би се обезбедило командовање треба м оћи: 1 . Обавестити с е ... 2. Предвидети догађаје и отклоиити их; 3. Дати јасне заповести и пазити да се оне потпуно изврше; 4. Старати се да се упознају потребе трупе; 5. Одржавати строгу дисциплину; 6 . Сачувати под свима околностима командантску храброст и хладнокрвпост. шР �Веза артилерије са пешадијом 19 Примена свега овога нретпоставља између команданта н љегове трупе један додир — везу, за коју командант треба да се труди да оствари лично у свима приликама, и то што је могуће чешће. Јер слободно се може рећи, да кад командант не познаје своје потчињене, кад га ови нису још видели на делу, да између њих поотоји само једна вештачка веза. Међутим кад се потчињени везују за једног команданта, кога лично познају и кога су видели да се стара за њихове интересе, они су уверени, да под његовом командом, њихови губитци неће бити бескорисни, јер они имају у њега једно неограничено поверење, пошто су убеђен-и да ће о'н употребити све своје силе да их помогне, да их одржИ и да искористи њихове успехе. И од тренутка, кад командант буде казао јасно оно што лгели и где хоће да се иде, биће сигуран"да ће бити мало раз‘мимоилажења између његових жеља и извршења. Реч је дакле.чзвде о једној истинској моралној вези, основаној на узајамном поверењу. Без ове морћлнервезе у основи биће само 'неслагања и разочарења. ^ * Али ово што је напред изнето догађа се у унутрашњости једног рода војске. Да ли јб то исто и к&д је реч о два с у се дн а р о д а војеке кад су на истом послу, као што су пешадија и артилерија? Често се чујс од појединих пешадиских команданата, да прииисују неке од њихових неуспеха само тој чињеници, што њихов рад није Оио довољно потпомогнут од њихове органске артилерије. Тако исто дешавало се да траже поименично тај и тај дивизион дивизиске артилерије да их непосредно потпомаже у борби. Ако се ова ствар боље испита. видеће се да се по овом предмету не би могао оптужити тај и тај дивизион или та и та дивизиска артилерија, јер се може десити, да један одличан артилериски дивизион, бачен у борбу да непосредно лотпомаже један пук пешадије, кога види први пут, постигне много мање резултате од дивизиона, који може бити и слабијег квалитета, али који је навикао да ради са дотичним пуком пешадије и који се још из раније познају. Ово поверење пешадије у своју артилерију, ова веза између њих, последица је честих додира између њихових официра, она је резултат једног рада у заједници од дужег времена. Слободно се може рећи да артилсрија у почетку прошлог рата није могла да одмах.схвати сву важност моралних чињеница по питању везе. �20 Артилериски Гласник Последица напред издоженог била Јед а су пешаци лоче. ли санаваљивањем захтевати нрисуство артилераца у аихо. ™ј средини, таоце како је се то чуло ио каткад. Они се На. лаху да ће тако добити бољу иомоћ од артилерије, њима је било стало до тога, да покажу у сваком случају свима, да I артилерија ту, спремна да ради са иозиавањем ствари. Само у почетку прошлог рата ередства материјална беху недовољна, да би артилерци могле општити сигурно са аиховим батеријама, услед чега овај начин за везу, који је тра. ж ш пешадија, артилерцнма се Је учинио у почетку некорисан. Међутим када су додири између пешака и артилераца учсстали, и када су они боље уирзнали пешадију, увидели су да није ,само материјална чшкеница, која се мора узети у оозир, већ и морална. Од тада артилерци потпуно усвајају начин везе, који им је препоручен, то је био лочетак стварања. одеЈгења за- везу, чији су нам резултати рада у главном познати, и а чему ће бити детаљније говорено мало доцније. Најпосле искуство из прошлрг рата нам показује, да је се значај в д и сни придавали вези знатно повећао. У почетку веза је сматрана као непс&редна носледица заповести за бОрбу, међутим како овим заповестима често недостаје јасност нарочито у иогледу циљева за гађање, то се још од првих борби тај сасвим теориски појам за везу показао као неиотпун. Он изгледа све иепотлуннји у колико су борбе дуготрајннје и у колико се више указује неопходност дејства но дубини. Видимо даље да се остварују и друге везе сем оних од претпостављеног потчињеноме, повећавају се додири између пешака и артилераца, и побочне везе задобијају пуно право грађанства. Доцније искуство показује нам да је и ово било још недовољно. Долази се до закључка, да веза треба да постоји од ШЈчетка између командаита и његове трупе, као и између самих извршилаца. Она није једно нросто питање само средстава материјалних, већ је њена основа и нсихолошко природе. Веза и преношење извештаја треба да буду посматрани засебно, за сада у даљем нашем и-злагању биће говора само о вези. Начелно сваки степен команде изврш ујући свој задатак треба да ради са тежњом да изврши и задатак који је одређв* целини — заједници. Докле год додир са пепријатељем нијо постигнут изузев материЈалних услова за остпарен.е- сваки степен команде ужИ' УНУ СЈободу рада, наравно у границама одређеним од прет- �Веза артилерије са пешадијом 21 постављене команде. Под оваким околностима нема тешкоће да се ради у складу са целином — заједницом. Али ситуација се мења чим се покаже присуство непријатеља. У таким моментима, сваки степен команде под притиском примљених заповести, под утицајем примљених обавештења од потчињених, осети се примораЦ да донесе једну брзу оддуку т. ј. да ради по иницијативи, то мора да учини одмах, јер је њихова радња условљена нарочито вољом непријатељском, коју треба сломити. Ево нас дакле принуђених да предузмемо покрете, који су изазвани развојем борбе, н који не потичу непосредно од претпостављене команде. Па да видимо како' треба да се поступи у овом случају, а да се не дође'у супротност са радом целине —Ј заједнице. А. — Веза помоћу јединства доктрине. — Прво решење може бити донесено, кад се испитају све везе, које треба да обједине рад разцпх степена команде. Развој саме борбе захтцваГдаГсЦцге буду у почетку раздвојене, али зар_ се егдруге стране не може захтевати сасређивање тих снага у једном одређеном правцу, дајући претходно разним сТепеиима команде.:на подесан начин извесну једно-, образну вајну обукЈ*. Другачије речено, зар није могуће у времеИу мира установити између ових разних степена команде, једну везу знанствену, која ће даватл користи у рату? Потребно је дакле да проучимо оно, што се назива веза помоћу јединства доктрине. То је једно питаље о коме се на широко и на дугачко расправљало у току ових последњих година. Отудијом ратне историје, дошло се до неколико простих принципа. Овн принципи су основани на познавању човека. они су независни од епохе историје, која је узета у обзир, као и од употребљених средетава, они су истипа малобројни, али њихова целина — заједница оачињава доктрину, у правом смислу те речи. Ова доктрина која јо основана на дубоком познавању човека непроменљива је. Човек је заиста тај, који води рат, а не средства са којима он располаже, макако она била усавршена, јер као што знамо не убија митраљез, пушка, већ човек који рукује њима. Зато треба добро да се упозна сама доктрина и њена на,чела, а на тај начин између свих њених извршилаца постиће се једна трајна и сигурна веза. �22 Артилериски Гласник Али треба добро разумети да је овдо реч (у већем отилт\ о једној вези вигае суштине, која тражи велике предо»Ј; студије, расуђивања а нарочито досетљивост. Узимајући буквално разлику између човека и средстава којима се он служи, може се слободно рећи: »шта нам вреди једна војска опремљена најмодернијим оружјем, ако она није решена да се бије, и ако она при првој појави непријатеља напу71сти положај«. Знамо из искуства, да вредност наоруЈкања којим располаже једап борад утиче на његову борбену вредност; и да лод истим осталим условима једна трупа која зна да рукује са добрнм митраљезима и топовима, даће веће резултате, него она која располаже са једним наоружањем од мање вредности. ' ' У опште јединством доктриће постижу се исти погледи код свију старешина на еве догађаје; разумевање заповедања и извештаја, разумекање пришђЈЗп,а у дело једне идеје, којом сви морају бнти запојени при извођењу дотичне операције, те тиме као и умешношћу доводити рад појединих делова у склад с& ^адом делине. Б. -јЈ Веза помоћу јединства начина извршавања. - - Поред везе'помоћу јединства доктрине и принципа о којима је напред било речи, налазе се још и начш ш извршавања, чија је примена изгледала корпсна онима који их нарочито препоручиваху у извесном моменту. И кад је један начин или једно мишљење нама сиипатично, не чека се дуго па да му се нрида врло велика важност; чак шта више брзо долази до тога да они добију важност начела. И на тај начин десило се да заједница: с једне стране начела сталних, и с друге стране извесних препоручених начина; добије име доктрине, или боље рећи »доктрина примене«. Тако одређена доктрина употребе пока-зиваше се подложна једној стадној промени. Она је у ствари дело једног човека или неколико људи, који су употребили заједно своје искуство у извесном моменту. Оваки официр у току своје војничке каријере у време мира, имао је прилику да види више узастопних доктрина које долазе једна место друге, просечно сваких десет година. Увремену рата догађаји иду бржим темпом, видимо да се у краћим размацима времена појављују инструкције, које одРеђУЈУ доктрину; инструкције које су каткад чак мало и задоцниле по догађајима. Начини извршавања зависе великим делом од средстава, коЈима располажемо, или ,јот тачније од искустава стечених У раду са овим ередствима. �Веза артилерије са пешадијом 23 Например кад се изврпшоцима дају нова средства рецимо пушка, топ, у исто време дају им се и правила, која су им неопходно потребна, да би се научили на њихово пос.луживање, чување и употребу. .Ова почетна правила могу бити ,само привремена правила, која ће се доцније кад особине материјала буду боље познате, моћи да побољшају. За прво време главна је брига да се упознају средства којима се располаже. Потреба је такође за људе, који ће радити у заједници са овим средствима, да се разумеју, да у разговору употребљавају исте називе, а то је баш оно што нас овде интересује. Између те неизбежне еволуције правила у току употребе, сваки степен команде са своје стране има тежњу, да нарочито препоручи извесне 'начине, који му ивгледају најбољи, да од њих створи правила за своје потчињене. И докле год ови разни ртепени будз^радили засебно један од другог> незгоде ће'бити незнатне, али чим буду изведени на заједничко^ бојно поље, одмах ево вам забуне! Јер они ое неће довољно разумети, вла^аћетмтпуна отсутност сваке везе. Зато потреба и налаже да се сви степени команде ведгу међу собом:- номоћу употребе доктрине, онаквом какву смо је горе изнели. Да наведемо један пример: Правила .за упОтребу |наше батерије од 75 м/м, нису била иста у 1912. години; и после неколико недеља борбе; као и на крају 1918. године; јер су особине матерпјала биле боље улознате услед чегалсу се и начини употребе променили. Потреба је на крају да ое за све ове начине борбе, жоји су по суштини пролазни, сачува и корист од изненађења. У 1917. години, артилериока лрипрема напада била је врло дуга; у 1918. години, припреме су знатно скраћене, и чак шта више многобројни су напади изведени без припреме, и олет успевају. — За што? Не зато, што је нови начин био баш непогрешан, већ -зато што они који су га применили познаваху га врло добро, поклонили су му пуно поверење, и употребили су га неочекивано за непријатеља. У току рата ове потребе »везе начина«, могу бити задовољене у ономе што се односи на артилерију, стварањем »школа за обуку«, као што је била на Солунском фронту она у Каленици. Они који ,су се већ борили, имали су на тај начин нрилику да упознају оне који су ускоро морали да употребе та средства и на делу, са свима користима које су они из ових средстава извукли, и један језик заједнички брзо се успоставио између њих. �24 Артилериски Гласник П лруге стране, команда боље обавештена, тешкоћама при. ° Дбила Ј 2 ..; је ,-Л, лтан-у да ла искористи искористи ближе нова средств-а у ппеме у стању највећем стемну нре, него што би неприЈател, то магао.... наслутш ^ ^ све догађаше у времену рата. Међутнм сад ИСкуство није вшне ту да лотврди или не нотврди вредност тога и тога начина. Обзиром на све напред ибложено може се закључити да веза начина саграђена за време мира, макар да је делом позната и непријатељу, ипак допушта да се од ње извуку користи, које могу чак да се упореде с онима, које би она дала за време рата, Ипак не треба губити из вида да у времену када се средства промене, кад се познавање овнх средстава усаврши, доктрина употребе такође мора да ее промсни и усаврши. Она треба да се мења наиоредно, те.;ићсе не бн нашла једног момента у задодњењу од једне или више година. Важно је дакле Да се дштрина уиотребе непрекидно одржава на потребној висинн.' В. Веза помоћу заједничког задатна. — Као крајљи циљ сваке 'Вбјничк^ рад^е, па ма кога обима она била јесте задатак, који треба да се постигне. Овај задатак, који треба н мора да буде савршено ОЈ1ређен, изражен је у заповести за борбу. Због тога се сђе радње, које ће бити извршене од оних, који учествују у раду, а нарочито од пешадије и артилерије, налазе везане међу собом заједничким задатком. Судећи по овоме на први поглед изгледа да би веза на овај начин требала да буде одлично обезбеђена, у ствари искуетво нам показује да није било увек тако. А зашто? Ево разлога: Прво сваки степен команде има свог команданта који има свој карактср. Све тешкоће на које наилази у борби он отклања по своме темнераменту, често је чак склон да заборави да чини део заједницс, или сматра да он има да игра главну улогу. Дакле није довољно да се само да јасап задатак, већ треба да сваки степен командс буде јако прожет мишљу свога команданта. Међутим ова веза мисли је доста тешко остварљива. Један командант може у ствари наметнути своју вољу свима само тако, ако сви имају неограничено поверење у њега, и ако је његова падлежност неоспорна. З а ово је потребно савршено добро познавањс различних родова војске или Јединица које су под јбсговом командом. „оогГ а ЈШ '^е мог? ће У "бил>и постићи опо једнако позиаваље разних родова воЈске? У опште правило је да се боље познаЈе �Веза артилерије са пешадијом 25 род војоке у коме се служило, пошто је у њему рађено дуго година и има се богато искуство. Но при свем том, ииак је могуће имати за све родове војске здраве по.јмове о могућности њихове употребе и љихових начина борбе, зашто је потребно да се сви могу доВољно да разуму. У овом циљу да ли је довољно да се у саму зановест уметне једна реченица •збијеног стила, у којој се излаже укратко идеја маневра? Недовољно је ..Прека је потреба да командант лично види све своје потчињене, те да би им открио своју мисао. Разумљиво је да ће при овоме, нотчињени тражити објашњења, пошто они хоће, да ту идеју добро разуму, а нарочито с тога што им тешкоће извршавања одмах дођу на памет. После датих објашњења од стране команданта, потчагђени и командант су у потпуној сагласности, идеја маневра добро је схваћена од свих и после тога заповест долегзи да само то благослови. Г. Веза помоћу запоаести. — Од Једће ноте почетне заповести прОизлази читав низ заповести датих од узастопних степена команде, Да пређемо одмах на иопитивање веза, које сједињавају ове заповести, одбазГСе може рећи да ће ове везе слабити све више у колико се повеђава број степена, који их одваја од пбчетне заповести. Даузмемо за пример једну армиеку заповест, из ове заповесиГнроизлазе ^аповести дивизиске и т. д., лако се да закључити да-бу заповести двеју суседних дивизија, које припадају разним армијама мање везане између себе него заповести двеју суседних дивизија, које припадају иотој армији. Отуда и потиче тежња да се напад управи на везу двеју великих јединица као на најслабију тачку услед недостатака довољне везе. До иотог закључка доћи ћемо ако иопитамо везе, које обједињавају рад пешадије и артилерије једне исте дивизије. Лако ое може увидети да су заповести артилерије и пешадије дивизиске боље везане, него заповести једне дивизиске пешадије и армиске артилерије. Ово је и главни разлог. тако рећи за поотајање дивизиоке артилерије. Да видимо који су .задаци артилерије на бојном пољу. Ови задаци могу бити подељени у великом у следеће врсте: — Праћење и гатићење пешадије; — Рушење препрека, које спречавају наступање пешаДије; — Борба са непријатељском артилеријом; — Спречавање саобраћаја, даљна гађања. Задаци првих двеју врста не мог.у бити испуњедш без једне непрекидне везе између пешадије и артилерије, због тога ови �26 Артилериски Гласнив задатци иадају готово редошго иа дивизиоку артилерију. д ок задатци двеју носледњих врста падаЈу у задагак армиске ар-. тилериЈе. армиска артилерија у извесним случајевима може бити дозваиа да ојача дејство дивизиске артилерије, или чак у случају премештања ове и да јс замени, а с друге (стоане дивизиска артилерија може Оити позвана да допуни дештво армисвс артилсрије, услод чега може бити деломично стављена па расположеше команд. армиске артилеријс, нстцче се потреОа Једне доОјјс везе која треба да ностоји између армиске и дивизиске артилерије. На команданту армиске артилерије је, да ову везу к оснгура, а она истичс из саме зановести команданта армнје. Иа напред изложеног лако се.да увидети да јо главни задатак дивизиске артнлерије, рад у вези са иешадијом. На команданту дивизије лежи дужност да осигура склад у раду ових двају родова војске. У будућем излагању изложићемо из блЈше‘ову врзу између пеишдије и арлилерије у борби у оквиру двш зије. Начин почетне везе. — Дивизија издаје своје зановести пешадији и дшшзискбј ш ш ш ј и . Да иидимо шта све треба предузРти да обшдЦјје радњо ових двају родова војске, који су по својој кар 4 ђтеристици Фако различити. Лретирставимо Д ^се на нример у извесном тренугку пешадија балази на једној нознатој и јасло обслсженој лшшји. Докле год, ова исшадија астаие нспомична, ништа неће бити лакше, бар цо теорији, него да се норуше све прспреке артилеријом, које се буду налазиле с оне страие ове линије и то без узнемиривћља пешадије. Али чим пешадија нође унапрсд, одмах се намећо питање, где ће она бити кроз 10, 20 30 минутиУ Као што ее ниди, одмах се истављају вслике тешкоће, које да би отклонили. мора се учинити опет једна претиоставка а та је, да ћо нешадија напредовати једном тачно одређеном брзином у мипуту на пр. оо м. Полазећк од ове претпоставкс као стварне изОоди се закључак о местима, где со налази псшадија у том и том моменту. Под оваквим околностима ништа није лакше, разуме се говорећи теориски, што да се иоруше све иренреко и одрсди тачно час иочетка гађања. Испитујући напред изпето можс се рећи, да кад је једна Е '1! ! ГаВ1(а изДИП1,ута на висину једне извссности, 'олда је оргаиизуЈе рад артилерије са познаиањсм стварн, кпетшг Г какви ” е налини гађан.а бити унотребљени: поЕрет™ концонтрације, узастоиии циљеви. Ла да расмотримо из ближо ове начине гађања: �ЈЗеза артилерије са пешадијом 27 Покретни бараж. — Узмимо претпоставку да иошадија напредуЈе брзином од И)0 м. за 4 минута. Значи захтева ее да евака 4 мииута па пример ударне тачке зрпа померају се ца земљишту за 100 метара даље од претходних. Кад се имају при руди тачне карте, могуће је да се израчунају тачне елевације, које треба дати тоиовима. Ова рачунаља .оу дуга.облик земљишта при овоме игра велику улогу, која не може да се занемари тако: нагиб који се пен.е скраћује домет, напротни нагиб који се сиушта повећава га, и у овом пооледњем случају проблем је тешко решив, ако је на.гиб скоро наралелан са падним делом путаље. За време стабилизације. артилерци су се били навикли на ова рачунања за која јс имало и^овољно времена. али у хитним случајевима или за време иоЈћсКе војне није ее могла ностићи иста тачност, често се мора задовољити тиме да се даљинар аутоматски шдаећа _6д"К)0 до 100 метара. Једном речју од нокретпог баража'Се захтева да. у одрсђено време избаци оЈфеђени број зриа но хсчпару тученог проотора, тезависнр1од тога, да ли је отпор на којп наилази наша нешадија слаб'или јак. . ^ Али обзиром 1тесаму/6трогост љеговог мехапизма, покретни бараж: встиарује дрста добро свој рад, јер га иешадија стално, види, те кад нсшадија папада поаади једног густог и ДОбЈ»о у^еђоиог иокрегнрг.баража она је склопа да всрујс да сваки други пачин је само једно сиоредпо средство употребљеио у циљу уштсде у мупицији. Зато пооматран само са гледишта везе између пешаднје и артилерије, цокретни бараж заслужује више иажљо, него што је то случај дапас. Концентрација. — То јо један начин пшкији и састоји се из узастониих копцептрација на нојединс тачкс. Код овог начина, у место да сс разасне артилериска ватра скоро подједнако иацелу просторију која има да ,се пређе, она се само концеџтрише на она места, гдо пешадија буде наишла на пајјачи отпор. Одређивање ових узастошшх циљева бива, бшш номоћу обаиештења која се имају, било помоћу иретпоставки које се учине, постављајући себе у положај нспријатеља. На циљеве тако одређене баца со узастонно маса зрна нашс артилерије, само треба да се ова гађања узастопно ирскидају у момонту, кад се пешадија појави пред циљем који се туче. Ови часопи прекида ватре одређују се као и код покретног баража, т. ј. узима сс као извеспост учињена претпоставка о брзини напредован,а пешадије. Ван сваке су сумњо велнкс моралне и материјалие користи од ових гађања изнршених у јаким концеитрацијама на �28 Артцлериски Гласник важна места. При овоме треба истаћи важност смишљене поделе зрна. Али из овог излагања лако се да увидети. да код овог начина веза између рада иешадије и артилерије слабија — осетљивија него у случају покретног баража. Код овог начина у место да се има испред пешадије неирекидна ватрена лннија. она се појављује са прекидима на махове. Трајање ових прекида је тачно означено, али ко може да јамчи да ће у потребном моменту пешак бити на' одређеном месту? Јер он може бити с ове стране, а може да буде чак с оне стране означене линије. Узастопни циљеви. — Из предњег излагањ а јасно се може увидети да покретни бараж и концентрација имају исту основну ману, а то је сама учињена претиоставка о брзини напредовања наше пешадије. Међутим, пешадиске јединице у свом наступању унапред, не саображавају своје кретање ни мало законима спољне балистике, и потребна једновременост између њиховог наступања и ‘ових гађања артилерије не постоји, већ у брзо после почетка њихоцбг. покрета. За вреке док артилбриска ватра ненрекидно и стално напредује, п$1надија се налази у задоцнењу, због малих месних отпора. Шго више времена иротекне ова је разли ка све већа. Па да видимо како моа?е да се отклони ова отсутност везе, и*-која су СЈЈедства за то? Једно од тих употребљених средстава јегбсновано на следећем осматрању: пошто напред и-знета једновременост постоји само у иочетку напада, нотребно је само повећати број ових почетних полазних положаја, и зато је довољио поделити земљиште које се има прећи на иввесан број зона за узастопне нападе. Ове зоне за узастопне нападе биће одређене обзиром на вероватне отпоре на које ће се наићи. Број њихов биће доста велики, те да би, ако при њиховом прелажењу буде неслагања у раду пешадије и артилерије, последице тога биле сведене на минимум. Што се овог начина тиче, треба одмах нагласити. да у извесним случајевима сама команда неће располагати са довољним средствима за напад на цсо фронт. И хтела, не хтела. она се налази принуђена да одреди зоне узастопних папада како по ширини, тако и по дубини. Овај начин који се састоји из поделе земљишта у зоне за узастопне нападе је добар. Он је дао добре услуге, али такође он има и својих незгода. Тако нема више пратећих гађања, која се крећу сама на простору од 2—3 км. испред пешадије, коју треба да прате. ^ем тога овај пачин узастоппих циљева, може бити за нешаДИЈУ и Један разлог за сметњу и нревремену изнурсност. �Веза артилерије са пешадијом 29 На пример наша пешадија је заузела први циљ без велкких тешкоћа, непријатељ се налази у расулу, осећа се потреба да се искористи што пре први задсбивени успех, да би други циљ пао тако рећи без борбе. Да јш би требадо да у томе истом моменту наша артилериза буде та која спречава нашу пешадију да напредује, и која даје непријатељу потребно време, да понова прибере своја средства за отпорУ у опште мишљења по овом питању у току прошлог рата била су следећа: — Тамо. где је напад напредовао без великих сметњи, дотични команданти су изразили своје мишљење да не треба одредити посредне циљеве сувише близу једне другима. Оваје мишљење они оправдаваху са чишеницом да застајање на једном циљу до одређеног часа за све зединице је изазивало осетне губитке, и умањивало 'елан трупа за даљи напад. — Напротив, тамо гдр еу сћ од. ц^четка десила извесна задоцњења према предвиђеном часу, због масних отпора, које је требало сломити, заинтерееовани команданти су тражили да увек буду (Уређени посредни циљеви што ближе једни другима. Обзиром на сре дтпред изложено, требаће у сваком посебном случа.ју изабрати између ових начпна онај, који буде најбоЛе одговарао| дотичним околностима, најчешће биће најбоље да се они комбинују. Недосгатци. — До сада смо расматрали само врло просте случајеве. Предпостављали смо да у тренутку кад смо издавали наше зановести пешаднји и артилерији, да смо тачно иознавали ситуацију свију наших јединица; да смо такође знали и места, где ћемо наићи на отпоре и најзад да ће нас непријатељ пустити да радимо сасвим по нашој вољи. Дакле сасвим случајно, ми смо се приближили условима рововске всјне. Међутим у случају пољске војне проблем је много слонгенији. Испитујући га, лако се може увидети, да је карактеристичан но двема непомирљивим чињеницама, које траже стално да прскину везу. Те су чињенице следеће: — Неизвесност о положају непријатеља у моменту напада; — Неизвесност о противмерама непријатеља у току саме борбе; 1. пада. Неизвесност о положају непријатеља у тренутку наI При стварању и издавању једне заповеети, ми узимамо У обзир податке који нам стоје на расположењу о нашим трупама и о непријатељу у дотичном моменту. Али већ и у самом том моменту, та обавештења односе се на прошле чињенице, међутим наша заповест циља на чи- �30 Артилериски Гласник њешше V будућности. Сем тога околности се све више и ваше погоршавају, док наша заповест стигне да прође кроз хи. јевавхиске степенице: пукове, групе, дивизионе, за које време чињенице које су је изазвале, све више застаревају. Слободно се може рећи, да заповест ставља ио каткад оне којима је упућена, у недоумиду но ш чтом иријем.у. ■Ради бољег објашњења овога што је напред речено, наведем једну епизоду из контранапада код Мери-а. у јуну 1 9 1 8 . г„ за време док се франлуске трупе! на од,секу између ћ'ОЈзе и Моп(сИсИег одунираху нападу непријатеља, виша команда је припремила и привукла трупе за контранапад. (види сл. бр. 1). Овај је контра напад требао да буде 11. Јуна у ц сати, дивизиска заповест издана Је 10. у вече, а пукови су исту примили у току ноћи; артилерија је заузела положај у јутру и требала је да отпочне припрему цапада у 10 'А сати. Артилерија је у одређбном времену била на положају, снабдевена муницијом и сиремна за дејство. Али нам се одмах намеЋе' питање на л в а -д а гађа? Где се налази фронт непријатеља у 10 сати? Куда Пролазе наше линије? Ти фронтови дз-ли се јшбу изменили од јуче у вече, кад су дате заповести. Изгледа, Да смђ у једној такој ситуацији приморани да замислимо, да| би осигурали везу у акцији пешадије! и артилерије, — једну врсту привидног фронта, н а који ћемо отворити прву артилериску ватру, и почев одатле тежићемо да остваримо једновременост, која треба да доведе у склад покрет пешадије са гађањем артилерије. Али између ова два фронта, фронта иривидног и фронта стварног, који се држи, налази се једна зона, на којој ће наша пешадија бити упућена да дејствује. Претпостављамо да она ту неће наићи на озбиља’н отпор, али ипак зато потребно је дати јој средства да може брзо да расчисти са тим отпором, ако се појави. Значи треба јој ојачање у ватри, то ће рећи, треба јој .дати артилерију на њено непосредно раснолагање, на пр„ једна пратећа батерија. На ово питање пратећих топова вратићемо се понова мало доцније. ^ Неизвесност о противмерама непријатеља у току саме Пред нама се налази непријатељ решен да води борбу Д® краЈа. -При опакким околностима извесно је да ће једног тренутка доћи до сукоба између његове и наше воље. У оваквим приликама сваки степен команде присиљен је да доноси брзе одлуке, и у таквим случајевима никоме од њих није стало до �Веза артилерије са пешадијом 31 тога да слуша тачно наређења старијег степена, која су већ лостала неприменљива. Сваки од љих је чак обавезан упркос свих препрека, да предузме нужне мере у циљу оетварења намера вишег степена. То ће рећи да треба, да саобрази старе заповести према новој ситуацији. Међутим између подесити -и променити није велика разлика! Веза мисли моћи ће на сваки начин да остане између извесних степена команде, али шта ће бити са везом нарочито између пешадије и артилерије. Хтели, не хтели, ако хоћемо да ова веза постоји, треба виша команда да интервенише изнова. Дакле приморани смо, да испитамо како се и на који начин може осигурати веза између пешадије и артилерије у трку ббрбе. Веза у току борбе. — У лреДњем излагању често је ударано гласом на важност заповести датих пре борбе, нећемо иретерати ако кажемо да оне чине основу за везу пешадије и артилерцје. , . Међутим и ако еу заповести преко потребне, ипак оне нису потпуно довољ н е^ Искуства. ћам јасно доказују, да ова веза ослаби под притиском догађаја, и да (ц ое одржала1команда мора да даје лове загцтести. Али ово је један веома деликатан задатак, јер нам често недостају потребни елементи — податци, да бн се могла донети брза одлука. Међу елементе за брзо донашање решења од стране команде улазе у ширем обиму и примљена обавештења под на:зивом »извештаја«. Али овим обавештењима треба често дуго времена да до-ђу до команде, било да је њихово преношење дуго, или да је њихово отправљање задоцнило. Дешава се често на пр. код дивизије да обавештења долазе у следећем реду: — Прво искази рањеника или заробљеника који долазе х а фронта; — Потом обавештења која долазе од артилерије; и . — Напослетку обавештења која долазе од пешадије или од агената — особља. за везу. Ова појава сама по себи нема. ничега, што би нас могло да изненади. Да би ствар била јаснија узмимо да посматрамо например једну пешадиску јединицу, која има задатак да заузме једну малу шумицу која лежи пред њоме. Артилерија отпочиње припрему напада, команданти пешадије и артилерије <су један поред другога, први делови пегаадије долазе до шуме, �32 Артилериски Гласник они продиру унутра, где се распоређују, напослетку некодИКо штоола иабиЈа шуме. (види сл. бр. 2). патрола избија сс оне оне стране стр Поетпостављамо дал>с ^ ------ ------ . » « " « аргилерије виде догађаје онако гишо 1СС они одш равају. 1трц оваквим околностима када ће обавештења бити достављена вишој К0манди — днвизпјп? 4им нрви делови буду приступилп шуми, артилерија ће повећати даљинар, јављајући: наша пешадија је у шуми. Ово обавештење досиеће н до дивнзнје. Алн пешак пре него што ппшаље макакав извештај и објашњење, чекаће да његова пешадија нзбнје бар са неколико патрола с оне стране шуме. 11реко је потребно дакле лронаћи друга средства за обавештавање и у овом реду мисли понова се долази на оно, што се 'радило некад, ка.да је командант у борби стојећи на .једном брежуљку посматрао битку, која се је водила пред њнм. Он је пратио њезине прђменеЈ посматрао покрете непријатељокик резерава, и на основу овог осматрања доносио потребне одлуке и утицао на ток рада, ако је само зато имао на расположењу пдтрОзбних резарава. И задо слично са ранијим бојним пољем, ми сада помишљамр- на балон или још боље на аероплан, али одмах наилазимо на једну нову тешкоћу. Та тешкоћа долази од невидљивости трупа на бојном пољу у толикој мери да и један извежбан орматрач на аероплану, чак и кад му се обележи фронт, учини грубе грешке. У самој ствари, као што је већ речено, н а бојном пољу: »не види ее ништа, изузев својих страдања«. ' Према томе ало хоћемо да будемо у току догађаја, ако хоћемо да видимо на бојном лољу, морамо да ее служимо нарочито обученим особљем снабдевеним тачним нрибором, које је помоћу осматрања у стању, да открије неку ствар чак и тамо, где други не види ништа. За ове људе заиста: боја једне ируге, једна стаза, камен, најмања ситница показује неко значење. Помоћу стрпљсња и непрекидним осматрашем они откривају дејство непрнјатељског митраљеза, поједине мале покрете, и дају им њихов прави смисао и значај. На крају они усиевају да добију јасаи појам о линији борбе и о могућности да се прате њене промене у току самог извођења. •За осматрање свију делова бојног пол,а, који нас интеРесУЈУ и да не буде зависна од једног јединог осматрача, команда развиЈа један читав систем осматрања, чије се зоне осматран,а узајамно покривају. Обавештетва о овоме се достављаЈу у ггрво време преко ордонанаса — тркача, доциије помону Т®ЈГ ф0На' 0на су сса пРикупљена и прегледана неносредно д дотичног команданта, који је на овај начин одмах обавег �Веза артилерије са пешадијом 33 штен о току догађаја и при том обраћа нарочиту пажњу на меота, која оу му најважнија. Ово осматрање бојнога поља у ствари није ништа друго, него стара веза погледом, само прилагођена садањим приликама. Оно је од првокласне важности, јер командант захвал.ући њему може да осигура довођење у склад дејства двају родова војске, пре него што ои и наступила велика разилажења. Према томе слободно се може зажелети, да видимо да и дивизија буде |Снабдевена са неколико својих осматрача, т. ј. да има своја средства, у место да буде зависна од осматрача артилерије и пешадије која је под њеном командом. Ово осматрање од стране команде преко је потребно да . држи свакога у општем току дохађаја," али само по себи није довољно, да би осигурало унутратњу везу између пешадије и артилерије. Њени органи размештени на извесном растојању од борбене линије, имају пред очима пространу зону борбе, они су у могућности да имају у виду целину догађаја, што даје могућно!му команди да .на основу овога може да мења' распоред пешадије као и да означи артилерији у главном зоне за гађање. Мећутим аптилерцима и пешацима требају тачнији по-. датни, да би могли'тесно да обједине вихово дејство; њима требају и ситнији податци, које виша команда не може да им да, јер на послетку то и није њена улога. Оно што је потребно артилерцима, да би могли да раде са познавањем ствари, то је јасност о ситуацији код наше пешадије, јасност о местима где она треба да нападне, јасност о развоју саме борбе. А ако још артилерци хоће да отклоне све непредвиђене случаје, који могу да св појаве, ако хоће да се одупру одмах сваком дејству од стране непријатеља, најзад ако хоће брзо да раде, потребно им је да могу на најбржи начин да приме сва обавештења прибрана од највише заинтересованог и неуморног пешака, као и могућност да буду на најбржи начин обавештени о свакој жељи своје пешадије. Јер оно што пешак захтева од своје артилерије, то је да наша артилерија добро туче препреке, живе или мртве, које би је могле спречити у њеном наступању, као и да се та гађаља подешавају потребама њихових маневара. Шта више они захтевају, да у хитним случајевима, артилерија гађа по природном нагону, кад јој они затраже помоћ, чак и онда ако артилерија не би могла да разуме смисао тога тражења непосредне помоћи. - I �Артилериски Гласник 34 Ове жеље пешадије, нарочито последња изаливају разН(! замепке од којих су па.јважниЈО следеће: ч _ д Д и артилернја могла непрекидно да подешава своја гаћ ањ а потребама и маневру нешадије, требало бн је поде. шти на мање делове, које придати батаљонима н пуковима, али неће ли се на тај начин умањити могућност њеног дјества [СТИ‘ и користи? — Па ЛИ се неће на оваЈ начин расипати мунициЈа без надзора услед чега ће убрзо настати оскудица у истој? ' __ д а ли команданти лешадије увек добро познају могуЈшости дејства артилерије? и т. д. Збиља све ове замерке .су потпуно основане. Оно што је у овом случају заиста важно то је да се хнтно иритекне у помоћ пешадији. Међутим, пешадија једина нознаје у моменту тражсња помоћи препреке, које јој сме•гају, она је једИна крја ш зн аје Јзезултате -својих извиђања, или својих борби. И ако јој се не дође одмах у номо11, биће свака доцнија помоћ сувише касна. Из свега нанред издоженог јасно излази, д а к а д је д а н степен команде, н ем ож ед ау чш ш дасењ его во дејство осетиу ио-' требном моменту, он се мора неминовно поверпти степену, који извршује. -Р ‘•Напослетку да ли је баш потребно излагатн ову ствар тако у црнини? Да ли је баш реч о томс да се артилерија постави у тако подређен иоложај према пешадији? (Јдговор је да није, јер артилерпја лрипада вишој команди, а оио што нешаци траже од команде то је: — Да у највећем броју случајева, артилерцн дођу да се претходно споразумеју са њима, да би што боље довели у сагласност њихова дејства. Виша команда по самом свом положају не може да улази у све поЈединости извршивања; заповости морају да се усавршавају у мери спуштања кроз поједине ниже стеиене. Извршиоци не могу другојачије радити, већ да се узајамно сноразумевају у циљу споразума до појединости. Услед овога неће лрестати да раде у духу намера вишег степена. Да се У хитним случајевима увећа брзина лреношења, да се укину посредници, у циљу да се неиосредпо тражење иомоћи одмах претвори у ударац топа. Међутим ово ,је то исто што је било усвојено за време стабилизације односно тражења баража. 4 Ј умањуЈе ансолутну вредност изнссених п?ипре- УотР°б1Го је дакле комаиди дати стварно Јемство за Једиу добру уиотребу њепе артилерије „ �Веза артилерије са пешадијом 35 Ирво јемство састојаће се у томе, ако се заинтересовани команданти пешадије и артилерије буду добро познавали, и ако имају један у другог узајамног поверења. Ево нас дажле лонова принуђених да констатујемо велику корист, коју има нешадија на случај да буде потпомогнута од артидерије коју она добро из раније познаје, т. ј. од ,своје органске диви-. зиске артилерије. Друго јемство за добру употребу артилерије је, да се има стално поред команданта пешадије, једно оделење за везу, које треба да буде доброг оастава и под командом једног одличног артилериског официра, довољно високог чина, да ■<5и га пешаци могли увек питати за савет и мишљење, и да бп уживао потребни ауторитет и пбвцрење. џ . . .■ Ево нас дакле поиова принуђени да говоримо о оделењу за везу, које је створено у току прошлов рата под притиском потребе. и то: прво као оделење заосматрање и везу а потом као одрлење за везу у правом смислу тих речи. Оделење за везу састсуи се нц: 1 артилер. официра, ненеколико' подофицира илиизвиђача, неколико ордонанаса, нежолико телефгониста и сотналиста, снабдевених потребним материјалом (телефони, апарати за оптичку сигнализацију; барјачићи). Најчешће вођа јоделења иде са командантом пешадиског пука. Он је у стању да да потребна објашњења кад буде питан о плану за употребу артилерије, да претресе и објаснн •све детаље, по којима садржина плана може да да места двосмислености. Он сам треба да је довољно упознат, те да би могао и сам да отклони све сумње које се појаве, а да није приморан ,да прибегава разговору и објашњењу са командантом дивизиона, који га је упутио,. он се мора старати да он лично одговори на највећи број питања, а да није принуђен да их доставља своме команданту. Реч је дакле о једном правом органу за везу, који познаје потпуно ствари, а не о једном простом органу за преношење извештаја, и зато треба имати на уму да се овај тежак задатак не може поверпти једном потпоручнику који је тек јуче изишао из школе. С друге стране овај официр треба да се стара_ да по сваку цену одржи своје везе с једне стране са својим командантом дивизиона, са друге стране са подофицирима које је он одредио код батаљона у првој линији. Он се зато с впемена на време уверава о одржању и исправности својих љедефонских линија и осталих средстава за везу. �36 Артилериски Гласник Што се тнче нодофидира њихово јс место код комаиланта батаљона, употребљеннх у првоЈ липији. Онн треба да. буду устању да дају објашњења довољно Јасно о номоћи, кшу њихова артилерија - коју престављаЈУ код иешадије, може дати. Они треоа нарочито да приОираЈу и достављају своме вођи — офпдиру, сва обавештења, која могу да му раз.. јасне сигуацију код оатаљона, као и о помоћи која је Оата. љану нотребна. С друге стране ов'н подофнцири се брину за одржавање- њихових веза са њиховим официром вором. Ово је у најкрупннјнм потезнма о значају и важности оделења за везу. Одмах се види из предњег излагања да треба рачунатп "само на пробрано особље. Из овога се може извести јасан закључак да ни тешкоће у примепи неће извстати. И ето зато је потребно да маЛо из ближе видимо оно,. што се прн тбме може очекивати. „ Претпб(Лавимо на пример да један пешад. пук напада са своја три батаљона ешелонирана по дубини. (в. сл. бр. 3.). У овом случају ми Ои имали једног нодофицира код челног батаљона, вођа оделења био би код команданта пешад. нука^у внснни другог батаљона. Прво да ли се може захтевати од подофицира који је одаслат код команданта батаљона на челу, да достави нреко_ телефона или уговорених знакова обавештења која он зна.' и на случај кад командант батаљона лично. може само да их достави преко тркачаУ Све што се може од овог подофицира ишчекнвати у почетку, то је, да искористи тркаче батаљона, те да на тај начин пошаље обавештења своме официру. Да видимо сад што се тиче вође оделења за везу, колико могу бити тачни нодатци, које он може имати у току трајања борбе? Како их може доставити своме команданту дивизиона? Треба) се добро сетити да командант пука тренутно нијеу току о_ свима догађајима ко.ји налажу непосредно дејство артилерије. Протекне по кадкад пола часа, чал, до пристизања лрвих обавештења, мање шш више погрешних. То је једна савршена истина, која се зна из искуства, да једна јединица, коЈ'а се бори и трпи непријатељску ватру, не може одмах дати и са сигурношћу своју ситуацију, многобројпи су случајеви, где се у извештајима преваримо п. пр. у гребену, углу, ивици врзинс, шуме и т. д. Напослетку чак п П°Д иретлоставком да вођа оделења за езу буде тачно обавештен, колико ће му времена требати �Веза артилерије са пешадијом 37 да своју артилрију обавести о томе? Јер знамо да се теле-' фонска линија не поствља тренутно, зато треба времена, - чак и ако се употребе заједно ередства пешадије и артилерије. Налази се дажле вођа оделења за везу у почетку силом околности принуђен, да пошаље прва обавештења преко тркача, коњаника, било на старо место за командовање, било лреко једног истакнутог центра за обавештеље, било директно заинтересованом дивизиону. Само при овоме не треба заборавити да смо у покрету, и да се ови разни органи такође лремештају. Тако дакле видимо, да и у случају кад се смањи број лосредника, преношење извештаја захтева увек »време ко.је се не сме занемарити.« Хајдмо још даље. Ми нападамо на пр. са покретним баражом. Овај покретни бараж наире^ује са познатом брзином између неколико посредних циљева, на којима он треба да се задржи за извесно тачно одређено време, или донде док пешадија не^зМражи његово прекидање. Међутим у извесном мбментучнаш батаљон на челу је заустављен м& какавим бтпором, дивизион који прати је брзо лбавештенб сам командђнт дивизиона види то место, где ће имати да гађа; да ли се може захтевати од овога дивизиона да одмах дејствује, и то на један очигледни начин? Значи Овде се од комаћд. дивизиона тражи, да прекине свој покретни баразк, затим да управи своја гађања на залажени циљ, потом понова да настави свој локретни бараж, кад буде проценио повољан моменат зато. Као што се одмах може видети ово је једна радња врло тжасна и тешка, јер се две непријатељске пешадије налазе на малој раздаљини, затим не познајемо ситуацију наших •суседних трупа — које су вероватно могле лродужити њихово напредовање; потпомажућа гађања отпочета под овим условима биће извесно извршена са недовољно сигурности. Зато не истражујмо од оделења за везу више, него што нам она могу дати, али још мање треба заборавити, да еу она збиља у стању да нам пруже истинске услуге, само кад су добро и као што треба изабрана и састављена. Јер то је оно оделење које има задатак да нам преведе на артилериски језик потребе пешадије. Гађања која треба да изврпга артилерија на циљеве означене од пешадије нису иста, ако је реч о митраљезима откривеним, о митраљезима у митраљеским гнездима, о једном против-нападу, о прикупљању које се врши за удар и т. д., зато ®ођа оделења треба да зна да покаже са потребном �38 Артилериски Гласник тачношћу циљеве за гађање, као и јачину ватре са којом онц тиеба да буду тучени. Али ни ово ш це све. Не треба никад забооавити да моралне чињенице имаЈУ увек првенетво, Напочито V случају кад говоримо о пешадиЈИ. Самим тим ШТо пешак види оделење за везу, он га унознаЈе и од тог момента, он осећа да није сам на бојном пољу. Он ће моћи при овакнц околностима и да схвати, да ако помоћ артилерије коју он захтева и не дође брзо, да то ниЈе кривица његових другова,. које он добро познаје, и који са њима посведневно заједно деле умор и опасности, и зато ће са стрпљењем сносити своје тешкоће и опасности борбе,а_ да >се његова борбена вредност не умањи. Заједничка места за командовање. — Нсихолошком реду побуда такође треба приписати велики део успеха постигнутих у одбра'ни, у случају ка-д смо објединили на једном месту,. места за командова»е, команд. пешад. пука и команданта дивизиоча за негтос,1РТно потпомагање као и њихове тптабове. Ве може 'се рећи да ова мсра не проузрокује сметље сваком од ових двају степена команде, посматраних засебно у извршењу њихових рћдњи, нарочито артилерији. Али ма да је се увидело дВГсе^дејство сваке од њих посматрано понаособ, извршуЈе нешто слзбије. ипак јасно се оцртава да је дејство внхово заједничко брље, а то је оно што је главно. Из овога живота ^ заједници, заиста се рађа узајамно поверење које се ничим не може заменити. Командант пешад. пука је сретан, да има поред себе једног човека са којим може да испитује корисне поступке, које треба одржавати у свима случајевима и он се осећа јачим. Командант дивизиона од своје стране не устеже се да узме важан удео у вођењу поелова одс.ека. и ово доприноси да су средства за борбу боље доведена у сагласност. И тако се утврди један исти менталитет код артилерца и пешака, добре последице чега се осете до најмањег степена команде. Користи које смо побројали су тако драгоцене, да је тежња да се оне и остваре на случај одбранбене акције, макар и делимично. Пре напада заиста место за. коматгдовање команданта пешадије налазе се ближе борбеној линији, него у претходншг 1случајевима, па често и развијање артилерије за иепосредно потпомагање извршује се такође више у напред. Под овим условима ништа се не противи, да почетна места за командовање пешака и артилерца буду заједно. ли ситуација^ се мења одмах после почетка нанада. Кондант пешадиЈо ако хоће да изврпш акт команданта. не �Веза артилерије са пешадијом може да оотане стално на своме почетном месту за $омандовање. Да би био у стању да прати борбу и да издаје заповести на време, он се премешта но скоковима. Команд. артилерије кад се налази поред дега сазнаће одмах дати заповести и примљена обавештења, али одмах нам се једно питање намеће, где се налази положај његовог дивизиона у односу на његово место? То јест где су полазне тачке његових путања? Одговор је: »у батеријама«. Значи да у колико се он помера жице телефонске, које га везују за његове батерије све се више и више продужавају у напред; њихово постављање и одржавање је споро и тешко, према томе какву корист он има од свега напред изложеног без брзих и сигурних преношења извештаја? Укратко резумирајућп иапред цзложено, снтуација се артилерцу приказује у следећем изгледу: Командант дивизиона, који се. налази поред команданта пешад. пука^ обично је добро-.обавештен о току борбе, он познаје понајбоље потребе/ пешадије али с друге стране он познаје хрђаш илји доцкан могућнбст дејсгва својих батерија, он пикако не зна када ће заповести, које им он шаље стићи на одређено место,ј а нарочито никако нема могућности да зна, '-да ли ћејове з!дцовести одговарати још ситуацији у тренутку када их његове батерије буду извршиле. Међути^: пошто се налази на евојој осматрачници он је стално обавештен о својим батеријамд, он види добро стање борбе у опште; само му често фале драгоцени податци о нешадији и стижу му доцкан тражења и обавештења, која му доставља вођа оделења за везу. С друге стране треба имати у виду, да домет артилерије за непосредно потпомагање, дозвољава овој да дејствује и изван зоне дејства једног пешачког пука. Сасвим природно је да она задовољава првенствено, тражења и потребе њене пешадије, али тако. исто она врло често мора да ради и ло директном налогу команданта дивизиске артилерије. Кад се> узме у обзир такође, да је командант артилерије најмеродавнија власт да цени, да ли су примљења тражења од пешадије још од вредности у тренутку гађања, даље да је командант артилерије, по свом положају, позван да вршн поделу. улога и задатака између својих потчињених и да им да упутства како они треба да их изврше, ла када се све напред изложено добро процени, изгледа да мере мало ниже на.ведене могу бити истраживане у највећем броју случајева: �Артилериски Гласник 1 _ Пре борбе. објединити места за командоваае це. шака и артилерда, не далеко од бороеде линиЈе, у олизинв Једне добре осматрачнице, ј д 2Д _ к у току борбвЈ ПОВерити се оделеау за везу, Нар0чито ако је његов вођа опробан. Место команданта артилерн» за непосредно потпомагање да се налази на осматрачници недалеко од његовнх батерија; н з_ _ у периоду затишЈа, или у случаЈу преметтааа артилернје унапред, треба да артилерац ионова дође и обнови лични додир са командантом иешадије. Најпосле све мере, које су биле предузете у току рата, н које смо испитивали, имале су нарочито за цнљ да развију што више моралну везу, да повећају кохезију, која производи узајамно поверење. Али да ли је непосредна веза у борби између пешадије' ц артилерије за непосредно нотпомагање што год побољшана. (Замо деломично, јер су изоставнли неколико посредника, ношто су ова осетљива преношеља извеш таја од борбене линије дб батерија остала-још увек несигурна, због недостатака усвојоних средстава. Зато дакле задржимо и даље све употребљене начине, јер нх неће никад бити сувише, као што се никад нема сувише ни муниције у евојим карама. ИЗГЛЕДИ БУД УЂ Н О С ТИ . Напред смо изнели преглед постигнутих резултата у току прошлог великог рата, сад нам још остаје да нађемо средн>у линију, којом треба да идемо, да би осигуралн што тешњу везу између пешадије и артилерије. Да би лакше дошли до ове линије, изложићемо понова хронолошким редом све тешКоће, на које се наилази и које треба нребродити у свом наступању ка иелријатељу. Те су тешкоће следеће: а) Брзо упознати отпоре, које треба сломити. б) Означити места и природу циљева. в) Преношење захтева о отварању ватре. Као .што видимр прва тешкоћа на коју се наилази то је: а) Могућност брзо распознати отпоре, које треба сломити. Узмимо например да је наша пешадија у иаступању ка непријатељском положају. Јодног тренутка нспријатељски митраљези нагло ће се открити и отворити ватру противу ње. Од њихове ватре неколико људи су већ избачени из строја, док се други скривају у неравпипама земљишта, после чега неприЈатељски митраљези изгубивши циљеве обустављајУ �Веза артилерије са пешадијом 41 Где су ти митраљези? Овде? Тамо? Може се само нагађати и претпостављати. Да би то тачно сазнали, требало би да опи понова дејствују, то јест требало би, да им ми понова дамо циљеве, настављајући наше кретање унапред. Без сумње људи под оклопом могли би ово да изврше одмах не водећи рачуна о њиховој ватри, али да ли је то могуће захтевати од људи откривених груди. У времену док ови људи понова долазе к себи од првог узбуђења, њихов старешина ствара приближан појам о месту митраљеза. Полазећи од те претпоставке он одређује правце за кретање, којима изгледа да може да се избегне ватра непријатељска. За тим за време док он управља на претпостављена места непријатељског мћтраљеза ватру оруђа са којима ракполаже, неколико од његовихљуди покушавају са обазривошћу и прикривајући се што је више могуће, да искористе означене путеве за приближавање. Ако непријат. оруђа не дејствују значи да нису запажена ова наша кретања, или да ,су непријат. митраљези неутралисани. На овај начин заузеће се извесан део земљишта, али морамо бити спремни сваког часа да понова наиђемо на нове отпоре и то у облику много тежем за решавање. И заиста на лољу борбе има само пушкарања од малих јединица, које саме са својим средствима воде мале месне борбе. Позади њих налазе се и код нас л код непријатеља: резерве, органи за ватру, разни степени команде. У првом реду ових степена команде налазе се команданти батаљона. Појачање у ватри које не достаје степенима потчињеним, даје прво командант батаљона са својим оруђима, а ако је то недовољно што је често случај он тражи потпомагање од артилерије. Ово је могуће пошто његово место није изложепо директној ватри непријатељских оруђа показаних мало пре, то је могуће чак и ако он није примио извештај јер он је могао лично да посматра и одреди отпоре, које треба сломити. Ми наилазимо дакле понова па ову преку потребу, која налаже свима да знају безусловно осматрати и одредити места циљева. Тако исто истиче се потреба да виша команда мора да зна посматрати поље борбе, ако неће да њени удари буду управљени у ветар, степели борбе потчиљени треба да умеју осматрати љихово борбено поље, да би на тај начин свели њихове губитке на мипимум и задобили земљиште у напред; посредни степени: командант батаљона, Командант пука такође морају да знају посматрати, да би на тај начин могли правилно оријентисати свој борбсни распоред и да би управи- �42 Артилериски Гласник ли ватру на потребна места из њихових оруђа за непооредв? п рату или са артилеријом за непосредно потиомагање. Д У На основу (свега напред изложеног, може се. лако закљу чити да је одређивање диљева за гађање врло тешка етвар захтева често драгоцено време, које с друге стране непријатРЉ може да искористи у циљу да доведе у ред свој систем ватРе Није претерано кад се тврди да је одређивање места оруђа н»’ пријатељске иешадије, а нарочито њеннх митраљеза један од најтежих и најмучннјих проблема којп постоје. б) Назначити места и природу циљева за гађаше. Ако се оруђа која треба да се употребе против отпора непријатељских, које смо распознали налазе у близини онога који је распознао ове отпоре — циљеве, Оиће му лако да исте покаже оруђима за гађање. Али то није увек случај; ето извора нових тешкоћа! Ако ми јавимо на пр. кОманданту тгаших оруђа: »непријатељски митраљези у дејству дуж малог брежуљка фланкирају косу«. Овако озн^Чавање да ли ће бити доволло? Не, јер дотични командант није у близини поред нас, и што његов хоризонаг влда т џ исрккао/ћаш . Значи треба поступити другачије. На' нашем расположењу имамо научне начине да обележимо циљевеј Данас имамо веома тачне карте, где су многобројне тачке врло тачно унете, или што је још боље, имамо карте квадриране, што нам даје могућност да одредимо ма коју тачку било киђену или заклоњену по координатном снстему (в. сл. бр. 4). Тако у место да кажемо: »митраљези неиријатељски у дејству д у ж ..........и т . д.«, довољно је само рећи: »непријатељски мптраљези у дејству на 87/43, 57/40, 83/48«, и — имамо бе* еваке заблуде тумачења, једну стварну одређеност. Мођемо постићи још нешто боље и од овога, пошто оруђима која ће гађати треба да знају, пе само положај диља који треба тући већ и природу тога циља као и положај напшх трупа у томе тренутку. Гађања која треба да се изврше, нису иста ако је реч о митраљезима у митраљеским гнездима н» пр., или о прикупљањима непријатељским која се врше. Ово је лако изразити и то ће моћи допунити један кратак извештаЈ о нашој ситуацији. Тако једно обавештење на пр. било би следеће форме: »Непријатељски митраљези заклоњени на 87/43, 87/40, 88/48; наше трупе на 83/44, 84/47«, ово ће бити сасвим довољно за наша оруђа, која ће моћи да раде одмах, ие захтевајући нова обавештења и истраживаља. т-т.гГ;,0 ™ 1, п1,ав1'У ТРеба стално радити и истраживати све Је начине, природно је да ће бити многобројни случаје- �Веза артилерије са пешадијом 43 ви у којима тачно одређивање диља неће бити могуће, али сваки напор у циљу тачног показивања циљева за препоруку је. Међутим морамо одмах приметити да је за овакав рад потребио имати тачне и квадриране карте — чију употребу треба да дредвиде и правила. в) Иреношења тражења ватре. — Напред смо изнели у каквом облику треба доотавити захтеве наше пешадије за отварање ватре, сад нам још остаје да изнесемо шта све треба учинити, да иста брзо и благовремено стигну на одређено место. И овде неће бити без потешкоћа. Средства са којима располажемо су многобројна и разноврсна, од тркача до радиотелеграфије. Сам њихов број даје нам доказа да ни једно од њих само за себе не може бити довољно у 1свима случајевима. Мора се признати да на одсецима деловима борбеног поља, које- смо узели у расматрање, тркачи су били до сада најсигурнији нат1цц за нреношење извештаја. Међутим то је најпримитивнији начин, којцфе опасан по људство, врло спор, који доноси кадкад само застарела обавештења те оставља примаоца у етварној неизвесности. У овом осетљивом гштан.у преношења извештаја ми се налазим оу зависности од успеха науке. Очевидно је, да кад би ми расподагали фа пример телефоном без жице, стварно практичним, облик непосредне везе између артилерије н пешадије био би сасвим измењен. Ништа тада не би спречавало артилериске команданте за непосредно потпомагање да иду са њиховим еистемом за осматрање што ближе борбеној линији и да командују њиховим јединицама из даљине. Али наука још није дотле доспела а ми морамо да се уирављамо према успесАш науке у том правцу, у овом моменту ми не можемо да занемаримо ни један од ових многобројних начина преношења извештаја, правила њихове употребе дају: могућности, користи и незгоде. Топови за праћење. — Познавајући до ситница тешкоће, које имамо да савладамо можемо логично изложити правац, којим треба да идемо. Последње две врсте тешкоћа и то: __Назначити на језику разумљивом свима, места и природу циљева које треба тући; н — Осигурати пренос захтева ватре. Ове две вр|Сте тешксћа могу бити отклоњене ако онај, који је открио циљеве који треба да се туку, има под својом командом и у близини својој оруђа одређена да сломе локалне отпоре. �44 Артилернски Гласник Бто разлога зашто су за време рата употребљени топт. 37 м/м, (бацачи мина 8(оке8), водови или батерије брДСКе ® пољске артилерије (65 м/м, 75 м/м). Топ од 37 м/м је тачан, алп његовом зрну недостаје Јачина. То Је оруђе са положенои путањом, које гађа са откривеног положаја, услед чега впш осетљиво. Оно је у стању да врло брзо ућутка један неприк тељ. митраљез који је тачно обележен, али пред већим бројем митраљеза оно буде ућуткано. Топови 65 м/м, 75 м/м, који се носе или вуку са кољима имају тај недостатак што не могу довољно да се приближе борбеној линији. Гађање им је доста положено. ово нарочивд важи за мале даљине, при чему се лако откривају при гађаау, и могу услед тога лако бити демолирани од непријат. ватре. Као што се из предњег излагаља види ми смо употребљавали средства, од војих ни једно није дало потпуно задовољење. Из свега напред изложеног види се, д а ако хоћемо да за време напада дејствујемо на време на непредвиђене препреке, које се налазе пред, ЦиљСм који треба лостићи, потребно је лешадију снабдети топом за непосредно праћење. Ево у кратко изражене жеље у том погледу од наше пешадије. Ово оруђе — топ треба да отвори одмах ватру на тражењ<? пешадије, због чега оно начелно треба да буде тако да се може поставити бар у висини команданта батаљона*), те да на тај начин одклони посреднике и разне начине преношења извештаја. Оно треба да буде типа хаубице, те да може гађати заклоњено. Гађање са кривом путањом апсолутно је потребно ради тучења заклоњених циљева и да би се могло гађати на мале даљине испред пешадије. Зрно са којим ће гађати треба д ! је од 3—4 кгр., са 1 кгр. евсплозива од прилике, са највећим дометом 3— 4 км. . Ово оруђе требало би да припада потпуно пешадији, тако да још у времену мира команданти батаљона и пукова га ненрекидно употребљавају и навикавају се на његову примент у борби. Под овим условима, довољно би било по два топа на батаљон. Овакве су идеје данас у току, али протећиће још миого времена док се ове жеље буду и оствариле. п ± 3± п р е и ° ? ових °РУђа велика ее нада п олаж е на аутомобшм страна^346 ) 6М ^ 6®1,6880 (Н°™Да Реви артилери од апрлла 1921- Г°Д’ пп �Веза артилерије са пешадијом 45>‘ Закључак. — Пешадија овако снабдевена са оруђима за праћење биће у стању да сломи ове мале местимичне отпоре, које >смо раније описали. Она ће знати да рукује њима исто као и са .својим митраљезима. На овај начин наша артилерија биће делом ослобођена од задатака, које није у могућности да изврши добро. Да ли можемо на основу овога извести закључак да ће на овај начин проблем везе пешадије и артилерије бити решен? На сваки начин одговор би био да неће. Јер по здравој логици мн морамо такође претпостављати ,да ће исто тако и непријатељска пешадија бити снабдевена са овим оруђима. Не упуштајући се у даље испитивање ове претпоетавке, које би 'нас одвеле сувише далеко, да узмемо само да се опоменемо задатка артилерије, која ради нарочито у вези са пешадијом. као што напред напоменусмо ти су задаци следећи: .— Пратити и штитити пешадију; — Срушити препреке. живе или мртве, које спречавају њено напррдовање. Па да ли ја моЈуће да ови задаци буду испуњени само са неколико топова за праћење, Макако они били добро употребљени? Не; ова оруђа за праћење могу само допунити у извесним нарочитим тачкама дело, које је већ почела и већим делом извршила дивизиска артилерија. Све мере које су биле предузете у току рата да осигурају везу у раду ових двају родова војске, задржавају и даље своју вредно1СТ, ствар је само у томе да се оне побољшају. —- Прво на шта треба обратити увек пажњу то је да се даду тачне заповести извршиоцима. Изрази такви, као што су: отворити пут, потпомогнути пешадију, штитити напредовање, и т. д. немају никакву вредноот, ако им одмах не бледује тачно означење о циљевима, који треба да се туку и о јачини којом треба да буду тучени. — Друго, треба усавршити наш начин осматрања, дати му потребан материјал. — Треће, треба увек одређивати оделење за везу, које снабдети богато средетвима за преношење извештаја, и повернти их способним официрима. доста високог чина. Корист од ових оделења биће повећана, ако се артил. официри навикну још у времену мира. да раде у заједници са пешадијом. Али ни ово није све. Чим почне прва борба, сваки од ових^ двају родова војоке, ако није навикнут да ради у заједници још у времену мира, гледаће да ради само за свој лични рачун. Да не би тога било потребно’ је да разни степени команде пролазе посве дневно, од горе до доле, и да се не устежу да расправљају питања која интерееују друге родове војске. �Артилериски Гласник 46 Свима нама је познато да је толико пута у току бопл, питање везе било ретпено сасви»1 просто, Јер се артилопа,,10 пешак познаваху, дењаху се и пмађаху један у другог највећ*1 поверење. Зато тежимо и у будуће да стално радимо у заједнит, као што смо радили и за време прошлог рата. ___________ В. Гађањ е пом оћу високих тачака распрскавањ а. А У опште о гађању. ,У почетку гађање момоћу високих тачака распрскавања употребљенр је због нужде, када је требало д а се обележи какво гађЛње, које је извршено осматрањем из ваздуха или од бочних орматрача, па се наГћемљишту нијс мсгао да нађе какав пргодан предмет за циљ сведок. Доциије ^е ово гађање све више усавршавало тако да се дацас читав одељак о њему налази у званичној настави-упуту за гађање код француске артилерије. Оно се данас сматра код те артилерије као правилска одредба и изводи се као што се изводе и друга гађања, Колико .се ово гађање проучавало и колико се и даЛас изучава види се по томе што се у француском часопису »Ке\и е (1’ агШ1епе« налазе често чланци о њему; што се држе по школама читаве конференције о њему и т. д. Због свега овога потребно је да се и наши официри артпљерци упозиају подробније са њим у колшсо то нису имали прилике до сада да учине. Данас гађање помоћу виеоких тачака расирскавања не служи само да се обележе елементи каквог гађања, које је извршено осматрањем из ваздуха или од бочних осматрача, те да се то гађање доцније предузме понова без осматраља од Д°' тИчних осматрачких органа. Гађањем помоћу високих тачака распрскавања може се извести коректура за цео дивизион само топовима управљачима но баторијама, па да се паслв по методи преноса ватре променом ночетне брзине (с! Уо) пренесе ватрд целе батерије на све циљеве, који се јаве на зонт осматрања и дејетва дотичног дивизиона, Сем тога овим гађањем изводи се упоређење међусобног понашања поједини. цеви, одређују сс одступања при лромени барута и т. д. �Гађање помоћу високих тачака распрскавања 47 Каква се важност овоме гађању придаје код француске артилерије, нека послуже следећи редови иа »Главне инструкције о артилериском га.ђању«. Тамо се каже: »Кад је непосредно осматрање гађања на стварни циљ немогуће, артилерија прибегава у главном преносу ватре. Пренос ватре може бити после извршене коректуре гађања непосредним осматрањем дејства на какав стварни помоћни циљ испунивши пр_и томе извесне потребне сулове. Ну исвуство казује да на бо’јном пољу нема никада довољно дредмета, који би могли да послуже као ства.рни помоћни циљ. С тога су артилерци принуђени да у таквим приликама прибегну искоришћавању уображених помоћних циљава, које замишљају на средњој путањи од извесног броја путања лзбачених зрна под истим условима. Уображени помоћни циљ може бити на земљи и елементи до њега изналазе се ударннм зриима, а може се остварити и ј ваздуху помоћу гађања темпирним зрнима. Ова последња врста уображених помоћних циљева даје особито интересантне користи. Такођ а) Ови циљеви су видни ноћу као и дању, па следствено њихова употреба удваја могућност коректуре гађања за артилерију као и могућност провере елемената гађања. б) Благодарећи великој висини, на којој се ови ваздушнн циљеви бИрају, могуј се брзо и повољно наћи осматрачнице, са којих ће се Вршити осматрање гађања. Кад су атмосферске погодбе, оријентација и коордпнате батерије, основни правац и координате осматрачница и циља тачно познати и када је апсолутно понашање цеви познато, осцатрање високих тачака распрскавања дозвољава да се изврши гађање на зону релативно узану и да се одреди промена почетне брзине (Л Уо) због промене барута при гађању. Ако наведени подаци нису тачно одређени, онда се осматрање гађања помоћу високих тачака распрскавања може још да употреби: —^ да се упореде две серије барута; — да се обележи извесно гађање, које је извршено на ма који начин, те да се доцније то гађање може понова да предузме; — да се контролише групно гађаље. Из напред наведеног излази, да осматрање помоћу високих тачака. рас.прскавања доприноси много осматрању код артилерије, а особито код оематрачке авнације. Заједнички рад артилерије и авиације може се у следећем истаћи: Осматраље помоћу вибоких тачака распрскавања олакшава коректуру (реглажу) гађања; �48 Артилериски Гласник Авиација само контролише резултате те коректуре; Командир батерије води рачуна о јављању контроле г« ђања и спрема елементе за групно гађање. Осматрање помоћу високих тачака распрскавања обеле жава извршено гађање, за.тим га контролише ако треба д0" звољава да се доцније предузме понова то гађање. Суделовање осматрача са аероплана у току гађања смањено је до крајности у корист његовог рада и његове мирнође' У осталом пренос гађања са уображеног помоћног циља даће једино практично решење проблема за напад помоћу г0. па на ваздушне циљеве (аероплан и балон за осматрање)« Вто тако се у званичном уиуту за гађање артилеријом у француској војсци карактерише гађање помоћу високих тачака распрскавања. Тако се износе користи које се од вега могу имати. Да ли ће и код нас моћи да се ова врста гађања присвоји, не зависи само од научне спреме; ово питање зависи и од материјала, којим се користи при извођењу ових гађаља. У колико се може, гађање у овом чланку изложиће се тако да ое може извести без велике материјалне спреме. На првом месту оваГгађања захтевају тачну карту. У исто време траЖе карту, која је у кругшој размери бар 1 : 25.000 или 1 : 50.000 (ова последња у крајњој нужди). Наша карта размере 1 : 1б|0.000 је неупотребљива. Због тога би је требало заменити, а неЈ самсЈ због овога, него и због других потреба код артилерије. Што се тиче осталог прибора, гледаће се да се рад изнесе не како је изложен у наотави гађања код француске артилерије, те даје потребан прибор који немамо, већ, као што је напоменуто, изложиће се рад тако да се може и код нас нзвести. Довољно је ако се на осматрачницама буде налазио батериски дурбин или каква справа, којом се може заузети тачно месии угао и извесан одређен правац и којом се могу од срсдишта поља вида за дотичну справу да мере одступања- појединих тачака распрскавања по правцу и ввсини. Гађање помоћу високих тачака распрскавања заснива се на овоме: кад се са двеју осматрачпица управе батериски дурбини под извесним потребним нагибом (месним углом) и под извесним одређеним правцем, онда ће се њихове оптичке оее сећи у простору у једиој тачки. Та тачка у којој се секу оптичке асе осматрачких дурбина, јесте уображени помоћни ваздушни циљ, кроз који треба да прође средља ггутања. Према тој тачки се осматрају одетупања поједипих тачака рапрскавања по висшш, правцу и даљини. У колико буде рад био тачнији, у толико ће се успети да се оптичке осе дурбина заиста секу у једној тачки. У опште од тачности рада зависи успех овога гађања. �Гађање помоћу високих тачака распрскавања 49 Како се удаљење ове тачке као и њена висина могу увек знати, то, кад се добију коректуром елементи гађања, из нда се могу отклонити сви утицаји и да се дође до очишћене даљине и правца. А после по методи преноса гађања с!Уо да с е . ватра преноси на сваки циљ, крји со буде појавио у зони осматрања и дејства. На завршетку излагања о гађању покушаће се да се изнесе питање о искоришћавању овога гађаља и када се нема при руци добра карта. У колико се буду имали инструменти за тачно мерење даљина, у толико ће >се трошити времена на друге послове. В. Извођење гађања. За извршење гађања потребно је: 1. Да се изабере уображениг цомоћни, ваздушни циљ заједнички за све три батерије у дивизиону. Избор овога циља је независан од положаја батерија. Исто тако. избор је независан и од појаве стварних циљева, док је у почетку код ових гађања било ове Зависности. 2 . Да се управе оптичке осе дурбина осматрачких на изабрани циљ. 3. Да се изврши припрема гађања за тај циљ. 4. Д% се изведе коректура гађања на тај циљ из сваког топа управљаца. 5. Да се у свакој батерији издвоје утицајни елементи на гађање, да се,:дакле, очисти гађање, да се ,сва оруђа доведу у наралелност са топом управљачем у батерији и да се после може вршити пренцс гађања по методи с1Уо ижи ако је могуће и по упрашћеној методи или по методи К. Природно је да је потребно да се циљ, на воји се врши пренос ватре, налази у зони осматрања и дејства. 1. Избор циља. Избор циља врши се по карти или плану управљачу. Избор се заснива на томе, да се на карти нађе једна тачка, која ће у ствари да буде хоризонтална пројекција тачке у ваздуху, што ће престављати уображени циљ. Ако ће гађаље изводити једна батерија, онда командир дотичне батерије врши избор циља. У случају, када ће коректуру гађања да изведу еве три батерије, тада избор уображеног циља треба да врши командант дивизиона. Био један или други случај, при избору циља треба имати ,у виду следеће: 1. Циљ треба бирати тако да је на средићи зоне дејства дотичне батерије односно дотичног дивизиона. �50 Артилериски Гласник 2. Топографска даљина до циља да је толика, колико приближно удаљена средина ооне дејства од батерија, а висина циља треба да је толика да се са осматрачница могу ви. деш све тачке распрскавања у ваздуху. Другим речима, изабрана тачка треба да је толимо високо, да је осматрачи могу видетп бар за 20 до 30 хиљад. над хоризонтом њиховог вид0. круга, те да им се ниједна тачка распрскавањ а не измакнеиз вида. Прпмер: Нека се дивизион налази на положаЈу на Дугој косн (сл. 1.) н нека су батерије распоређене како је на слицн показано; нека је дивизион добио зону дејства и осматрањадесно до линије к. 490 на Голој Греди — к. 335 у Дубокој а лево до линнје кота 487 на Годој Греди — кота 416 на Дебелом риду; нека су осматрачиице 0, н а к. 454 на Дугој коси и 0, на к. 405 на Крушару. Командант дивнзшша у- цвом случају бира једну тачку А на ливадама као пројекцију тачке у -ваздуху, која ће престављатн уображенн ваздушнн помоћнн циљ. Она }е на средини зоће.’Даљина од батерија до те тачке је око с км. Што.ре тиче висине, командант ее пита; на којој висини треба..да-је уббраженн циљ, па да га осматрачи о, и о, виде бар на 20 до 30 хиљадитих над хоризонтом вида. — Решењб просто: осматрачннца Ој удаљена од А за 5,5 км., а 0, за 4,4 км .Д ако погледу од 0, и 02 до А не стоји никаква препрека, јер је земљнште свуда ниже, то над тачком А треба да виде усбражепи цнљ под углом од 20 до 30 хнљад. а то ће рећи да висина циља треба да буде прсма њима на 20 до 30 хнљад. Обнчно се висина одређује по следећем. З а осматрачницу 0, и 02 измери сћ месни угао до заклона (ако га има), који изабрану тачку за пројекцију уображеног циљ а скрива од угледа са' осматрачница. И неЈ;а је ш, и ш. најмањи мес'нн угао за осматрачннцу 02 и 02 н дотични заклон; нека је (ц и ћ. надморска висина осматрачница 02 и 02 и иека је Д , и Д2 даљина осматрачпица до средине зоне дејства (у даном случају од 0, и 02 до тачке А) у километрима. Да се уображени циљ може видети са осматрачнице 0„ треба да је нависшш Н2 = ћ , + (ш, + 20 ) Д „ а да би се то исто постигло са 02. треба да је И2 = ћ 2 + (ш2 + 20) Д,. Кад се овако одреде Н, и Н2, онда се узима већа вредност за висину уображеног циља и заокругљава се на десетице. У наведеном лримеру сл. 1 . је ш, = о и ш2 = 0, јер испред оематрачнциа па правцу ка тачки А пема никакве узвишице иза које би се криле тачке расирскавања. И ако се узме да треба осматрачи да виде средњу тачку распрскавања бар на .0 хиљад. (што зависи од величине растурања тачака по висини), онда би требало да је: �Гађање помоћу високих тачака распрскавања 51 = 4 54+ ( 0 + 20). 5.5 = 454 + 110 = 564 м. Н, = 408 + ( 0 + 20). 4,4 = 4 0 8 + 88 = 496 м. Према томе уображени помоћни циљ- биће на надморској висини 570 м. Ако би се још хтело да рна, где би продужена средња путања кроз помоћни циљ продрла кроз хоризонат топова, онда се'то добија из обрасца: Н— Нт К ~ 1дв где је Н надморска висина уображеног циља. Нт средња надморска висина топова управљача А‘8угаблични ладни угао, који'одговара даљини од батерија до-средине зоне осматрања и дејства. По истом обрасцу видаће се доцније, како свака батерија за свој топ може.да,одреди колицину К употребљујући надморску висину тога топа и падни угао 0, који одговара даљини од_тога тоцд до средине зоне. 2 . Управљање осматрачких дурбина на помоћни уображени циљ у ваздуху. Пошто је на напред изложени начин изабран помоћни циљ у ваздуху, тр^ба тајј циљ показати осматрачима. Другим речима, Дребц.њихсјве справе управити на тај циљ, те им омогућити осматрање тачака распрскавања. Да се осматрачки дурбини улраве на номоћни циљ у ваздуху потребно је да се два елемента даду дурбинима: а) Правац; и б) Месни угао'помоћног циља. а) Давање правца дурбину. Дурбин се може управити на помоћни циљ у ваздуху на следеће начине: 1. Да се на земљишту изабере једна тачка, коју виде оба осматрача и која је на карти обележена својим топографским знаком, на пр. каква црква, раскрсница путева, мост, триангулациони знак и т. д. Дурбини се управе на ту тачку и вежу за њу, и то им је основни правац, од кога се полази при раду. Од тога основног правца мере се угловна растојања до правца осматрачница — помоћни циљ у ваздуху. На сл. 1. то би би■ла таква тачка триангулациони знак (к. 509) на Голој Греди северно од Ширина — тачка В. На карти је лако измерити углове ВО,А и В02А угломером. Мерењем ових углова налази се да је ВОјА = 720 хиљад. а угао В0,А = 335 хиљад. Ако ссматрач 0, заузме на своме дурбину лево 720 хиљад. а осматрач 02 лево 335 хиљад. од основног правца 02В и 02В, онда �Артилериски Гласник 52 ће оптичке осе н.нхових дурбина проћи кроз једну вертикадну лраву у тачки А. 2. Свака тачка на земљиноЈ површини има свој мерид јан па следствено и тачке 0 ; и 0 , имају своје меридијане __ подневке. Ако се на осматрачницама 0; и 02 остваре — млтрријализирају њихови мериднјанн ма којим начином, онда » лако управити осматрачке дурбине на м а коју тачку на земљишту пошавши од правца север—југ као основног правца. На сл. 1 . правац 0 ;У и 0гУ означује правац меридијана дотичлих осматрачница а праве су иовучене паралелно правцу север—југ на карти. Праве 0;У и 0гУ са правцем СцА и огА образују углове УОД и У02А. који се могу угломером лако мерити. И ови су углови измерени н нађено је да је УОј А = еео хиљад. а У02А = 468 хиљад. Ако 'се командује осматрачу о,: »Од севера лево 660 хиљад.« а оематрачу 02: »Од севера десно 465 хнљад.« и они заузму ове иодатке на угломеру, онда ће опет оптичке. осе њихових дурбнна проћи кроз вертикалну праву у тачкп А. 3. Најза'1, 'када су познате координате уображеног помоћ ног циља п осматрачнице, може се рачуном одредити иравац. Нека је на сл.4?. правац север—меридијан тачке 0 , права 0; N и нека је у 0; осматрачница; нека је А пројекција уображеног ваздушног циља. Пз слике се види да се тачка А може наћи^у јед^оме од четири квадранта према тачки 0;. Квадранти нека су обележени са I, Н, III и IV. За случај, кад је тачка А у I квадранту, има се: I— <1 х = (Ј у = х — у _ хо у0 6X где је х и у координате тачке А а х„ и у„ координате тачке 0; а угао и , је тражсно угловно растојање, да би се одредно тразкени правац. Нека су на пр. координате уображеиог циљ а: х = 20.300. у = 14.200 и координате осматрачнице 0,: х„ = 19.200 и у0 = 9.875;'онда је (1х = <1х = 20300— 19200 и Ј х = 1100 14200— 9075 и с! у = 4325 (3х 1100 1д и = = 0,254 с1у 4325 У таблици углова и тангената, која се налази у таблицамн гађања, види се да вредпости тангснте од 0,251 одговара угао �Гађање помоћу високах тачака распрскавања 53 од ~250 хиљад. а вреднооти од 0,261 одговара угао 260 хиљад. З а разлиду (260—250) углова од 10 хиљ. одговара разлика вредноот (0,261—0,251) од 0,010; према томе на 1 хиљад. дође 0,001. Због тога је за вредност тангенте 0.254 угао 254 хиљад. т. ј. и = 254 хиљад. Ако је тачка А у II квадранту т. ј. у А,, онда се угао па и правац добија, кад се од 3.200 хиљад. одуз^е угао и2 т. ). 3.200 — дц, а угао и, одређује ое као и горе. Кад је тачка А у III квадранту у А3>онда је угао 4.800 — и2 и кад је А у IV, као што је А„ угао је 6.400 — и3. Овај начин одређивања угловног растојања и правца много је тачнији и увек се улотребљава при преносу ватре код гађања на великим даљинама. Ко располаже логаритамским таблицама, ово рачунање може врло брзо да изведе и да одреди угао и у степенима и хиљадитима. б) Давање месног угла дурбину. Да ‘Се 'одјЈеда месни угао уображеог циља'у ваздуху за осмцтрачницу о1 и 02, треба-датендЈна надморска висина помоћног циља и осматрачница и дажина осматрачница до тог циља т. ј. д а ре зна рЦадивна висина циља! и његова даљина до осмдтрачница. У примеру сл. 1. је: А = Д, Ј}4' 6500 метара, 02 А = Д, = 4400 метара Надморска висина за (ђ.је ћ^ = 454 метра. Надморска висина за 0., је ћ2 = 408 метара. Надморска висина за циљ је ћ = 570 метара. За то ј е : 570—454 116 месни угао за осматрачницу 0, = — ~~— = јГ“јГ= 21 хиљад. 570—454 162 месни угао за осматрачницу (ђ = — ---- = “—: = 37 хиљад. 4,4 4, 4 Ако се сада командује осматрачу (ђ: »месни угао над 21 хиљад.« а осматрачу 02: ®месни угао над 37 хиљад.«, и они заузму то на .својим справама, тада ће се оптичке осе њихових дурбина сећи у једној тачки, која је на вертикалној правој у А а на .висини надморској 570 метара. Тако је утврђена једна тачка у ваздуху, која стварно не постоји, али је обележена и од ње се могу вршити осматрања тачака распрскавања у свима правцима.. Нужно је да се напомене, и ако је то познато, да је осматрање тачака раслрскавања јако тешко и^да је потребно дуго вежбање у томе. Не осмотри ли се у тренутку експлозије, доцније осматрање увек даје нетачне резултате. �Артилериоки Гласник у даном примеру сл. 1., да би се дурбшш осматрача о, в Ој управили на помоћнн уображеши циљ у ваздуху, према свему напред изложеном команда је: За осматрача Оц »Лево 720 (односно 000) хиљад,, мвсни угао над 21 хиљад.« За осматрача 02: »ЈТево 375 (односно десно 468) хиљад., месни угао над 37 хиљад.« Напомена: Мерење углова од правца север може се изводити стално почевши од меридпјана у смислу кретања сатних казаљки и тада се не назначује у команди од севера лево илн десно. Овако су узети угли у одељку »Давање правца дурбнну« под 3. 3. Управљање топова на помоћни циљ у ваздуху. а) Рад команданта дивизиона (или командира батерије ако је самосталан). Командант дивизиона, поштоДе дао потребне елементе да се уираве дурбини на помоћни циљ у ваздуху, треба да да извебне елементе командирима батерија да би равни гађања свсјјих тоиова такође управили на та.ј циљ. Збрг овог кОмандант дивизиона даје командирима коордицате осматрачница и уображеног помоћног циља и месне угле тога циљгј за оСматрачнице.):У примеру иа. сл. 1 командирн бн добили од команданта дивнзнона: За (ђ : х= 19200, у, = 9875, [ц = 454, 5, = 21 хиљад. За 0, : х = 13825, у, = 10275, ћ, = 408, 5 , = 37 хиљад. За А : х 15800, у = 14175, ћ = 570 метара. б) Рад -комалдира батерија. Командири батерија примивши горње податке од команданта дивизиона приступаЈу прицреми гађања. У томе циљу предузимају следеће радње; 1. Убедежавају на својој карти или плану места осматрачница, помоћног циља и тона унрављача; одређују координате и надморску висину топова улрављача, ако то већ нису извршили. При томе тачност треба да је застунљена у толиком степену, колико може -да да око и рука — тачност игра у раду велику улогу. 2. Мере угловна растојања на начин како је показано при давању правца осматрачким дурбинима а затим на познатн иачин дају та скретања топовима и управљају их на циљ. Напред су изложена три начина за одређивање угла и — угловног растојања и командир бира који му јо према прилици најпогоднији, имајући на уму, да је начин под з. увек тачнији, јер не утиче набраност папира — изгужвана карта на рад, нитн читање угломера и т. д. �Гађање помоћу високих тачака распрскавања 3. Одређују и уображеног циља; управљача до циља. угао за своје топове. 55 релативну висину између топова управљача изналазе топографску даљину од топа Из ова два податка срачунавају месни Тако по сл. 1. било би: За 1. батерију : надморска висина /.; = 412 м., топограф. даљина Д\ = 5750 м. За 2. батерију: надморска висина 2, = 415 м., топограф. даљина Д”т = 6000 м. За 3. батерију: надморкса висина 23 = 394 м„ топограф. даљина Д"’, = 6025 м. и онда је месни угао уображеног циља: 570—412 за 1. батерију — ~ ~ — 27 хиљада. 570—415 . ^ за 3. батерију -----= '2п хиљада. о 570—394 за 2. батерију ----------- = 29 хиљада. о На тај.^ачин командири имају правац, месни угао и даљину. Природно је да има;ју и, деривацију за дотичну даљину и остале табличне цодаткф Треба само да имају још и утицајне елементе на путању,, па да срачунају потребне лоправке за правац и даЖину и да отиочну гађаље. Како се то све изводи, у овоме се члакку не даје, јер то није његова сврха. Најзад, командири пристунају допуни припреме, одређујући поједине скокове у табличном углу или на даљинару и на темлирању ако Лзе даљина или висина тачке распрскавања повећа за сто метара.' Припремају приборе за лако срачунавање елемената као што је прибор за топографско осматрање и т. Д; 4. Извршење гађања. Командири су спремили елементе и гађањс може почети. Даје се веза једноме кома’ндиру са бочним осматрачима или му њихова осматрања .преносе из штаба дивизиона. Осматрачи су спремни да осматрају гађање — њихови су дурбини у одређеном правцуш под датим нагибом управљени иа помоћни циљ. Осматрачи осматрају само по своме правцу, а један осматра и висину тачака распрснућа према хоризонталном кончићу свога дурбина. Ос.матрач, који осматра висин.у распрскавања, најбоље је, да је што ближе батерији. �56 Артилериски Гласник а) Осматрање правца и даљине. Како |Се изводи рад да се дође до правца и даљине, навешће се један пример. Нека отпочне гађање 2. батерија. К0. мандир 2. батерије са спремљеним елементима избаци два зрна, колико да се осматрачи снађу т. ј. да виде, да ли ће се распрскавања дешавати у пољу вида љихових инструмената или ће скретати инструменте од устаљеног правца. Најбоље ,је да инструменти остану непомични а да се сва читања врше у самоме окулару. Често пута, да би се до овога дошло, командир ће после ова два зрна да изврпш извесну промену на елементима гађаља. Кад је све ово евршено и осматрачи јаве да могу осматра'ти гађање, командир испали 0 до 12 метака својим топом управљачем. Испаљивање треба да буде рафалима по 2, з или 4, али ипак таквом брзином да је осигурано добро осматрање. И нека су осматрачи јавиЗги за топ управљач 2 . батер и је‘податке по еледећем прегледу: с 0 "о Осматрање у хиљ. Командир нашао у метрима Д е с ^ о (Јј леви 0, С редљ е По По П о п р ав к а Ц П о п равцу та ч к а р а с с смислу висини ел е м е н а т а о. “ П р а ва ц В ис П р а в а и В ис к ам .а 8 1. ДесЗб 6 Дес51 2. „ 30 9 „ 42 3. „ 36 8 „ 34 4. „ 44 7 „ 43 •5. „ 38 3 „ 28 6. „ 41 2 „ 39 7. „ 36 -1 „ 47 8. „ 41 4 „ 44 9. „ 35 —3 „ 15 10. „ 37 5 „ 39 11. „ 40 2 „ 46 12. „ 50 1 „ 50 Дес. 180 „ 160 „ 190 „ 230 „ 205 „ 220 „ 190 „ 220 „ 175 „ 200 „ 210 „ 260 —150 -110 — 50 — 75 — 10 — 60 -140 — 80 4- 40 — 70 -100 — 80 72 88‘5 83 77‘5 55‘5 50 335 61 22-5 66-5 50 44-5 Десно 34 Ј1ево 34 хиљад. хиљ. Висина 3 Месни хиљ.над. угао смањи ^а 3 Подба- хиљ. цајна П овеК ати ин у и 75 м. темдаљ п. з а7 3 м . Из прегледа се види да комаидир треба да поправи: Правац за 34 хиљад. лево; Виоину да спусти за 3 хиљад.; Даљину да повећа за 75 м., па да му средља путаља највероватније пролази кроз изабрани помоћпи циљ у ваздуху. ,же се највероватније, јер се и при најбољем раду тачност то.шка не може добити да се са сигурношћу може тврдити да средња путања пролази кроз изабрану тачку. Кад је командир 2 . батеријс избацио одрсђени број зрна дооио податке осматрања, ои врши потрсбПа срачунавања �Гађање помоћу високих тачака распрскавања 57 а спедећи командир, кога одреди командант дивизиона, врши гађање на исти начин. То исто учини и поспедњи командир. За тим дају потребне команде те и остала оруђа доводе. у паралелност са топом управљачем. Тако су командири дошли до потребних елемената за гађање на помоћни циљ. Ако сада очисте правац и даљину и одреде промену сГУо, онда могу вршити пренос гађања на циљеве, који се буду појављивали на зони осматрања. Како се то врши, видеће це мало ниже. б) Висина тачака распрснућа, Напред је казано да један од осматрача треба да осматра погодке и по висини и да јавља осмцтрања у хиљадитима. Командир батерије добивши осматрања но висини, изналази висину средње тачке распрскаваља, Из тога што познаје месни угао {односно надморскуТикшну дотичне осматрачнице) уображеног циља од те оематрачнице,' своди висину за хоризонат батерије по 'слеДећем. Напред је^ наведено да је осматрач Ох достаћио осматрања.по висини^оцћдЈо у хиљатртшачч6, 9, 8, 7, 3, 2 , —1, 4, —3, 5, 2 и 1. Комавдир одреди ,ередњу вивину, која је у овом случају —3, Ј, 2, '2, 3, 4 т. ј. з + 4 — 3.5 хиљад. Месни угао осматрацнице ’је 21 х. па је 21 + 3.5 = 24.5 над хорнзонтом осматрачнице. У метрима то је 24.5 X 5.5 = 134 м. а релативна висина осматрачнице и 2. батерије јесте 454 — 415 = 39, те је 134 + 39 = 173 метра средња тачка распрскавања над хоризонтом батерије. У хиљадитпма ово изражено износи 173 : 6 = 29- хиљад. или висина средње тачке распрокавања је за з хиљад. изнад линије циља код 2, батерије. Према овоме и поправка се изврши. Напомена. — При извођењу гађања могу се по.јавити ови случајеви: 1. Правац средње путање добар; Висина средње тачке распрскавања добра (нула); Даљина средње тачке распрскавања добра. Значи у пројекцији поклапају тачку А т. ј. хоризонталну пројекцију циља. Тада поправке не треба, јер средња путања пролази кроз уображени циљ. 2. Правац средње путање није добар — десно или лево. Висина средње талке распрскавања добра. Даљина није добра — кратка или дугачка, У овом случају ваља поправити правац и даљину за потребну величину наравно повлачећи и темпирање паралелно даљнни. �Лтл-гттпопигчш Глапните. 3. Правац средње путање добар. Висина није добра — изнад или испод. Даљина добра. Треба дејством на.месној справи за нотребну величинт снустити или издићи средњу тачку расирскавања, те да псклопи са циљем. 4. Правац средње путање није добар'— десно или лево Висина средње тачке није добра — изнад или испод' Даљина није добра — кратка или дугачка. Треба помоћу месног угла поправити висину, а по том правац и даљину. Овај је случај узет у напред наведеном примеру, јер је средња тачка распрскавања десно, висина над циљем за 3 хиљ. (мала количпна али ипак постоји) и даљина средње тачке распрскавања мала, 5. Најзад може се још ^есити: Правац није Добар а дагљина и висина добре, тада се лоправћ само правац; Пра)Јац 'добар, висина добра а даљина није добра, треба даљину поправити узимајући и темпиран.е пара- ш лне^ / Ове поправке треба добро уочити. Оне се врше, иопгго се избаци 6 до 12 зрнгг и обично то .је довољан број да се са великом вероватноћом може узети да је средња тачка распрскавања доћедена у цфљ или у непосредној близини његовој. • 6. Чишћење елемената. Нека је на сл. / ; у Т топ, у М уображени циљ, у В иродор на хоризонту топа средње путање, која иролази крои помоћни циљ. 8 је месни угао помоћног циља, који не треба да пређе никада више од 00 хиљад. (Препоручује се обично да тај угао буде два пута већи од табличног угла за даљину до уображеног циља израженог у степенима) и I нека је таблични угао за даљину топографску Т Р односно за даљину цпља Т М (Правило о заокретању путања). Питање је овде: да ли треба узети при чишћењу елемената топографску даљину Т В. или Т Р? 0 овоме треба размислити и опитима проверити, па да се донесе закључак. Теориски расматрано ово питање изгледа да је исто решење у оба случаја или са врло малом разликом узела се једна или друга даљина. са врло малом разликом узела се јсдна или друга даљина. Нека јо командир батерије но извршеној поправки дравца, висине и даљипе добио даљину I), Ову даљину он повећава, т. ј. п[)одужава .средњу пута[г.у до н.спог н[)одора кро® �Гађање помоћу високих тачака распрскавања 59 хоризонат топа. Да би то постигао, треба знати величину Р В. Из слике 3 види се да је приближно: М Р, мје таблични падни угао за даљину О, па је и Р В М Р. Р В = |д ш . С друге стране зна се да је М Р = 2 —2 (, гдје је 2 надморска висина уображеног циља а 2 ј надморска висина 2 — 2, топа управњача, те је и Р В = — () . На сл. 1 за 2. ба1д м = терију било би : Р В 570 - 415 155. 1д ш 1д » И онда домет за дотичну елевацију је, ако се обележи Р В = К: «. . А = 0 + К. Из овога сб вид^г дц ће средња путања проћи кроз тачку В, која је у хбризонту топа, кад год се доведе да нролази кроз тачку М т. ј. кроз циљ у ваздуху. На таЈ начин добије Ое с ауглом а |домет у даном случају под извесним околностима Л = О + К. Међутим у таблицама гађања углу а одговара некакав други домег д, . Отуда се сада своди све на то, као да се је гађало на известан циљ на топографској даљини Д а да је добијена коректурна даљина Л , .. У другом случају, чим се .заврши гађање, треба добијену даљину сматрати као коректурну даљину а даљину Т Р као топографску. даљину. Отуда би овај случај био повољнији, јер се избегава срачунавање краја К код путање. Даљи поступак ири чишћењу елемената по правцу и по даљини је прост и треба да је познат. Своди се на овоме: да се из коректурне даљине у првом случају издвоје утицајни елементи као разлика почетне брзине ( 6У0 ) због температуре барута, Јм, бр, \УХ и евентуално због упаљача, а у другом случају све то и месни угао и нека >су све те поправке садржане у броју М. Сада треба додати коректурној даљини број М са обрнутим алгебарским знаком да би се добила очишћена даљина, Између очишћене даљине и топографске даљине ностојаће извесна разлика. Та разлика јесте последица непбзнатих узрока, који леже поглавито у исхабаности оруђа и врсти употребљеног 'барутног пунења и делимице и у по- �Артилериски Гласник за известан број. Јер овде је домет измењен за раалику®? међу тонографске и очишћене даљине, па се пита, колика је промена лочетне брзине изазвала ту разлику. Чишћење елемената по правцу је просто: треба издвојитц све поправке као због ветра, због косине точкова ако постоји због деривације; са промењеним алгебарским знаком додати их јтловном скретању, па што се добије, то је чист правац. 6. Пренос гађања. За пренос гађања пбтребно је да се зна на карти или плану место циља, па који ђс са шк-нети гађање. Ако је мала раздика по. правцу и даљини између помоћног циља у ваздух^ и стварног циља, онда се може за пренос ватре употребити метода упрошћена— *.метода К. У сваком другом случају пренос гађаља бпва по методи 6 У0, јер је она много тачнија и ако спориј%-Како се пак то изводи у детаљу, може се наћи у уџбенику за припрему гађања. '& 1| а!,ључак- • Наведени начии гађања на иомоћни циљ у ваздуху наћк ће нарочито примсне при спреми положаја за одбрану, када се има довољно иремена на расиологкеЈву. Познато је да се је препоручивало како батерије треба и мстком да провере даљине до лоједшшх тачака, Тога данас више није потребно. Командир батерије треба да има елементе само за једну тачку. па ће бити у стању да ватру пренесе н а сваки циљ у зони свога дејства, само ако је та тачка пово.љно изабрана. Сврха овог гађања је првенствено и била да се избаце . утицаји аеролошки при и.збору циља сведока после извршеног гађања па какав заклоњени цил>. на који ће бнти иотребно да се понова гађа. Јер у случају потребе да се циљ понова гађа под другим атмосферским приликама, биће довољно, ако се избаце један до два нлотуна на уображени циљ сведок и *) Ако се више пута гађа из једног оруђа, на се сваки пут . срачуна б\70, свакако да ће се увск наћи разликс код тих промена почетне брзине. Али ако се нађе средња 0/1 гапие израчунатих, онда се може са изнесном сигурношћу уооти, да је утицај погреишо срачунатих ноправака отклошен и да Је промена настунила услед скривсиих узрока. �Гађање помоћу високих тачака-распрскавања 61 доведе се да ередња путаља да прође кроз тај циљ, после је лако пренети ватру на прави циљ. Само што у овом случају циљ сведок је био зависан од циља за гађање, јер се је бирао на средњој путањи, која је пролазила кроз стварни циљ. И ако се при садањем материјалу у опште не само код нас, већ у целом свету тако рећи, где је израда материјала ратна а материјал употребљаван, не могу очекивати резултати, који би напред наведено задовољили, ипак не треба мислити да се гађање помоћу високих тачака распрскавања неће моћи да примени. Оно ће у повољним приликама да да користи и с тога би га требало проучавати. Требало би лоставити себи задатке: на пр., како би се извршило гађање ради упоређења својства својих оруђа, ради упоређења „особина барута и т. д., применивши овај. начин осматрања и гађања. У закључку о овоме гађању" да се напомене још и ово: ако се нема при руци карта'добра, треба^је створити. Довољно је да се има једна основица и добра гледача са либелом шш само испраран батериски дурбин, па да се све маркантне тачке .на земљишту' обележе ца табли за крокирање. Тиме ое је топографским путем постћгло, да се имају подаци, које карта не бњморла д Г д Ц / У чланку се помиње прибор за рад помоћу двогубог бочног осматрања. 0 томе прибору биће речи доцније.* * При изради овога чланка корисно је се послужило »Главним упутом за артилериска гађања«, који је за сада званични пропис код француске артилерије, и чланцима из француског часописа »Кеуие б’ агИНепе«, а нарочито чланком команданта дивизиона 155 м/м дуг. топова г Р. Ма18опз-а, коме се овим путем захваљује. Г. Р. Ма18оп8 наводи један пример, да је извршио гађање из топова 155 м/м и после коректуре на помоћни циљ у ваздуху (граната Р. А., пунење 0 барута В,65) на 7500 м. даљине и 235 м. надморске висине •пренета је ватра на циљ удаљен 8025 м. на надморској. висини 17 м.; угловно растојање између праваца једног и другог циЉа 16 хиљад. и добијена је група погодака, чији је средн.и погодак био пребачајан за 8 м. (око једног вероватног скретања) и лево за 6 метара (а Ш. то је 0.75 хиљадите). �62 Артилериски Гласник П ољ ска М етеоролош ка станица систем Ламбрехт. и њена примена за наше таблице гађања. Таблице гађања свију наших оруђа срачунате су Са претпоставком, да се гађа при једним и истим условим а то су: ■ ’ Температура ваздуха +15°С . Барометарски притисак 750 т ш . Тежина литра ваздуха 1,210 гр. Влажност ваздуха 50%Ветар, правац и јачина 0, т. ј. у ваздуху потпуна тишина. Апсолутна висина места батерије око 150 м. За оруђа пореклом из фабрика бивше Аустро-Угарске апсолутна висина места батерије је 127 м., а за оруђа пдреклом из француских фабрика ова је висина 150 м. изузев за брдске топове 65 мм. М. 1906. год. за које имамо двојаке таблице, и то једне за апсолутну висину 150 м. (зване алжирске) и друге за апсолутне висине 1500 (зване атпијске). Сви из искуства знамо, да ће горе наведени услови врло ретко наступити при извршењу гађања, већ ће бар један, ако не и сви бити измењени. Температура ваздуха за наше прилике кретаће се од — 20° до + 45°С. Апсолутна висина ретко ће кад бити 150 м., већ скоро увек већа. Барометарски притисак већи или мањи од 750 мм. Тежина ваздуха већа или мања од 1,210 гр. Ветра ће готово увек битћ са већом или мањом брзином и са веома различитим правцима. Све ове промене дневних услова испољиће и свој утица) на извршење гађања, поглавито на домет и правац. Да бисмо овај утицај могли да отклонимо још пре почетка гађања, т.јј. у припреми елемената за гађање, изра’ чунате су за с в а , оруђа таблице поправака за даљину и правац због дневних утицаја. А да би могли да искористимо ове таблице поправака потребно је да имамо средсгва, помоћу којих можемо да сазнајемо — меримо ове дневне услове. �Пољска метеоролошка станица систем Ламбрехт 63 У нашем наоружању постоје ова средства прикупљена у једну станицу названу .Пољска Метеоролошка станица система Ламбрехт“. Овакове станице за сада имају сви наши артилериски пукови, а често и поједини дивизиони. Пољска метеоролошка станица система Ламбрехт састоји се из: Кутије од лима у виду ранца, Термометра, Барометра, Хигрометра, Анемометра — ветромера, Клина за вешање станице, Листића за индивидуалне грешке прибора. Како је станица преносна, мерења се могу вршити зе сваку батерију код саме батерије, или са једног сталноместа у непосредној близини дивизиона, а батеријама се поа даци дају телефонским путем, кад зато наступи потреба илг у одређено време један пут два или више пута, најобичнији три пута преко дана. Ако /је овако устројено мерење, онда Ламбрехт. Ку т и ј а , направљена од лима са поклопцима са нредње и доње стране, који се за време употребе отварају. Испод ових поклопаца израђени су поклопци од мреже од жице који се за време употребе не отварају. У унутрашњосту кутије утврђени су поједини инструменти или стално или само у лежиште у д е ш е н о д а се инструменти не помераји при транспорту. Кутија је са задње сгране снабдевена каишима и удешена за ношење на леђима као обични ранац. Пренос станице не врши се никада везане на возу, да би се сачувала од квара који проузрокују потреси воза. Није препоручљиво да се носи ни на леђима јахача. Јахач је може носити само у крајној нужди. Најбоље је, да је носи пешак ■на леђима. При употреби поставити је вертикално обешену о клин, жоји 'се утврђује у дрвени стуб, стабло дрвета или зид зграде и ограде. При намештању избегавати, да сунчани зраци падају непосредно на инструменте. Ако се употреби зид, гледати да се кутија не ослања на зид и да зид није влажан. �А тугшТРПИСКИ Гласник Т е р м о м е т а р је стаклена цев, која на доњем крат има куглу напуњену живом а горњи де крај заливен, пошто је ваздух истиснут загревањем живе. Ова је цев утврђена на порцуланску плочу, на којој су поделе од 0 на више до + 50» и од 0 на ниже до — 30°. Термометар служи да покаже температуру ваздуса у свако доба. Мерење температуре врши се простим читањем поделе где је стао горњи крај живиног стуба. Поделе на стакленој плочи одговарају Целзијусовој скали и чита се + 30°С , (плус 30 степени целзијусових). Овакових термометара свака станица има 3 комада од којих је један у раду а друга два су у резерви. Ови су Смештени у горњој прегради кутије. Ради сигурности у мерењу температуре препоручљиво је упоредити све термометре са термометром оближње метеоролошке станице било војне било државне и ако се грешка покаже убележити је, да би се могла узимати стално у рачун. Б а р о м е т а р утврђен је са десне стране у унутрашњости кутије. Барометар се састоји из металне кутије, казаљке и скала са поделама од 720 до 810. У спољној металној кутији смештена је друга металаа. кутија од танког еластичног лима која има то својство да се при промени ваздушног притиска угиба и исправља — креће V једну или другу сграну. За ову металну кутијицу помоћу полужице везана је осовина кччаљке. Казаљка покретом кутијице креће се и сама и својим врхом на подели плоче показује величину барометарског притиска у даноме моменту. Како се барометарски притисак мења готово рећи свакога момента, то се и метална кутијица а са њоме и казаљка креће непрестано, те простим читањем броја, према коме се је задржао тањи крак казаљке, чита се величина барометарског притиска у тренудку, када се врши мерење. Барометар је испитан и упоређен са барометром живиног стуба, и његово одступање одређено је и уписано у прегледу, који треба да има свака пољка станица. Ако овог прегледа нема уз станицу потребно је извршити упоређење баромегра од живиног стуба код које сталне станице. Упорођење вршити више дана, и ако се покаже разлика у читању забележити је са њеним знаком + или — и узимати је доцније при раДУ у рачун. \ �Пољска Метеоролошка станица систем Ламбрехт Промена барометарског притиска наступа или услед промена у ваздуху на једном и истом месту, где барометар стоји, или услед промене места самога барометра, т. ј. услед премештања барометра са једног места на друго веће или мање апсолутне висине. Према својој конструкцији барометар наше пољске метеоролошке станипе налази своју . примену за места, чија апсолутна висина није већа од 500 м. Како ће се наша гађања вршити често и на апсолутним висинама већим од 500 м., то овај барометар није подесан, зато би уз његодносно на м еоо њега требало имати џепни барометара инероид са годелама од 560 до 790 мм., чије је устројство асто као и овог, а и читање се врши на исти начини. Х и г р о м е т а р налази се са леве сгране унутрашњости лимене кутије. По својој конструкцији сличан је барометру, само место металне кутијице има низ влакни-длака, који својим протезањем или скупљањем под утицајем водене паре у ваздуху а помоћу казаљке и подела на скали показују степен релативне влажности у ваздуха. На његовој скали читамо бројеве од 0 до 100. Ако је казаљка стала на 0, значи, да у ваздуху нема ни мало влаге, већ да је потпуно сув, а ако је казаљка према броју 100, значи да је ваздух потпуно засићен воденом паром. За наше прилике ове крајности су врло ретке, обична је влажност ваздуха око 50%—75% или другојачије речено; релагивна влажноет је % до %. Како су таблице гађања рачунате за влажност ваздуха 50—75%, то се најобичније при прикупљању дневних услова о хигрометру не води рачуна, т. ј. он се не чита. Топлота ваздуха, барометарски притисак, а донекле и влажност ваздуха одређују густину ваздуха — тежину ваздуха. Напред смо казали, да је при изради таблила за гађање постављен услов, да је температура ваздуха + 15°С, барометарски притисак 750 мм. и влажност ваздуха 50%- При овим условима тежина једног литра ваздуха је 1,210 гр. На п о м е н а : По француским таблипама гађања тежина литра ваздуха под горњим условзма је 1,208 гр„ а по таблицама гађања за оруђа Аустриског порекла је 1,210 гр. Ова разлика произлази отуда, што су таблице гађања рачунате за франц. оруђа на апсолутној висини 150 м. а за аустријска на 127 м. �66 Артилериски Гласник И зм е н и л и с е м а к о ји о д г о р њ и х у с л о в а — т е м ператипа и ли б а р о м е т а р с к и п р и г и с а к — и з м е н и ћ е с е и т е ж и н а литпа в а з д у х а . К а к о и к о л и к о с е м е њ а т е ж и н а в а з д у х а д ају „одата, з а о р у ђ а А у с г р и јс к о г п о р е к л а „ Т а б л и ц е п о п р а е а к а , т а гЈ(.,.. Б р . 1 “, а з а о р у ђ а Ф р а н ц у с к о г п о р е к л а „ г р а ф и к о н Б р. 2« к о ји з а н а ш е п р и л и к е т р е б а с а д о њ е с т р а н е п р о д у ж и т и про’ с т и м п р о д у ж а в а њ е м л и н и ја д о б а р о м е т а р с к и п р и т и с а к 5 50 мм« д а би с е с а њ и м м о г л о р а д и т и . Р а д с а о в и м а је следећи : ’ П о т а б е л и б р . 1.: П р о ч и т а н и б р о ј т е м п е р а т у р е наћи у л е в о ј в е р т и к а л н о ј р у б р и ц и , а п р о ч и т а н и б а р о м е т а р с к и прит и с а к у п р в о ј и л и п о с л е д њ о ј х о р и з о н т а л н о ј р у б р и ц и . Од б р о ја т е м п е р а т у р е и ћ и х о р и з о н т а л и о у д е с н о , д о к с е не доће д о в е р т и к а л н е р у б р и к е б а р о м е т а р с к о г п о и т и с к а , гд е прочит а т и б р о ј, к о ји п о к а з у је т е ж и н у л и т р а в а з д у х а . На пр.: З а прочитину температуру+15°С и барометарски притисак 750 мм налази се у таблици бр. 1 тежина литра ваздуха = 1,21, а за прочитану температуру — 15° а баром. притисак 640, тежина литра ваздуха износи 1,15. Даљи рад по таблипи бр. 2. Ако се боље загледа у таблицу бр. 1 видеће се да је тежина литра ваздуха изражена само са два десетна места, док код француских таблица биће са три, но то не мења ствар. По графикону бр. 2. исто тако треба имати температуру и барометарски притисак и при раду у натпису наћи број, који показујетемпературу, а са странеброј, који показује баром. присисак. Линијама испод ових бројева ићи ка средини графикона док се ове не пресеку. Кроз пресек овихдвеју линија, или у н>еговој непосредној близини пролази једна од косих линија. На овој линији наћи ће се број, који показује тежину литра ваздуха у даном тренутку. Но за израчунавање пооравке домета не узимати овај број, већ број, који показује равлику између ове тежине и нормалне тежине ваздуха (1,208), а то стога, што су таблице поправака израчунате за разлику тежнне од 100 милиграма. Пример за 75 мм. пољ. топ М. 1912. год. температура 0 барометарски притисак 710 мм. наћи тежину литра ваздуха. По графикону на стр. 56, за температуру 0 и притисак 710, тежина литра ваздуха је 1,200 гр. а лево од овога броја читамо — 8. Овај број показује разлику између нормалне и °ве нађене тежине. У таблицама поправака стр. 10 види се, да је израчуната поправка домета за 0,100 гр„ да се нађе поправка за коју>другу разлику (овде 8) послужити се интерполацијом. �Пољска Метеоролошка станица систем Ламбрехт 67 За већи број оруђа у нашем наоружању израчунате су поправке за даљину због промене тежине ваздуха и дате су у виду таблица поправака. Али ако ових таблица за извесна оруђа нема са мало труда могу .се израчунати служећи се формулом: (10 _ <1По а одавде В По (1По (1Б = 0 (— К По (10 — је величина поправке коју треба наћи. Б — је даљина за коју се тражи поправка. «1По — тежина ваздуха у даноме тренутку. По — нормална тежина ваздуха (1,210—1,208). К — коефициенат, чија вредност није стална, али се лако израчунава из формуле: И ^ З ш јО - с ^ 5 т 6 соз с У овом обрасиу (с) је таблични угао а (0) је таблични падни угао. Да је заиста горњи образЗц применљив за сва оруђа, проверићемо га за једно оруђе, које има израчунате поправке. На пр. Експлозивно зрно АС 7 5 т т К/2. М. 1897. год. за промену тежине за 100 милиграма, (т. ј. у даном случају тежина ваздуха је само 1,108) а за даљину од 6000 т има попкравку даљине 157 т . (стр. 98. таблица гађања 75 т т пољ. топова М. 97. г.) Применом предњих образаца добићемо за с (6000ш) = 12°1Г, а 9 = 17° 26' (стр. 94. и 96.) к = Зт(8 — с) Зш (17° 26’— 12° 11’) Зш б соз) З т 17° 26’ соз 12° 11’) 1о§ К = 1о8 5 т 5 ° 15’ — (1о§ 8 т 17°26Ј-1о§ соз 12° 11’) 108 8 т 5° 15’ = 2,96143 1оК З т 17°26’ + 1о8 соз 12° 11’= 1.46662 1,49481 одавде је К = 0 312 Заменом вредности К у горњој формули добиће се: 4 О = Б (— 0.312 ""У~~) П„ — нормална тежина ваздуха је 1,208 а. �68 Артилериски Гласник По 1,208 Б = 6000 те из овога Б = 6000 (— 0 312. 0 084) = — 157 И овим путем нашли смо исти број 157 т са знаком — Претпоставка је да је ваздух лакши за 100 милигравд" зато ће зрно даље летети за 157 т , а да се доведе у ци^ смањити даљину за 157 т Дакле образац је потпуно применљив. Да би се израдиле таблице поправака треба наћи поправку за 1000, 2000, 3000. 4000 и т. д. до краја домета а за промене тежине од 25, 50 и 100 милиграма и уредити таблицу по форми таблица 75 т т пољ. топ. М. 97. год. Како је тежина ваздуха функција температуре и барометарског притиска, то таблице изложене под бр. 1. у >Таблицама за прорачун балистичких и атмосферских утицаја" за оруђа пореклом из аустријских фабрика или Графикоп бр. 2. за француска оруђа, могу послужити за ма које друго оруђе, зато копирати и унетц у таблице за оруђа која немају ове податке, а утицај на даљину прорачунати по предњем излагању. ! Дакле да би се нашла тежина литра ваздуха треба да се зна у главном температура ваздуха и барометарски притисак у времену, када хоће да се врши гађање, а зато служе термометар, барометар и хигрометар. Овако би прост и једноставан рад био, кад би сваки извршилац гађања — командир батерије— имао своју пољску метеоролошку станицу, но то ће врло ретко бити случај у ратним приликама, најчешће ће станица бити код команданта дивизиона или код једне батерије, која ће осталим батеријама податке о температури и барометарском притиску достављати телефоном. Но услед тога што батерије неће бити на истој апсолутној висини на којој и станица, то и температура и барометарски притисак код станице неће бити једнаке са онима, које би биле код батерија, јер се са променом апсолутне висине мења и једно и друго, то је потребно свести температуру ваздуха и барометарски притисак метеоролошке станице на онај, који је стварноу батерији. П оступакза ово је следећи: С в о ђ е њ е т е м п е р т у р е . Правило: „Променом висине од 150 метара мења се температура ваздуха за 1°С., и то идући на више температура опада, идући на ниже темиература расте". • �Пољска Метеоролошка станида систем Ламбрехт Према томе треба наћи разлику у висини између метеоролошке станице и батерије, ову разлику поделити са 150, добијени количник даје поправку температуре. При овоме водити раиуна о знаку поправке. Пример: Метеоролошка станииа на апсолутној в и с и н и 350 м. јавља: температура + 20°С. Кад је батерија на апсолутној висини 650 м., колика је температура? 350 — 6 5 0 = —300 м. — 300 : 150= —2 — 2 је број којим треба поправити јављени број за темперадуру то јест: + 20 — 2 = 4-18 Или, пошто је батерија виша за 300 метара од станице то ће температура код батерије бити нижа за 300 : 150 = 2°С. Н а п о м е н а : За мање разлике у висини, које не прелазе 200 м. не вршити свођеше температуре, јер су и таблице поправака израчунате за различите температуре од 5° до 5°, те при употреби табеле бр. 1 треба број, који показује температуру повећати или смањити ка ближем броју, који је уписан у ове. На пр. температура измерена је + 17, треба је заокруглити на + 15. Овим учињена грешка у даљем раду неће утицати много на поправку домета. А ако се хоће апсолутна тачност онда при употреби графикона или табеле служити се интерполапијом. С в о ђ е њ е б а р о м е т а р с к о г п р и т и с к а . И овде правило гласи: „Са променом висине од 100 метара мења се барометарски притисак за 9 мм. и то са растењем висине опада притисак и обратно са опадањем висине расте притисак“. Да се одреди барометарски притисак код батеоије треба наћи разлику између апсолутне висине метеоролошке станице и места батерије, ову разлику поделити са 100, добијени количник помножити са 9 и производ нам даје поправку барометарског притиска за батерију. Водити рачуна о знаку поправке по горњем. Пример: Метеоролошка станица на апсолутној висини 350 м јавља, барометарски притисак 730 мм. Батерија на апсолутно висини 650 м. Колики је притисак код батерије? 300 — 650= — 350 м. — 350 : 100= — 3,5 — 3,5X 9 = - 3 1 , 5 Барометарски притисак код батерије биће: 730 — 31,5 мм. = 698,5 мм. Или, кад је батерија виша од станице за 350 м. онда ће барометарски притисак бити мањи за: <350 : 100)Х 9= 3,5X9 = 31,5 ммт.ј. биће 730—31,5 = 698,5 мм. 'I . �Артилериски Гласник 70 В е т р о м е р — а н е м о м е т а р састоји се из: Ветроказа, Ветрометра и Бусоле. Ветроказ је начињен у виду стрелице са двема плоЧи. цама састављеним са стрелицом у виду ластиног репа и осовине помоћу које се намешта у горњи построј ветромера На осовину је утврђена једна казаљка помоћу које се чита угао правца ветра, кад и ако би се овај срачунавао по бусоли Ветроказ служи да покаже правац од куда ветар дуВа јер ветар ударајући у плочице одржава правац стрелице супротно свом току. Ветромер се састоји из вертикалне осовине, за коју је утврђен равнокраки крст. На краковима крста утврђене су издубљене нолулопте. На доњем делу осовине налази се справа за показивање обртаја, удешена тако да број обртаја претвара у пређени пут изражен у метре. Утицај ветра на полулопте чини да се осовина креће и у колико је ветар снажнији, обртање ће бити брже. Справа за показивање пређеног пута има три казаљке и три скале у виду круга: Највећи круг са највећом казаљком има поделе од 0—100 и показује пређени пут ветра у метрима. Друга два круга су једнака ' и имају једнаке казаљке као и једнаке бројеве од 0—10. Лева од ових подела паказује број стотине метара пређеног пута, а десна број киломегара пређеног пута. На горњем крају стожера постављена је једна кружна плочица са поделама од 0 —360°. Поделе су обележене са 0°, 90°, 180° и 270°. Плочица са поделама и казаљчицом на ветроказу служи, да покаже правац ветра кад је ветромер оријентисан по северу. На обиму кутије са десне стране налази се ручица помоћу које се ставља ветромер у рад, а и прекида рад, а са леве стране је једна шипчица са опругом помоћу које се враћају казаљке у основни положај 0. Полулопте, браник и ветромер везани су главним стожерсм, помоћу кога се цев ветромера поставља на штатив — обичан штап. Као саставни део ветромера рачуна се и бусола, која служи за оријентисање ветромера и одређивање правца ветра у .односу на стране света. П о с т а в љ а њ е в е т р о м е р а з а р а д . Обичан ДР" вени штап дебљине око 2—3 см. а висине до 2 метра побија се вертикално у земљу на месту потпуно изложеном ветруВисина побијеног штапа не сме бити мања од висине онога �Пољска Метеоролошка станица систем Ламбрехт 71' који ради са инструментом, јер ако. је мања, овај би својим стајањем код инструмента утицао на промену правца и јачине вегра. Горњи крај штапа треба зарезати тако, да се на њега може наместити око бусоле а изнад овога стожер ветромера, и утврдити потезањем шрафова за утврђивање. На намештени ветромер са горње стране носача намешта се ветроказ својом осовином у рупицу кружне плочице. Овако намештен ветромер треба оријентисати. О р и ј е н т и с а њ е в е т р о м е р а . Бусоаа пошто се намести на статив, оријентише се према северу, потом се шрафом за утврђивање утврди да се не помера. Када је бусола оријентисана, приступа се оријентисању ветромера, што се врши на тај начин, кад се 0 поделе кружне плочице доводи према северу бусоле. Но за практичан рад поступити по ниже изложеном. С т а в љ а њ е в е т р о м е р а у рад. Чим је ветромер по горњем намештен, ако има и најмањег ветра у ваздуху, ветроказ ће одмах својим врхом заузети правац од куда ветар дува, а полулопте ће се одмах почети да окрећу у правцу испупчених страна. Да би се покрет полулопте пренео и на механизам ветромера треба ручицу са десне стране покренути на ниже, када ће се и све три казаљке ставити у покрет и обележити пређени пут ветра односно брзину ветра. О д р е ђ и в а њ е б р з и н е ( ј а ч и н е в е т р а ) . Чим се је механизам ветромера ставио у рад, треба одмах ставити у рад сат-хронометар (ако нема хронометра онда се користити обичним џепним сатом, који има секундну казаљку, да би се могло што тачније да одреди време) и пустити да ветромер ради најмање три минута. По истеку овога времена треба зауставити хронометар и ветромер; ветромер се зауставља повлачењем десне ручице на више, када ће све казаљке стати, а полулопте ако има и даље ветра продужиће окретање и даље. Сада прочитати на показивачу колики је пут ветар прешао за ово време од 3 минута. Чим се погледа у показивач видеће се, да су све три казаљке прешле известан пут, и то мала десна задржала се је на своме путу рецимо између 0 и 1 што значи, да је пређени пут мањи од 1 километра. Загледа ли се лева мала казаљка видеће се, да је стала рецимо између бројева 7 и 8, т. ј. пређени пут је већи од 7 хектометара. За колико је већи показаће велика казаљка, која је, рецимо, стала на број 20. те цело читање износи 0 километара 720 метара. Овај пут од 720 м. ветар је прешао за 3 мипута односно 180 секунди, а за једну секунду прећи ће 720 : 180 = 4 м. т. ј. брзина (јачина) ветра �Артилериски Гласник 72 V овом случају је 4 метрз у секунди јачиаа ветра израи<ава сеувек у метар секундама, т. Ј пређени пут за време 0д једне секунде. Овим путем одредили смо јачину ветра, треба да одре« димо још смисао — правац. О д р е ђ и в а ње п р а в ц а в е т р а . Врши се одређивањем угла измећу правца гађања и правца ветра. Да би се видео поступак за ово треба се опоменути да у наоружању постоје две врсте таблица поправака и то: таблице поправака за ору|а пореклом из аустроугарских фабрика и из француских фабрика. Одр е ђ ива ње п р а в ц а ко д т а б л и ц а г а ђањаз а о р у ф а п о р е к л о м из А у с т р и ј с к и х ф а б р и к а , Правац ветра је одређен, кад се зна угао који ветар склапа са правцем гађања а и страна од куда долази у односу на правац гађања. Утао, који ветар склапа са правцем гађања може бити по таблицама 0“, 2272», 45°, и 90°, а страна од куда вегар долази у односу на правац гађања може бити: спреда-супротно правцу гађања од позади — у правцу гађања с десна — унравно на правац гађања с лева — управно на правац гађања. с преда и са леве стране с преда и са десне стране од позади и са леве стране од позади и са десне стране. Ови односи чине смисао ветра. Да би се одредио угао и смисао ветра треба конструисатн — одредити угао који чини ветроказ са правцем гађања. При оријентисаној бусоли и кружној плочици по напред показаном упуту одредити правац гађања и обележити га страном света сл. 1. — југо-југозапад. Потом пројектоваги правац ветроказа на бусолу и обележити га (сл. 1.) С. 3. Конструисати ова два правца на парчету хартије, добиће се угао и смисао ветра у односу на правац вођења. Или за ово употребити једну таблу од дрвета или од кзртона, коју наместити на сгатив на месту где се намешта бусола. На табли израдити круг по сл.ици 2. и две покретне казаљке по слици 3 и 4 (ово може направити сваки са врло мало труда). Пре рада поставити казаљку „правац циља“ на 0, и овако намештену таблу оријентисати у правцу циља (средину нормалне зоне дејства). Кад је ветроказ заузео свој положзј дотерати према њему казаљку „правац ветра“. , Казаљке „правац циља“ и „правац ветра“ склопиће међу сооом Један угао, који може бити од 0° 221/° , 45”, 67У2° пли �Пољска Метеоролоппса станица систем Ламбрехт 73 '90° (читати најприближнији). Ако ветар дува спреда било са лева било са десна, али ако ветар дува од позади овај ће угао бити већи од 90°, чије вредности у таблипама нема а да би се могао и тај смисао искорисгити треба читати доп у н с к и у г а о до 180°, т. ј. угао који чине казаљка „прааац циља“ и краћи крак казаљке „правац ветра“. Овим путем измерена јачина, угао и смисао ветра потпуно је довољно за даљи рад по таблицама поправака за оруђа пореклом из Аустријских фабрика. Таблице поправака користити на следећи начин: . Претходно се одреди даљина циља, а потом према природи циља, зрно и пуњење, затим се искоришћују таблице Бр. III за поправку даљине и таблице Бр. V за поправку правца.' Таблица Бр. III. у натпису стоји „Ветар од позади смањити даљину за“ а у потпису „Ветар спреда — повећати даљину за“ значи да би се искористиле таблице треба одредити смисао ветра по предњем. Потом у заглављу и подглављу наилази се на ознаке углова 0°, 221/ / , 45° и 67‘/2° значи, према одређеној величини угла, на горе показани начин, искористиги пдговарајућу вертикалну рубрику. У заглављу или подглављу испоц-ивнад ознаке угла налазе се бројеви 6, 12 и 18 који означују јачину ветра. Таблица Бр. V у натпису стоји „Ветар са десне стране — смањити доњи добош за:“ а у потпису „Ветар с леве стране — повећати доњи добош за:“ Затим у заглављу и подглављу ознаку углова 2272°, 45°, 67‘/2° и 90° и изнад и испод ових бројева 6, 12 и 18 т. ј. јачину ветра у метар секундама. Ако се на показати начин одређена јачина ветра у бројевима не поклапа ни са једним од ова три броја 6, 12 и 18, онда поправку одредити интерполацијом. П р и м е р: Има да се изврши гађање пољ. батерије 80 мм. М. 5/8. Даљина циља 6.000 мет. Правац гађања југ, правац ветра са северо истока. Природа циља захтева да се гађа гранатом М. 15/15а. највеће пунење. Одредити смисао и јачину ветра. Да се одреди смисао окренути таблицу са кругом тако да 0 дође у правац гађања, а казаљку „Правац циља“ довести на 0. (сл. 5). Ветроказ ће се под утицајем ветра зауставити са стрелицом у правац С.И. Казаљку „Правац ветра* окренути тако да дође тачно испод ветроказа. Из слике, на овај начин конструисане, види се да је смисао ветра у односу на правац гађања с лева и позади А угао, из слике се чита, већи је од 90°, зато користити допунски �1 л глтт?лрг)иглш Гласник угао до 180° т. ј. угао, који склапа казаљке „правац гађања« са продужењем казаљке „правац ветра при чему ће се видети да је овај угао 45°. да се одреди јачина ветрв пустити ветромер и на показани начин одредити јачину. Нека је ова 9 м. у секрнди. Овим су одређени сви потребни услови за изналажеае поправке због ветра а то су: Даљина ниља 6000 метара Смисао с лева и позади под углом од 45 јачина 9 м.с. Треба нађи поправку даљине и поправку правца. За поправку даљине служи таблица Бр. III. Ова таблица је на страни 13 и 17. Страна 13 служи за највеће пуњење, а 17 за сва остала пуњења што се види из написа „Пуњење”. Претпоставком је условљено, да природа циља захтева највеће пуњење, зато користити страну 13. Из пронађених — измерених услова види се, да ветар дува од позади зато према натпису „Ветар од позади — смањити даљину' треба нађену поправку одузети од даљине. Поправка у главном зависи од угла, под којим ветар напада путању и од јачине ветра. Угао је одређен, он износи 45° зато даље радиги по вертикалној рубрици за угао 45°. Испод натписа угла исписати су бројеви 6, 12 и 18, кад би јачина ветра била ма који од ова три броја, требало би у реду испод тог броја, а према даљини 6000 метара наћи одговарајућу поправку, а то су бројеви, за јачину ветра од 6 метара 80, за јачину ветра од 12 мет. 160, а за 18 метара 240. Али, како нађена јачина није ни један од ова три броја (6, 12 и 18) већ 9, средина између 6 и 12, то ће и поправка бити између 80 и 160, зато ова два броја сабрати и поделити еа 2, т. ј. 80+160=240, 240:2=120. Број 120 је поправка, а како према горњем „даљину треба смањити' то ова попр,.вка добије знак —120 м. О д р е ђ е њ е п р а в ц а к о д т а б л и ц а г а ђ а њ а за о р у ђ а п о р е к л о м из ф р а н ц у с к и х ф а б р и к а . И овде се мора да одреди смисао ветра, угао под којим. он напада путању и јачина ветра. За одређивање смисла и угла помоћу бусоле рад је исти као и код одређнвања смисла и угла ветра за таблице поправака за оруђа пореклом из аустријских фабрика, само овде угао који чини правац ветра и правац гаћања читати у (градима) декаградима— од 0—40. Да би се могао користити даље графикон. При преносу угла на графикон сматрати да ]е правац геђања увек у правцу 0. Или и овде израдити �Пољска Метеоролошка .станица систем Ламбрехт 75 таблу са кругом сличну оној напред показаној, само се ова разликује у поделама, а те су поделе по слицн 6. Као и код првих таблица 0 означава правац гађања, а ма који други подео правац ветра у декаградима. За конструкцију угла правца циља и правца ветра користити казаљке по сл. 3 и 4. Док су се по напред изложеном могли да читају само извесни углови, овде се може читати ма који утао од 0 до 40 декагради. При одређивању смисла и угла за сваки дани случај оријентисати таблу са 0 у правцу циља, и казаљку „правац циља“ довести на 0, а према ветроказу поставити казаљку „правац ветра“. Ове две казаљке показаће угао, под којим ветар напада путању, као и смисао од куда је напада. После овога одредити јачину ветра на напред показани начин. За даљи рад користити графикон Бр III (3). Пр и м е р : Нека је измерени правац ветра 17, а јачина 9 м.с. Ветар с в о ј и м правцем и јачином утицаће и на даљину и на правац. По графикону се одређује стварна јачина у једном и другом смислу; да би се ово лакше разумело чини се нова претпоставка: нека ветар напада путању под углом 0 (20) декагради, т. ј. тачно спреда (позади) он ће имати утицај само на домет, ма који други угао имаће утицај и на правац и на даљину, и то у колико се више ближи углу 10(30) декагвади утицај по правцу биће све јачи, а утицај на даљину све слабији. Јачину овог утицаја показаће сам графикон, кад се јачинна ветра разло + и на његове компоненте, компоненте за даљину и за правац. Познато је, да се разлагање сила врши помоћу паралелограма сила. Код графикона овај паралелограм сила врло се лако конструише, јер су правци компонената већ одређени правцима; 0—20 компонента даљине и 10—30 комнонента правца. Сила је одређена јачином ветра, која је на графикону престављена круговима од 1 —10 идући од центра ка периферији. Правац силе ма којим углом од 0 -4 0 . За дани случај угао је 17 а јачина 9. Да се одреде компоненте, треба са правца 17 а круга 9 спустити управне на правац гађања 0—20, и на бочни правац 10 —30 и прочитати величину ових компонената (изглед овога види сл. 7) што износи по даљини 8, а по правцу 4. Сада одретити смисао ветра. Кад се зна да је 0 правац гађања а правац ветра дат углом, чимсе овај угао конструише види се од куда ветар дува. У примеру он је с десна и по зади, зато смањити и даљину и правац. I ■ « �76 Артилериски Гласник Ла би се нашле поправке даљине и правца, треба и овде одредити прво зрно и пуњење према природи циља, као и даљину до циља и затим по таблицама поправака наћи 0д. говарајуће поправке. З а сва оруђа пореклом из француских фабрика у Таблицама поправака израчунате су поправке за величину компоненте од 10 јединица, и обележене су поправка даљине са Ш х а поправка правца са УУу. Кад је величина компонента мања од Шслужити се интерполацијом, да би се одредила поправка. Нека је у даном случају даљина циља 5000 метара, а треба да се гађа шрапнелом. Одредити поправке које треба учинити за 75 мм. топ. М. 1912..г. Јачина компоненте за даљину нађено је 8. По таблици поправака за \У х— 10 а за даљину 5000 поправка је 132 м, {стр. 10 таб. гађ) а за \Гх = 8 биће 132X 8 = 1 0 5 6 10 У коју страну? Ветар од позади тежи да повећа домет, зато смањити даљину за 105 мет. Сличан је поступак и за правац. Но како за таблице гађања за 75 мм. М, 12 ове поправке нема, корисно је унети . је из табдица за 75 мм М. 97, а за одговарајућа зрна. И ових таблица за прорачун поправке даљине због уздужне компоненте ветра, и поправке правца због бочне компоненте ветра за поједина оруђа немамо, али користећи формулу можемо до њих лако доћи: З а даљину КБ Л О = \У х(1-) Уо соз с где је, <1п тражена промена даљине због уплива уздужне компоненте ветра. \Ух — уздужна компонента ветра. Уо — почетна брзина за зрно и пуњење. I време летења <зрна ц > п а за дату даљину. Б, за коју коју се тражи с — таблични угао за даљину Б. поправка. К извесан бројни коефициенат, који једнак К = - где је 0 — таблични падни угао за даљину Б с таблични тл ^илични угао за даљину ЂБ И овде ће се вредност ове формуле испитати помоћу гезултата једних већ постојећих таблица; �Пољска Метеоролошка станида систем Ламбрехт 77 Тако за експлзивно зрно, кратак упаљач за 7 б т т пољ. топ. за уздужину компоненту јачине ветра од 10т.с. и даљину 7000т поправка је 266 т . Заменом одговарајуће вредности у горњој формули добиће се: (стр. 45.—47. таб. 75 шш М. 97 г.) К 7000 (10 = 10 (28.2’ ;) 572 соз 23°8 Е ' *823°8’ 1? 37»3’ 1§ 23° 8’ = 0 ,4 28 18 37° 3’ = 0 , 755 соз 23° 8’ = 0 ,9 2 К = 428 : 755 = 0 ,5 6 4Б = 10 (28,2 ■ 7000. О, 56, 542. 0 , 92' 3920 = 10 (28,2 — — ) 497 = 10 (28,2 — 7,08) = 10X21,12 = 211 т По таблицама нађено је 266, а рачуном 211, грешке има али је ипак резултат доста задовољавајући. По правцу о (1У = МГу (I за исту даљину То соз с I = 28,2 соз с = соз 23°8’ = 0,91 7000 _Л 4Т = 10 (28,2 542. 0,91 ' = 10 (28,2 — 14,2) = 140т што преотворено у хиљадите чини 23/ооо, а у таблицама (тр. 53) читамо 25/ооо, дакле и овде резултат задовољавајући. Инд ив ид у а л на п о п р а в к а ветромера. Код сваке станице треба да се налази један листић којим се израчунава индивидуална поправка ветромера. Сл. 8 показује какав изгледа овај листић. Страна обележена сд 0, 200, 400 и т. д. показује нађену брзину ветра по ветромеру. Страна обележена са +30, + 2 0 ..............—30 показује величину грешке. Црвена линија показује величину и смисао грешке. Кад грешке код инструмнната нема онда се ова црвена линија поклапа са јасно извученом линијом 0, Ако ово није случај, то се одмах из слике види да је ова поправка за извесну јачину ветра једнака 0, а за неке је позитивна са знаком + , док је за друге негативна —. �Артилериски Гласник 78 Да се нађе поправка за извесну јачину ветра постуЦИт овако: По горњој скали наћи број који показује јачину ветп. у 1 минути. Од тога места ићи вертикално на ниже до Цпе сека са црвеном линијом, одавде у лево и на ивици прочи! тати величину поправке. Вредност најмањег подела по лево\ вертикалној линији једнак је 1 метар. Неће бити велика грешка, ако се на ову поправку Не обрати пажња, јер као што се види највећа грешка може бихи + или — 30 метара за мерења од 1 минута, а ак0 се ово раздели на секунде што чини 3 0 :6 0 = 0,6 метара, т. ј поправка је свега 0,5 м„ а ако је индивидуална грешка маЈва од 30, и ова ће поправка бити знатно мања. Н а п о м е н а : Јачина и правац ветра измерени инстру. ментима пољске метеоролошке станице система Ламбрехт може корисно да послуже за срачунаване поправке код оруђа са положеном путањом, т. ј. код оруђа чије су ординате путања мале, јер ветар мереи на овај начин показује само приземни ветар, који се често разликује од ветра на већој висини и по правцу и по јачини. З а ветар на већој висини могу се добити подаци из дивизиских односно армиских метеоролошких станиса, које су у могућности да мере ветар и на већим висинама као и да срачунавају средњи — балистички ветар. ' \[ Ј т ј М. Ј. Р. С Артилериски отровни напад (Овај чланак написао је г. Б. Н. Луговој, који је прикупио податке из светског рата на западном фронту како код савезника, тако и немачке; нарочито пак с е сл уж и о званичним извеш тајима хем иског од ел ењ а америчке војске. Чланак с е је појавио н а 'руском језику у посебном и здањ у „Руског Војног Весника". Уредништво „Артилериског Гласника“ има одобрењ е за п ревод и штампање овог чланка). Артилериско отровно зрно је најважиије од свију средстава отровне борбе, како у циљу непосредног тучења непријатељских трупа, тако и ради праћења и потпомагања своје пешадиЈе. Ово је због тога, гато артилерија, као род војске, има ту особину, што могке да дејствује са великих да.п>ина, услед чега �Артилериски отровни напад 79 се смањује зависност од ветра и других атмосферсих утицаја, који играју вепику улогу при другим начинима хемиске борбе. Значај овог начина отровне борбе огледа се у томе, пио, на пример, у енглеској војсци 90 % свију губитака од отрова било је од хемиских, зрна, и ако су у општи број губитака урачунати и они од првих неочекиваних отровних напада таласима 1915. године; код Енглеза било је губитака од хемиских зрна свега око 170.000. Употреба отровних зрна може се поделити у три периода, и то: 1. Од маја 1915. г. до јула 1916. г. употребљавана су само сузна зрна, која, и ако су веома ефикасна, не дају смртоносне случајеве. Заштита од гасова у овом лериоду састојала се је из нарочитих наочара, шлемова од импрегнираног материјала и респиратора типа Р. Н. 2. Од јула 1916. г. ца до јула 1917. примењивана су отровна зрна са фозгеном, дифозгеном (суиефпалит) и хлорпикрином. Као заштита била је у почетку мекана маска француског типа и, касније, ,е(цглески »бокс-респиратор« са посебним упијаћим апаратом. . 3. Најзад, трећм ериод почиве у јулу 1917. г. са појавом код Ипра 1влаЧичног гаса (иперита). Ове ратујуће државе имале су тада најразноврснија отровна средства за пунење артилериских зрна. Ен1лескај војска била је у потпуности снабдевена са »батериском« маском, коју су примили и Американци. Код француза било је у том времену два типа маски: мекана (М2) за пешадију и т. зв. маска Тисо (Ћвзо!) за артилерију и медицински персонал. У даљем излагању расматраћемо само трећи период као најинтересантнији. Док се дејство разорног зрна завршава у тренутку распрснућа, дејство хемиског зрна тек почиње и може трајати, у зависности од употребљеног средства за пунење, до 10—15 дана. Чак шта више, овај се ефекат дејства шири по простору од центра ка периферији у току целог периода дејства отрова. Заклони који чувају од дејствас обичног зрна: блиндажи, опкопи, ровови и т. д„ — не сметају никако дејству хемиског зрна. На овај се начин, помоћу хемиског зрна, може постићи онај ефекат, који се не може добити никаквом другом врстом артилериског наоружања. Дли и овде, као што и у свима другим случајевима, најбољи резултат се може постићи тек онда. када су руковаоци операција у потпуности упознати са својствима оних хемиских средстава која користе. Дејс.тво отровног облака, који се образује лосле распрснућ а зрна, зависи како од физичких особина дотичног хемиског једињења, тако и од других услова као: природе земљишта, �Л т у р м т т р Ш Т Р .К И Гласник температуре, ветра и др. атмосферских услова; такође од бпп ја, калибра и облика зрна, брзине и траЈања ватре и т. д_ р бор потребног зрна зависи такође и од своЈстава циља, ка0 од саме тактичке радње која се изводи. Са артилериског гледишта, хемиска зрна се могу поделити на две главне врсте, обзиром на њихово дејство и на ццж коме су намењена, и то: отровна и неутралиш ућа. Са извесним варијацпјама, ова подела примљена је код свију војсака ,Отровна зрна имају за циљ наиошоње губитака, што одмах одређује начин њихове примене. Са овнм зрнима треба да се туку лоседнути циљеви од стране непријатеља што изнепадније — дакле, биће од велике важности, да што већи број зрна обасде циљ у што краћем времену. Стога све ангажоване батерије треба да отворе ватру једновремено и да одржавају највећу брзину ватре све док се л е постнгне жељена копцентрација гаса у рејону циља. Искувтвом је утврђено, да начелно није корисно изводитн гађање отровним зрнима више од 2—з минута на један исти циљ, јер после тог времена непријатељ ће тммесгити маску те је тешко очекивати даље резултате у погледу непосредног тучегваг Хемиска средства, употребљена у овим случајевима, обично су нестабилног типа, чији је најбољи предс^авник — фозгсн. Неутралишућа зрна, напротив. пуне «е са таквим хемиским средствима, која имају својства стабилности и лаганоц испаравања. Као што показује и сам назив, таква се зрна намењују ради отежаваља дејства и операција противника стварањем у дотичном рејону атмосфере, која је несношљива за. незаштићене трупе. НајприродРијн су циљеви за ову врсту хемиских зрна: путеви, биваци, логори, најваж нији ровопи, раскрснице, батериска места и. најзад, места резерава. Са променом циља мења се и тактика ватре: место да се релативно мали простор обаспе брзом ватром, овде је потребна лагана а трајна ватра на великој просторији која хоће да се неутралише. Слаба концентрација оваквих гасова даје иете резултате као што и велика, јер је главни задатак у овом случају ирисилити противника да носи маску и на тај му начин одузети огроман део његове енергије, отежати му кретаље, заморити га, — једном речју сломити му дух и морал. Најтипичнији образац оваквих гасова је бром-цианичии бензил. Нека средства, као например слачичник, могу сс улотребити за оба два типа артилериских зрна. Слачичпик у слабој концентрацији је срсдство- које само драж и органе за дисаае и очи, док је у већој концентрацији ирави и веома ефикасни отровни гас. Даклс, располажући са зрнима пуњоиим са овим гасом, може се, путом мењаља јачинс ватре, добити један илИ други резултат по вољи. �Артилериски отровни напад 81 Тактика немачких трупа. Како су скоро сви отровни и загушљиви гасови биди прво Јнотребљени од стране Немаца, то ћемо у нрвом реду расмотрити љихову тактику. У првом периоду Иемци ,су употребљавали хемиска зрна једног типа, т. зв. »зелени крсте (пуњена са фозгеном, хлорпикрином или њиховом смесом). Ова зрна загушљивог, нестабилног типа употоебљавана су нсто тако као и разорна зрна т. ј. лаганом ватром по просторијама. Релативно слабо дејство било је резултат овакве тактике због тога, што гасни облак није био непрекидан и брзо ое је растурао услед слабе концентрације отррва при лаганој ватри. Ипак добијени резултати били су довољни те да се види важиост и ефикасност артилериоких отровних арна; немачка Врховна Команда постарала, се је у погд^у како ироналаска нових хемиских средстава, тако и проучавања и изналажења пових начфна хемћског гађања. Једновременр! са првом појавом слачичника, Немци су почели употребљавати зрна са/беликом концентрацијом гаса на малом простору и дејетво се је одмах повећало. У овом периоду појављује се читав низ нових отровних зриа: »/ћути крст« или дих!лоретилсулфид (слачичник) у јулу 1617. г.; адлави крсо!« или дифенал-хлор-арсин (кијавац) у седггембру; »жути крст 1« или етил-дихлор-арсин у марту 19.1н. г. и, најзад, у јулу 1918. г. т. зв. »жути« и »жути Лорејнски крст« — зрна, која поред слачичника и фозгена садрже јако експлозивио пунење. Када су Немци отиочели своју офанзиву у пролсћу 1918. г., одмах се је увиделб, да је. у периоду који је претходио тој офанзиви- извршен озбиљан и велики труд око проучавања и усавршавања тактике артилориске отровне ватре као средства за праћење наступајуће пешадије. Велика концентрација слачичника нримењивана је у тим рејонима, где се је предииђало наступање, обасипајући те рејоне слачичником. Ова се је ватра увек прекидала за 2—3 дана пред почетак напада и од тог тренутка циљеви за гађање слачичником били су: отпорни цонтри удаљени од места на-' пада; просторије на боковима фронта напада; раскрснице, насељена места и батерије у позадини фронта напада. док се сам фронт напада у овом времену тукао зрнима »зелени крст«, чија се је ватра опет прекидала тек за 2—з часа пред јуриш. »Плави крст« употребљаваи је био у смеси са јаким раз&рним средством као запречна ватра непосредно пред сам јуриш или у комбинацији са зрнима »зелени крст« ради на. ношења губитака. У овом последњем случају ватра се је отва- �! 82 Артилериски Гласник рала изненада зрнима .»плави крст«, праћеним у исто врем» зрнима »зелени крст« у великој концентрацији. Пошто »Пла. ви крст« дејствује јако, изазивајући јаки кашаљ и кијаше, и врло често продире кроз једва неправилно намештену маску __стварају се услови, када је веома тешко задржати трупе у маскама или исте правилно прилагодити, стварајући на тај начин повољну ситуацију за дејство отровног гаса. Преглед немачке тактике хемиског гађања види у таб.лици на крају овог чланка. Тактика савезника. Тактика хемиског гађања код савезника била је створена поглавито 'на основу резултата, добијених при гасним нападима противника. Како ,је код Енглеза, Француза и Американаца отровна ратна служба била у на.јтешњем контакту, то је хемиска тактика савезннка раграђена заједнички те се може расматрати једновремено. Циљеви хемиског гађања: 1. Поседнути положајн, заклони, командантска места, блиндажи, отцорни центри — изненадна концентрисана ватра ради непосредног тучења. 2. Митраљеска гњезда, места рововских оруђа, батериски лоложаји — што брка али и што тачнија ватра. 3. Путеви ради спречавања саобраћаја и снабдевања — неутралишућа зрна. 4. Радничка оделења ради спречавања утврђнвања. 5. Запречна ватра испред својих наступајућих трупа ._ у циљу натерати непријатеља да навуче маске. 6. Вероватна места резерава — ради спречавања могућности искоришћавања шума, долина, села и т. д. 7. Запречна ватра. кад је пешадија извршила свој задатак — ради спречавања против-напада. У свима овим случајевима, сем концентрације ватре на живе циљеве (1. и 2.) и запречпе ватре при нападу (5.), ваља употребити стабилан или неутралишући гас, јер се са њиме могу постићи исти резултати а са утрошком 1/5 до 1/10 броја зрна потребних при употреби нестабилних гасова ма и отровнијих. Атмосферски утицаји. 1. Ветар. — При употреби отровних загушљивих гасова (1. врста) нестабилцог типа најбољи се резултати могу постићи при брзини ветра не маљој од 4 км. на сат. Али оваква зрпа не смеју се употребити при брзини ветра већој од 9 км., сем случајева гађања шума и села који су у знатној мери сачувани од ветра. ■ �Артилериски отровни напад 83; Стабилни — дражећи гасови могу се корисно употребити лри брзини ветра од 16 км. на сат. 2. Ваздушне струје. — Начелно, миран ваздух је најновољнији за успешну хемиску ватру. Ово је нарочито важно за лаке, нестабилне гасове, који се нотпуно испаравају у тренут-_ ку распрснућа зрна. По топлом сувом времену дољи слојеви ваздуха дижу се у вис и брзо однесу отровни облак од земљине површине. Стога је у врло ретким случајевима могуће гађање овим зрнима у топле сунчане дане. Обратно, стабилне тешке гасове, са високом тачком кључања, упија земља те је њихово испаравање боље у топле дане. 3. Влажност. — 40—50% влажности је најповољнији услов за примену гаса, јер се у овим приликама најлакше ствара отровни облак. Сем тога, влажност задржава гасни. облак ближе земљиној новршини и тиме појачава »концентрацију« гаса. Мала ситна киша не смета, али јака киша није подесна, јер »брише« гас. Магла је нарочито повољна за гасна гађања, јер не ,само да стабилизира гасни облак, већ служи и као завеса. Обзиром на улогу температуре, ветра и влажности, време између поноћи и сванућа је најповољније до|ба за отровни напад; тада је и елеменат изненађења највероватнпји. Топографски утицаји. Дејство отровног облака зависи у знатној мери од облика земљишта, јер ое према иетоме крећу ваздушни слојеви. Независно од тога што су сви савремени гасови тежи од ваздуха, дејство кретања ваздушних слојева игра велику улогу при растеривању гасова оа земљине површине. Нарочиту пажњу треба обратити на случајна скретања ветра од главног правца. Познато је више случајева, када су дугачке, дубоке и кривудаоте долине, упркоо повољном општем правцу ветра, враћале пуштени гао на сопотвене трупе. Врсте ватре. 1. Загушљива (отровна) зрна. — Ватра треба да буде скон- центрисана на мале, потпуно одређене циљеве, за које је позпато да су поседнути од стране противника. Ватра треба да је сасређена а да траје око 2 минута. Одређени минимум зрна (за сваки калибар) треба да погоди циљ у току одређеног времена, те да ое створи потребна концентрација гаоа. Још је бољ« повећати овај минимум зрна концентришући ватру што већед броја батерија. За линиске циљвве овај минимум је.од’ прилике следећш �ДтггмттРГШОКИ Гласник 75М/М3рна-------— 100, 105 м/м зр н а-----------50, 150 м/м зрна — •— — 25. Зрна, пуњена разним отровима, могу се мешати, али таКо Да једна врста .садејотвује другој а не да јој смета. Пошто коц ове ватре треба сасређивати снопове више батериЈа, то је Не. олхедно потребно потпуно тачно довести у сагласност (»сан. хронирати«) ватру појединих батерија, како не би превремевд појединн метци јавили непријатељу да се спрема концентраци]а ватре. Ако се има на расноложењу довољан број батерија радц тучења више циљева, исти се бнрају тако, да облак код једног циља |Садејствује облаку код суседног циља. При лреносу ватре с једног циља на други, треба првенствено тући циљеве који су у правцу ветра.г те да.се не би израније предулредили други циљевп. При вдизменичној ватри отровним и неутралиш.ућим зрнима, треба да прође измећу длотуна сваке1врсте извесно време довољно да непријатељ скине маске. Стога врло често најбоља је такт!)ка>— уметаае плотуна отровних гасова кроз неколико сати у току којег се времена циљ туче неутралишућим стабилним гасом, например сузавцем. Треба да прође један размак времена који ће бити већи од времена отпорности организма при раду са намештеном маском. 2. Зрна са стабилним гасовима. — Ретка нробајућа — »пипајућа« — ватра, место концептрисане, је најподеснија у овом случају, јер даје могућности, без велнког утрошка муниције, тучењу циљева великих размера. Ако се гасом покрива велика просторија, онда се ватра отвара на онај део циља, одакле дува ветар, те се одмах осети дејство гаса на што већој просторији. Потребан број зрна према извесној просторији мења се. наранно, у зависности од стабилности употребљеног гаса, атмосферских утицаја и т. д. При нормалним условима времена и ветра, потребаи број зрна са јаким сузним гасом на лросторији од 2500 м2 био би овај: Прва пола сата. Друга пола сата. 75 м/м зрн а------- ---------- 70 35 105 м/м -зрна------ — _4 0 , 20 150 м/м зрна — ----—— — 20 10 Извесио дејство осећа се чак и неколико часова после завршеног бомбардовања, али тек горе наведени мипимум ДаЈе довољну гаранцију стварног неутралисања противника. �Артилериски отровни напад 85 Разорна зрна и шрапнепи могу ее уметнути без икакве штете при гађању како загушљивим, тако и неутралишућим гасовима, јер оваква зрна повећавају забуну код непријатеља и ометају употребу респиратора. Ипак, при гађању загушљивим гасовима, тек у врло ретким случајевима може се препоручити употреба обичних зрна у току прва 2 минута. МЕРЕ ПРЕДОСТРОЖНОСТИ. Отровна зрна не смеју се никад употребити на циљеве ближе од 200 м. нашим линијама, без обзира на правац ветра. При правцу ветра ка нама или кад је правац променљив, треба се држати ових најмањих даљина: В е т ар : Ка ненријатељу: неир Ка нама: 1. Нестабилни гасови: у метрима: Мала ‘•кодичина — — — 200 500 Велика количина — — 200 2000 ■ 2. Стабмлни гасови: . Мала количина < 500 Велика количина ■ — — 1000 3000 Време које треба да прође пре но што незаштићене трупе могу иосести земљиште бомбардовано са гасним зрнима. мења се у. широким границама с обзиром на атмосферске услове, врсту гасне муниције и створ земљишта. Оунце, киша и ветар смањују стабилност гаса, док ниска температура и миран ваздух (без ветра) ју повећавају. У казаматима и блиндалшма гас може да се држи по неколико дана при слабој вентилацији. Течност, која се мало испарава. (на пр. слачичник), може остати на земљи без икакве промене у току недеље дана па и више, ако се земља не раздроби нарочитом снагом. При брзини ветра од 4 км. на. сат, време, које треба да прође пре но гато се може посести отрована просторија, од прилике је ово: Откривено земљиште: Шума: Цианична киселина (венсенит) 8 мин. 30 мин. Фозген — — — — — — 20 мин. 3 сата Хлорпикрин — — — — 1 сат 20 сати Јодо сирћетни етил — — — 6 еати 36 сати Салчичник — — ' — — — 24 сата 7— 10 дана Ради илустрације, доле се наводи неколико типичних примера гасног гађања из ратних дневника енглеске и америчке војске. �Аргилериски Гласник 86 Енглеске батерије. Пример бр. 1. — Гађање групе од 3 батерије »60 Роипает1 (коппја заповести). Циљ: Централна батерија неприЈатељске групе 0д 5 ба. терија. Брзина ветра-- 2 метра на сат. Оруђе: Трп батерије »60 Роипвет« (18 оруђа). Почетак ватре: 23 часа 16. јуна. Програм: 0 ч. 00 м.—0 ч. 02 м. фозген. 2 минута ватре ра. фалима да се непријатељ туче пре но што навуче маске. 0 ч. 02 м,—4 ч. 02 м. Јодо-сирћетни етил. 4 часа лагана ватра плотунима, да се просторија испуни гасом, те да «е ис. троши резерва противугасног патрона. 4 ч. 02 м.—4 ч. 1 2 м. Фозген — трихлорарсен _ хлорпикрин. 10 минута јаке загушљиве гасне ватре, да гас продре крбз маску' н изазове кашаљ па и смрт. РеЗулДат: Поједине. батерије непријатељске групе почеле су ватру у овом времену: 1) 8.36 ч. у вече 19. јуна; 2) 9.15 ч. у в^де 19. јуба; 3) 11.20 ч. у вече 19. јуна; 4) 11.40 ч. у вече 19. јуна. Централна батерија’ није отварала ватру до п.29 ч. У јутро 24. јуна. ј Пример бр. 2__ Фозгено бомбардовање са 6 група 105 м/м хаубица (копија заповести). 1 . - - Циљеви: А — пут преко ровова, В — чвор ровова, С — отпорни центри, Б — почетак пољске жељезнице, Е — чвор жељезџпца, Р — чвор путова, О — пут и мајур, Н — јаруга. 2. — Све елободне хаубичке батерије по^овој шеми: Бши I Циљ: Почетак ватре: Ноћу 3.—4. јуна. Ноћу 4.—5. јуна. вече и 3.00 јутро 5* „ 3.08 „ >> „ 3.14 „ .. „ 3.25 „ А. В. Г>. 0. 9.00 9.08 9.15 9.25 С. Е. Р. Н. 9.00 » „ 9.08 >> 9.15 9.25 >> „ Ноћу 5.-6. јуна. Н. Р. В. п. 2.30 2.38 2.45 2.55 „ „ „ „ 9.40 >> ,. 2.50 „ „ 2.58 „ 9.48 ., 3.05 „ 9.55 10.05 » :„ 3.15 „ �Артилериски огровни напад 87 На сваки циљ сваки топ испаљује 6 метака што бржом ватром. 3. — Извештаји од Оделења Хемиске Службе упућиваће се око 7.30 вече и 9.30 вече са подацима о јачини и правцу ветра; ове извештаје одмах предавати батеријама. Ако јављена брзина ветра не буде више од 7 миља (10 км.) на сат, ватру отварати по предњем. Ако се горњи извештај из ма којих разлога не добије, отварати ватру тек при сигурном убеђењу, да брзина ветра не прелази 10 км. на сат. Резултат: Заплењени ратни блок показао је, да је у једном пешадиском пуку, који је био бомбардован, било у току једне ноћи 41 озбиљнијих губитака и да су фортификациски радови' били. прекинути у току ноћи ради заморености људства због рада у маскама. Лример бр. 3. — Копија бележника енглеске »X. Р. Соип1ег ћаНегу 8ћоо1® ћу 60 роипбеу ћаћепеа.« Октббар 11. 7.Џ5 час. вече. Блесак метака прнмећен је на одсеку 28Е—‘Ктг-^-в. 20.70. Двадесет оруђа отворише ватру по 2 метка на топ, хлорпикринрмГутбку 5 минута. Свега 200 зрна. Непријатељска ватра прекинута је у 11.15 вече, ниједна непријатељска батерија није отварала ватру до подне 12. октобра. Ветар у п час. вече јужни о миља на сат. 12. цжтобра, 2.10 час. јутро. Наша предња линија јако се туче. Као и горе. Дспаљујемо 180 метака у току 5 минута на непријатељске батерије ЕУУ1—2, 4, 7 и 10 (на картш Е—I— с—42.70; Е—I—с—93.23 и Е—2—о—67.66). Непријатељ је одмах прекинуо ватру те није отварао до подне 12. октобра. Ветар у зч а с а јутро југ, југо-исток 16 миља на сат. Хемиска зрна америчке војске примљена су од француаа. Само 3 типа примљена су у довољној количини: N2 4 или »венсенит« — зрна са смесом цијан-киселине, трихлорарсена, хлороформа и хлорног олова. № 20 или »иперит« — слачичник. № 5 или »колонжит« — смеса фозгена и хлорног олова. Од ових зрна венсенит се је показао непрактичан; зрна № 5 имала нестабилан загушљиви гас и слачичник — стабилан. Ову околност треба узети у обзир при проучавању америчког гасног напада. Цео низ артилериских гасних напада извршила је америчка војска код Шател Шехери у другој половини Аргонске битке. Непријатељ се је утврдио на јако заклоњепом шумовитом нагибу »Сћепе Еопс1и Шбре«, западно од села АрЈетопћ Овај против-нагиб је био ,јако утврђен бетонским радовима и био је ван домета обичпе артилериске вагре, због чега је овај део непријатељског положаја улазио као клин у рејои на- �88 Артилериски Гласник ступања америчких трупа те је јако узнемиривао 28. азиет* ку дивизију код Ба Гог§е. ‘ * и’!' Село Сћа1е1 Сћећегу. Кота 180, кота 223 и кота 244 Во1з ће ТаШе 1’ Аћће нарочито су били опасни те је бидо в°Ј* ма важно у потпуности искористити сва својства гасова да непријатељ ослаби у овим тачкама. 2. октобра командант дивиаије наредио је Одељењу Хе ске Службе да припреми све лотребно ради тровања гасом се-' ла Сћа1е1 Сћећегу и околног земљишта, као и да упути арти лериске комаћданте у погледу ватре, улоге хемиских зрна д осталих детаља. У вези предњег наређења израђен је овај програм гасног напада у току три идуће ноћи, нбчев од 2 чара ноћи з. октобра. Бво копије заподести: Штаб 53. пољске артилериске бригаде Америчке експедиционе војске. Меморандум № 2. х " '■ ч 2. октобра 1918, 21.00 час. 1 . — БрКгада им%,задатак извести отровни напад ноћу з. рктобра у 2.00 чаћа. 4 2. — Участвују ове батерије: 109 . пољска америчка батернја — правац гађања на тачку X'— 97.80, у — 79.95. 10/3. пољска америчка батерија — правац гађања на тачку х — ^7.65, у — 79.30. 238. 'пољска француска батерија — правац гађања на тачку х — 9?.7бт у — 79.65. 108 . пољска америчка батерија — туче про‘стор од 100 метара дубине од тачке х — 97.50, у — 79.30 до х — 97.60, у — 80.00. 3. — Артилериска приирема траје од 2.00 до 2 часа и 3 минута. 4. — Брзина ватре: 75м/м — 5 метака на топ и минут. 155 м/м — з метка на тол и минут. 5. — Сатове тачно сравнити. 6. — Тачно се придржавати мера предострожности при упстреби отровних зрна. Командант дивизије, Ђенерал Шсе. Начелник штаба, Ђенерал Коћег! 0. Мас КепШгск. Трупе, које су наступале у рејону Ба Гогде, биле *У * вештене о предотојећем отровном нападу и официрима хеми ке службе у јединицама стављено је у дужност да предуз 1 сво потребне мере ради заштитс свог људства у- случају Ј|1 мене правца ветра. �Артилериски отровни напад 89 Тачно у 2 сата ноћу, одређеног дана, три батерије 75 м/м топова и једна 155 м/м отворише једновремену ватру, избацившн 1800 фозгених бомби на село, Сћа1е1 Сћећегу у току 5 минута. По подацима од заробљеника сазнало се је, да је резултат лредњег гађања био веома велики број губитака код непријатеља. -Заробљени немачки митраЈвесци јавили су, да је њихова кбманда баш улазила у село у тренутку бомбардовања и да је резултат тог бомбардовања био прави оркан отрова, који је изазвао огромну панику код противника, јер многи нису стигли да навуку и прилагоде маске. Једна четвртина из пука упућена је била у болнице. 'Слични отровни напади изведени су и идућих дана, осигуравши уснех наступања америчких трупа у датом рејону*) путем неутралисања јаке митраљеске заштите противника у рејону нцступања. Закључак. — Обзиром на савремено стање бојних отровних и зауушљивих ерестава и податке добивене у минулом всликом. рату: 1. 40% свиЈу артилерискихгзрна треба да буду отровна, која се спет деле овако: зртЈа ба слачичником — — — — 24% зрна са загушљивим лаким отровића 10 % зрна еа сузавцима — — — — — 6% V 40% ' 2. Ј1аки 'загуш|љиви отрови имају мало вредности за гађање на засебне циљеве, јер је тешко управити једновремено на циљеве довољан број зрна потребан ради отварања жељене концентрације отрова. 3. Појава код Немаца зрна »Жути Лоренски крстг крајем лета 1918. г. отворила је ново и важно поље за хемиски рат. Ова зрна, која садрже слачичник, разликују ее од обичних гасних зрна тиме, што заједно са гасом .садрже велико пунење јаког експлозива. Стога при распрснућу зрна гас сс иситни — »атомизира«, стварајући прави облак од најситнијих делића слачичника (течност, која се проширује и лагано талозки у виду росе на површини предмета, продирајући кроз најмање отворе). При распрснућу оваквог зрна велика концентрација отрова ствара се одмах иза распрскавања, што повећава. дејство зрна. Почињући гађаље са оваквим зрнима и продужујући га обичним загушљивим, лаким гасовима, мозке ое једновремено постићи стабилност и јака отровност гасног облака. *) Детаљан протокол гађања и карта рејона, који се налазе код писца, не износе се због недостатка места. Горњи примери девољно илуструју практичну примену гасова у артилериском гађању. �Артилериски Гласник 90 Тактика ватре. " и л> |ј 1 1. И з н е н а д н и о т р о в н и напад. Циљеви мањих размера као што: батерије, фортификациски радови и т. д. Примедбе. Група батерија тачно одређује даљину гађањем разорним зрнима; затим изненада отвара брзу ватру отровним гасом. а) Кад има и з г Ј и Г да да непријатељ нема маски. б) Када непријатељ очекује напад. 2. (Гађање плотунима). Овај напад у случају повољног циља може се изводити непрекидно — у виду сталног гасног тг(ла6а О тровниталас #Т . & $ , ____ Г / \ с • м\ ________а ! _________________ 1 3. С т в а р а њ е о т р о в н е атм осф ере. ј | Тачке које непријатељ стално користи. 4. О т р о в н о р а з о р н о гађањ е. Живи циљеви сваке врсте. Тучени простор се дели на рејоне, засебне за свакубатерију; Даљина рејона тачно се одређује гађањем разорним зрнима. По том батерије гађају на своје рејоне равномерно распоређујући ватру по целом про- , д « И а М ' ! ! '1 Циљ се дели на одсеке. Свака батерија има неколико хектара као свој циљ. Коректура — разорним зрнима. Гасна разорна зрна се мешају са обичним. Обична зрна замењују се са гаснима само у том случају ако је непријатељ незаштићен. ' Ефекат од гаса постиже се интензивном и трајном ватром. У случају потребе да се повећа интензивност гаса У нарочитим тачкама, може се концентрисативатранеколико батерија, на кратко време. �Артилериски отровни напад Врста зрна. Број зрна. 91 Атмосферски услови. Брзина ватре. Зелени или жути крсг Жути Лорен. » За један гасни напад најмање: 75м м — 100; 100м/м — 50; 150м м — 25; хаубичк. — 10. Почетак - једновременом ватром свију батерија; по том брза ватра. Прво плави; потом зел. или жути. Као горе. Што већа количина у извесно време. Као горе. Чак и при неповољним условима ветра. Нарочито дању. Плавиизе- На сваки хектар лени или одсека најмање: жути I. 75 м/м — 100; 100 м/м — 50; 150 м м — 25. На пр. за одсек од 2 хектара је потр^бно: 200 зрна 75 м м или 50 зрна 150 м/м^ Изненадна брза ватра у току од 1 ^ 2 сата. Брз пренос ватре је веома користан. Све врсте зрна. V* горе наведоног броја у току 1 сата. Лагана ватра у токуцелог дана. Обично жути крст А1. (Само У случају мочварног земљишта жути В1.) На сваки хехтар најмање: 75 м/м — 100; 100 м м — 50; 150 м/м — 25. Ваља пазити на конус растурања гаса. Неколико сати лагана ватра. Поновити идућег дана. Чакпонеповољном времену. Плавикрст Неколико плотуили жути на брзе ватре, између њих неколиЛорен. ко обичним разорним зрнима. Увек брза паљбаплотунима или једновремена ватра. По сваком времену. Само при повољним атмосферским условима. 0 руског: Влад. Јаворски. ) �92 Артилериски Гласник Новости и белешке. ФРАНЦУСКА. Називи артилериских школа, дентара и курсова. — М и н и стар в о јс к е и зд а о је у м а ју о в е године р а с п и с , по коме Б е се зв ан и ч н о у бу ду ћ е зв а т и д о л е и зл о ж е н е ш к о л е , ценгри и курсови: А р т и л е р и с к а а п л и кац и о н а ш к о л а ; А р т и л е р и с к а во јн а ш к о л а ; А у т о м о б и л ск а и р е ф л е к т о р с к а ш к о л а ; А р т и л е р и с к а ви ш а тех н и чка ш к о л а ; Ц е н т а р а р т и л е р ц с к и х т а к ти ч к и х с гу д и ја ; П р актич ни к у р с а р т и л е р и с к о г г а ђ а њ а ; П р акти ч ц и к у р с з а о д б р а н у п р о ти в в а з д у х о п л о в с т в а ; П р и п р е м н а т ех н и чка во јн а ш ко л а. (Рг. Ш1. 6. и 7. ју н и 1926.) Велико артилериско стрелиште. — Р а в н и ц а код Т а х и р а у п о т р е б и ћ е се к а о в е л и к о а р т и л е р и с к о стрели ш те, гд е ћ е се м о ћ и вр ш и ти в е ж б а њ а с а п р о ти в а е р о п л а н с к о м а р т и л е р и јо м , к а о и даљ н а га ђ а њ а д о 22 км. (МИ.-В1аЦ б р . 46.) Теретни аутомобил са шест точкова у Мароку. — И зв е с т а н бро.ј Р е н о л о в и х а у т о м о б и л а са ш е с т т о ч к о в а упот р е б љ е н је у М а р о к у , где су се в р л о д о б р о п о к а з а л и . Аутом о б и л је и м ао к о р и с т а н т о в а р од 3 '5 т о н а , к а р о с и р а н као ом н и б у с, и м а о је 25 сед иш та. М о т о р је с а ч е т и р и цилиндера у једн о м б л о к у ; и м а чети р и б р зи н е и једн о в р а ћ а њ е уназад, С е р в о -б р е м з у с а н о ж н и м п едал о м з а сви х ш е с т т о ч к о в а , а и м а и р у ч н у б р ем зу з а чети р и то ч ка. Опити разних војннх теретних аутомобила на француским маневрима. — П о следњ и ф р а н ц у с к и јесењи м а н ев р и у о ко л и н и Р е м с а п од у п р а в о м ђ е н е р а л а Г у р о а били су с а т е х н и ч к о г гл ед и ш та не сам о и н т е р ес а н т н и з б о г први пут на м а н е в р а м а , у п о тр е б љ ен и х б о р н и х к о л а 2 С и нових л а к и х б о р н и х к о л а с а гум ни м лан ц и м а, н его и з б о г опита р а зл и ч н и х н о ви х војни х т е р ет н и х а у т о м о б и л а . Т а к о су Берл и еви а у т о м о б и л и о п р о б а н и з а т р а н с п о р т т р у п а и муниције> С а у е р о в и а у т о м о б и л и з а т р а н с п о р т к о њ а , Л а т и л аутом обили з а т р а н с п о р т т о п о в а и нови Д елволд а у т о м о б и л и з а ношен>е с т а р и х л а к и х б о р н и х к о л а (ка м и о н и -н о с ач и б о р н и х колађ И с то т а к о су, н а р а в н о , вел и ку у л о гу и гр а л и о д д у ж е г времен �Новости и белешке 93 п о зн ати К егр ес о в и в о зо в и у и зви ђ ањ и м а итд., сем тога, овога п ута б и о м у је већ и један ко н ку р ен ат, Р ен о л о в а к о л а са ш ест т о ч к о в а , к о ја су п о дстакн у та п р ел а зо м преко С ахаре К егр е с о в и х к о л а , п р ед у зел а овај т а к о ђ е у последњ е време. С в а су о п р о б а н а к о л а зад о в о љ и л а. О д и н тер еса је и опит о в о г а п у та у већ ем с т и л у : о к о 20 Б ер л и је ау то м о б и л а са га зо ген и м а , к о ја у зи м ају го р и во и з га зо ген а који [је позади на а у т у , чи м е су Ф р ан ц у зи р еш или питањ е национ алног гори ва. Г а зо ген и су били р а с п о р е ђ е н и у к о л о н е и није било ни квар о в а , ни м ањ и х б р з и н а ; за в р ем е од 7 м инута се дрвени угаљ п р е т в о р и у ж а р , а и велики р а д о к о чиш ћењ а нису ни у ч ем у о м е т а л и м ар ш к о л о н а. О ви су р езу л тати , ко је Ф ранцузи с а п р ав о м и стичу, у то л и ко интересантнији, ш то су војници и м али с а м о 14 дана вр ем ен а, да се у п ознају и поуче са га зо г е н и м а , к а о новим средством . (МП. №1зз. и. 1есћ. МШ.) Еквитациони курсови у С о м и р у (з а а р ти л ер и ске и в о з а р с к е п о р у ч н и к е ). — О ф и ци ри из ар ти л е р и је или в о зар с к и х е с к а д р о н а б и ћ е у 1 9 2 6 .-1 9 2 7 . на к у р су з а а р ти л ер и ске п о р у ч н и к е , ко ји је п редвиђен на С о м и р ско ј коњ ичкој апликац и он ој ш к о л и по н ар е ђ ењ у од 1901. К ом анданти ко р п у са п о с л а ћ е п р ед л о ге М и н и стар ству во јске до 1. јуна з а једног д е ф и н и т и в н о г п о р у ч н и к а (или т и т у л а р н о г капетан а) на сваки а р т и л е р и с к и п ук с а с то ч н о м вуч ом з а г о р е наведени курс. А ко к о ји а р т и л е р и с к и или в о з а р с к и оф и ци р п о м енутог чина ж е л и д о б р о в о љ н о да је на ку р с у , њ и х о ве м о л б е б ез о гр ан и ч е њ а б р о ја п о сл а т и м и н и стар ству . (Гг. МП.) Заједннчки рад артилерије са аеропланима. — -Опити, да с е и з а вр е м е к р е т ањ а ур едн о о д р ж а в а веза и зм е ђ у а р т и л е р и је и и зви ђ ају ћ и х а ер о п л а н а , нису јо ш дали з а д о в о љ а в а ју ћ е р е зу л т а т е . П о к у ш а ва се, да се и з а врем е к р е т а њ а п о с т а в и једн а б еж и ч н а стан иц а з а пријем, коју могу п о з в а т и а в и ја т и ч а р и , а к о се з а п а з е в р л о важ ни циљеви. М а с к и р а њ е с а аер о п л а н с к и м м р е ж а м а није до во љ н о , а к о су т о п о в и у о с т а л о м п р ав и л н о п ласиран и. П о м о гу ћ ству т р е б а т р а ж и т и з а св а к и то п п р и р о д ан за к л о н а п о то м се п ом оћи к а м у ф л о в а њ е м . С ем т о г а , м огу се јо ш ко р и сти ти аер о п л а н с к е .м реж е. (МП. №133. и. 1есћ. МНћ) СЕВЕРО-АМЕРИЧКЕ СЈЕДИЊЕНЕ ДРЖАВЕ. Бојни гасови у б у д у ћ е м рату. — В аж н а у л о га бојних г а с о в а у р а т у сад а је д о б р о о ц ењ ен а и с х в а ћ ен а те се у с в и м а д р ж а в а м а е н ер ги ч н о р ад и на њ и х о во м у с ав р ш а в а њ у . �94 Артилериски Гласник Дневна нродукција левезита износи 48 тона. у Сједињеним Државама А еро п л ан ска б о м б а те ж и н е о д 4 3 3 к гр . д о в о љ н а је да п ар а л и ш е д е с ет уличних к в а р т о в а . С т о т о н а л е в е з и т а могу д а о т р у ју з а нецељу дана једну в а р о ш . О д 1 м ил. љ уди у м р ећ е 10.000 (од к о ји х п р в а п о ло в и н а у т о к у о д 8 д а н а , а остали з а 4 недеље) и до 250.000 л а к о о б о л е т и н а 4 н едељ е. Н ачелни к В о јн е -х е м и с к е с л у ж б е С једи њ ен и х Д р ж а в а ћен ер а л Ф р а јс т а к о ђ е р ач у н а да једн а с а в р е м е н а а е р о п л а н с к а б о м б а т еж и н е од 2 т о н е м о ж е о т р о в а т и п о в р ш и н у зем љ и ш та од 140.000 м 2. Ш т о се тиче з а б р а н е б о јн и х г а с о в а у б у д у ћ е м р ату ам ери ч ки ч асо п и с „Сћепнса1 ап(1 М еиеИ егдјса! Еп8ш сегцп§'‘ п иш е: „ У п о тр е б а га с о в а у р а т у не би м о г л а д а с е о ткл о н и никаквим у го в о р и м а и сто т а к о к а о ш т о се т о н е м о ж е да учини и са о с т ал и м а нападним или о д б р а н б е н и м с р е д с т в и м а “ (В оенен Ж у р н а л бр . 10. 1926.) К . Ш . Буџет одељења хемиског рата. — З а б у џ ет с к у год 1926. п оред 3 0 0 .000 д о л а р а о др еђ ен и х з а и зр а д у м а с к и , и здато је јо ш 90 0 .000 д о л а р а з а х ем и ске сту дије, к а о и з а испитива њ е одела и п р и б о р а з а заш ти гу . Е н гл еска ж р т в у је сваку годину виш е о д 9 0 0 .0 0 0 ф ун ата с ам о з а и ст р а ж и в ањ е н ови х гасо ва. (Кеуие <ГагШ1епе а п р и л 19 2 6 .) К. Ш. Пешадиски топ Мод. 1925. Е . — П еш ад и ски топ 3, 7 смМ . 16. им а сувиш е м а л у б рзи н у га ђ а њ а да би м о г а о д о б р о д о б р о и зврш и ти ту ч ењ е б о р н и х к о л а, м и т р а љ е с к и х гнезда, у т в р ђ е н и х т а ч а к а и за к л о н а . \Уез1егуе11зка к о м и с и ја т р а ж и л а је да се з а о ве т о п о в е п о в е ћ а к а л и б а р . А ли су б е з о б зи р а на т о радион и це у \УаГегич;И.-у и у Коск-њ1ап<В-у р а д и л е пеш ади ске то п о в е од 3, 7 см. М. 1925. Е (п р о б н е) ко ји су се зн а тн о р а зл и к о в а л и начин ом и зр а д е о д т о п о в а М 1916. год. П о ч е тн а бр зи н а (Џо) би ла је п о д в о с т р у ч е н а (6 1 0 т / з ) . Т о п је јед н о ставн о к о н стр у и сан и м о ж е се л а к о и б р з о раскло п и ти и п оново с астави ти . С т р ан е л а ф е та н ш р а в љ е н е су од п р есо ван ог чели чног б л ех а. Л а ф е т и м а т о ч к о в е , ко ји се м огу б р зо раск лоп и ти . З а т в а р а ч о в о г то п а д о зв о љ а в а б р зи н у гађ ањ а максим ум 20 м етак а у минути. Т о п се м о ж е р а с т а в и т и на дел о ве т а к о да сваки део им а 23 кгр. (А г т у О гбопапсе м а р т -а п р и л 19 2 5 .) К. Ш . Успеси фотографисања са аероплана. — Израда Државама пола сага ф отограф ских снимака са аероплана у Сјсдињеним достигла је у погледу брзине свој максимум: к р о з �Новости и белешке 95 после снимања извиђач за време лета изазива негатив (плоча), суши га, копира и готов снимак баца команданту, од кога је добио задатак. (МПНаг Ж . В1а11 бр. 45. 1926.) К. Ш. Опити са новом брдскои хаубицом 7.5 см. — Сад се врше опити са брдском хаубицом 7.5 см. М. 1923., она има домет 8200 м , носе је 6 грла стоке, тежина топа у бојном положају 599 кг. Као обједињени метак хаубица има шрапнел, а граната је са одвојеним пуњењем (има 6 разних пуњења). Питање о овој двојној муницији, вероватно ће испасти у корист одвојеног пуњења, јер по искуству при гађању са одвојеним пуњењем део простора за пуњење пред чауром метка постаје врло брзо гарав и рапав са изгоретинама, што потом при гађању са обједињеним метком причињава споро извлачење празне чауре. Топови на железничким возовима. — Обалски топови, употребљени у Сједињдним Северо-америчким Државама, само су делом на сталном положају Велики део топова, оф еђених за одбрану обала, постављени су на железничким возовима, који се могу употребити како за ту циљ, тако и код пољске војске. Код пољске војске гађају редовно са железничког колотрага (лучни колотрози), а за одбрану обала већином се постављају на стална постоља, која су спремљена на одговарајућим тачкама обала. Њихово уређење као оруђа на железничким возовима осигурава велику покрегљивост ових тешких топова, а тиме и могућност, да се могу врло брзо помаћи на угрожене тачке обале. Сада су у Сједињеним Северо-америчким Државама ови топови на жел. возовима великог калибра делом у опиту, а делом већ у наоружању : 1. 20.32 см. топ ћ/50, који баца зрно 109 кг. тешко до 32 км. Он има поље дејсгва по висини од 0 до 50° а по правилу 56°. 2. 30 5 см. хаубице ћ/20 са зрном тешким 318 до 474 кг и највећим дометом од 23 км. Поље дејства по висини износи 25 до 6011 а ро правилу 360°. За лафет ове хаубице сад се конструише и једна колевка за 20, 32 см. топовску цељ ћ/50, тако да оба оруђа добијају један и исти лафет. Овдј је систем, као што се зна, већ био употребљен код аусгриског 24 см. топа М. 16. и 38 см. хаубипе М. 16,, који су такође имали један и исти лафет и показао се врло добро. 3. 35 56 см. топ 1./50 са пољем дејства по висини од 0 до 50° а по правцу 360’. Овај топ баца зрно тешко 635 кг. на 36.5 км. и 726 кг. тешко зрно на 42 км„ при чему је по- �96 Артилериски Гласник четна брзина 800 м. у секун 1у. При гађању са железнич« лафета има топ само 7° поље гађања по правцу, Зли с ' томе случају мора поставиги на лучни колотраг. еУ 4. 40.0 см. хаубицу Б/25 са пољем дејства по висини п 25 до 69° а по правцу 360°. Хаубица бапа зрно тешко 726 °Д до 27.5 км. Доњи лафет је исти као и онај 35.56 см. Т0Па (М11. №153. и. 1есћ. МШ.) В аздуш на одбрана. — Часопис за обалску артилериј« (Соаз1 АгОПегу Јоигпа1) третира пасивна и активна ваздуШп! одбр нбена средства. Интересантно је излагање једног 3 56 см (1,4 цола) машинског топа са брзином пуцања од 100—т метака у минуту и вертикалним дометом од 4270 м Најновиш американски противаероплански топ, који се налази на опиту има калибар од 12 см. (4,7 иола), почетну брзину од 793 метара у секунду, тежину зрна 20,8 кг. и вертикални домет од 11.260 м Опити са механичним циндерима дали су задовољавајуће резултате, исто тако и они са аутомагским циндерним машинама. Органнзација ваздушне одбране: на корпус један противаероплански пук, који се састоји из јеаног артилериског дивизиона од 3 батерије од по 4 топа, и једног митраљеског батаљона од четири чете и од по 12 митраљеза. Број особља: 63 официра и 1450 људи на пук. Сем тога, на артилерију долази: једна противаеропланска бригада од три пука, који су исге организације као и корпусни пукови. (МЦ. №153. и. 1есћ. Мћ1) НЕМАЧКА. Ваздуш ни саобраћ ај. — Пољска штампа је исгакнула један за Немачку нарочито важан факат, да је уништено ограничавање немачког ваздухопловства, које је било донесено Версаљским уговором и које је лоше деловадо на развиће ваздухопловства у Немачкој. Али и у тим незгодним приликама Немачкој је пошло за руком да у погледу ваздухопловства достигне велике успехе. Всјно ваздухопловство у Немачкој остало је и до садашњес времена забрањено, тако да Немачка апсолутно нема ваздушне војне флоте. Али приватно трговачко •ваздухопловство, нарочито за годину 1925. силно се развило. 1924. год. република је имала 12 ваздушних линија са дужином од 7000 км. 1925. год. општи се број линија повећао до 56, т. ј. више, него ли четири пута, а дужина им је порасла до 23.000 км. Чак су се бојали, № ће тако Срзо повећавање ваздушних ^аобраћајних ЛИН1!| смањити број путника и товара на свакој линији, али следек �Новости и белешке 97. податци, ко 1и су били нашгампани од министарства, доказали су, да није тако. Број путничких места остао ј* скоро без промене: 1924. год. он је престављао 54, 5% ДОк год. 1925.51, 3%• Од 24643 места за путнике било је заузето 13422 1925. год, од 106544 путничких места заузето је било 55185! 0 томе, каква су огромна растојања прелетели за задњу годину немачки аероплани, доказује нам факат, да се број „путнико-километара" повећао за 3 '/2 мил.до 10'Д мил. Пошто просечно на један аероплан долази од прилике два путн.,ка, то излази, да су немачки аероплани пролетели за 1925. год! близу 5 мил. км. Нарочито је карактеристично за немачко трговачко ваздухопловство његова велика сигурност. Горе изложено повећавање нутничког саобраћаја могуће је само у случају, ако путници верују у нови начин саобраћаја. Статистика несрећних случајева доказује да је то поверење било оправдано. За целу 1925. год. било је само два смртна случаја. Чак и железнички и морски саобраћај имају каткад више смртних случајева. У главном ваздушни саобраћај служи путницима. Али се помало развија и теретни саобраћај. 1925. год. број терета се повисио са 33332 тон-килом. до 119409 тон-кил„ а број поште са 8151 тон-кил. до 58928 тон-килом. Нарочито је важно код сваког начина саобраћаја да се доставља у тачно одређено време без закашњења. У овом правцу немачки аероплани су достигли скоро одличне резултате, јер се лачност саобраћаја са 83, 4% повећала у 1925. год. до 90°/о1924. год. најживља линија била је Жевева—Минхен— Праг—Будимпешта. За њом су ишли: Берлин—Кенигсберг, Берлин—Штокхолм и Берлин—Лондон. После чувеног лета у Америку, који је извршио Цепелин саграђени у Виљхељмсхафену за Сједињене Државе, по пелој је Немачкој почело сакупљање новца за грађење Цепелина за Немачку. На челу тог рада био је чувени капетан Екенер, који је летео преко Атланског океана. Потребна средства за цепелин су била пронађена. Сада, када је дозвољено грађење великих ваздушних лађа, Немачка је прист*пила грацњи једног ваадушног гиганта. Овај нови дирижабл запремине 100.000 куб. м., имаће моторе најновијега типа, које неће покретати само есенција, већ и један ново-пронађени тас, специфичне тежине ваздухЗ. Немачка ваздухопловна индустрија има успех и за границом. Од новог персиског шаха Риза-хана добила је поруку да гради аероплане и да организује ваздушни саобраћај у �98 Артилериски Гласник Персији. У Балтичким државама на линији Ревал-ХељсингфоП[. лете немачки авиатичари. (в Р ЕНГЛЕСКА. 1 К' Проба бојних гасова на ж ивотињ ам а. — з а 0д ђивање степена отровности гасова Енглеви се служе живо' тињама. Од 14. маја 1923. год. до 31. јануара 1926. год. било је употребљено за ове сврхе 2133 животиња, од којих је после опита одмах угинуло 447, а у току месеца 1132. Већим делом били су употребљени питоми зечевим ц зе затим мишеви, мачке, козе и пет коња. 1 Због ових опита у Доњом Дому била је поднета интерпељација, у којој се влада опомиње да је употреба отровних гасова забрањена Вашингтонском конференцијом од 31 државе Минисгар је војске на то одговорио да су ови опити неопходно потребни за одбрану земљи. (Уојепзке КогНебу март 1926. и МШТаг \Уосћепћ1а11 1926. бр. 2.) ИТАЛИЈА. К’ ШРазвитак ваздухопловства. — Захваљујући енергичном раду Мусолинија у садашње време ваздухопловство у Игалији знатно се развило. Мусолини је искористио готово сва средства да доведе до максимума ваздушну одбрану Игалије. Сада Игалија има 800 аероплана у ескадрилама и 800 аероплана у резерви. По јачини ваздушне флоте Италија се налази на другом месту. Прво место, како је добро познато, припада Француској, треће Сједињеним Државама и четврто Енглеској. З а 1926. год. предвиђено је за авијацију 700 мил. лира, а за 1927. 1 милијарду лира. Овакав висок кредит за авијацију остаће до 1930/31. године. Програм реорганизације ваздушне флоте предвиђа повећавање броја ескадрила са 91 до 182, грађење 6 великих ваздушних лађа и подизање више аеродрома. ЈБудство у ваздухопловству мора бити повећано до 2.310 официра, 3 860 подофицира и 24.126 редова од којих 23.110 са специјалном спремом. Да се обезбеди у случају рата стална попуна људства у ваздухопловству предвиђено је декретом да се младићи од 17 до 19 године обучавају летећој служби. Они ће се обучавати на еропланима и хидропланима у близини својих места становања, добиваће бесплатан стан, храну и плату од 100—150 лира месечно. Ко успешно сврши овај курс тај ће за време службе у кадру добити чин подофицира или официра. У току овог курса они се ооезбеђују на 55.000 лира у случају погибије или пуног онеспособљења. �Новости и белешке 99 У Италији сада постоји 9 творница аероплана, 6 за израду аеропланског материјала, 4 фабрике аеропланских мотора и 13 за израду моторних делова. Развитак немачког ваздушног саобраћаја подстакао је Италијане на повећање њихових ваздушних линија. Они про<>ају да створе ваздушни пут у Индију и да конкурише међународном немачком друштву „ћцГ1-Напза“. Између Турина и Трста успостављен је ваздушни саобраћај на растајању од 575 км. са мотором „ћоггаше" од 400 Н. Р. Друга линија, дужине је 1070 км., пролази од Ђенове преко Рима и Напуља до Палерма, а у будућности ће бити продужена за Шпанију и Тунис. К. Ш. (МШ1&Г №осћепћ1аи, 1926. бр. 1. и Неегез1есћшк 1926 бр. 8.) Индустриски напор за време р ата. — Италија је једина од зараћених држава, која је ушла у рат са мобилизованом индустријом. Упразу и контролу целокупне земаљске производње осигурао је Виши одбор, састављен из Председника министарства и министара: иностраних дела, финансија, војног и морнарице. Организанија је дала пуно задовољство и производња је могла бити интензивна до потребног степена, и поред појављених тешкоћа за увоз угља и првих материја и тешких губитака у материјалу у јесен 1917. Пре рата и у 1914. г. Италија је увозила просечно 9,6 милиона тона угља годишње. У 1915, она је могла добавити само 8 милиона, а 5 милиона само годишње за 1917. и 1918. У јесен 1917., број губитака у артилериским оруђима достигао је 3.152 од 7138 који су се налазили на фронту. Програм производше тада у току предвиђао је само 358 топова на месец Али 1. децембра 1917. утврђен је нови програм, који је повећао месечну производњу на 823 топа. Он могаше бити остварен и губитци су били покривени за мање од шест месеци. Максимална месечна производња била је достигла у мају 1918. са 1.368 топсва. Ова таблица доле даје нека обавештења о производњи ратног материјала у Игалији: Дневна производња: Целокупна производња: 1918. Материјал 1915. 3300 2,600.000 П у ш ак а......................... 600 600 535.000 К а р а б и н а ..................... 380 40 37000 М и т р а љ е за ................. 1 3,400 000 3,616.000000 Пешадиских метака . . 1,400000 45.000 22,350000 Артилериских „ .• 5000 (Кет. 8’ Агћ) �100 Артилериски Гласник ЧЕХОСЛОВАЧКА. Т р ећ е артилериско стрели ш те. — Министарски са вет одобрио је, да се изради треће артилериско стрелишт' (23 6 км. дугачко и 12,8 км. широко) у планини. Земљиш / треба да је погодно за бригадна вежбања (250 офицИрае 1500 људи и 900 коња). (Мцг ^ > Одбрана противу ваздуш них сила. — За одбраНу од аероплана има један артилериски пук (Бр. 151). ксји се састоји од: 1. Шгаба, 2/-3 дивизијона Сваки дивизијон имаа) штаб, б) 3 против-аеропланске батерије; свака багерија броји 4 топа од 8 см., ц) једну чету рефлектора (8), д) једну резервну батерију за попуњавање. Ј Све ове против-аеропланске батерије биће у скорој будућности наоружане новим топовима 8,35 см. М. Нгизку. Ускоро ће се формирати још 6 против-аеропланских батерија. Веровагно да ће оне пресгављати основ за формирање 12 посебних батерија, које ће служиги за одбрану земље (индустриских центара. железничких станица и осталих државних и приватних установа, потребних војсци у току рата. Садашња организација одбране оа аероплана има привремени карактер. Ради се на одређивању сталне организацлје за одбрану државе. (Ве1опа) к _ ИЈ ПОЉСКА. Реорганизација војске. — Пољска влада почела је да изводи најопсежније мере аа реорганизацију пољске војске и војне управе. Ове мере )е предложио Маршал Пиљсудски у свом плану, који је он узалуд подносио и прошлим владама, желеви да одели војску од полигике и да створи такву снагу која ће бити у стању да се опре Русији и Немачкој. Сада је председник републике одредио маршала Пиљсудског аа председника Вишег Војног Савега. У Вишем Војном Савегу расправљала су се три важна питања: 1. Именовање Врховног Шефа војеке. 2. Водство у рату и миру и именовање генералних инспектора војске. 3 Плага војним лицима. Пиљсудски хоће да војска буде једно засебно тело, на које неће моћи да упливише ни једна влада, па ни сам председник ремублике. Читава војна управа и све што се односи на војску биће концентрисано у рукама генерал-инспектора, који ће имаги све власти и њему ће се у случа|у војних операција, морати покоравати цивилне власти. З а шефа војске �Новости и белешке 101 именован је маршал Пиљсудски. Он намерава да проведе организацију војске, да ловиси знатно њен контигент, тако да ће после Француске, Пољска имати највећу стајаћу војску у миру. Часопис „Пољска Збројна“ пише да су Пољске границе отворене на све четири стране због чега би Пољска требала да има велику војску с којом би се била у стању заштитити са свију страна. Сваки Пољак мора да је војник, а свака пољска кућа — тврђава. Само Пољска наоружана од главе до пете може да се одбрани од својих многобројних непријатеља". (МШ1аг \У осћепћ!аи бр. 6. 1926. Ве1опа) К. Ш . НОРВЕШКА. Нова 7.5 см. брдска хаубица. — О њој су до сад познати ови податци: Хаубица баца 6,5 кг. тешко зрно до 7200 м. са четири разна пуњења, која дају: 165, 205, 245 и 330 м. (у секунду) почетну брзину. Тежина хаубице у борном положају износи 518 кг. Хаубица се може или раставити и носити на товарној стоии (пет грла), или склопљена возити са два коња. Поједини носећи гелови устројени су и за преношење помоћу војника; са хаубицом се врше опити, да се употреби и као пратеће пешадиско оруђе. (МИ. №133. и 1есћ. МШ.) ШВАЈЦАРСКА. Опити пољских топова. — Швајцарска врши сад опите са два модела пољских топова, један 8,35 см. Шкода и један 7,5 см. Бофора. По „АгИНепзИзсће Мопа1зће11е“ јануарфебруар 1925. и јануар-фебруар 1926., карактеристике Шкодиног топа су ове: 35 Дужина у калибру . . . . 10 кг. Тежина м е т к а ................... 600 м. у секунду ј пуњење I. . . » Почетна брзина ) пуњење 11. . . 430 » >» ЗоО )» »» »» ( пуњење III. . . ( пуњење I. . . 13.800 м. Максимални домет> пуњење II. . . 9.900 „ | пуњење III. . . У.ООО )» Поље дејства позитивно по ВИСИНИ 45° 6» Поље дејства по правиу . Што се тиче Бофорског топа 75 мм., то је топ од 36 калибра са аутоматским затварачем, кочница (за заустављање трзања) стална, хидропнеуматички повратник независан од �102 Артилериски Гласник кочнице, лафет, отворен у својој средини ва пролаз колевке систем нишањења са стране, има штит са великом поврцЈг,’ ном. Метци: шрапнел од 7 кгр. 240 и експлозивно зрно 0п 6,5 кг. Почетне брзине: максимална 570 м., нормална 450 Максимални домет око 12 км. Тежина топа спремног за гађање 1300 кгр. (Кеу. сГ Дг1.) Тешка артилерија. — Ш вајцарска артилерија има сад 8 батерија од 15 см. хаубица и 16 батерија од 12 см. аутотопова. Све ове батерије састављене су у 8 тешких артилериских пукова од по 3 групе, и то једна група је од 2 батерије, 15 см. хаубица а две групе од по 2 батерије, 12 см. аутотопова. Хаубипа 15 см. је брзометно оруђе са враћањем певи (по опаљењу), има 7 разних пуњења, домет је 850 м. Ауто-топ 12 см. има три разна пуњења, домет му је 10,400 м. (Оез! \Тећгг.) РАЗНО. Опадање становниш тва у Ф ранцуској. — Опадање становништва у Франпуској преставља питање живота или смрти ове земље. И ако су сада Франпуској додати Елзас в Лотаригија ипак се број њених становника после 1913. год. умањио за 500 000 људи. Статистика год. 1921. утврдила је 39.209.000 људи, док је год. 1913- било 39 674.000 становника. Између год. 1914. па до тод. 1921. Француска је изгубила више од 2 мил. људи, од којих је 1,400000 погинулих и од прилике 690.000 инвалида. Док је год. 1800. до 1830. свака породица просечно имала четторо деце, дотле се број деце од год. 1900. до 1914. умањио до 2,5, а после рата чак и до 1,6 детета. Ако би то и даље трајало, год. 1935. Француска би бројала 35 мил. становника, а год. 1955. сзмо 25 мил. становника. (МШ1аг \\осћепћ1а11 №. 45. 1926.) К. Ш. Искоришћавање беж ичн е телеграф ије у будућем рату. — По извештајима штампе у Сједињеним Државама у Француској и Енглеској ради се (до сад тајно) на искоришћавању бежичне телеграфије у ратне сврхе. Сједињеним Државама је успело помоћу бежичне телеграфи(е довести зрно од места гађања до унапред одређеног места. Фран' цуски и Енглески покуси раде у том правцу да се управља аеропланима за бомбардовање помоћу радио таласа. (Рппкег №. 31) К. Ш. О дејству против аеропланске артилерије. — По извештају „№гзк АгћИепе ТгбнкгШ" од фебруара 1926. г �Новости и белешке 103 број оборених аероплана за време рата у Италији, Немачкој и Француској износи 11.243. Од ових су: Код Талијана свега 669, оборених аеропланима 540, а против-аеропланском артилеријом — 129. Ксд Немаца свега 8 074, оборених аеропланима 6.554, а против-аеропланском артилеријом 1.520. Код Француза свега 2.500, оборених аеропланима 2.000, а против-аеропланском артилеријом 500. С в е г а оборено аеропланима 9.094, а против-аеропланском артилеријом 2.149 Број оборених аероплана аеропланима односи према броју оборених артилеријом као 4, 23:1. Да би се један аероплан оборио требало је француској артилерији да избаци просечно 3 200 зрна (проценат погађања 0,031), енглеској је артилерији требало почетком 1918. год. око 4.500 зрна, а касније само 1.500 (проценат погађања 0,022). За америчку артилерију-650 зрна. Ови подаци јасно указују на то, да је сопствена авијатика најјача заштига против напада непријатељских аероплана. (АгЦПепасће Мопа1зће11 235/236-1926.) К. Ш. 57 држава у бројевима. — У новошгампаној књизи „Аппиаће тШ 1аће“ налази се низ интересантних бројних података од 57 држава. Ови су подаци добивени од појединих држава. На доњој таблици масно су написана имена држава које имају општу обавезну службу. Држ а ве Рок Јачи н а војске Број службв вршина становника мирноУ доба у војсци године 472037 83904 92720 105100 89047 550986 Ф ран ц уск а............. 30441 Б ел ги ја . . . . . . . 505207 Ш п а њ о л с к а ............... 388451 ф и н с к а ....................... 310110 И тали ја.................... 388328 П ољ ска.................... 294244 Румунска ................. 140485 Чехословачка . . . . Советска република . 19586652 Сједињене Државе . . 7839432 175114 Јапан ........................... Немачка . .................... А устри ја....................... М а џ а р с к а ................... Бугарска ....................... Енглеска (без колонија) 59852832 6423486 7945878 4940000 42917382 39210000 7 66655 21353381 3402593 40547859 28000000 16262177 13613172 131299007 125276809 55961140 99086 30000 35000 27939 187419 672582 81720 216963 29041 308^00 270286 132660 124503 427000 136560 235056 12 12 12 12 4 -1 2 1V, 1 2 2 IV. 2 2 1‘/, 5 -2 1—3 2 (МШћ \Уосћепћ1а11) К. Ш. �'1 0 4 Артилериски Гласник Б иблиограф ија стручне књ иж евности. „Веуие Л’ А гШ 1 е п е “ Мај 1926. ЕзКеппе: Раиионална теорија погрешака при осматрању Мајзопз: Коректура помоћу високих тачака распрскавања у дивизиону. РеШоп: Упрошћавање припреме и извршења коректуре помоћу тангентне мреже дејства дивизиона и ч-рупа. Коидиего!: Једно баражно гађање које је осмотрио један Немап. * Еириу: Неколико речи о коректури помоКу тангентне мреже. Јуни Сепп: Размишљање о лаким дивизиским хаубицама. МопИаиг: Коректура артилериског гађања помоћу двостраног осматрања. СоигМз: Артилерија у Мароку и искуство 1925. год. 8Уезсћп1ко1Г: Карбонисање, као узрок распадања цеви код митраљеза. \Ућее!ег: Утицај азота на распадање (метала). Јули Соиагб: Огпор ваздуха при кретању зрна. — Испитивање топа и хаубица Шнаидера за данеку војску. — Корекгура артилериског гађања помоћу једностраног осматрања. СоигћЈз: Аргилерија у Мароку и искуство 1925. године (свршетак). Ро1: Добијање чврстоће челика помоћу загријане струје нашатира. Август Сгоиагб: Отпор ваздуха при кретању зрна. Моге1: Аутоматски топ Бекера 20 мм. (са сликама). Висћа1е1: Употреба артилерије у нападу. УаиОпег: Организација против-аеропланског гађања. „Шт1з1а <И А гН д И е п а е О еш о“ Фебруар 1926. Еитћгого: Наполеон као артилерац. — Организација артилерије Велике Армије. — Људи и материјал (свршетак). Се1охо: Заједнички рад пешадије и артилерије (свршетак). �Библиографија 105 1л1ро: Фонотелеметриска осматрања. Кеггапз: Мета за индиректно нишањење код артилерије (са сликама). ОгњоИа: Служба преношења за време Светског рата на талијанском фронту. Магсћез1: Наоружање разних редова војске. Ваззо: Пешадиски топ. Март Сауа1его: Свечано отварање вишег техничког артилериског курса и вишег курса балистике. Таг§а: Употреба артилеријс у планинама. ОИапшт: Артилерија у колонији. Меггап Рат у ваздуху. Сегиб: Прилог студији разних зрна у пољској артилерији. 6. А. 1Ј.: Пешадиски пук у савременој војсци. — Опити у Француској са новим пешадиским топом. — 0 борним колима у Америци. Април 1Чепопеп: Утицај температуре на отпор ваздуха. МаИеге: Технички проблем борних кола (са сликама). Сагбопа: Одорана и утврђивање морских обала по искуствима Светског рата. Тагва: Употреба артилерије у планинама (наставак). 81а1асореШз1а: 0 тактичкој употреби инжинерије. ћаггапш: Акустика топова и зрна (са сликама). Ра1ап§о1а: Прва поларна ваздушна експедиција Андре-а. Немачки пешадиски топ. Мај МаНеге: Технички проблем борних кола (свршетак). Мегхап: Дивизиска артилерија за непосредно потпомагање после увођења пешадиског топа у наоружање. Мазсагиси: Деоба температуре у цеви за време испаливања. 2апоШ: Примена механичке вуче. Реггеи: 0 радовима за уређивање земљишта (са сликама). ТозИ: Бацачи мина и њихова послуга. Биро: Примена справе за гађање М. 925. за разна израчунавања. 6. 8.: Статистички податци за артилерију. Јуни-Јули Сгосео: „8ирег“-артилерија и „8ирег“-авијација. МЈсће1еШ: Комора артилерије за непосредно праћење. Биро: Против-аеропланска артилерија. �106 Артилериски Гласник ЗШгеШ: Једна практична формула за решавање основноР проблема унутрашње балистике. 6. 3.: Немачке идеје за организацију дивизиске артилерије обичне и појачане. & 3.: Експлозиви у Франиуској и Немачкој за време Светског рата. СшсИсе: Фортификација. Август ОаЈапгЈопо: Балистичка густина ваздуха. БаИап: Карактеристичке употребе артилерије. Рауезк Технички нроблем борних кола. „1а СоорегагЈопе Де11е Агш1“ Јануар 1926. ВазЦсо: Вођење ваздушног рата. 1)' Евртога: Тактичка гарнизонска вежбања. — Таблице примене разног ватреног оружја. Фебруар КогзеИ: Чамац и одбрана једног теснаца. Т атега: Поводом осматрања артилериског гађања са аероплана, ВазИсо: Вођеље ваздушног рата (наставак). Март АзсоИ: Прелиминари рата. ВагћазеШ: Органске основе тактичке кооперације. ВазИсо: Вођење ваздушног рата (крај). Оатегга: Употреба дивизиске артилерије. Април Зсјршш: Тактика пешадије и борних кола по Италијанским, Немачким и Аустриским званичним упутима. Уа1еп1то: Извиђање у планинама (са сликама). Мђ;Ио: Борна кола као прегеКе оружје пешадије. Мај Уа1епИпо: Извиђање у планинама (наставак). Раропе: Радови пољског утврђивања у обиму сгратегиских маневара. „МИИаг \Уосћеп1)1а11“ Бр. 41. НеЈеИ Садашн.е оружје против борних кола: 2 см. митраљез „ОегИкопа“ М. 23. Бр. 43. . Борна кола у садашњости и у будућности. Когћасћ: Белешке односно немачког упута за гађаше аероплана. �Баблиографија т Бр. 44. Шта мора да зна сваки о против-аеропланској артилерији. — Борна кола у садашњости и у будућности. Бр. 45. Не1§1: Нова борна кола у Шведској, Шпанији и Енглеској. — Борна кола у садашњости и у будућности (свршетак). Бр. 1. 1926. Ишппег: Човек и морал. Бр. 2. Борба у будућности. Оћпезогде: Легенда о надмоћности француске артилерије над немачком у 1924. год. Ка1зег: Покретљиве артилериске трупе за мерење. НаћЛег: Одбранбено. оружје против борних кола. — Одбрана против напада из ваздуха. Бр. 4. XX. Нова нишанска справа за гађање аероплана. ууапзећелп: Аероплан на служои транспортовања. Мида: Веза нз, шофера и стрелаца У борним колима. Бр. 3. Коњ, мотор Мидке: Енглеска вежбања борним колима. — Јесу ли преживела борна кола? Бр. 5. (4. августа 1926.) * * «: Одбрана од борних кола. Бр. 6. (11. августа 1926.) Еагвеп: Немачка брдска артилерија у Светском рату. „КгЈеевћипв! т УУогћ ип(1 ВН4“ У сваком броју почев од броја 1. (окт. 1925.) штампа чланак под насловом „Тактика здружених родова војске“, где се износи са сликама рад свију родова војске приликом решавања конкретних тактичких задатака. Бр. 4. (јануар) 1926. Слике за ноћну борбу. Бр. 5. (фебруар) Веза код гасног напада. Бр. 6. (март) Борба V гасовима. — Шта треба да се ради код гасног напада. — Рад балона. Бр. 7. (април) Прелаз преко река (слике). �108 Артилериски Гласник Бр. 8. (мај) Веза помоћу платна (слике). — Различити начини везе. 1 Бр. 9. (јуни) Заједнички рад пешадије и артилерије Ј Бр. 10. (јуЛИ) Ј Бр. 11. (август) „Нееге81есћшк“ Бр. 5. (мај) Обруч на камионима. 81ашре: Физичко својство магле и дима употребљених на положају. ГиИег: Развитак покретљивости у савременој армији, Бр. 7. (јули) Ко1ге: 0 америчкој метеоролошкој служби за време рата, IV.: Камуфлажа пешадије. 31атре: Хемиска срества за замагљивање. Бр. 6. (јуни) Рјгпег: Борна кола, њихова организација и тактичка примена. Бр. 8. (август) Кгпег: Тачно гађање са борних кола за време кретања. бапЛкашр: Против-аеропланска одбрана са техничког гледишта. „МПИ,апУ188еп8с11аГШсће иш1 Тесћпјасће !ПиеПпп"еп“ Јулн-Август 1926. Виг§ег: Камуфлажа аероплпна (са слнкама). — Замагљивање у борби. Септембар- Октобар Освајање Београда у октобру 1915. год. Ап^ећз: Утииај планинског земљишта на рад и употребу борних кола, аероплана и гаса. — Проблем одбране једне земље. „2еП8сћгШ Гиг (1аа ОеватГе 8сћ1е88-ип(1 8ргеп"-81оШуе8еп“ Бр. 6. Хемиска постојаност експлозивних препарата. Бр. 2 (фебруар 1926.) 01иБ1§: Артилернска муниција у Француској. „Тојеп8к6-Тесћ1пск(5 2ргату“ Вр. 1. (јануар 1926.) Бг. КипЈк: Мала радио-телеграфска станица Бр. 23. (са сликама), (постоји извод на француском језику). Кегп1бек: Графичка преставка путање зрн а, која одговара елевационом углу. — 0 графичким таблицама гађања. �Библиографија 109 Е11е1: Преглед хемиске борбе. Вештачка магла. КегшСек: Графичка преставка путање зрна, која одговара елевационом углу. Бр. 3. Сећаиег: Уређење графичких таблица гађања. Бр. 4. Сећаиег: Уређење графичких таблица гађања (наставак). 8ен!е1: Прелаз тешке артилерије преко река. Тотзку: Примедба к чланку Др. Куника „Мала радио станица Бр. 23.“. Бр. б. §ај1апоу: Таблице гађања и попоавке атмосферске и балистичке код против-аеропланског гађања. Бшз: Разне врсте војничког и индустријског црног барута Заћгаба: Освови опгичке камуфлаже (са сликама). & ° \ „Кетие ШШа1ге Егапдагзе'' Бр. 55. (јануар 1926.) СгаззеП Верден. Први удар 72. пеш. дивизије (наставак). . ЈаићегП Подземни телефонски кабал (са сликама). Бр. 56. (фебруар) СгаззеГ: Верден. Први удар 72. пеш. дивизије (наставак). Бр. 57. (март) Сгаззе!: Верден. Први удар 72. пеш. дивизије (наставак) * % ': Веза у Мароку у 1925. год. (са сликама). Бр. 58. (април) Сгаззе!: Верден. Први удар 72 пеш. дивизије (V). Сатоп: Организација „1а б т з т п 16§6ге аи!отоћПе“. В1осћ: Хемиски рат (са сликама). Бр. 59. В1осћ: Хемиски рат (наставак). Бр. 60. (јуни) В1осћ: Хемиски рат (са сликама) (наставак). Т.: Енглеска војска и енглески велики маневри год. 1925. Бр. 61. (јули) В1осћ: Хемиски рат (наставак). „ * * : Кинематограф у војсци. „Кепзћа 4е тГап1ег1еп“ Пук Бр. 6. Стварна примена везе. Бр. 294. (мај) �110 Артилериски Гласник „К еш е а ’М ап1;епе“ Бр. 400 (јануар) Бе1игпег: „Неколико принципа организације земљишта< (са сликама). БаГаг§е: Мишљења о томе што треоа да се захтева у борби од појединог војника и од пешадиских јединица. 1 Бр. 401. (фебруар) БаГаг§е: Мишљења о томе што треба да се захтева у борби од појединог војника и од пешадиских јединица (наставак). Бр. 402. (март) Напад на положај, који је јако припремљен. БаГагве: Мишљења о томе што треба да се захтева у борби од појединог војника и од пешадиских јединица (наставак). Бр. 403. (април) Напад на положај који је јако припремљен (наставак). БаГаг§е: Мишљења о томе што треба да се захтева у пешадиских јединица свршетак).5 1 ' ВеЈегпдије: Проучавање упута по конкретним примерима. Пешадија код напада на маневарском земљишту. БаигепГ: Пешадиски топ у Немачкој (са сликама). Бр. 404. (мај) ОићегпагЗ: Борна кола у Мароку год. 1925. Бр. 405. (јуни) ВеЈегпзије: Проучавање упута по конкретним примерима. Пешадија код напада на маневарском земљишту (наставак). Сићегпагб: Борна кола у Мароку год. 1925. (са сликама) — Решење тактичких задатака код примања у француску Вишу Војну Школу год. 1926. Топе: Препад на талијанском фронту (са сликама). Бр. 406. (јули) бићегпагсП Борна кола у Мароку год. 1925. (насгавак). К. Ш. �Библиографија 111 Нове књиге. 1. ВаПзИчие ех(,епеиге, 01епћа1гаег. Рагјз. АгтапП СоПп 6 фр- 2. Тћбопе поиуеПе Пе 1а ргоћаћПНб Пез саизез раг 1е сарИа1пе Пе сопгеИе МШо1. Раг1з ОаиШП-УШагв 1925. 5 фр. 3. Рппгарез е1 Гогти1ез с1аззјдие Пи са1си1 Пез ргоћаШШз. Вогећ Рапз. 18 фр. 4. Соигз <Г апаПоп. Вгеза1еаих. 1925. 35 фр. 5. ВгисћтиПег — Ше Беи1зсће АгШ1епе ће1т Ап§гШ ш В1е11ип§зкпе§ (са скицама и сликама) 10 мар. Појавиће се у кратко време. 6. ћа 1оровгар1пе Пе Г агИИеиг. СарЦате Вгоск. (152 стр.; 41 слика у тексту). 5'50 фр. 7. ће Иуге Пи (;гаНП (Г агИПепе 5 Гиза^е Пез Меуез ћп|»а<Пегз, ћп^аФегз е! воиз-оШиегз П’ агИНепе Пе саттраепе- 1926. <1210 стране). 10 фр. 8. Кратка упутванија за решаване и саставјане на тактическа заданија. Полк. Ио-вов. Софија. 28 лева. 9. Б. ИоећеИз. Јаћгезћеисћ1е ићег Паз Неег ипП Кпертезеи. М. 16. Садржај: Садашња војска у главним државама. Јачина и подела у мирно доба и за време рата. Организација. Дисциплина. Наоружање а т. д. Тактика пешадије, артилерије, коњице, борних кола. Гасови и т. д. 10. Н еј^: Бег 1е1сћ1е Паћешзсће Тапк.-Ка1 Про 3000. ВегИп 1926. 2.80 т г. 11. НеЈд1: \ГапП1а1е1 Пег сћаг ћбвег. АизћППипЈЗУОгзсћгШ 1иг <Пе АгШ1епе. НШ 19 а. Ше 8сћ1еззсћи1е. ВегПп. 1926. 12. КевШатт аг1у1егјји сјргкјеј. ХУагзгатеа. 1926. 13. Кев1етеп1 Пе тапоеиуге П’ аегопаиПдие. Раг1з 1926. 14. Француска инструкција о организацији и функционисању штабова у пољу. Варшава 1926. 15. В1е мчегГзсћаШсћеп УогћегеНип§еп Пег Аиз1апПзз1аа1еп Гиг Пеп ХикипГзкпе;;. Вегћп 1926. 3 т г. 16. Мешчерјаков — Химическаја војна (са предговором академичара Ипатјева) Москва. 17. „АппиаНе тПНа1ге“. НеихЈете аппбе- 8ос1е1е Пез паИопз. Кепзе1§петеп1з ^епћгаих е1 зШизИциез зиг 1ез агтетеМ з 1егге81гез, пауа1з е! абпепз 1926. 18. СНпбга1 Сатоп. ћа тоШпзаИоп Пе 1’ Агтбе е! 1а т а пеитае в(га[еи1([ие. Рагјз. 1926. 5 фр. . 19. ћез агтез готатез. Сои1зз1п. Рагјз 1926. 35 фр. 20. КН1ег. Пег ћиНкпе& 263 сгране. ВегИп 1926. 12 м. �Артилериски Гласншс^ 112 21 1)§ГОззе Вег1ћа“ е1 1е ћотћапЈетеп! с1е Вип1сегЧце. РаП1ик ВГ е ^ п а п х Ш а 1 ге Ји сотћаИаШ. Бе \Мае1. Вгихе11е3. 12 ФР23. ШИег уап ЕћегШагс! — тат сМ и п ^ М^2 5 0 ^ Ваз тезеп Пег тосЈегпеп Ујзсегаег аоћггисИаиГдезсћШге. М. 5. 2б! КШег УОП ЕћегћагП: Е1п1§ез ићег Пег Ваћзћк §гоззег 8Љие26.е к ПАпзе1те. — Еа Т. б. Р. е! 1ез опПез гасИос51(5с1пдце5 Рагјз. СШгог, 1926. 12 фр. Приказ. „Руски В ојни В есни к". — Београд, Кр. Наталије 33. У Београду скоро 2 године постоји „Руски Војни Весник“ војни лист, који је у почетку излазио 2 пут недељно а сада излази сваке недеље. Без икакве помоћи са стране, једино енергијом неколицине руских официра, оданих својој идеји, створен је орган војне мисли, који високо држи заставу старе руске војске и чува њене старе ритерске традиције. Верност општесловенским идеалима и љубав према братској војсци Краљевине С. X. С. — то су лозинке и начела, која спроводи Руски Војни Весник на својим странама. И поред тешких материјалних прилика и свог малог обима, лист је умео да постане веома интересантним, јер пажљиво бележи сва нова војна питања, све важније војне појаве. Поред обилног садржаја посвећеног тактици и техници савременог и будућег рата, лист отвара гостопримно своје стране руској војној историји последњег рата; ово је нарочито важно због тога, што је руска војска у светском рату, где је се борила за своју, за нашу и за словенску идеју, уписала много сјајних страница у своју историју, али све то остаје непознато и неосветљено због садањих прилика. Препоручујемо Руски Војни Весник нашим читаоцима, нарочито онима који познају руски језик. � Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Artileriski glasnik Subject The topic of the resource artiljerija, vojska Description An account of the resource Artileriski glasnik bio je stručni časopis posvećen artiljeriji, vojnoj taktici i naoružanju. Objavljivao je članke o tehničkim inovacijama, strategijama upotrebe artiljerijskih jedinica, balistici i obuci vojnog kadra. Časopis je služio kao edukativni i informativni resurs za vojne stručnjake, oficire i ljubitelje vojne nauke, pružajući uvid u savremene trendove i razvoj artiljerije. Creator An entity primarily responsible for making the resource Od br. 6 (1928) urednik Milan A. Damjanović Od br. 12 (1929) publikaciju uređuje Odbor kod Artileriske Škole Gađanja Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Publisher An entity responsible for making the resource available Sarajevo : Artileriska škola gađanja Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1926-1928 Rights Information about rights held in and over the resource <a href="https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0/deed.en">This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License.</a> Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource 23 cm Language A language of the resource bosanski, srpski Type The nature or genre of the resource časopis Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN 2232-8947 (Print) ISSN 3029-3812 (Digitalna reprodukcija) NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID 21869574 Text A resource consisting primarily of words for reading. Examples include books, letters, dissertations, poems, newspapers, articles, archives of mailing lists. Note that facsimiles or images of texts are still of the genre Text. Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Artileriski glasnik 1926 Subject The topic of the resource artiljerija, vojska Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1926 Rights Information about rights held in and over the resource This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License. Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource 23 cm Language A language of the resource bosanski, srpski Type The nature or genre of the resource časopis Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN 2232-8947 (Print) ISSN 3029-3812 (Digitalna reprodukcija) Description An account of the resource Br. 1-2 Ovaj dokument je obrađen korištenjem optičkog prepoznavanja znakova (OCR). Da biste pretražili dokument, preuzmite ga putem opcije Download NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID 21869574 IIIF Item Metadata UUID e1a485e6-425f-49d4-a476-82944ec193d3 https://kolekcije.nub.ba/files/original/d76428778f67811dd5731a97076a5713.pdf 9a02446e10ee1cde238ad20e35bd5ec8 PDF Text Text СВ ЕС К А БР. 3. 1927. ГОД. ГОДИНА II. САДРЖАЈ: ^ | ( /а п а 1. Ооалска артилерија и њена гађања. По Кеуие (1’АгШ1епе. — Ш . ............................ ................................... 1 2. Мотор као вуча у савременој артилерији. Од артил. пуковника М. В. Антонијевића. . ..................... 22 3. Неколико ширих погледа на проблем о заокретању путања. — Од арт. потпуковника Мирна П. Бруси*.а 46 4. Да ли је пољски топ способан за гађање ваздушних циљева. — Ш................................• ................................... 57 5. Упут за убележавање извршених гађања. — Од ђенералштабног потпуковникаЂорђа С.Луки1=.а . . . . 63 6. Балистички ветар. — Од ив.П а ш ч е н н а ...................... 78 7. Различности: Стање и употреба противаеропланске артилерије са нарочитим погледом на маневарски рат. -- По немачком извору од пуковника Милоша Ђ. С та н н о в и ћ а ................. 86 8. Новости и б е л е ш к е ........................................................ 92 9. Б и б л и о г р а ф и ја ................................................................. 104 10. Нове књиге ..... .......................... ............................... • . 111 Прилог: Хемиски Рат. — Од конт. вишег инжињера Ивана В. Вољ ансног (продужење) ........................................17—32 Слике У РЕЂ УЈЕ: О Д Б О Р ПРИ А РТ. Ш КОЛИ ГА Ђ А Њ А С А Р А Ј Е В О — Ш Т А М П А Р И ЈА „ Б О С А Н С Н Е ПОШ ТЕ” ��Обалска артилерија и њена гађања. У свесци за месец новембар 1926. год. франиуског часописа „Кеуце 6' аг1Шепе“ из пера потпуковника Е. Б е н о а (ВепоК) изашао је чпанак; .Шгудија метода гађиња обалске артилерије", па због његове интересантн јсти за наше аргилериске официре а нарочито оне, који већ слу*е у сличном виду артилернје, приказаћемо га у његовој суштини. На првом месту писац чланка укатује, како је одбрана обала у самој Француској па и у њеним колонијама била поверавана час маринској а ггилерији а час копненој, док у 1919. години опет нк[е прешла на морнарицу. Узрок овоме потпуковник Беноа налази у томе, што, због своје нарочите природе, одбрана обала интересује готово у истој мери како сувоземну војску, тако и морнарицу. Истина, на отворено« мору морнарица снма узима учешћа, али зато, при непријатељском нападу на обалу, обалска артилерија, што обилније потпомогнута пољском тешком и лаком артилеријом, ступа у дејство у своје време као и осгала стална одбранбена уређења која поставља морнарица. Најзад, у случају непријатељског успелог искрцавања, одбрана обале готочо у потпуности припада земаљској снази. Сасвим је на своме месту, шго се налази, да су ови сложени услови дејства код обалске артилери|е имали одјека и утицаја како на организацију обалске артилерије, тако и на методе њеног дејства и њен материјал. Поред овога, очигледно је, да и ово придавање одбране обале час морнарици а час војсци није ни мало повољно утицало на усавршавање обалске арти 1ерије, јер кад је обалска артилерија, односно одбрана, била поверена војсци, она тежи да и код обалске артилерије примењује методе гађања на суву; као што сада морнарица сасвим природно тежи да уведе своју и организацију и методе гађања, т. ј. као и да обалска артилерија дејствује са бродова. 1 �2 Артилериски Гласник Пошто је ово питање и за нас нарочито важно, јер може имати судбоносних последица ако нашу обалску артилерију још од почетка њеног стварања не упутимо правилним путем, ми само подвлаггимо гбрње мишљеше, да би лутање у оргвнизацији и подчињавању обалске артилерије могло бити од велике штете по само њено усавршавање. Ми бисмо овоме још могли да додамо, да, пошто се одбрана обала налази тако рећи на граници поља дејства сувоземне војске и морнарице, онда је потребно, да се при овоме изведе и посгигне савршено узајамно потпомагање једне и друге стране, тако, да се према појављеким потребама обалска артилерија може снаћи и дејстовати, било по методама бродовске артилерије, било по методама сухоземне артилерије. Једностраност, ма у ком било правцу, само ће бити од штете. Од интереса је даље излагање о организацији и методама рада обалске артилерије пре рата. Овде потпуковник Беноа износи ове главне особине обалске артилерије пре последњег рата: Батерије, како оне високо постављене, тако и оне ниске, потпуно су огкривене; оруђа у батерији била су на малом растојању једно од другог, поред тога постављена у једној линији, заштићена .спреда само једним грудобраном а бочне траверзе раздвајале су оруђа једно од другог; муниција је уопште била заклоњена у склоништима испод ових траверзи. Оруђа су се постављала за непосредно нишањење, па према томе су била и потпуно видна гледпна са морске пучине. Међутим, у тежњи да се колико толико сакрију бар од погледа, остављено је да трава и друго растиње покрију стране и стрмине; али услед геометриског облика свих земљаних насипа, ови радови су се лако одавали. Поред свега тога, ранија обалска артилерија већ је била предвидела мерзерске заклоњене батерије, ради дејства кривом путањом противу усидрених бродова; али треба имати на уму, да се посредно дејство из ових батерија предвиђало само у случају, кад су циљеви непокретни или се крећу малом брзином. Исто тако, из тога времена се појбвљује потреба да се сама оруђа јаче заштите; због те потребе су и постављене оклопне куле од 240 које су искоришћене у ослонни тачкама француске флоте: Дакар*), Диего**) и т. д. *) Дакар престоница и пристаниште у Сенегалу — ослона тачка француске флоте у аападној Африци. **) Диего ослона тачка француске флоте на Мадагаскару. �Обалска артилерија и њена гађања 8 Што се тиче телеметара, потпуковник Веноа наводи, да су они оили готово сви удешавани за даљине испод 10 км али се доцније већ наглашавала утотреба телеметра са великом основицом (геодетски телеметар), са пресецањем једновремених визура на циљу са двеју доста удаљених тачака (телеметри Шуа1в, апарати ЕШеппе и т. д.) Даље се износи опис методе гађања према правилу за обалску артилерију од 1903. које је преправљено 1913 год, које се у главноме вршило према и з м е р е н и м д а љ и н а м а Суштина је била у томе, што су се као даљине за гађање узимале даљине к. је се прочигају ка телеметру, даљине промењене помоћу п о п р а в н и к а , која се справа налази на самом апарагу и помоћу које се уносе у рачун разне почетне поправке, затим према подацима из коректуре. Потпуковник Беноа налази, да је метод био прост; захтевао је мало људи и био је доста успешан све док је даљина гађања бита мала те се могла сигурно оценити помоћу телеметра. Приближно је одговарала садашњем телеметриском методу. Ппак, за гађање на великим даљинама и противу циљева са веома великом брзином кретања, овај метод није довољан и морао се напустити. Око 1900. године капетан француске колонијалне артилерије Остерман предложио је други метод — у француској познат под именом метод С — в е о м а о ш т р о у м а н . Промене које су наступиле после рата. Овде потпуковник Беноа налази, да и ако треба водити рачуна да су ратни бродови у ограниченој количини снабдевени муницијом и да према томе и бродовска артилерија неће моћи да изводи рушења до поапуног уништења, ипак се и на обалску артилерију може применити ратно искуство, да је свака она батерија била изгубљена која је уочена од стране ненријатеља и који при том има добру артилгрију. Налазимо да је гледишге са свим исправно, па кад се препоручује за обалске артилерије које су више мање на равној нози са непријатољском бродовском арттилеријом, у толико се више мора пропоручити за обалске артилерије које ни по домету ни по снази нису једнаке бродовскеј артилери|и својих непријатеља. Код обалске артилерије у осталом као и код осгале артилерије, т р е б а с а к р и в а т и своје батерије до последњег тренутка а у п о т р е б н о м в р е м е ну с в о ј о м п о ј а в о м п р о и з в е с т и на н е п р и ј а т е љ а изненађење. И ако бродарска артилерија има релативно мало муни ције, послуга бродовске артилерије у суштини располаже �4 Артилериски Гласник веома спретним и усавршеним направама за нишањење и гађање; осим тога послуга је и веома извежбана у гађању. Према томе треба да се рачуна, да би она имала за кратко ВргМе добро дејсгво противу сваке оне батерије која би се у о ч и т са брода. Једна ескадра дакле могла би, ако не да уништи а оно бар да их осматра а да одмах отпочне дејство чим би отвориле ватру. Очигледнно, при једнаком броју топова, двобој ове врсте био би мало опасан за обалску артилерију К"ја остаје, и ако уочена, много мање изложена но непријатељски брод, али се не може наоружати цела обала као један ратни брод; па и саме важне тачке као што су заливи или флотне ослоне тачке, располагаће само ограничсним бројем оруђа као и оруђима готово увек застарелим, у сравњењу са оруђима непријатељске ескадре. Потпуке: ,.к Беноа налази, да под оваквим придикама обалска артилерија има да коди двобој 1 против 5 или против 10, па оправдано закључује, да би се обалска артилерија одржала, не би требало да буде ни лако уништена, ни стварно неутралисана. Ради овога, обалска артилерија треба и мора да се з а к л о н и и р а с т у р и п о з е м љ и ш т у . Оаакле произлази ночо начело за обалску артилерију, а то ј е д а б а т е р и ј е б у д у д е ф и л о в а н е о д п о г л е д а са м о р с к е п у ч и н е , чија ће оруђа битити са већим међупростором (како не би било више оруђа захваћено једним истим непријатељским зрном) и која ће бити спремна и удешена да нишане п о с р е д н о . Само оне лаке батерије које имају задатак да дејствују противу нелријатељских ланих јединица, са слабим оклопом и изванредно великом брзином, неће бити спремне за посредно нишанење. Друга последица рата је: п о в е ћ а в а њ е д о м е т а . На неколико година пре рата сматрало се још као крајња даљина обалских оруђа 10 км. то је даљина за коју се мислило да се преко ње неће моћи добити никакав одлучујући резултат. Према овоме су били поде пени сви инсгрументи, лафети, куле. Као сведок овоме писац наводи Дакар, чије куле су омогућавале цевима нагиб од 7 сгепени, чиме је добијен домег од 11 км. Али рат нам је показао да и ако се не могу добиги одлучејући резултати, а оно бар задовољава|ући и на већим даљинама. и сада, сви артилерци сматрају као погребно да себи прибаве могућност дејства до крајњег домета које оруђе дозвољава. За обалску артилерију наронито овај услов може бити још важнији, јер ово искоришћавање великих домета дозвољава да се непријатељска флота држи далеко од осет- �Обалска артилернја и њена гађања 5 њивих тачака (и писац наводи пример како су Немци бранили белгиску обалу). Међутим у овоме смислу опет не треба ићи сувише далеко, јер корист од ватре, нарочиуо противу веома покретљивог циља. осетно је у обрнутеј сразмери са дометом, тако да ће се у већини случађва доћи само до непотребног расипања муниције ако се ватра отвори сувише рано. У осталом у сваком посебном случају постоји нарочити проблем чије се решење оставља погледу и расуђивању команданта артилерије. Најзад, разне промене налазе свој почетак у томе што је прешла марини служба одбране коју је раније вршила копнена артилерија. Неизбежно марински артилерци теже да у обалску артилерију уведу своје методе и своје инсгрументе. У много случајева потпукоеник Беноа налази да је услед овога било наиретка, али често пута њихов рад је био мање спретан. У опште узев, утицај морнарице се показао у томе што је прекомерно и до крајности развијено увођење м е х н и з м а . За њих све што се може учиниги механичним апаратом савременије је од онога што учини човек, који је подложан грешкама и забораву, па треба тежити да се створи и одговарајући апарат. У начелу, то је једна срећна тежња која је незгодна само у том случају кад се у овоме претера. Пошто постављање многобројних механизама и апарата захтева велике издатке, то изгледа да ни потпуковник Беноа чак за Франиуску не препобучује слепо повођење за жељом маринаца да се уведу многи апарати, али ипак признаје да су им методи рада и организација доста гипки, те да могу својом ватром пратити оне циљеве који имају брзину од 10 до 20 метара на секунду. На закључку, главне промене које су од рата унете у обалски артилерију јесу: З а к л о њ е н о п о с т а в љ а њ е батер и јаи п о већ авањ е међупростора изм.ђу оруђа; Увођење готово свуда п о с р е д н о г н и ш а њ е њ а ; Организовање г а ђ а њ а на в е л и к и м д а љ и н а м а ; Веома ве лик о р а з в и ј а њ е упот ре бе механ а з ма , усавршавање рачунања и вођење рачуна о поправкама и т. д. Сад потпуковник Беноа прелази на само гађање обалске артилерије. Због нарочите интересантности, приказујемо га у потпуности. �Артилериски Гласник Особине обалског гађаша. Пре но што се пређе на излагање садањих метода гађања, корисно ће бити да се добро определе посебни услови обалског гађања. Ово се гађање разликуЈе од обичних гађања земаљске артилерије у следећим тачкама: 1 . _ Потпуна с т а л н о с т батериских ампласмана, што дозвољава још у времену мира целокупан уређај платформи, справа за управу и извођење гађања, веза и^ осматрања тако да се добије гађање са највевим могућим дејством. Међутим прелвиђена је у будућем програму употреба полукретних батерија, али чија ће месга бити унапред изабрана и брижљиво припремљена, да се може брзо и потпуно да изведе уређај на њима. 2 . _ В и д н о с т циљева у опште врло добра. Ова видљивост је поред осталога један знатан услов да гађања на мору буду ефикасна-поражавајућа. Ако би се циљ могао да заклони, билр користећи ноћ, а да на обали недостају средства за осветљавање, било да се покрије застором од дима, гађање на такав циљ, који је још при томе врло покретљив, производи само просипање муниције. 3. — Најзад и нарочито је в е л и к а п о к р е т љ и в о с т ц и љ е в а . Без обзлра на претходне две тачке да испитамо само, какве се особине намећу гађању због велике покретљивокти морских циљева. Савремена оклопњача креће се бар са 20 чворова а то је 10 м. у секунди. Лаке јединице, торпиљери или контраторпиљери, могу достићи и 40 чворова или 20 м у секунди. Претпоставићемо у рачунима да је 10 метара у секунди као средња брзина крегања јединица у саставу ескадре. Нека је Р (сл. 1) оруђе и нека је В.В, пут циља, који ћемо узети прво да је у правој линији и да је на њему једна иста брзина кретања циља; ова два услова су потребна па да гађање има стварног дејства. Официр, који гађа, раслолаже телеметром (даљомером), којим мери у одређеном међувремену даљине до циља. Ова мерења даљине имају грешака, које су или случајне (или т11иап1ез) променљиве од једног мерења до другог, или с и с т е м а т с к е т. ј. последица су извесног одређеног узрока на пример погрешка у дотеривању (реглажи) справе а мењају се због тога по извесном одређеном закону. Ове грешке зависе од уногребљеног даљомера а поглавито од даљине мерења. Може се узети да приближно расту као к в а д р а т догичне даљине. Из тога излази да добар даљомер, којн има грешку само 10 м. на 3 км., даће грешку од 1000 м. од при- �Обалска артилерија и њена гађања 7 лике на 30 км. Одмах се примећује колико је ово мерење даљина једно деликатно питање код данашњих великих домета. Да се дохвати-погоди циљ з а м и ш љ е н н е п о к р е т а н у В0, потребно је да се прочитана даљина Д0 поправи с једне стране за величину грешке у мерењу ЗД0, а с друге стрлне за алгебарски збир утицајних елемената балистичких и атмосферских: поправка 6У0, поправка због уздужног ветра, због тежине литра ваздуха, тежине зрна, температуре барута, абог кривине и обртања земљиног. Нека је № алгебарски збир ових поправака балистичких и атмосферских. Потребно је, дакле, да би се добасио циљ у В„, да се гађа даљином = Д0-}-(1Д0-{-Сћа. Али између тренутка ђ, када је мерена даљина, и тренутка*, када ће пасти топовска зрна, протекло је извесно време I—1о или 0, које се обично развлањује у три дела: 1.-во — и з г у б - (Време од тренутка, кад се навизира циљ љено време. ради мерења даљине, до тренутка кад се та даљина пренесе оруђима). 2. -го — м р т в о (Време потребно оруђима после добијених врема података за нишанење до поласка зрна из цеви). 3.-ће Време летења зрна. Изгубљено време зависи од употребљеног даљомера и од справа, помоћу којих треба да се даљина срачуна за оруђа (трансформатори). Мртво време је сведено скоро на нулу код севремених брзометних оруђа. Време легења зрна зависи од даљине гађања. Може се узети да је изгубљено време око 15 сокунди код даљомера, којим се сада служи, и корсктора данашњих; биће нешто дуже око 25 до 30 секунада при мерењу даљине г е о д е т с к и м т е л е м е р о м . Са непрекидним показивачима даљинарским, о којима ће бити доцније речи, ово је време саедено на неколико секунди и у томе је преимућство, које дају ови показивачи (индикатори). Време летења може да пређе више од једне минуте при гађању на великим даљинама. Види се да целокупно време, које ће се у будуће називати ц е л о к у п н о и з г у б љ е н о в р е ме , може бити од једне тријесгине секунада на малим даљинама па до једне и по минуте на аеликим даљинама. Узећемо као средњу вред- �Артилериски Гласнив 8 ност овог целокупног изгубљеног времена у следећим рачунањима д а ј е ј е д н а м и н у т а . За то време циљ ће доћи у В, по своме путу на дељини о д В0 око 600 мет., ако се циљ креће са 20 чворова. Треба, дакле, да се поправе елементи срачунати за В* тако, да се добију погодци у В,. Ако се познаје тачно брзинаХ кретања ииља и правац 1_ његовог пута у односу на линију гађања, моћи ће се лако да израчунају поправке, које треба учинити на претходном даљинару. Биће са довољном тачношћу: Д0—Д .^ В о Н ^ В о В ! Соз ± = У ОСозТ, или ако се са уг обележи радиална брзина т. ј. компонента брзине у правиу линије гађањ а,') сматрајући је при томе као негативну у приближавању циља а као позитивну у удаљавању, биће: Д1 — До = 9 Поправке балистичке и атмосферске израчунате за В0 и Д0 нису употребљиве више за и требало би да се исправе за извесну малу количину да би се водило рачуна о промени Д. Али ми ћемо претпоставити, у циљу упропашћавања писања, да је срачуната била поправка и да одговара и за дањину Д^. У кратко даљинар, који треба да се да оруђима за циљ, кад би дошао у Вц био би: (1) Н0 = Д° + Мерење даљомера 6Д0 + Сћа + УгВ Грешка даљомера Балистич. Поправка и атмосзбогкретања ферске грешке Ова једначина треба да се сматра као основна у гађању на мору. Све поправке у даљини обично су сједињене у један једини израз под називом к о р е к т о р С (поправник), чија је почетна вредност: с 0= 6Д0 + С ^ + УгО. Видећемо даље добре и 'рђаве стране овог начина рада. П о п р а в ц у оруђа се догерују било непосредним нишанењем преко диоптра, било посредним нишањењем по кругу (циркулару), што се тежи да у будуће буде општи начин (овај начин испитаће се досније). ‘) Линија гађаи.а је овде линија циља. �Обалска артилерија и н,еиа гађања 9 У оба случаја, да би се погодио циљ, који се замишља некретним у В0, мора се поправити праваи: 1. За ве л и ч и ну д ер и в а ц и ј е, која је чиниоц (функција) даљине; 2. За величину балистичких и атмосферских поправки Сћа, које се у осталом састоје из поправке због бочног ветра. ако се утицај земљиног обртања одбаци-прећути. Поред осталог у посредном нишањењу треба да се попоправи О0 циља, које се лобија на станиии за мерење правца, за поправку паралакса, о коме ће се говорити мало даље. Али између тренутка, када је нанишањено по правцу, и тренутка пада зрна нротекло је извесно време 61, које ћемо назвати као и код даљине ц е л о к у п н о и з г у б љ е н о в р е м е. Одмах се напомиње да ово време није у главном једнако са целокупним изгубљеним временом код даљине. Оно обухвата, као и ово, заиста, мртво време и време летења зрна, али у правом смислу речи изгубљена времена нису иста у оба случаја, а разликује се такође код самог правца према томе да ли се нишанЈт диоптром или кругом. У опшге узевши целокупно изгубљено време код правца је мање него код даљине и може се узети да је једнако времену летења зрна повећаном за две или три секунде. За време 61 циљ се је преместио за У61 и угловно премештање биће - С0, сл. 1, где сада В0 преставља циљ у тренутку нишањења по правцу: уе‘5шА 6г—С0 = До са приближношћу која је довољна код артилерије. Следствено У3ш( је бочна компонента Уг брзине циља. Најзад имаћемо, дакле, као поправку због кретања циља: б1_Со = д 7 0' У кратко поправка за целокупно скретање, која треба да се изврши на диоптеру или на 0, биће: ^ 81 СЉа + (2) са = + До Поправка због Поправка због Деривација померања циља бочног ветра по правцу Треба још додати у случају посредног нишанења поправку због паралакса. До Ова сумарна поправка С<1 назива се као код даљинс к о р ее к т о р с к р е т а њ а или просто с к р е т а њ е . Она за- �10 Артилериски Гласник иста преставља скретање, које треба заузети на диоптру 0 случају непосредног нишанења, или поправку коју треба извршити на угловном растојању 0, кад се нишани посредну Величина разних елемената даљинара. Узмимо понова једначину (1), која даје саставне делове даљине-даљинара: (1) Н0 = Д0 + ДДо + № + УгВ Даљина Грешка у Балистичке и Поправка даљини атмосферске због помепоправке рања циља и размотримо је у стварном простом случаЈу, Јер ништа не приказује тако јасно, као бројеви, величину ових различитих елемената. Претпоставимо једну батерију 16 см. М. 87—91—93, која гађа грана^ом Г.А.Д. ниљ на дањини од 15.000 метара’ који се приближава са брзином од 20 чворова или 10 мет. у секунди. Грешка бД,, у мерењу даљине зависи од употребљеног даљомера. Са добрим даљомером В а г г е1 51гоис1 од5 метара основице или даљомером О еУ 1 намештеним на довољној висини (75 мет.) може се претпоставиги, да ће на овој даљини од 15 км. средња грешка биги око 200 мет. Балистичке и атмосферске поправке Сћа зависе од тренутних погодаба, од барута и т. д. Узмимо да су погодбе доста неповољне и да дају поправке с в е и с т о г с м и с л а тако да се добије збир близу максимума (највећи), који ће се добити за смањивање, да би се имала једна средња практична вредност. Узмимо на пример да је: Уздужна компонента ветра, који дува спреда..................................... 15 м. спољна температура и температура барута...............................0° атмосферски притисак . . 780 мм. (1У0 п о ч е т н а ............................... —40 м. одступање у тежини зрна . . — 2 кгр. Под овим погодбама имаћемо следеће поправке на 15 км. Поправке у метрима за в е т а р ............................. + 615 м. за тежину литра ваздуха . + 665 м. за (1У0 .......................................... + 740 м. за температуру барута . . + 174 м. за тежину зрна . . . ■ + 152 м. Укупно + 2346 м. �Обалска артилерија и њена гађања 11 Да утврдимо овим примером важност, добро познату артилерцима, тих балистичких и атмосферских поправика. Раауме се у већини случајева неке од поправака наћи ће се са супротним знаком и збир њихов биће у многоме умањен. Али можемо узети да члан № ј на 15 км. у средњем износи од 600 до 700 метара. Поправка због померања циља УгО, узимајући целокупно изгубљено време око једне минуте, биће: Уг0 = 10X60 = 600 мет. Једном речи налазимо као поправке на овој даљини од 15 километара. с1\'0 од прилике 200 мет. С> „ „ 700 . Уг0 „ „ 600 „ Закључак, који се намеће на први поглед при испитивању овог прегледч, био би: да је најважнша поправка друга која треба да буле одређена најбрижљивије; за тим дође поправка због померања Уг0 и на послегку поправка због грешке ДД0 код даљомера. Ови закључци, који су тачни, при разматрању некретног циља, биће потпуно погрешни у случају гађања на врло покретан циљ. И заиста у овом послеањем случају, ма како да је велика грешка учињена у одређивању појединих поправака, она ће се одмах исправити коректуром, ако би та поправка остала стална-константна, а коректура, једном добијена, да ће се одржавати. Није, дакле, важна апсолутна вредност поправака, која треба да се зна, него промен? тих поправака. (Изузев случај кад се жели да се добију одмах ефикасни погодци или са свим изузетан случај при гађању зоне). Промена елем ената даљине-даљинара. Да видимо на претходном примеру шта је било са раз' ним елементима даљинара у току извесног одређеног времена. рецимо 10 минута. Циљ ће се приближити за: 10Х 60Х 10 = 6000 мет. За нову даљину од 9000 мет. разне поправке балистичне и атмосферске бивају: + 185 метара Ветар............................. + 379 „ Тежина литра ваздуха + 620 „ 6 \10 ............................. + 162 „ Температура барута . 42 „ + Тежина зрна . . _ Свега: + 13з8 метара �12 Артилернски Гласник У Место 2346 мет., што смо претходно нашли за даљину 15.000 мет., а то је промена од 958 мет. за 10 мииута. Али, ако се сетимо, да су балистичке и атмосферске погодбе биле изабране, делом узете од врло неповољних, тако, да се добије горња граница збира поправака, морамо закључити да вредносг њихове промене, нађена под тим погоабама, преставља такође максимум — највећу вредност. Можемо претпоставити да обично средња промена тих поправака у року од 10 минута биће око 300 мет. или 30 мет. на минут. Ова промена је мала и мења се врло уредно (правилно) са даљипом; она не сачињава неку стварну сметњу у гађању противу врло покретних морских циљева. Поправка због померања УгО не мења се или шта више мења се врло лагано, ако је пут циља остао у п р а в о ј линиј и и ј е д н о л и к . У том случају, без осетне грешке, могла би се поправка због номерања сматрати, исто као и балистичке и атмосферске поправке, да је сразмерна даљини, следствено по чиниоцу 6, који преставља време летења зрна. Али, ако брод меша свој пуг а може кроз неколико минута да начини и полуобрт, поправка због померања може да пређе од — 600 м. ва + 600 м. а то је промена на даљинару од 1200 м за неколико минута. Ова поправка због померања сачињава једну од најделикатнијих тачака у гађању са обале. Примећујемо одмах да ова промена не пролази незапажена. Извежбан осматрач распознаје лако и доста мале измене у брзини и путу брода а у осталом постоје и средства за мерење компонената кретања. Могу се дакле да предвиде и да поправе бар делимично ове промене кретања. Грешка 6Д0 у мерењу даљомером мења се као чиниоц (функција) даљине, ако је само систематска. Ова врста грешке најмање смета гађању обалском, јер се јавља у правилној и непрекидној промени, о којој се лако води рачуна при гађању. На против с л у ч а ј н е п р о м е н е или фликтианке даљомера бескрајна су смегња. Од једног до другог мерења може се прећи од грешке — 200 м. на + 200 м. на 15 км. што може да доведе до честих и наглих измена у гађању. Закључак. Изложимо у кратко све закључке до којих смо дошли У овоме излагању јер они сачињавају основицу свих начина гађања обалског. �Обалска артд ери ја и љена гаћаад 13 1. Шго се тиче величине разних чинилаца, чији збир сачињава величину даљинара, нашли смо за даљину 15 км. до циља: Д = 15.000 метара <1Д око 200 мет. С|м око 700 до 800 мет. 1 Уг0 око 600 м.; у средњем 300 до 400 мет. Ускупно три последње поправке сачињавају к о р е к т о р С, чија апсолутна вредност може да пређе и 2000 мет а средња му вредност износи око 1000 до 1200 мет. ’ 2. У погледу промена тих чинилаца, које су још много важније за нас, него апсолутне вредности, чији збир сачињава вредност даљинара, нашли смо да се са даљином 15 км. до циља и брзином кретања циља 10 м. у секунди, Д променило за 600 мин. у минуту. Грешка њена <1Д може од једног до аругог мерења да буде од — 200 м. до + 200 мег. са добрим даљомером а да се те промене и не примеге. Уг0 може за неколико минута, ако циљ мења свој пут, да прође од — 600 м. на + 600 м„ али је промена о т к р и в е н а — п р и м е т н а и мо*е је измерити осматрач кретања брода. При једноликом и праволиниском кретању циља Угв мења се полако и скоро сразиерно даљини. С ^ мења се од 20 до 30 мет. на минут а промена му је п р а в и л н а са даљином. Из изложеног излази: 1. — Најважнији и најпроменљивији елеменат даљинара јесте очигледно дањина Д и њена грешка мерења <1Д, Проблем гађања на мору је осетно проблем т е л е м е т р и ј а (даљомера). Ако је овај проблем добро решен, било помоћу даљомера бескрајно тачног, било непрекидним индикатором добро догераним, гађање на циљ, који се креће по правој линији једнаком брзином, квариће се само угицајем лаганих промена од У20 и од О у и врло цриближно може се довести у пог о д б е г а ђ а њ а на с т а л а н циљ. 2. — У случају е в о л и ј и н и р а њ а ц и ља вррло брза промена чиниоца \'г0 одузима гађању највећи део његове ефикасности. Ова ефикасност може се задржати само врло строгим осмаграњем кретања циља и, ако је могуће, честим мерењем његовог пута. У опшге г а ђ а њ е на м о р у н е м о ж е б и т и б е з о с м а т р а њ а ; д а с е гађање продужи за који минут на циљ, који се изгуби, значи да се бескориско расипа муниција. �14 Артилериски Гласник 3. — Издвајање даљинара по даљини и по коректору било би врло срећно уређење његово; оно заиста издваја засебно најпроменљивији и најважнији елеменаг даљииу од поправака са много лаганијим променама, ако је кретање циља правилно. То је први степеник према методичоом извођењу гађања на мору. 4. — Али може се објаснити да коректор садржи и елементе, који с у и с у в и ш е б е з р е д а и мењају се према врло различитим законима. Савршено теорно решење било би очигледно, да се може мерити или срачунавати на једноставан начин сваки од тих елемената, да би се узели на даљинару. Томе решењу тежи поморска автилерија за гађања са лађе и Комисија за практична проучавања обалске артилерије за гађање са обале. Али ово решење, бескрајно сложено, је врло скупо и особито тешко да се оствари на обали. У осталом оно не може да да сву потребну тачност због неизвесности, која још постоји у погледу аеролошких дата. Мислимо да се могу добити упоредни резултати, а много економичније, ако би се узело у помоћ делење квректора на делове, који ће се ограничити само на његове саставне партије, т. ј. да аа сваки саставни чиниоц његов буде нарочити део. Овај закњучак истаћи ће се још више, кад се испитају разни начини гађања, што ћемо сада да изложимо. Особнне разних начина обалског гађања. 1. — Н а ч и н ( м е т о д а ) д а љ о м е р а . Видели смо се једначина, која карактерише гађање на покретан циљ, може написати овако: Н = Д + 6Д + Сђј + Уг8 коректор. у којој три последња члана спојена су уједно у коректор. У методи даљомера израчунава се такође добро, у колико је могуће, почетни коректор (поправник) С(, према аеролошким и балистичким подацима и према кретању циља и први се плотун пушта даљинаром: Н0 — До + С0, где је Д0 даљина добијена даљомером. Али вредност С0 срачуната тако а р г1 о г1 је само изузетно тачна. Није се знала грешка Ј/ђ,, која се чини при �Обалска артилерија и њена гађања 15 мерењу лаљине. Балистичке и атмосферске поправке № су само непотпуно одређене исто као и поправка због померања Уг0. Први плотун ће само изузетно бити обухватан. По његовом смислу, који се добија осматрањем падних тачака, закључује се да ли је употребљен даљинар сувнше крагак (подбанајан) или еувише дугачак (пребацајан) и да је потребно да се увећа или умањи за величину скока на даљинару Вн!Претпоставимо оно, што је логично према дефиницији коректора, да утврђено скретање произлази због грешке у срачунавзњу почетног коректора и испалиће се други плотун са коректором: С = С0 + Вн1, где је Вн! вредност командованог скока на даљинару. Даљинар, којим је испаљен други плотун биће, дакле: Нј = Д, + СЧ-Вн, Сг Д^ будући нова даљина мерена пре плотуна. Тако ће се поступити у суксесивним скоковима на даљинару узимајући увек: Н = Д + С, где је Д даљииа даљомера а С коректор измењен разним скоковима на даљинару дотле, док се добије промена смисла погодака па потом и обухватни плотун. Нека је Не даљинар, који даје добро дејство (ефикасан) и који је дао обухваган плотун. Имамо: Не = Д + Се. Коректор Се је дакле коректор дотичног тренутка, који треба да се употреби да би се поправиле даљине прочитане на даљомеру и да би се добили ефикасни даљинара. Видели смо да тај коректор, чији је образац: (1Д+№+Уг9 (командовани скокови на даљинару, који су учинили да се само исправе грешке, направљене у почетном срачунавању тих поправака) није сталан, проучили смо промене због тога на једном стварном случају. Али кад би б р з и н а и пут пиља остали стални, члан Уг8 мењао би се само полако, исто као и балисгичке поправке у функцији даљине. Ако би шта више употребљен даљомер био довољно дотеран (правилно радио) да би се 6Д занемирила, или што је све исто за нас, да би остала осетно стална, целокупни коректор Се мењао би се мало за плотуне, који су испаљени у м а л о м р а з м а к у в р е м е н а . Претпоставиће се дакле, а то је основа методе дољомера, да �16 Артилериски Гласник ке тај коректор остати ефикасан за слецеће плотуне, који ће бити испаљени са различитим даљинама, прочитаним на даљомеру, поправљеним за гај карекгор Се. Даљомер постаје тако распоређивач даљинара, он их расподељује. У ствари тај коректор се мења прогресивно и гађање се мало по мало квари Гађање ће се довести у циљ скоковима за о д р ж а њ е д о д и р а , који ће заиста одржавати дневни коректор, т. ј. који одговара дотичном тренутку. У сл ов и за д о б р у п р и м е н у м е т о д е даљомера. Као што смо пазначили горе, метода даљомера претпоставља да би се постигло успешно гађање, да се коректор мења врло лагано, што захтева: 1. — Врло правилан даљомер, кад већ није тачан, тако да грешка с1Д мерен.г. . буде или занемарљива или врло стална. 2. — Једнолико и праволиниско кретање циља, које чини да је радијална брзина Уг, осетно, стална. 3. — Целокупчо изгубљено време 0 врло правилно, да би се производ Уг0 мењао од плотуна до плотуна мало. Први услов чини методу даљомера скоро некорисном на врло великим даљинама са телеметрима (даљомерима), који су у употреби. Ови апарати (справс) заиста дају места случајним грешкама око 400 мет. за даљину од 20 км а 900 мет. за 30 км. (Ови бројеви замишљају врло цењену справу В а г г е1 8 1 г о и Д са великом основицом, на пример која мери 1 метар на 1000 мет.). Може се објаснити да је једно гађање засновано на мерењима, која су праћена оваквим одступањима, практично без дејства. Да би се доскочило овим неправилностима, маринске топџије користе на лађи б а т е р и ј е с а т р и д а љ о м е р а тако, да могу узеги средње читање. Али обалска артилерија је сувише сиромашна да би могла доћи до таквих средстава. Она располаже једним средством. које је ефикасније, а то је г е о д е с к а т е л е м е т р и ј а , чија правилност остаје зодовољавајућа чак до домета данашњих оруђа. О томе ћемо говорити доцније. Због истог разлога метода даљомера је мало проучавана са модерним маринским ииљевима, који имају врло велике брзине кретања. Рапорт 26 Комисије за практично 1 роучавање обалске артилерије, дефинишући методе обалског гађања, предложио је да телеметар ( шљомер), који се употребљава, мора дати даљину од 50 до 50 метара за циљ, кад се приближава брзином од 10 мет. у секунди, а ово би захтевало мерења даљине сваких пет секунди, што је неосстварљиво са материјалом садањим. �Обалска артилерија и њена гађања 17 Ова се нелагодногт може избећи, ако се не извоаи групно гађање у виду »непрекидне ватре", већ плотунима испаљиваним строго правилно после мерења даљине. Ова дисниплина ватре дозвољава у исто време да се боље задовољи трећи услов (стална вредност за 0). Друга погодба: „правилно кретање циља“ није, особито, за методу даљомера. Ма какав да је поступак упогрећљен, гађање губи много од свога дејства, чим се циљ креће у еволуиијама. Међутим извесне методе гађања допуштају да се и циљ, који маневрише, може дохватити погодцима. Ово кратко ичлагање дозвољава да се примети разтика између методе даљомера и методе „мерених даљина" код старе обалске артилерије. Ова последња, скоро слична првој као начело, разликује се од садање методе даљомера у томе, што почетни коректор и скокови на даљинару (диоптру) при коректури гађања, у место да су изражавани у метрима, изражавани су у поделама коректора, који се је налазио на даљомеру, где је свака подела коректор! мењала диљину за 1/100. Због овога, као што је већ назначено, коректор се је мењао аутоматски сразмерно даљини, те је доста срећно одржавана денвна поправка. И заиста два израза и Угв, из којих се на крају састоји коректор, мењају се оба у иетом смислу као и даљина, ако се претпостави да су два услова (правилно кретаље циља и добра мерења даљомера) за примеиу методе испуњена. Биће дакле веће сталности коректора са мегодом мерених даљина него са методом даљомера. За допуну упоређења ових двеју метода наводимо, да метода даљомера Орижљивије изоачунава почетне поправке: кретање, ветар, <1У0 које су просто процењене у методи мерених даљина. За то оиет она тражи више поћног људства код командира, него стара метода. 2. — М е т о д е х р о н о м е т р а и х р о н о т е л е м е т р а . Хронотелеметриска метода, коју је донела марина, пресгавља непобитан напредак према двема пригходним методама. Она се заснива на н е п р е к и д н о м и н д и к а т о р у даљинарском. Видели смо колика су сметања за гађање случајне грешке због наглих измена, које изазивају на даљинару а да се не може ни посумњати о смислу и величини тако да се растурање погодака због њих придаје растурању топовском. Дакле ако растурање топовско расте досга осетно са даљином гађања, расурање због телемегра (даљомера) расте још брже, 2 �18 Артилериски Гласник скоро као кваират даљине. Отуда изаази да на вечиким дд_ л>инама, преко 15 или 20 км. цел.жупно расгурање погодака постаје неусвојиво због неверности телеметра, због чега је боље на тим даљнама одрећи се његових показивања, која чешће више кваре гађање него што га поправљају. Непрекидни индикатор указује случајне грешке и доводи нас на много лакши случај за престављање с и с т е м а т с к и х грешака. Ако се зна брзина приближавања или . удаљавања Уг циља, може се непосрадно да изведе из даљине Д„ у тренугку 1^ даљина Д, у тренутку I,, јер је очевидно: Д, = До + Уг (I, - 10) Ако се замисли један часовник, чија се игла може кретати у једном или другом смислу са изве^чом променљивом брзином, која би бида сразмерна брзини Уг, добиће се један непрекидни индикатор (даљина) даљински. На плочи ће бити изгравиране даљине у одговарајућој размери тако да игла, стављена у покрег са брзином Уг, покреће се са 60 Уг, на минут по овој подели. Ако се та игла следствено постави на поделу Д0 у тренутку показаће у тренутку 1ј : Д„ + Уг (1х — !„) или Д^; моћи ће се дакле да чита у сваком тренутку даљина до циља која се изводи из почетне вредности и пута, који циљ пређе. Први тип ових индикатора био је, мислим, часовник Лафроњ (ћаГговпе), који, тежња је данас, да се замени часовником Цајс (2е18з) пошто је он боље израђен а нарочиго са механичким кс нжугаторима или графичким индикаторима. Овим се могу о^јаснити користи од тих справа: с једне стране, пошто се може чигати даљина у сваком тренутку, може се иста предати оруђима, не губећи времена око мерења њеног, баш у потребном тренутку, па у непрекидномједноставном гађању моћи ће се лако да изводе ова читања од 50 до 50 метара при ма каквој браини кретања циљз; с друге стране не ћемо бити играчка случајних грешака даљомерових пошто е даљина мења на један неиспрекидан начин као функција в; - мена (сл. 3). Као суиротно увлачи се независно од почетне грешке у израчунавању Д0, која будући стална лако се поправи у коректури гађања, друга једна деликатннја грешка, која треба да се уклони, а т > је грешка, што проистиче услед стављања у покрет справе са погрешном брзинем. Да бисмо то себи објасниш, узмимо на једном цртежу, где апсиисе изражавају време а ординате даљине, кретање циља преносећи сваку даљину по одговараЈућој ординати у �Обалска артилерија и њена гађања 19 тренутку. када је она измерена (сл. 3). Ако је даљомер потпуно удепЈен и ради добро-правилно, добиће се тачке по једној правилној путањи АВ, која се мало разликује од праве линије, кад је кретање праволиниско и једнолико. У ствари дјбог грешака у мерењу добиће се тачке т „ т 2, т 3, т 4 и т. д., чвје удаљење од праве путање престављаће грешке даљомера! К а о што смо то видели, ова удаљења или скретања расту врло брзо на великим даљинама и линија, која се добија, кад се повежу две и лве тачке, постаје изломљена налик на •ону у претходном цртешу сл. 3. Ако се на против стави са измереном даљином т^ у покрет индикатор и с а б р з и н о м к р е т а њ а ј е д н а к о м р а д и а л н о ј б р з и н и Уг циља, добиће се тачке које су распоређене по јданој правој путањи А'В1 паралелној са правом. Прочитане даљине биће све погрешне за величину поче!не грешке мерења сШ„ која је учињена на даљини т „ Ова ■стална грешка биће одмах исправљења у коректури гађања. Али у опште увек се чини грешка већа или мања 3\Гг у оцени радиалне брзине Уг циља; прочитане даљине дакле биће погрешне с једне стране за величину почетне грешке <Ш1 а с друге стране за грешку ЗУг X (1п — 1ј ), која расте сразмерно воемену; тачке на цртежу распоредиће се по једној путањи ш^В11 више или мање нагнутој према претходним путањама; а гађање постајаће све више и више неурсђено — дакле прогресивно ће се кварити, тражећи непрекидне скокове на даљинару да би се одржали погодци у близини циља. Апсолутне грешке тачака ове путање, коју даје справа, бдносом на праве даљине постају све веће и веће тако да би прешле величину грешака које проузрокује дањомер, ако би грешка ЗУг била нешго јача; али место да су испрекидане и нагле као ове послндње, оне расту правилно са временом, ■оне су с и с т е м а т с к е и због тога много мање опасне. Али како да се исправе? Очевидно је да треба довести путање ла буду паралелне, т. ј. удесити да справа ради са брзином једнаком радиалнзј брзини циља. Проблем се преврнуо. Није више, у правом смислу р.чч, питање даљине, него питање кретања а проблем, ма како да је лакши, остаје деликатан. Да би се решио има дише начина. Или се треба служити једноставно осматрањем гађања и ако се примети да то гађање, пошго се је добио један обкхватни плотун, тежи постепено кварењу увек у исгом смислу, може се из тога закључити да узета брзина кретања је поевелика или премала и треба је поправити у жељеном ■правиу. То је м е т о д а х р о м е т и ч н а , коју у осталом није 2* �20 Артилериски Гласник заоржавала комисија за практична испитивања код обалске артилерије, али која има то преимућство да се може проћи без даљомера и због тога може се корисно примениги као метода према прилици са врло добрим деЈСтвом у случају да се нема даљомер. Или се треба послужити једновремено и осматрањем гађања и мерењем даљомером да би се остварило слагање измсђу читања инцикатора и стварног кретања циља. То је х р о н о т е л е м е т р и с к а м е т о д а из рапорта 26. Један официр помоћник за гађање пошто је ставио часовник у покрет са брзином, која је добијена из осматрања кретања циља и метнуо своју казал.ку (иглу) на прву даљину измерену даљомером, упоређује даљине које она показује са даљинама, које постепено даје даљомер и кочи иглу на свакој новој даљини измереној даљомером. Ако је три пут једно за другим гако био доведен да гура напред иглу у смислу растења даљина, он јавља: „ Т р е б а у д а љ и т и * и на зановест . фицира који гађа: „ У д а љ и т е " , он мења за 2 мет. секуна, у смислу + , брзину сасовника. Исто тако се ради ако је потребно „ п р и б л и ж и т и * . Кад су даљине, које даје даљомер, час веће час мање од даљина часовника, при чему нема смисла чисто одређеног, он јавља да постоји с л а г а њ е . Продужава исто упоређеље у току гађања, али не к о ч и п о н о в а иглу на даљинама мереним даљомером да не би сметао коректуру односно извођење гађања. С друге стране ако је у току групног гађања офииир, који гађа, доведен осматрањем погодака да начини више узастопних скокова у истом смислу, он цени да је брзина часовника погрешна и поправља је за 2 м. у потребном. смислу. У опште два су начина да се васпостави слагање часовника са стварним премештањем циља: било да се треба служити показивањима телеметрије, било према резултатима осматрања гађања. На малим и средн.им даљинама (до 12 или 15 км. од прилике) са добрим даљомером први начин слагање са телеметријом је доста сигуран и даје добро дејство. ,На великим даљинама случајне (фликтуантне) грешке даљомера, који се у потребљују, јесу такве да треба водити рачуна о њиховим показивањима само врло опрезно после више провера (верификација) у истом смислу;право средство слагања је онда осматрање гађања и заиста се враћамо на мегоду х р о н о метричну. �Обалска артилерија и њена гађања 21 М е т о д а п р и л и к е . — Да бисмо завршили ово испитивање метода гађања, напомињемо да су предввђене методе иазване „методе прилика” у случају када се не располаже ни даљомером ни једносгавним индикатором. Правило од 1913. године старе обалске артилерије дефинисало је под тим именом две врсте извођења гађања, њдна названа о с м а т р а њ е у случају када је кретање циља било неизвесно а друга звана з а п р е ч н о г а ђ а њ е , која се је састојала у томе, шго је требало гађати, пошто се је успело да се циљ уракљи у више или мање широку ракљу, на гранипи те ракље, према којој циљ иде док је не пређе, потом понова се пренесе запречно гађање испред циља потребним скоком на даљинару (диоптру). Подешавајући величину и број скокова на диоптру један извежбан официр добиће добре резултате, али то је вештина; он је натеран заиста, да би имао непрекидно дејство, да предвиђа прелазак циља преко границе ракље чак и кад се то неће десити, те да би то могао на време да командује следећи скок. А тако он замишљено изводи хронометричну методу. Метода названа у п р о ш ћ е н а х р о н о м е т р и ч н а мет о д а из новог правила може се придати претходној; она се сасгоји у мерењу или оцени радијалне брзине циља па да се према тој брзнни одреди понављање потребних скокова од 100 М1 Т. на даљинару (диоптру); овако ће се моћи да итводе ови скокови у жељеном времену служећи се једним хронографом, који је за ту сврху градуиран. Најзад предвиђена су г а ђ а њ а на зоне, која не дају никакву особеност према сличним земаљским гађањима. Она морају бити без дејства на један покретан циљ. У к р а т к о методе обласких гађања могу се поделити на: Методе прилике, које користе за извођење гађања само осматрање падних тачака; Т е л е м е а р и ч к е м е т о д е , којима се придаје стара метода м е р е н и х д а љ и н а , где су диоптри (даљинари), т. ј. вредности величине њихове, узимани непосредно из мерења даљине на даљомеру, извођење гађања се је везивало за поправку, која се је чинила на тим даљинама. Ове методе осетно претпостављају добар даљомер, јер оне задржавају све грешке, које ова справа проузрокује. Због тога оне се могу применити на великим даљинама само кад се буде пронашао Даљомер довољно правилан на тим даљинама. Оне у општс зависе од проблема телеметрије на великој даљини. Геодеска телеметрија, чини се, даје решење, које се може усвојити за тај проблем. �Артилериски Гласник Х р о н о м е т р и ч н а и х р о н о т е л е м е т р и ч н а метода засноване на ј е д н о с т а в н о м и н д и к а т о р у чине да семења даљинар сразмерно времену и претварају пробдем телемегрије у п р о б л е м к р е т а њ а . Хронотелеметрична метода. поврх тога користи показивања даљомера. Рапорт 26 Комисије за практнчна испитиваја обласке артилерије препоручује као правилске само методе т е л е м е тричну и хро н о т ел ем ет р и ч н у . У идућем делу овог чланка показаћемо неке измене, које ће, изглсда нам, повећати дејство хронотелеметричне методе^ (Наставиће се). Кеуие (Ј’ АгШ1ег1е 8а новембар 192е. год. Е. ВепоК потпуковник уранцуске колонијалне артилерије. Мотор као вуча у савременој артилерији. Поводом сталних опита, који се нарочито у Североамеричким Седињеним Државама врше у циљу моторизовања и пољске артилерије, ово питање се често и опширно претреса, а нарочито се љиме бави у француској стручној штампи познати војни писац геперал Шалеа, чија су гледишта по овом пигању укратко излагана и у Ратнику и који у основи заступа гледиште, да лака артилерија будућности треба да буде механичка,. хвалећи напоре Американаца, што по сваку цену хоће да заведу механзчки пренос, вршећи у томе ногледу најдетаљније опите. Будући, да данас живимо у добу огромног развоја индустрије мотора и његовог сталног усавршавања и примене у вучи, примећује се, да ова идеја моторизовања пољске артилериије налази присталица и код нас, што се нарочито примећује по дискусијама по овоме питању. Због тога ово питање заслуиеује, да буде свестрано испитано, па и ова чланак има за циљ, да преко иашег Артилериског Гласника покреие ово питање и пружн прилику за његово детаљније разматрање. За доношсње крајњих закључака по овом питању, морамО' се обратнти јачим, већим и богатијим војскама, те да би видели, шта је велнки рат у овом погледу код њих дао, како се развијала појава артилерије са моторпом вучом и какви према томе треба да буду заступљени иогледи о будућности мотора, као вуче за артилсрију. �Мотор као вуча у савременој артилерији 23 У чланку »ЕвоотциЈе идеја о употреби артилерије за воеме рата« (предаваље из Француског Центра за тактичку студију артилерије), пошто је изнесено, како су се поступно уз велике напоре развијале материјалне чиљенице, показане су п огромне размере, до којих достиже тешка аратилерија* показује се даље потреба, да се напусти стара организација, по којој су артилеријске јединице формиране из иоте врсте наоружања и дивизиска се артилерија замењује мешовитим наорулсањем, које се својим разним балистичким особинама надопуљава и даје већим телима могућност, да изађу на сусрет свима евентуалностима н оспособе ее за разнолике задатке, који им у рату могу пасти у део; показује се надаље, у којој је мери промењена стара сразмера артилерије и пешадије у корист артилерије са уверењем, да ће и у будуће та сразмера да расте у корист већег броја топова, И ако се ово предаваље парочито.нцЈзавима артилеријом са моторном вучом, од интереса је податак, који се у њему налази и по коме су Французи августа 1915. године располагали са укупно 26 батерија еа моторном вучом, док су на дан ц . новембра 1918. године располагали са*306 батерија на аутомобилима, поред знатног бро|а тешке артилерије на трактерима, које су се могле брзо преносити са једног на други део фронта, што је између осталога престављало један врло значајан моменат за -изненађење. Још у много знатнијој мери је повећан број тешких мобилних батерија. Тако, у години 1914. било је 308 тешких мобилних оруђа, раздељених у 50 батерија; међутим 1. јануара 1917. године, стање је било следеће: 332 батерије 105—155 дугачких топова са коњском запрегом и 143 батерије 75—155 мм дугачких топова са трактерима; а 1. јануара 1918. године: 516 батерија 105—155 мм дугачких топова са коњском запрегом и 266 батериа 75—155 дугачких топова са тражтерима. Још је интервсантнији податак којн се може уочити из следећих података о артилериским снагама на северо источном фронту; Артилерија са конњском вучом 75 м.м. Артилерија са трактерима 75 м.м. Аугуст 1914 Јануар 1917 Јануар 1918 Новемб. 1918 ,990 1050 1056 966 0 6 72 306 Из овога прегледа јасно се види напредак и повећање батерија 75 мм са моторном вучом, па рачун батерија са коњском вучом. �24 Артилериски Гласник Развитак тешке артилерије са трактерима и њеп даљи опстанак, развој и будућност, ван сваке је дискусије; то је специјалан вид артилерије, са којом је мотор пераздвојан; а међутјм за нашу је тему од највећег интереса да видимо, како се и у којој мери развила примена мотора, као вучне снаге код лаке пољске артилерије, код које је до последњег рата коњска вуча била нераздвојна. Да видимо узроке њепог постојања и развпјања, па да из свега тога створимо закључак о њеној будућности. И за ове податке, морамо се обратити најачој и најславнијој француској армпји, која је сваку новину разумно и са предходним дубоким проучавањем примењивала. 0 овоме налазимо драгоцене податке у конференцији пуковника Катћига1-а »0 носећој артилерији«, одржаној у Центру за тактичку студпју артилерије. Ево главнијих п ,за натпу .те.му иитересантних података: »У току лоследњег рата, због врло многих узрока, настала је озблљна криза у запрези. У колико је ова криза расла, у толико се' у исто доба тражило са свих страна све више и цигпе топова; нарочито ,је на сва уста тражен топ 75 м. м. Међутим ситуација за овај топ постајала је све тежа и тежа, јер поред недостатака запреге, он је гутао огромне количине муннције. Недостатак у коњима, ни из далека није могао задовољити све потребе. Из разних узрока није се могло прибећи изради уских железничких пруга, а и да је то било могуће, оне не би могле до кра.ја одговорити потребама, те је остала једина солуција у примени аутомобилске вуче, која је већ била у примени код тешке артилерије. У погледу топа 75 мм после покушаја моторном вучом, прешло се убрзо на сис.тем ношења. Покушавајући једно по једно срество са доста напора, дошло се најзад до прогресивног стварања једног потпуно новог и заиста неочекиваног организма. Крајем 1917. године већ су формирани први пукови носеће артилерије 75 мм, а састојали су се из 3 дивизиона топова и једне ауто јединице, која ,је била способна, да у један мах превуче цео један дивизион. Предвиђало се, да јеЧ о довољно за постепено депласирања по дивизионима; но догађаји који су паступили, налагали су све веће и учестане покрето и премештања, а то је учннило, да пукови сукеесивно доби.ју у 1918. години комплетне превозне јединице, које су биле потпуно довољне за цео пук и за најактивније дапе« Као што се види потреба за брзим радом и покретима, као и оскудица у коњима, била је творац носеће артилерије. �Мотор као вуча у савременој артилерији 25 У септембру месецу 1918. године формирана су већ 32 пука по 3 дивизиона од по 3 батерије 75 мм. Интегрални пројект предвиђао је 40 пукова. (Мирнодобска формација предвиђа 23 пука по 2 дивизиона од по 3 батерије). На крају рата 1918. године, један пук носеће артилерије имао је: штаб пука, з штаба дивизиона и 9 батерија. Разлика у људству и артилериском материјалу ове п вучеће артилерије није интересантна, и треба показати само аен аутомобплски материјал. Тај материјал је следећи: 4 кола за извиђаче (једна за официра механичара); 1 камион за пртљаг, људство и архиву; ШТАБ ПУКА 1 камион и 1 камиопет за телефоне и бежичну телеграфију; 17 кола 7 камиона и 2 реморкера — магацин и радионица; 1 мотосиклет са корпом. 3 кола за извиђаче (једна за механичара); 4 камионета (пошта, телефон, сашггет и снаб ШТАБ ДИдевање); ВИЗИОНА 0 камиона (храна, бензин, бежична телегра14 кола фија); 1 мотосиклет са корпом. 2 кола за извиђаче; 1 камионет телефонски; БАТЕРИЈА 4 лака трактера за топове: 1 тешки трактер; 16 кола 8 камиона (људетво, муниција, пртљаг); _________ 1 мотосиклет. Укупно: 203 кола. Такав је у главном организам носеће артилерије — пука — како је она формирана на крају рата. Сада је потребно размотрити употребу овако фврмиране артилерије са чисто бербеног — тактичког и техничког гледишта, анализирајући све моменте и фазе, кроз које пролазе артилерцја и њени управљачи, од момента добивеног задатка — улоге, па до њеног извршења; предпостављајући лри ^ томе стварне околности, под којима ће се борба развијати. Користећи при овоме примере, које пружа последњи рат и војска богата искуством у употреби ове врсте артилерије, не сме се заборавити на то, да последњи период рата, и ако је имао донекле карактер покретпог рата, није то био у толикој мери, да би се са правом могао назвати покретни рат. Ово истичемо за то, да се не би пало у заблуду, те да се закључци добивени и �Артилериски Гласник лонешени у времепу и одмах после времена сјаЈНих успеха и победа пе огласе и за правило за случаЈ нормалног _ покретног пата, Познато је међутим, да се после успеха свакоме среству радо пршшсују највеће заслуге, а то не треба да буде тако, јер и врло често није тачно. Ми сада имамо поуздане податке, о формирању артилерије са моторном вучом, односно »носеће« артилерије; познајемо фнзиономију борбе; познајемо све потребе артилерије у борби* познајемо све артилериске радње, коЈе предходе меткупа ћемо сада покушати да све то размотримо у односу на ову врсту артнлернје, па потом да донесемо закључак. * Разматрајућн све иовине из области Тактике артилерије^ потребно је у интересу тсме коју разматрамо уочити и истаћи нарочито три момента, а то су следећи: — Да је крај рата обележен поред осталога и знатном појавом артилерпје са моторном вучом; __Да се поред осталогашзненађење постизавало и употребом ове артнлерије; и — Д а је нарочито истакнута потреба за стратегиском покретљивошћу код артилерије с тим, да се способност за ову покретљивост налази у самој артилерији. Што се тактичке покретљивости тиче, савремени материјал и његова конструкција у довољној мери то дозвољавају. Тако се може рећи, да пољски топови 75 и 80 мм потпупо задовољавају услове тактичке покретљивости. Пољске хаубице10 п 12 см имају исту покретљивост као ц пољска артилерија, јер се већа тежина материјала парира избором јаче стоке, а ради увећања подвозности ова артилерија има точкове са наплатцима веће ширипе. И ако је њена подвозност мања негокод пољских топова нарочито па земљишту ровите подлоге, ипак је и ова артилерија у прошлим ратовима у највише случајева могла да следује својој пешадији; а може се рећи увек, само ако је њеиа употреба правилно и благовремено организована. Тешке пољске хаубице 155 мм у погледу покретљивости далеко заостају иза пољских топаова. Оне су везане за путеве чврсте подлоге, али како нема потребе, да оне непосредно прате своју пешадију, то ће се благовременом оргапизацијом свих ће°у Гк)рбиеК М0° и огаР ™ а т и и њихово благовремено учеш,-л„ ,Дугачки топовп 150 и 155 мм маље су покретљиви од хаЈ ца истога калибра. За њихову вучу, као и за вучу хаубпца истога калибра, употребљавани су трактери или стока коњи, али су за љих увек били потрсбни релативно добри пу- �Мотор као вуча у савременоЈ артилерији 27 теви. Вуча са трактерима, за ову врсту артилерије, показала се у рату врло практична и на основу искуства у рату, може се скоро рећи да моторна вуча тежих калибара има будућности. Катрпилар (гусеница) са својим ланцима незаменљив је по тешким и блатним путовима, па је врло лако могуће, да ће овај точковски ланац заменити сасвим сточну вучу код тешке артилерије. Обзиром на тактичку употребу ове артилерије, може се рећи да је њена покретљивост задовољавајућа. Оруђа највећих калибара, чији је покрет у највећој мери везаи за гвоздене путеве, могу се квалификовати у односу на пољску војну као непокретљива. Међутим у ма којем степену уснешно дримењена моторна вуча и код ових оруђа, учшшла би их знатно покретљивијим и за пољску војну. Тако стоји ствар у погледу примене мотора код артилерије, а у односу на њену тактичку покретљивост — покретљивост на бојном пољу. 'Али треба размотрити и стратегиску покретљивост, коју је истакао последњи рат, и која се састоји у способности, да се артилерија премешта далеко и брзо са једне на другу тачку истога војишта, или да се упућује чак и на друга војишта ради припреме офанзиве, или за брза парирања непријатељског неочекиваног напада. Обзиром на то, да железничке и друге комуникације, као и величина и снага њиховога парка, неће увек дозвољавати њихово искоришћавање, нарочито обзиром на правце операција, потребно је, да артилерпја бар једпим делом има у самој себи снаге и способпостп и за стратегиску покретљивоет. Сточна вуча пружа лаком материјалу потпуно задовољавајућу тактичку покретљивост коју не може дати ни један други начин вуче. Али то није исто и са стратегиском покретљивошћу, која је са сточном вучом осредња и за све борбене моменте незадовољавајућа. Овај недостатак се осетио за време рата у више махова, а нарочито 1916. године код Вердена, када се пешадија донета на камионима ангажовала без своје артилерије, која је путујући сувин и коњским вучом успела, да се тек доцније нађе са својом пешадијом. Није нарочито потребно доказивати велику важност стратегиске покретљивостн у циљу заштите стратегиског развоја, а нарочито за војеке са дугачким граничним фронтовима. Познато је, да она страна, која питање стратегиског развоја реши сретније и повољније добија: шшцијативу рада, све користи од елемента времена, те је у стању да и својим почетним радњама изненади непријатеља; све корпсти од елемента простора, то јест слободу у маневровању; користи од елемента снаге, т. ј. задобива бројну превагу и најзад задобива сигурност у операцијама. Поред иравилно изабране линије, овај се �28 Артилериски Гласник сазвој мора врш ити под заш титом т р у п а најближ их граници, те је јасно, колико код њих мора д а буде заступљ ена стратегиска покретљнвост, чак делом и код пољ ске артплерије лакш нх калибара, к о ја је са сточном вучом, к ао ш то Је раније изчожено средње моћи, често и незадовољ аваЈућа, обзиром на брзипу покрета, к о ја у заш тити р а зв о ја мора да буде до краја заступљ ена. Сада је потребно излож ити главнпЈе моменте, који у борбеном смислу пс.тичу добре п рђаве особине артилерије са моторном вучом. Опп .су следећи: 1. Способност за брзе покрете у обиму стратегјске покре љивости: Обзиром на велику стратегиску покретљивост ове артилерије, а ако је при томе за њено пласирање изабран подесан простор према њеним маневарсккм способностима, може се за 24 сата са даљине 100—120 км догући и поставити читава маса носеће артилерије, рачуиајући у том времену и одлазак камиона и трактера са подожаја. Рат у 1913. години пружа врло велики број лепих примера за ова брза депласирања са велнких даљина. Један пример: 25. марта 1918. године. јадан пук од 3 дивизиона напушта ВпШрт (12 км. јужно од Тои1а) између 19 и 20 часова. Стиже 26 ог између 0.30 и 3 часа у Таппо1з. Истога дана у 8 часова напушта ТаппоЈз и стиже око 19 часова у Ватр1егге зиг Мо1уге (ј. и од 8ћа1оп зиг Магпе). Око 7 часова 27. марта про :ази кроз Сћа1оп, УШезепеих, Реге Сћатрепо1зе, бегапе, Моп1тЈгаИ и у кече кангону|е у УјГГог! и његовој околини (ј. и од Сћа1еаи ТМеггу). 29. марта стиже у Вге1еш1 (з. од Моп1ШШег) где добија заповест да продужи покрет и долази измгђу 20 и 24 часа у Огегшаих, баш када је одступање Енглеза бнло у пуном јеку. То је била прва Француска трупа, која се појавила у тој области. Ил Огегпаих одлази у 4 часа 30. марта, а истога дана у 9 часова са гребена ј. и. од Роппепсашрз отвара ватру. Укуппо 492 Км за непуних 5 поћи и 4 дан а кретања, са само једним поквареним камиопом који је остао иа путу. Овај пример, узет између многих других изгледа да показује при нарочито тешким околностима крајњ у границу иа‘ пора, који се може тражити од носоће артилерије, ако се жели да она остане способна за борбу. Оваква покретљивост наравно да зависи од исправности мотора. Питање одржавања мотора у исправности због тога заслужује парочиту пажњу. У овом погледу упоређен мотор са коњем, вероватно да иза овога изостаје. је р док изнемогли коњ самим својим изгледом већ то иоказује, а при томе не је- �Мотор као вуча у савременоД артилерији де и т. д., дотле машина — мотор ћути, ма да има пуно ствари, од којих може и она да пати, а да то ничим нарочито не покаже и свој спољни изглед не промени. Због овога се код мотора истиче принцип, да не треба чекати, да се 'на љему ма шта примети, већ вршити благовремене прегледе и моторима давати повремено потребне одморе. Формација носеће артилерије, специјално пукова лаке артилерије онаква, какву смо је раније изложили, предвиђа потребне механичаре, радионице и сва срества за одржавање свих мотора у исправности; али ипак највећи узрок пропадања носеће артилерије лежи у распарчаваљу елемената једнога нука. Примери иоследњег рата су поуздано доказали, да је ова околност проузроковала више губптака носећој артилерији, него непријатељска зрна. При раепарчавању —- деташовању дивизиона, треба делити и механичку пуковску, радионицу и: специјално људство. Постаје немогуће поделити посао, осигурати станице за оправку и т. д.; сви су напори подељени, а надзор слаб, због чега у употреби ове артилерије треба поставити скоро као аксиому, да је носпћи пук један нераздељив организам. 2. Брзина и моћ брзог снабдевања. Ова способност носеће артилерије знатно истиче њену важност и вредност.. У почетку борбе ешалсши-кола носеће артилерије могу се без икаквих незгода држати на 20—25 км. позади батерије. Дакле позади читаве масе носеће артилерије је слободна зона искључена од нагомилавања. То је драгоцено, колико ради безбедности трупа, које ће туда пролазити, а толико исто и за развој брзине уопште. Због .овога и мунициони паркови носеће артилерије могу бити на 10 км. позадз ешалона кола т. ј. на 30—35 км позади положаја. Да видимо сада како стоји у погледу снабдевања муницијом. Предноставимо напад. Предпоставимо да ће борба ночети у брзо свом жестином. Батерија располаже шаржом за 4 сата такве борбе. Нека се предпоставља да ће та почетна ватра за изненађеље, та најживља ватра отпочети на 5 часова после почетка борбе; дакле камиони располажу са 9 часова да пређу 30 км до парка, да се тамо натоваре и да се врате 30 км, носећи у томе путу по 600 зрна на оруђе. 'Го је за њу тако лак посао,који се може за то време и поновити, те је заиста и бивало врло често, да се и вучећа артилерија снабдевала муницијом среством камиона носеће артилерије, те на тај начнн ослобођавала ову слања својих кара. Али при свем том, у погледу снабдевања муницијом, као и у осталоме код ове артилерије, на најосјетљивији начин се манифестују последице доброг или рђавог места за артилерију — -за батерије. �Артилериски Гласник Ако су она незгодна, мора се и сувише трошити људСка снага, јер је принуђено људство да на рукама и на великим даљинама носи мупидиске сандуке од 80— 100 кгр. тежине и иде иза возова, који се морају такође рукама гурати. Подади из историје једног француског пука »носеће« ар. тилерпје, показују у овоме догледу врло интересантне подад. ке. У току од 7 месеци у годнни 1918., 9 батерија тога пука пренеле су на овај начин 800.000 метака 75 мм вршећи за то време депласпраља на борбеннм фронтовима од 32 разне дивизије: енглеске, француске и талијанске. Ова силна напрезања учинила су, да је број послуге по батеријама био сведен на 10 до 14 људи, ма да су губитци у борбама били осредаи и ма да су батеријама на раду код топова обавезно задржавани свп са температуром до 39 етепени, а евакуисани само они са температуром преко 40 степени. Све је ово било последица незгодних места за пласирање ове артилерије која нису дозвољавала, да се искористе у најнужнијоЈ Мери њена добра својства, што опет доказује, да је она ограничена у избору положаја, а и у томе погледу знатно везана з а погодно земљиште. Обратно, добра места дозвољавала су и дозвољаваће, да се искористе све благодати ове артилерије у погледу енабдевања. У оваквом случају, када ,је ова артилерија постављена на за п<у погодно земљиште, показују се и знатно истичу сва њена преимућства у погледу снабдевања. У таквом случају посматрана и упоређивапа са вучећом артилеријом (са коњском запрегом) ствар стоји овако: Један камион носи муницију за једап борбени дан за један носећи топ 75 мм, док исти топ у запрези захтева 3 каре (1 подофпцир, 9 возара, 6—9 послужица и 19 коња). У муниционом парку, три каре, које снабдевају један вучећи топ запремају исто толико места, колико пет камиона, који снабдевају 5 иосећих топова. У овом погледу пет пута је дакле већа моћ снабдевања носеће артилерије. У истом парку — мунцционој колопи, да се попуне муницијом три каре, треба отворити преко 40 сандука, из њих извадити зрна једно поједно, носити их у разне преграде каре и тамо пх опет једно по једпо смештати. А да се натовари камион, довољно је да се на њсга пабацају сандуци са м.уницпјом оиакви какви су. У овоме је погледу по времену и утрошеном раду, најмање четири пута већа олакшица у корист посеће артилерије. Ако је парк мупициона колона удаљена на 10—20 км камиони пређу исти пут два пута док каре само један пут, �Мотор као вуча у савременоЈ артилериЈи. нгго у вези са раније изложеним преимућствима, чини преиуућство код носеће артилерије знатно већим. Резимирајући све ово горље констатује се, да у истом парку за снабдевање 11 носећих пукова 75 мм утроши се исто толико времена, а при томе не направи веће нагомилавање, него колико је све то потребно да се снабде само један вучећи пук; а при свему томе економија у људству врло је знатна. Ако се претпостави, да се до краја располаже потребним .материјалом за моторе, као год на пример са потребном храном за коње, онда у упоређењу потреба за издржавање — исхрану вучећег-кољског, односно носећег-моторног материјала, ствар стоји овако: Једап камион при преносу муниццје за један дан потроши максимум 50 литара, на путу од 100 км. Са амбалажом треба предвидети 60 кг као довоз на име исхране, а за исти посао и исти пут треба под повољним околностима употребити 3 каре за два дана. Треба дакле на име исхране предвидети храну за 20 коња за 2 дана, а то је око 400 килограма. 3. Способност за брза депласирања на веће даљине, а у обиму тактичке покретљивости. Говорећи о стратегиској покретљивости ове артилерије, довољно је истакнута ова њена -способност али се она и у тактичком смислу може врло добро д а искористи. То је нарочито очигледно приликом одступања. Начелно, вучећа артилерија треба прва да одступа, како би добила у простору, те да не би била принуђена на одступање стопу по стопу, и на тај начин постала играчка непријатељу. Носећа артидерија, пласирана у задвем ешалону одбран-бене артилерије може снажним и агресивним гц.ђањем дуже времена да штити одступање а да затим, пошто је.код батерије задрж ала само потребних 2 камиона и 4 трактера, нагло и на велику даљину одступи под заштитом сиклиста и коњичких патрола. На овај начин, непријатељ налази на празан простор, који ипак не сме тако нагло, брзо и без опреза да пређе. 4. Неспособност за брза а кратка тактичка депласирања. У току борбе, у току једног напада на пример, при мањим покретима и при првим покретима унапред, који су уопште сла^ бије ширине и траже ограничени број топова, вучећа артилерија са коњском вучом има непосредну превагу и за сада је у овој улози незаменљива, обзиром на своју велику тактичку покретљивост у најширем смислу те речи. Дакле, носећа артилерија нема способности за ова кратка, а брза померања у времену 'ширења почетних успеха по фронт у и по дубини. Због тога од ње треба много захтевати у по- �32 Артилериски Гласник четној борбеиој фази, експлоатисати нарочито њену моћ брзог и обимног снабдевања муницијом; гурајући је још у почетку борбе што внше у напред, те да до максимума Искористи своје поље гађања по дубини, а да се при томе сачува и снага вучеће артилерије, како би се она корисно употребила нарочито за лрва померања у напред. Као год што у нападу ову артилерију треба нстицатп што више у напред, исто је тако у одбрани, (у којој је и иначе постављање артилерије ешалоно), ову треба држати и постављати што више у назад као последњи ешалон, одакле ће одиграти своју редовну улогу у одбрани и своју евентуалну улогу у одступању. 5. Утицај земљишта на употребу артилерије са моторима __у смислу кретања и у смислу пласирања (избора и подилажења положају). За овај рад, ова артилерија, било да је иосећа, или вучећа са мотором, мора да има пут, по коме се непрестано могу да крећу моТорна кола — камиони и трактери, а то је услов »вше циа поп« њене добре употребе. Овде ее јавља једна знатна потчињеност артилерије са или на моторпма. Џостоји идеја, по којој би и овај проблем — кретања. ван путова — био решен придавањем извесног броја мотора са тако званом »гусеницом«, која дозвољава кретање по сваком земљишту. Код Американаца се у овом погледу отишло још и даље и они, благодарећи томе, што располажу са доста бензина и са интензивном индустријом, изгледа да су спремнп да спроведу опште моторизовање. Али без обзира на то, колико коме допушта богатство индустрије, да ово изведе, да видимо колико све ово има своје практичне вредности у погледу тактичком — борбеном. Наше је мишљење, да би и са аутомобилског и са војничког гледишта била јерес помишљати на практичну могућносг општег моторизирања код артилерије. Мислити, да је то згодпо за сваковрсну употребу, то јест да свако земљиште може све да дозволи, значило би порицати његову важност. Поред тога не треба заборавити, да и примена гусенице неће дозволити апсолутну могућиост кретања, а поред свега она захтева огромну потрошњу бензина. Сада треба замислити огромну масу савремене артилерије са моторима, сетити се у коликој је мери досадања вучећа артилерија (нарочито пољска) својим траговима позади и по самом положају пружала драгоцене податке непријатељској авијацији и њеној фотографији, па онда увидети, колико би тек �Мотор као вуча у савременој артилерији 33 података пружали трагови моторне артилерије и давали драгоцене податке непријатељу да управи своја узнемиравајућа и запречна гађања на позадину положаја. ЗадржаваЈући се на закључку, да се свако земљиште не може да савлада мотором у погледу његове примене код артилерије, резултира из тога факат, да у погледу пласирања батерија, вучећа артилерија (под којом подразумевамо пољску артилерију са коњском запрегом и брдску артилерију вучену са, или натоварену на коњама) неоспорно може да користи већу ширину фронта, него она артилерија са мотором. Код ове друге према томе, избор положаја је знатно ограничен. И у овом погледу нам дају драгоцене податке искуства у употреби ове артилерије у последњем рату у француској војсци. Та искуства између осталога показују и факат, да је пешадија често трпела искључиво због веома великог броја рђавих положаја, који су наметнути носећој артилерији, због чега су се могуће користи од ове артилерије знатно умањиле. Потчињеност моторне артилерије путу — земљишту, неоспорна је. ИсТина је, да се артилерија не бори топовима већ својим пројектилима. Истина је и то, да савремени домет и ширина моћи дејства савремене артилерије у неколико умањују овај недостатак; али је истина и то, да ће мањи број добро пласираних батерија са добро организованим осматрањем и везама, пружити више резултата, него већи број рђаво постављених батерија. Међутим, у погледу искоришћавања земљишта за пласирање артилерије, неоспорно је у знатној надмоћпости артилерија са коњском вучом. При свему томе, не треба заборавити још и истину, да је само живи елеменат способан за непосредна припагођивања. * Сада је потребно, да размотримо артилериске радње, са којима је уопште употреба артилерије нераздвојна, те да видимо, дали и у којој мери моторна артилерија дозвољава, да све ове радње буду извршене како и када треба. а) Артилериско извиђање. Важност ове артилериске радње је неоспорна. Потребно детаљно извиђање положаја мора •се у толико више и детаљније извршавати, у колико је артилериска јединица мања. У овој служби истакнуто је начело, да све артилериске старешине не смеју доносити решење о разиештају артилерије пре, него што детаљно упознају земљишпи одсек на коме имају да изврше размештај своје артилерије. И за више артилериске команданте важи начело, да поред студије земљншних одсека на карти поред свих података прикупљених општим и чисто артилериским извиђањем, када год з �34 Артилериски Гласнив време и борбене прилике дозволе, треба замљиште проћн и тај начин 1стећи чист н јасан нојам о љсму, иа тек онда д0],п. сити решеље о поседању и пласираљу артилеријс. За комаи. данте дивизиона и командире батерија, ово начело у свима приликама важи као закон. Они не смеју доносити решељао постављању батернја пре, него што лично осмотре додељени им одсек. Тек, када пређу цео одсек, стекну јасан појам о н,е. му и његовом односу према одсеку, који је посео непријатељ тек онда обзнром на циљ и задатак додељен љиховим батери' јама, доносе решеље о размештају батерија. Све ово, ако се пажљиво ради, иослови благовремено оргапизују и изврши правилна нодела рада може се лако и на време у свима прилнкама извести код пољске артилерије са коњском вучом. Последљи рат је то доказао, а ири том доказао и то, да је са иешто већим тешкоћама све ово савладљиво иа сваком земљишту са малим изузетком, где вучећу артилерију са коњском запрегом савршено замењује товарна артилерија натоварена на коњима. Сада д^ размотримо како ово изгледа код артилерије са или на моторима. Чињеница, да се ово извиђање мора извршавати апсолутно нрикривено и тајно чипи, да се један део овога извиђања мора вршити пешке' и то у толико више, у колико оно захтева више детаља. Д а се дође до границе области, одатле треба пешачити, аутомобил у крајевима комуннкативним, има неоспорну превагу над коњима. Дозвољава, да се за мање времена оде даљо, да се за знатно мање времена знатно изађе испред трупе. Колико је ова покретљивост иотребна команданту пука, толико је исто потребна командатнима дивизиона и комадирима батерија. Ова покретљивост и брзина дозвољава и нешто веше, а то је, да командцри батерија могу дуже времена остати код својих батерија, и за време, док су команданти дивизиона у извиђаву; па када настане лотреба аа њихова извиђаља, да брзо оду на место где треба. Дакле дозвољава, да командири батерија што дуже времена изразе утицај на својо батерије. Са друге стране велика иокретљивост цолих Једшгаца дозвољава, да се оне (батерије и дивизиони) за време док се врши извиђањс задрже у »очекивању« знатно даље од положаја, а тиме се, што је врло важно, избегава штетно нагомилавање трупа непосредно позади положаја. Ова околност дозвољава, да ова артилерија има знатно већи избор земљишне просторије, где ће да се ирикупи и уреди заклоњено од угледа. Све је ово преимућство моторне артилсрије, које резултира из раније истпкнуте и неоснорне љене особинс, из но- �Мотор као вуча у савременој артилерији 35 кретљивооти и брзине покрета, што је наравно ипак још увек везано за добре комуникације. Дакле у .ширем омиолу, у погледу оамога извиђања, моторна артилерија има неоспорну превагу над артилеријом са коњском вучом. Али у ужем смиолу ове радње, она ипак изостаје од ове последње, а нарочито у покривеном земљишту, где се у знатној мери истичу благодети јахача у искоришћавању коњске снаге, те ее тиме знатно добија, како у брзини тако и у тачности рада. У овим приликама артилериста моторне артилерије упућен је на целокупан рад искључиво пешке. Закључак и по овоме питању је тај, да је преимућство моторне артилерије и у овој врло важној артилериској радљи знатно везано за погодно земљиште. Ако је земљиште комуникативно и релативно прегледано, онда моторна артилерија и у погледу извиђања, блгодарећи својој брзини, мозке да задовољи све обзире, који се у овоме раду захтевају. Последњи рат у примени моторне артилерије на западном фронту показује како позитивне, тако и негативне примере; иримере доброг и на време извршеног гађања, као и обратне примере; где пешадија због незгодног земљишта додељеног за пласирање овој артилерији није добила од ње ни издалека оне користи које су очекиване. б) Заузимање изабраног положаја — пласираше. Благодарећи особинама, изложеним у претходној тачци осигурано је, да се потребна извиђања на само подесно изабраним земљишним одсецима, на време нзврше. Ако су сами положаји појединих батерија — линија топова — подесно изабрани и ако борбена ситуација дозвољава, да се пласирање оруђа изврши под заклоном мрака, оно ће се у највише случајева извршити довлачењем оруђа до на саму линију положаја. Али врло често то ситуација неће дозвољавати, већ ће захтевати, да се и у току самога дана изврши пласирање. У том случају, ма како погодно земљиште за пласирање ове артилерије било, ово се неће моћн извршити без опасности, а да не буде изложено могућности непријатељског угледа из ваздуха у знатно већој мери, него што је то случај код артилерије са коњском запрегом, која се пуно боље може прилагођивати земљишту. Па и у случају, да ,је могуће осигурати потребну заклоњеност у већини сдучајева, дању се неће моторна артилерија моћи довући тако близу линије топова, већ ће послуга у знатно већој мери морати сонственом снагом да извлачи са мотора стоварена оруђа. Безборој нримера у рату ово даказује. 3* �36 Артилвриски Гласник Упоређена у овом ногледу са вучећом артилеријом, носећа артилерија је слабијих способностц: јер се коњском вучом V највнше случајева , а и на знатно испресецаном и покривеном земљишту, оруђа могу да довуку непосредно до на динију топова. в) Организација осматрања и веза. У погледу материјада, са којим се за ово располаже, обе врете артилерије н моторна и она са коњском вучом, у истпм су околностима, јер до краја располажу са истим материјалом. Питање је само органиаације ове службе. Непосредно после изћиђања приступа се организацији ове службе, осматрачница и веза. За случајеве, када је носећој артилерији додељено погодно земљшпте, она ће и у овом погледу имати извесно преимућство, које долази као доследица преимућства у извиђању, под истим околностима — (погодно земљиште). При овоме треба напоменути, да су код носеће артилерије кола за Љвиђање и телефонски камионети тако подешени, да се могу кретати и по сеоским уским путовима, те на тај начин могу лако и брзо снабдети артилериске команданте, командире и телефонске централе са потребним материјалом. Ово тим пре, ако је после свршеног извнђања благовремено створен и састављен исцрпан план осматрања и веза. г) Извршење припреме. Како и носећа артилерија располаже истИм ипструментима, као и вучећа, а како при томе а нарочито командиру батерије може да створи више времена за извршење припреме, то оиа и у овоме погледу има извесно преимућство. Благодарећи научној и топографској припреми, која је дана1С позитивна и благодарећи времену, које брзина покрета осигурава командирима батерија у посећој артилерији, припрема ће увек битн на време извршена. * Налазећп, да су на овај пачин бар донекле изложени главни моменти, који у борбепом смислу истичу добре и рђавс особипе артилерије са моторном вучом, и анализирајући све ово, долази се по нагаем мишљељу, до следећег закључка: А) Код несеће артилерије знатпо се истичу следећа преимућства; а) Велика способпост за брза депласирања. Велика стратегиска покретлшвост, која је чипи способном да се премести далеко и брзо са једне на другу тачку истога војишта, или да се упућује чак и на друга војишта ради припреме офанзиве, или ради брзог парирања непријатељског изпешгдног напада. �Мотор као вуча у савременој артилерији 37 б) Брзина и моћ брзога снабдевања. Ова њена особина, нарочито у односу на вучећу артилерију врло је знатна. Благодарећи овој особини, ова артилерија у своме целокупном распореду по дубини дозвољава, да овај распоред буде на знатно већој дубини, а то чини, да се избегава нагомиланост, што је од врло великог значаја. в) У погледу извиђања, организације осматрања и веза, као и у погледу извршења припреме, ова артилерија ни у колико не отступа од вучеће артилерије; већ напротив и у томе погледу има извесна преимућства, б.чагодарећи својој брзини покрета, која јој може створити за ове радове довољно времена; али све то ипак под условом погодног земљишта. г) У погледу одржавања сопствебе снаге за покрет, ова артилерија захтева у квантитативном погледу знатно мање материјала, него вучећа. д) У погледу спабдевања са муницијом, када је земљиште за ову артилерију погодно, ова је артилерија у огромном преимућству над носећом, јер се под истим околностима за снабдевање 11 носећих пукова 75 .мм утроши исто толико времена, колико је то потребно за један вучећи пук; а при томе се не направи веће нагомилавање. ђ) Код носеће артилерије економија у људству врло је знатна у односу са вучећом артилеријом. Б) ’в а друге стране моторна артилерија показује друге слабе стране у односу на вучећу артилерију: а) Неспособност за брза и кратка депласирања у обиму тактичке покретљивостц. Она нема способности за брза и кратка помераља у времену шнрсња лочетних успеха по фронту и по дубипи. У овом погледу вучећа артилерија има неоспорну превагу и за сада је у овој улози незаменљива, обзиром на своју велику тактичку покретљивост у најужем смислу те речи. Међутим носећа артилерија способна је за брза депласираља само на веће даљине, а у обиму и тактичке покретљивости. Случај у улози заштите бтступања. б) На њену употребу и кретање земљиште изражава веома знатно свој утицај. Путови за њепо кретање су уелов »зте Чиа поп« шене употребе. У истој мерн земљиште ограничава и избор положаја за ову артнлерију, који морају бити нарочнто добро изабрани и погодни, те да се осете и све благодати њених добрих особина. Дакле земљиште ограничава њену употребу и неоспорно је, да вучећа артилсрија може да користн већу ширину фронта, него артилернја еа моторима. Потчињеност моторне артилерије путу и земљишту неоспорна је. �88 Артилериски Гласник И з посадањег излагањ а виде се и добре и рђаве стране мотооне артилерије. Водећи р а ч у н а о томе, к ао и о особинама вучеће артилерије, изгледа д а се мож е и з в у ћ и к ао правилан следећи закљ учак: 1. А ртилерија моторна и вучећа, не могу се међусобно за- менити. 2. Ни једна, нн друга, узете усамљено, не могу да испуне до краја задатак лаке артилерије. Обадве су се показале у свима околностима а те разне околности су истакле и њихове слабе и добре стране. 3. Може се тврдити, да се моторна артилерија сама не може прилагодити свима нијансама целокупне употребе лаке артилерије. 4. Искључива употреба моторне артилерије претстављала би и сувише апсолутну солуцију, подложну озбиљним непријатностима, нарочито према окретном и еластичном непријатељу. 5. Коњи као артилериска запрега, ма како били добри, не могу да осигурају све користи, али потпуно њихово елиминисање, бацило би нас у област опасних илузија. 6. Аутомобилнски материјал са гусеницом, ко.ји треба да осигура и тактичку цокретљивост моторне артилерије, не треба занемарити, али у њ и у не треба' гледати ни снагу која ће моћи да- осигура еластичност артилерије у истој мерн као што то чини и коњска запрега. Не треба заборавити да би он употребљен у маси, изазвао нагомилавање и откривање. Њ ега треба само једним делом применити у моторној артилерији, а у истој сразмери, у којој ова треба да остапе према вучећој артилерији. 7. Ма како да је велика важност знањ а и заната, ипак вештина добија рат. Непредвиђености детаља остају сталан закон у рату, те је вештина та која врши исправне. 8 . Само живи организам способан је за непосредна прилагођивања. Не треба га с тога никада одбацивати, већ га чувати за моменте када ће он сам дати солуцију. ■ћ Са друге стране, не треба остати козервативаи, па одбацити знање и занат, и не искориетити сва преимућсва технике и ипдустрије у свом обиму колико то дозвољава иарочито домаћа производња и индустрија; већ треба користити до крајне могуће мере и њих, а са љима и сва преимућства, која техника као израз њихове снаге пружа. 10. Према свима богатим искуствима рата, према особинама једне и друге артилерије.неоспорно се налаже једновремена и узастопна употреба обеју, изравнање незгоде једне и друге. �Мотор као вуча у савременој артилеријн Обе ове врсте артилерије, моторна и са коњском вучом, могу се међусобно заменити, али и једна и друга узете усамљене не могу да испуне до краја задатак лаке артилерије. ЉЕ Оне се дакле допуњују. Какав пак однос између њих тре- ба да постоји то је питање засебне студије. У решењу тога питања поред тактичких обзира, играју улогу и многи други обзири, а нарочито економски и индустриски, као и опште благостање народа. Приликом ових излагања, корисно је напоменути и истаћи једно гледиште, у односу на моторизирање једног дела брдске артилерије, које се такође помиње у предаваљима француског пуковника Катћихађа у цеитру за тактичку студију артилерије. »За све калибре у току рата извршена су испитивања у погледу аутомобилске вуче, ЈзаШ> у опште није ни покушавано да се ма шта испита у овом погледу у односу на брдску артилерију. Међутим у само један камион од 3 'А тоне, може се са малим уређајем натоварити један брдски топ 65 мм његова послуга и муниција за један дан борбе. Дакле оа свега двоја кола за извиђаче, 4 камиона за топове, 1 камион телефонски и пртљажни и са једним мотосиклетом транспортовала би се у једној тако краткој колони једна комплетна батерија. — На овај начин транспортовани топ дао би следеће користи: — Његова крива путања, дозвољавала би већи избор положаја, дакле пласирање на ширем фронту, готово свуда. — Мала депласирања, која су иначе истакнута као недостатак моторне артилерије када је топ већ стоварен, изводила би се вучом само са једним коњем или мазгом. Изгледа, да би се на овај начин у пуковима 65 мм, који би се једним делом иа овај начин формирали, добила артилерија нарочито способна за дуга и брза депласирања, те да по потреби у садејству са коњицом и сиклистима оперише, очекујући, док не дођу моћнији елементи«. Сматрали смо за дужност, да изнесемо и ово гледиште, као допуну општих разматрања о моторизовању једног дела лаке артилерије. ;# ---- . Што се тиче замене коња са мотором у обиму позадних организација па и оних који припадају артилерији, ствар стоји Другачије: . Ту се ова кретања могу да спроведу, користећи у знатнијој мери комупикације; т'у борбени моменти не изражавају �40 Лртилериски Гласнив гу а оба ова елемента к а к о смо то и раииЈС видели, у мотору налазе великог пријатељ а. Ове особипе мотора учш ш ће, да ^ непосредна борбена п озади н а ослободи опасног нагомиловањ а- осигураће стварањ е једног потиуног слободног простора без' штете н а брзнну снабдевањ а; а ш то је од волике важностн, даће својом особином врло в ел и к у економ ију у људској снази, која је до сада у п озади ни б и ла у веом а знатној мери заступљена. У овом погледу нзгледа, д аможе д а се постави скоро као правнло следеће: у колико је једпа формација по природи своје улоге, даље од борбеног фронта, у толико више она може да нскористи моторну вучу јер је богатнја простором који се употпебом мотора још и повећава, а на тај начин на већем просгору експлоатишу комуникације. Ово пафочпто важи за све формације, које по своме задатку и улози претстављају извор спабдевања борбених трупа, ма у коме погледу. Но и у овоме случају прпмена мотора ипак је једиим делом ограничена зе)4љиштем, које ће израж авати свој утицај у толико внпФ, у колпко је дотична формација по својој улози ближа борбеном фронту, то се ни овде ие може рећи, да је могуће онште моторизовање, већ само делимично. Није иста ствар са установама које пмају задатак пепосредног дотурања потреба до самих труиа и за време борбе ^бојна и труина комора). Код ових ће земљиште истраживати у највише случајева знатан утицај, а и природа саме борбе и борбенн распоред неће ово увек дозвољавати, већ ће и код њих живи организам, као једини у могућпости да се прилагоди свима приликама, моћи своју улогу да одпгра у највпше случајева. * Из досадањих излагања види се, у како великој мерп заслужује нарочиту пажњу моторна артилерија: јер су у довољној мери истакнута и у рату доказана п.ена нреимућства, која допуњавају вучећу артилернју и чнне, да ове две врсте лаке артплерије буду способне, да се ирилагоде свима нијансама целокупне употребе лаке артилерије. У каквој сразмери оне, јсдна према другој треба да стоје, зависи поред уактичких обзира и н.ихових борбених способности које су раније истакнуте још и од оиштег народног бо~атства. У овом погледу, ми ћемо покушати да иружимо оншту : �Мотор као вуча у савременоЈ артилериЈи сдику наше народне индуотрије и то опога дела, који Је погребан за народну одбрану. Убојна индустрија, т. ј. она индуотрија коЈа ради за народну одбрану претставља за нас и за нашу земљу наЈважнију грану индустриЈе, тим пре, пгго су производи потребни за ову убоЈну индустрију, наЈвећим делом нотребни и за осталу индустрију. Са друге стране, сва предузећа, која би се бавила убојном индустријом, лако се могу новремено и са малим преправкама преуредити за обичну народну индустрију, као год што се и велики број творница обичне пндустрије могу 8а случај потребе а уз потребне а често незнатне преправке преуредити и употребити за израду убојног материјала. Убојна шгдустриЈа Је најважниЈи део индустриЈе за народну одбрану, јер она израђује -непосредно предмете убојне спреме: топове, лафете, мунициона кола и муницију, пушке, аутомобиле и т. д. Потреба у свима овим производима наше народне бдбране је толика, да код нас омогућава рентабилно подизање творница најмодернијег и најсавршениЈег облика, које би сада непосредно израђивале предмете убојне спреме. У коликој мери буду задовољаване потребе убоЈне спреме, у толикој се мери ове творнице могу ангажовати радом осталих производа индустрије и народне привреде. Потреба и за овом другом — народном и привредном индустријом код нашег народа, а у данашње време, тако Је огромна, да захтева пун полет индустриЈе у сваком погледу. Ова потреба омогућава подизање великог броја творница, које би се опет за време рата могле уз мале преправке употребитп за израду убоЈног материјала. Разумљиво Је, да је битан услов, да убојна индустрија може радити за време мира и за време рата, ако су јој осигуране индустрије и културе, које ће Јој лиферовати потребап материЈал за прераду. У том погледу, паша Је земља неоспорно богата, т. ј. у погледу сировог — основног маторијала за прераду. Тако рећи све врсте руда, рациолално искоришћене, поновна експлоатација, проширење старих и отварање нових рудокопа, осигурало би до краЈа потребан матернјал. Све остало јо ствар организациЈо и капитала, што би све морало да има своју сталну и главну основу у захтевима и обзирима народие одбрапе. У овом погледу би дошла парочито у обзир и ипдустриЈа мотора, а најпосле аутомобила п трактера. Овај део материјала као убоЈпе спреме, најблагодарниЈи Је у односу на осталу народну иидустрију и нривреду, јер Је у исто време користан, како за привреду, тако и за пародну одбрану. �42 Артилериски Гласник Ови обзири налажу, да се на ову врсту индустрије обратв нарочита пажња, и да се омогући њено развијање у зпатннјем обиму, како би она као домаћа могла поред привредних. да задовољи и обзире народне одбране. у прво време потребно је израду свих врста моторних кола, а нарочито аутомобила и трактера, потпомоћи нарочитим субвенцијама, царинском тарифом и сталном дрмавном набавком. Поред тога треба нарочито погпомоћи свима могућим олакшицама оснивање приватне индустрије ове врсте, а са седиштем у средипи земље и са потпуним искључењем странаца, како у капиталу, тако и у управном персопалу. У коликој је мери за наше прилике важно питање инсталпрања потребних творница, у исто толико мери важно је и питање, како да се добије потребан переонал за убојну индустрију? У овом погледу оно што важи за ову индустрију у опште, важи и за аутомобилизам, са том разликом, што јо код нас аутомибилизам 45ар као спорт већ у лепом ра-звоју, а обећава, да оа извесан низ година пружи довољан број стручног особља. Врло је тешко ову пндустрију аутомобилизма, као дела народне одбране одвојити од остале индустрије, па о њој говорити нодвојено по питању, како треба осигурати потребан персонал за њу. То је велико и важно питање, о коме је могуће само начелно говорити, и то у односу н а целокупну индустрију у опште. У овом погледу са чисто војничког гледишта налазимо да је врло потребно и корисно узимати у службу Министарства Војске и Морнарице што већи бро,ј младих инжпњера п хемичара, који би добијајући одговарајући ранг у војсци ступали на специјалне студије. Специјално за аутомобилизам потребно је још и то, да се у највећој мери фаворизира овај спорт, великим повластицама и паградама осигура његов даљи развој; а при том настајати свима силама у подизању државне и приватне моторне и .специјално аутомобилске индустрије. * Приликом излагања развоја моторне артилерије, напоменуто је, да је поред борбених — тактичких и стратегиских обзира, формирање ове врсте артилерије и увођење мотора као вучпе спаге, изазвато и насталом кризом у коњском матернјалу. Потребно је због овога видети, како у овом погледу стоји наша привреда, и да ли ће опа до краја моћи да задовољи потребе војске. Позиато је, да је у предратној Србији попуна војске коњима тежега типа вршена набавком са стране и то махом из Мађарске и Русије. Почнато је мођутим и то, у какве се пеу- �Мотор као вуча у савременој артилерији 43 голности може доћи уголед тога, што се не располааке сопственим изворима за попуну. у овом погледу наша проширена Краљевина стоји боље, јер се у већем делу присаједињених крајева сточарство дугим низом година развијало под знатно повољнијим околностима, а нарочито у Банату, Бачкој, Срему, Хрватској, Словенкји, па и у Босни. Рационалним и стручним руковођењем целокупног сточарства у овим крајевима оно је постигло такав успех, да су ови крајеви у погледу одгајивања коња, стајали скоро'на првом месту у Европи, како у погледу квалитативпом, тако и у погледу квантитативном. Ови крајеви били су у стању не само да подмире потребе народа и војске, већ су снабдевале коњима и друге Европске државе. Рационално вођено коњарство дало је ванредне резултате, који се и данас огледају у појединим практичним типовпма коња, од којих се нарочито истичу теретни и товарни. Према статистичким податцима у нашој држави било је коња:: У ГОДИНИ 1919. . . . . . 1,008.980 У ГОДИрк 1920................ ..... 1,458.000 У ТОДИНИ 1921...... 1,069.390 У ГОДИПИ 1922.. . . . . 1,043.438 У ГОДИНИ 1923..... 1,034.130 Како се у послодње време од стране надлежних предузимају еве мере за [зазвој коњарства и како се према томе, а и према особинама нашега нароДа, који у маси има развијен осјећај за коња, има и сигурности у даљи развој ове привреде то се може са сигурношћу тврдити, да ће се ова Трана привреде и даље успешно развијати и да ће војска у њој наћи не само потребну снагу за себе, већ имати увек и потребне резерве. Треба још нешто истаћи, што иде у прилог коња као борбеног средства, средства за вучу и товар и што га чини нераздвојним од војске. То је онај осећај, који има наш народ према коњу, то је оно поверење према њему н његовој снази, што је још увек све појачано још не довољно развијеним смислом за мотор. Овај последњи осећај разви.јаће се развојем нашс младе индуотрије, па ипак неће 'још за дуго и дуго година угупшти оиад осећај за коња као борбено .средство, тнм ире што коњ ипак остаје увек незаменљив за поједине борбене моменте и улоге, јер' је као живи организам једини у стању да се прилагоди свима приликама. У нашој историји, коњ је нераздвојан као олпчење витеттва. Стари летописи не опнсују пиједну борбу нагаег наР°Да, а да пе истакпу и улогу коња. Наша поезија показује �44 Дртилериски Гласник наоочпту љубав према коњу као нераздвојном друГу ј рам V бопби. Овај још и данас сачушши сачувани оооиај ооопа-ј чинв. паковом у"борби:Овај чи,т,да ретко којп народ уме у борби да искористи спагу коња, Кад што то уме наш народ. И з овога и раније изложеног Још недовољно развијеног осећаја према мотору, пропзлазн важност и улога коаа као борбеног средства. Из свега досада нзложенога изводимо закључак, да кон, по свима својим особинама, остаје и даље впло важно борбено средство, његова прплагодљивост за најтеж е борбене моменте чини га незаменљивнм. У упоређењу са мотором као вучном снагом, коњ у извесном погледу, а под нарочитим условпма од мотора изостаје, али је зато за друге прилике пезаменљив. И мотор и коњ имају своје добре и рђаве стране и може се рећп, да они као борбено средство за вучу један другога допуњују, док ни један ни други нису у стању да до краја одговоре свима захтевима борбе. У којој ће се мери-показати рентабилно искоришћаватад овпх две.ју снага за борбене диљеве, у знатној мери и поглавито заввси од земаљске привреде и иидустрије. У сваком случају наша богата привреда, а поред тога и урођена умешностј у искоришћавању коњске снаге у борби, налажу нам, да у њему још увек видимо нераздвојпо борбено средство за вучу. Са друге стране наше природно народно богатство у индустрнским сировипама осигуравају сјајну будућност нашој младој индустрији, која ће нам врло брзо развити потребан појам и наклоност к а мотору и тиме оснгурати до краја и његово експлоатисање као борбеног средства и снаге за вучу. Као ошпти закључак ових најповрш нијих излагања изводимо следеће: 1. Велика својства и особине лаке артилерије са моторн вучом, којима она до краја допуњ ује особине вучеће артилерије чине, да оне само заједно буду способне да се прилагоде свима нијансама целокупне употребе лаке артилерије; што неминовно налаже, да се ма и са великим напорима и жртвајамаПРИСТУПИ њено^ ° Р ганизаЦији, ма и најмањим формаци- „ 1Г2'. Па,пе иародно богатство и велика будућност наше мласна?уЈ1и т о ™ Т ' е иидустрије јасно показују нашу будућу вазшпр и г а т ? , погледУ- ^вима силама треба настојати да се индустпије а ппп™™'1™ 1'*11111 треба осигурати развој моторне Ј > р 1ито аутомобилизма. Богатство у сировина* �Мотор као вуча у савременој артилерији 45 лозвољава овај развој у пуној мери. Већ у приличној мери азвијени спорт аутомобилизма код нас обећава и гарантује иа ћемо развојем ове индустрије, напоредо добијати и потребан кадар за аутомобилске формације. 3 . Потребно је што пре образовати ма и најмање јединице свих формација са мотором, а нарочито је потребно што пре образовати ма и најмање формације носеће артилерије 75 или 80 мм. (Према томе који калибар буде дошао у обзир за нао- рузкање лаке пољске артилерије). На овај начин би се што пре приступило обуци са љима, стицала би се потребна искуства, стварао би се потребан кадар, а што је врло важно, на тај би се начин што више навикли и прилагодили и овој врсти тако важне и потребне артилерије, која несумњиво има своје велике будућности. 4. Целокупан разво.ј 'наиге пндустрије треба подврћи једном устаљеном плану, обзиром на решеље и питања о организацији у рату над тим предузећима. Ма како да буде развијена индустрија у, једној земљи она нигде у миру не може да постоји онаква, нити са оноликим капацитетом, како је то у рату потребно, већ је уређена више за нормалне потребе остале индустризе; Кажо за време рата војска захтева огромне потребе, а како са друге стране ниједна држава у миру не може држати оцолике количине јразноврсних потреба, колико је то потребно за цео рат,'|већ само за један период; то је појмљиво, да је још у миру потребно деталлто проучити питање организације целокупне индустрије, т. ј. како ће се она иретворити и у коме обиму за војне потребе. Зависност од иностранства у овом погледу може бити кобна по судбину земље, те се зато организација целокупне ин- дустрије мора вршити са једним планом, који ће дозволити да се и приватна индустнија може лако и брзо по потреби да претвори у ратну индустрију. Наша млада индустрија захтева највећи полет, а будући још неразвијепа дозвољава правилну организацију обзиром на све потребе. 5. На крају морамо још једаред нарочито истаћп погребу, да се са питањем мотора и његовим развијањем као правог борбеног средства треба више забавити. Он то као изврсно средство потпуно заслужује. Поред тога што се треба много више забавнти са мотором у његовој примени као превозног средства у опште, потребно је нарочито се забавити мотором у примени код артилерије. Овде мислимо нарочито на лаку артилерију, јер је мотор данас код тешке артилерије ностао тако Рећи нераздвојан; а као што се из целокупног излагаља види, љегова примена код артилерије осигурава овој и она својства. �48 Артилерискн Гласник која лака артилернја са кољском запрегом нема. Вскуства рата су нам —показала, се њих. две допуњују и « / ------ — ----, .да . ” ва извршење свих задатака,. који у савршеном рату могу падну у део лакој артилерији, а нарочито пратеној артилепн. ји, чија организација чинн предмет нарочите студије и код ко је се но нашем мишљењу истиче нарочита потреба за мотор г оклоп. Артилер. пуковник: М. В. Антонијеви)|. Неколико ширих погледа на проблем о заокретању путања. Под заокретањем путања подразумева се њихово обртање око средишта уста цеви на више или на ннже у циљу погађања тачака које се налазе ван хоризонта оружја. Овај од давнине у балистици устаљен појам нема строгог научлог основа, јер је очигледно, да се заокретањем мења стварни полазни угао, а са њим и облик и кривина путање, тако да се строго узевши, не може говорити о заокретању извесне путање, него само о њеном превођењу у путању другога облика, која пролази кроз циљ. Прецизно 'одређивање едевације за гађање циљева ван хоризонта оружја имало би се дакле састојати у изналажењу полазног угла за путању, која пролази кроз извесну тачку (циљ) са одређеним координатама, чиме би проблем оваких гађаља био решен на егзактан начин. Међутим овакав поступак био би сувише компликован н противан захтеву јасноће, која се тражи код свих радњи при практичном извођењу гађања. Зато се одмах од почетка тежило, да се ово питање реши на неки други, мање тегобаи начин. У овом циљу формулисао је познати научњак-балистичар Сан Робер још у XIX. веку т. зв. н а ч е л о о з а о к р е т а њ у п у т а њ а , које дозвољава лако и просто решеље овог питања. Поменуто начело опште је познато и држим, да га ве треба засебно изводити. Напоменућу само, да се заснива на п р а в и л у о ј е д н а к о с т и п у т а њ а , којим се на основу занемарења извесних тригонометриских функција полазног угла доказује, да су разне путање са разиим малим полазним �Леволико ширих погледа на проблем о ааокретању путања 47 а по својој кривини приближно једаке, што дозвоУгл0„в тГОевођење једне удругу простим обртањем. Само обрл>ава изводи се простим алгебарским сабирањем табличног Гмесног угла по формули^ ^ позвољава лако и брзо одређивање елевадије код гађања “Дних' циљева ван хоризонта оружја. ^ Горе поменута занемарења при извођењу правила о једна_и путања дозвољена су само до полазних углова од највише 20°. Према томе важи поменуто правило, а са њим и начел0 о заокретању само до те мере. Из овог већ 1се види, да је проблем заокретања овим начеЛом само делимично решен и да има важности само код мањих даљина гађања (мањих таблнчних углова) и мањих месних углова, дакле у једном врло ограниченом подручју у блнзини земаљске површине. У пракси долази се врло брзо до те границе и онда настаје питање како да се изврши заокретање, т. ,ј. одређивање елевације за провођење путање кров жељену тачку. Како је опште познато, даје се у таквим случајевима табличном углу извесна поправка која је истога смисла као и месни угао и сразмерна његовој величини. Чини се то под тихом, а обично и педоказаном предпоставком, да се коси домет код заокретања на више сразмерно величини меснога угла скраћује, а код заокретања на ниже на исти начин продужује. На овај начин проширено је подручје применљивости начела о заокретању скоро на све у пракси могуће случајеве гађања циљева па површини земље. Али савремено ратовање не може се задовољити овим, још увек врло скученим методима у премештању путања. Данас, када се знатно. увећани домет искоришћује до крајњих граница и када је подручје ватреног дејства по висини услед придоласка ваздушних циљева проширено све до месних углова од 90° не може се по горњим, само ограничено важећим методима решавати све разнолике задатке, који се дешавају у пражси. Ово важи нарочито код гађања ваздушних циљева, који су по свом внсинском положају потпуно произвољни. Зато треба цео проблем обртања путања поставити на нову, строго научну и оптгае важећу основу и испитати све практично могуће случајеве понаособ. Оваким радом провеРиће се не само степен тачности самог начела о заокретању I извести смисао и величина потребних поправака у случавима’ гДе оно више строго не важе, него доћи и до важних внаи>а 0 променама косог домета код заокретања за врло "™ке месне углове, дакле на подручју, о којем до сада поме.ути методи не дају никаквих поузданих података. А то �Лг^пттттопстпки Глапник подручје 1е данас врло важно јер обухвата зону ваздут н т пиљева, који се гађају, како Је познато искључиво врЛ0 поло. женим, а заокренутим путањама. Претходно ваља напоменути, д а оваково испитиваае потврђује у целости оправданост напред поменутог начела 0 заокретаљу. Оно је сада и у будуће најпростији .метод за брзо и лако одређивање елевације у свима оним случајевима, где величина утицајних елемената (табличног и месног угла) до. звољава његову слободну примену. А то је махом случај Вдд гађања земљишних циљева. Зато ћу се наЈпре у кратко осврнути на услове за његову практичну применљивост а онда прећи на саму ствар. Прантична примењивост простог начела о заокретању путања Начело о заокретању путања изведено је из правила о једнакости путања и в а ж и , к а к о ј е в е ћ н а п о м е н у т о с а м о д о П о л а з н и х у г л о в а о д н а ј в и ш е 20". Пошто се стварни полазни угао састоЈ‘и из табличног, месног и одскочног угла, а овај последњи је врло мален и сталан, зависи применљивост поменутог начела од величине табличног и месног угла, чи.ји збир, т. ј. елевациони угао не сме прелазити горе поменуту вредност. З а праксу је од нарочите важности, да се слобода у заокретању путања ограничи неким простим правилом, како би се руковалац гађања ослободпо теориског испитивања у сваком поједипом случају и омогућио брз и прост рад. То је постигнуто на следећи начин. Меени углови разних циљева на земљишту обично су мали, јер је висинска разлика оружје — циљ редовно много мања од даљине гађања. Искуство показује, да њихова практична вредност износи: на таласастом земљишту до 3°, на брежуљкастом до 5° а на брдовитом и планинском до наовише 10°. Само изузетно, на високом иланинском земљишту могу досећи вредност до 15°. П р е м а т о м е о г р а н и ч е н а је в е л и ч и н а м е с н о г а у г л а , дакле и меразаокрет а њ а с а м о с о б о м п р и р о д н и м с к л о п о м з е мљи ш т а . То ограничење изражено је и у конструкцији артилериских оруђа највећом могућом елевацијом, која је обзиром на домет и кривину путања у складу са природном величином месних углова. З б о г т о г а ј е у п р а к с и д о в о љ н о , а к о с е слоб о д а у з а о к р е т а њ у о г р а н и ч и в е л и ч и н о м ДРУ' г р г у т и ц а ј н о г ч и н и о ц а , а т о ј е т а б л и ч н и уг ао, т. ј . д а љ и н а г а ђ а њ а . �Неколико ширих погледа на проблем о заокретању путања 49 у ошите узев биће та слобода тим већа, што је, под иначе једнаким околностима, таблични угао мањи, т. ј. путаља по; ложенија. Код пушана таблични угао и код највећих практично могућих дрљина износи највише з—5”. Ово у вези са веошчином месних углова од највише 10° показује да је примена начела о заокретању код гађања земљишних циљева п.ушкама неограничена. Код артилериских оруђа таблични углови имају много веће вредности због чега се применљивост начела о заокретању мора ограничити даљином водећи при том рачуна, да збир табличног и месног угла не премаши дозвољену величину. То је постигнуто среством таблица гађања, у којима су увек нстакнуте граничне даљине (таблични углови), до којих Зе дозвоЈвена проста примена начела о заокретању. Пошто истом табличном углу код великих почетних брзина одговарају веће даљине него код мањих биће те границе код оруђа са великом почетном брзином много шире, него код оних, гдв је почетна брзина мала. Н а ч е л о о в ао кретању и м а ћ е д а к л е н а ј ш и р у п р им е н у код о р у ђ а с а в е д и к о ч е т н и м б р з и н а м а и положеним п утањ ам а. Тако је на пр. код нашег 75 мм пољског топа М. 12 год. францускбг пореклај просто заокретање дозвољено до табличног угла од 10°, чему одговара код нормалног пуњења даљина од 4600 м, а код смањеног од 3000 м. Код нашег 30 мм пољског топа М. 5 (!/8) аустријског порекла дозвољено је заокретање до табличног угла од 7°, чему одговарају граничне даљине: код највећег нуњења — 3000 м, пуњења 4 — 2600 м, пуњења 3—2200 м, пуњења 2—1800 м, 1 — 1500 м. Код нашег 104 мм дугачког топа М .15 год. аустријског норекла са великом почетпом брзином од 680 м у секунди дозвољено је просто заокретање до граничне даљине од 8000 м. У случајевима, где просто заокретање више не важи, садрже таблице гађања напред поменуте поправке које треба дати табличном углу због меснога угла (у таблицама гађања Француског порекла постојп зато нарочита таблица, док је то код оних аустријског порекла садржано у рубрици 21). Заокретања путања за већу меру, него ли то исказују земљишни циљеви подвргнути су нарочитим утицајима, што ће <* изложити у еледећем одељку. Утицај заонретања на величину косог домета. На уводном месту је већ напоменуто, да заокретања у правом смислу речи нема, јер се са полазним углом мења кринина н карактер целе путаље, па следствено и љен коси домет. 4 �Артилериски Гласник 50 Да би се дошло' до Јаснгос поЈмоиа о утицају за0К1)„т ља на величину домета треба претходно наћи математич*„ израз за његову величину на косој равни извесног нагиба ово нека нам послужи нриложена слика 1, у којој су упЈГ требљена следећа обележја: ( ( ) __средиште уста цеви, , ј'-* •' С — циљ, ОК — коса раван на којој се налачи циљ, ОС — коси домет, 0 0 — правац полаза зрНа, внсина падања, г = ш 5 — месни угао циља, з — иолазни угао путање, “о — релатинви цо.дазни угао путан>е у одногу на ксоу раван ОК, X — ОВ — ансциса циља, у = ВС — ордината циљ.а ИзраЗ за коси домет ОС даје једначина: X — ОС соз 8 х ОС пошто Је; со зЗ х ОС^ У0.1. соз а ............... х излази: Ур. 1. соз а ............. 2 соз В Да би се коси домет изразио сталним, непроменљивии величинама. треба елиминисати I. Из слике се пиди да је: у = х. 3 = ВБ — СО х. 5 = У„. I зЈп 2 ----- Ако се у ову једначину уведе вредност за X но Једначини 1 добиЈа се: 8 = У0.1. зјп а — Д-12 , 0 " “---2 . Из овога се може извести иредност за 4: . 2 Ул2 I2 + 4—- — (соз *. I" 8 — 5Ш а) = 0 У0,1. соз а. I [I + — (соз »■. Ц 8 — 51п а)| = 0 ■ - • Ова квадратна једначина биће задовбљена, ако јс један и.чи дбуги бд бба чиниоца на левој страни раван нули. Према томе резултирају две вреднбсти за с �Неколико ширих погледа на проблем о заокретању путања 51 Једна 'те I == 0, а то је ;.време за тачку 0, где је ночетак иутан>е. , •••»»• Другу. вредност дајс иараз: 2 \гп2 . , 4+ . (соз а. 1» 5 — вш а) = 0 И.з овога се иЗноди: ( = - -----(аш а — соз а. 1§ ЗЈ Или ако се израз у загради доведе на ваједнички именитељ со8 5: ... 2 Ур2 81ПД. С08 5 — С09 а. 51П8 1= С08 8 8 . 2 У02 $ш (а —8 )...................3 Ова вреднцст Од Ј, уведена у једначину % за коси домет даје: У0. соз д 2 У0 зјп (а — 8) Т ^ Д^ " ' ' — С08 8 соз 8 8 • VI *' Л \ ( I 'ч' ' 2 Ур2соз а. зш (а - 8) — • ро ........... 8 со$28 Г1о овој формули може се рачунати домет на косој равни извесног нагиба, т. ј. извесног месног угла 8. а је полазни Јтао путање у односу на хоризонат оружја. а — 8 је релатини полазни угао исте путање у односу на косу раван О^, он одго-.. вара косој даљини диља ОС и обележава се са а ' . Ако се место а — з уведе а0 излазД: ОС^ ОС == 2 У02 8Јп а0. соз а 5 соз2 8 В Ако ее замисли да је путања ОС доведена у тај подожај заокретањем, онда је *0 као полазни угао путање са истим дометом на хоризонту оружја стална величина, која се са њом заокреће. Величина косог домета зависи дакле — обзиром на сталност израза— —зјп а„— еамо од односа--” г-а- Како је СОЗ о угао аједнак обиру а„ 4- 8 и зависан само од величипе угла.6. може се рећи, да је коси домет у ошнте узев променљив са месним углом 8. Сваком месном углу одговара други коси домст ОС. Све тачке С на косим равнима разнога нагиба међусобно епојенс даће једну криву линију, која представља границу свих косих домета код заокретања. Да би се утврдио гео4* �Артилериски Гласник 52 метарски карактер те кривс лнпије треба извести њепу једна чину. _ Једначина косе равни 01? гласи: у — в( X. 1§ 8 ................... 6 А положај тачке С на тој равни одређен је једпачином: х = ОС. соз 5 .............7 Ако с.е из ове две једначине елиминише нроменљива величина 5, добиће се тражена једначина свих тачака С. Иретходно треба вредност за ОС из једначине 5 увесги у једначину 7: 2 У » ' БЈп а„ с о з а С05 8 х = О С сов 8 = С0518 Или ако се ставн * = «о + 8 : . _ 2 V / 5Јп а,. С05 (а0 + 8) х 8 Си5 8 Из тригонометрије је познато, да је: С08 (а0 + 8) = соз а„. С08 8 — 81П а0.81П 8 Ако се то уведе у горњу једначину излази: __ 2 УЈ 5Јп а0, С08 а, . соз 3 _ 2 Ур* вЈпај.вЈп а0^ в т 8 С05 8 8 ' 8 2 V, 2 V,’ ---- -— В1п’ а„ . (8 8 81П а0 . соз а „ ------8 > 8 Сада се може елимии минисати 8 ако се у ту једначину уведе х вредност 18 8 = - из једначине 6: "х 2 V.* 2 У0* У 81П а 0 . СОЗ а 0 •81П а „ — X 8 8 Или нко се то сведе на уобичајени облик: 8 * ■* у = X . С018 а0 — 2 V,' 8Ш а0 Из тригонометрије је нознато, да је: со18 а0 = 18 (90° — а„) 81п а0 = соз (99° — а0) Према томе гласи коначпа једначина свих граничних тачака С: 8*' у = х . 18 (9 0 " - а 0) _ _ .8 2 V.*. соз* (90“ — «, ) • • • 0 ва је д н ач и н а каже, д а ј е ко д заокретан>» и а в е с н с п у т а љ е с а п о л а з п и м у г л о м <*с г р а н и И * �Неколико ширих погледа на ироблем о заокретаау путања 53 таИ,а на величииу кооога домета. иа ту цељ треба најпре тшртати параболу са нолазним углом а0 и хоризонталним дошдам х0, која ће се завкретати. Потом над њом конструисатл гппаболу са полазним угом 90" — а0 и из тачке 0 повући проиољан број правих линија под разиим нагибом. Тс линије ттедстављају заокренуто основице путање у разним положајима. Пресек сваке од њих са комплементном параболом даје в е л и п и н у к о с о г а д о м е т а , а одстојање тога пресм«а од пресека са кругом полупречникаХ0 п р о м е н у у в е д и ч и н и д о м е т а , ко,ја је настала услед заокретања. у приложеим сликама 2, 2 и 4 ћриказаће се утицај заокретања код разних путања са почетном брзином од 500 метара у секунди. Ова брзина одабрата је намерно као средња врсдиост почетне брзине данашњих артилериских оруђа са опруженим путањама (пол>ских топова), код којнх је заокретан>е применЉибо у најширим гратгцама и због тога најинтерссантније. Поред тога оћа преставља доњу границу лочетних брзина. контра-ЈЉропланских оруђа, може дакле једиовремено лослужити и за разматрање проЈгена домета код ваздунпгих гађаља, која се такође имају ехватити као крајни случајевН заокретања, јер се ваздушни циљеви такође гађају заокренутим тгутањама. Заокретањем расте стварни полазни угао путаље у грашшама од 0—90°. Са сваким месним углом путања мења свој облик П1)елааећи из положене у убацну и по том у све стрмију вертикалну, док Под полазног угла од 90° не пређе у вертикални хитац. Све путање добивене истом почетном брзином а разном меркм заокретања обухваћене су како је познато кривом сигурности, Промене косог домета мотуће су дакле само унутар> нросторије, која је обухваћена том кривом линијом. Утицај заокретања биће разан према томе, да ли је хоризонта.шга домет путање, која се заокреће мањи, једнак или већи од висине криве сигурности. па ће се у следећем размотрити та три најизразитија случаја. а) Заокретање путање са хоризонталним дометом х0, који је мањи од висине криве сигурности. Приложена слика 2 показује стварно срачуиато и графи'иш престављено заокретаље једне такве путаље са табличним Углом од 8" и почетпом брзином од 500 метара у секунди. (Положена путања, мала даљина). Из слике се види, да се домет г почетку заокретања на више скраћује, а на ниже продужујс. ромене домета у опсегу на земљишту могућих месних утлова 1 �54 Артилериски Гласник (+ 10°) врдо су мале таВо да се може без даљнега мрименитв просто правило о заокретању путања. Р азли ка у домету која нри-том подилази толико је незнатна, да нема-нарочитог утј' паја на тачносг ватре. Величина грешке истоветна је са ув6дНо' поменутим занемарењима која су учињена нод извођеша правила о једнакости путања. _ Ово разматЈмњ е. нотврђује у делости раније извсдени закључак о применљивбсти начела о 'заокретању путања. Док је таблични угао мален и Дон се гађају земљишни диљеви са ограниченом величином месних углова остаје оно у нуној ва. жности. Границе његове применљивости леже код оне величине табличног угла (даљине) где су промене у домету већ толико велике, да се не могу пренебрегнути. Предња извбђеља указују пут Којим се рачунск.и дли -граф и чкн може онредс. лити та практична граница. Заокретање путблве за већу меру него ли је горе изложен?) не долази код гађањ а. циљева н а земљи у обзир, али има велику. важност вод ваздушних гађања. Зато треба осмо-. трити утидај зао.кретања и у таквим случајевима. Слика 2 показује,' да кбсњдомет код заокретања за месне углове од преко 10* ©нет почиње у малој мери да расте и да код извесног месног угла опет постигне своју почетну вредност * (У слици је то оаучај код месног. угла од 15°). А к о с е п у т а њ а з а о к р е ћ о за.-јоЗи в е ћ е м е с н е у г л о в е, н о с т а ј е к о с а д а љ и н а в е ћ а о Д х о р и з о нт а л н е . т. ј. д о м е т с е у в е ћ а в п п р е к о е в о г п о че т н о г н з н о с а н а х о р и з о н т у о р у ж ,ј а, Само се по себи разуме да то увећање може настунити еамо код путања ко-је има-ју мањи хоризонтални домет иего што износи висина криве сигурности. Највеће увећањо иостигнуто ,је онда- када домет досегне криву сигурности (у слици код месног угла од 74°). Код даљег заовретања ночиње домет нагло да опада пролазећн лшновно своју почетну вредност X" (у слици код месног угла од 82°). Из овсг разматрања види се, да је код заокретања п.утања са дометом мањим од нисине криве сигурности у целом, нрактично могућем обиму од 0—00° коси домет нодвргнут разним променама, у позитивном или негативном смислу, о којима треба водити рачуна нри гађању ваздушних циљева, Јер ако се ваздушни циљ налази н а пр. у тачци В, мораће се даљомером измерена' стварна даљина Х„- нспромењена' командовати, јер је на том месту коси домет једнак хоризонталном. Алн ако се ваздунши циљ налази у тачци 1ђ било би ногреш потађати стварно измереном даљином Х„, јер би опа дала за више од 50% пребачајну путању. У том случају мора со комаи- �Неколико ширих погледа на проблем о заокретању путања 55 ппана-кдаљина..{та&шчни угао). оман>ити,аа., мш> ЗДЈа’ одговара-'увећању/ дрмета на т«м мокге. г: . ‘ Из овог разматраља види.се сва сложеност проблема, -који искрсава код одређивања елевације при гађању ваздушних нињева; Свает месни угао. циља изискује •друге поправке у лаљинђ .-(табггачном углу) које се не. могу. у ;,сваком поједином гЛу,:[а1у теориски изналазити. Зато справе аа руковање ватром ппотиваероплансвих оруђа морају бити тако конструисане, да само собом дају поправке табличног угла, које проистичу из тренутне даљине и висине (меснога угла) брзо покретљивог нит.а.: : ■-•. •; Ј1ри овом ваља ,10111 истаћи, да цртеж по олици 2 даје врло скромну предочбу стварних прилика. Код савремених Јштгив-аеропланских оруђа са почетним брзинама до 1000 метара у секунди лежи крива сигуности знатно више, због чега увећање домета код лрактичних висицц^циљева износи често десстороструку стварну даљину. б) Заокретање путање са хоризонталним дометом х° који је једнак висини криве сигурности. Прилођ?ена слика 3 показује заокретање једае тажве путање;са табличним углом од 15" и почетном брзином од 500 метара у- секунди. (Положена путања, средња даљина). Из слике се види, да се и овде у почетку заокретања на више домет скраћује, а на ниже нродужује, али у знатно већој мери, него ли је то био случај код ирве путање. Промене у величини домета у опсегу вемљшнних месних углова од + 10" толико су знатне , да се не дгогу занемарити. Због тога, је овде нскључена проста примена начела о заокретању. Да би се заокренутом нутањом добацио диљ мора се даљина (таблетни угао) заокренуте путање променити за меру која одговара разлици у косом домету. Из слике се види, да та поправка треба да има исти смисао као и месни угао. Ово је дакле случај, где је због даљине циља прекорачена. граница у величиии табличног угла, до које је дозвољена проста примена начела о заокретању. Елевација у таквим случајевима састојаће се из табличног угла, месног угла и поправке табличног угла због месног угла, која се обележава са Дз. Код уздигнутих циљева важиће дакле формула: Е = Т + 5 + Дз / • ко-‘ цил.сва са негативним месним углом: .... д;;;:: . Е — т — з — ' Дз V И.Ш ошцте: . ; Е = Т + 3 + Лз �56 Артилериски Гласник Величина потребне поправке А з у угловној мери м0Жв -се лако извести из величине промене домета, воју даје размера слике. Она се налави у таблицама гађања. Код даљњег заокретања на више коси домет најпре даље опада а онда опет расте и постиже код извесног месног угла, (у слици код 40°) исту вредност као п а хоризонту оружја. Код још већег заокретања јављ а се извесно мало увећање, посде којег домет у опадању пролази поновно своју почетну вред. ност Х° (у слици код месног угла од 66”) и ближи се потом нагло нули. Промене косог домета код великог заокретања (вазду. шних циљева) имају дакле н код средњих даљина гађања разпи смисао и величину и изискују аутоматске поправке средством нарочите конструкције справа за управљање ватром. в) Заокретање путање са дометом X ”, који је већи од висине криве сигурности. ПриЛоЉена слика 4 приказује заокретање једне такве путање са табличним углом од 26° и почетном брзином од 500 метара у -секунди (убацна путања, велика даљина). Овде се одмах у лочетку заокретања н а више домет скра,ћује, а на ниже увепава али у још већој мери него вдд претходћге путање. За бдрђивање елевације важи дакле овде већ код најмањих месних углова формула: Е = Т ± 3 ± Дз при чему ће поправке табличпог угла А з имати знатно већевредности. Код даљег заокретања у целом ирактично могућем обиму до 90° постаје коси домет стално све мањи и мањи, досегнепа једном месту криву сигурност (у слици код месног угла од 40”) и опада онда нагло ка нули. Овде дакле у онште нема увећања домета при заокретању, него со, он одмах од почета постепепо скраћује. То је и природно, јер је хоризонтални домет путање која се заокреће већи од висине криве сигурносги па се следствено не може увећати током заокретања. Овај трећи случај заокретања има мању примепу у пракси. Код гађања циљева на површини земљо из оруђа редовног наоружања такви олучајеви ретки су јер је практичан домег ограничен борбеним потребама, могућношћу осматрања и конструкцијом материјала (највећом могућом елевацијом, коју дозвољава механизам за нишањеље по висини). Понекад имаће примепе код нарочитих далекометних оруђа за бомоардовање на велике даљине и код оруђа са убацним путањама (хаубица). И код ваздушних гађањ а овакви случајевн �цеколико ц г ар и х погледа на проблем о заокретању путања 5Т воло су ретки, јер коитра-аеропланска оруђа имају махом ппло велике почетне брзине, дакле и криве сигурности велико висине (7— 10 км) па ће обзири на могућност осматрања, ве^ поватноћу погађања, домашај времених упаљача и што краћо !(пеме летења редовно искључивати практичне домете, који би били већи од висине криве сигурности. Предња ра-зматрања дају пробдему о заокретању путања много шире зпачење, него јш је то данас оптше схватано. МисјШМ да Је у времену, када ваздушни рат тадико нреои м а маха и апсорбује добар део ватрене снаге са земље, пречишћавање ових појмова преко потребно и неопходно. Старо и скромно. али ипак за редовне прилике толико кориспо Сан Роберово начело добиЈго је у овом допуну, која интегрално обухвата дело подручје нрактично могућих премештања пугања, како га диктује савремени рат. Изложени рач.уии и з.акљ.учцн изпедени су на рснопу закона безваздушне балистике, важе дакле строго узсвши само за безваздушан простор. Али при том не треба сметнути с ума, да с м и с а о взведених промрна у ломету валси и код гађања у ваздушном простору, и ако се њихово место и величина модификују услед утицаја ваздуншог огаора. Како достоје методи за рачупско и графичко престављање путан.а и крива сигурности у ваздутном простору, могао би се цео изложени поступакшзвести и' за стварне путање у ваздуху, ири чему би се добили конкретни, но смислу и величшш’ пуповажни резулати, кбји би се могли пепосредно користити ?а потребе праксс. Али то је замашан и сложен рад, који спада у балистичке и конструктивне бирое- и гтревазилази границе ове, чисто информативне студије. Артилериски потпуковник: Мирко П. Брусић. Да ли је пољски топ способан за гађање ваздушних циљева. Изгледа на приви поглед да је бесмислено писати о посташвеној теми. Посташвепо питање требало би да је јаспо за свакога. Али, на жалост, то се не може рећи. Много знакова, Данас има код нас да ,јетако. Овде се ти знаци не могу ређати. Да се пак не би остало у заблуди, овде јс потребно да сс проговори о горњем иитању. �Артилериски Гласник Отатитсика к!1жс,ово: ;■*: Оа време рата. ш 1анс Утрошено је , артиЈШриЈа Је неуморно гађала ц а много м униције а резултати постигнуТи ниеу били сјајни. По фраццурким, нодацим а .против-аероцдај; артилерија у Франц.уркој ва вроме рата имала је окајцјј. с ка' УОПеХ• у : : ГП.Т Р г-ј: ‘: ;. .....>' години 1916. она ,је оборила (>р аербплана, у години 1917. она је оборила 120. аероплана. у години 1918.,. она је оборила 22(5 аоропдана, ’ ' . т.' у 22. апарата м е с е ч н о . ■ .. . Да се овакав уснех постигне, т. ј. да. се један г'.|)оцЛан обори. утрошено је муниције: . ,.Т .У 1910. години 11.000 зрна, ... ' », 1916. , » 7.500 » . ', ' Овакки су иодаци општи за сва оруђа, која ,су у току гцдине гађала. Али са усвајањем противаеропланског топа 75 м/м на аутомобилу при крају рата и с а , разорним зрном М. 1900. дгапло. се је да се са утрогаком од 3200 зрна обори један аероцлан. . , . Наведене цифре веЈг сада,у почетку речито говоре, гата сс може очекивати.од цољскога топа. V ;;; Међутим треба имати на уму да је ово било пре осам и јјесет година. Данас ће бити сасвим друкча статистика, јер сва оруђа, која .су учествовала. тада у гађању аероплана, р'стала' с.у ис.та.*)"Аероплани се пак непрестано мењају и усавршавају. Аероплански материјал је у многоме побољшан у нргледу’ брзине кретања, висине летења, покретљивости и савитљивос™ Тешкоће гађања на аеронлане у опште ностају све веће и веће. Посебице узевши лољском топу те тешкоће су лостале огромне. Оне с.у толико велике, да се у ошите данас. можс рећи како су са материјалом, који се има, песавладљиве. Једа.н инструктор за спрему пољских топова за гађање против аероплана говорио је зими 1914. и 115. у Крагујевцу: — Да ће се кладити да од иет непријатељских аеронлана обори увек три са пољским топом, ко.ји је проиизорно опремл.ен за гађање аероплана. Збил.а оваква ошслада изгледа огромна смелост. Али шта се је могло чинити, морало се је да верује. У истипи и ова смелост могла је да се прими. Тадањи аероплани су се кретали као данашн.и бродови, ако сс могу упоредити ова два кретна ииља, . •) Оруђа су осгрла непромењена. Особито на пољском топу нема никаквих промена. У целоме свету тежња је за побољшањем топовског материјааа; у овоме се ва сада тешко успева, јер треба аадовољити два сасним супротна услова: да се добије велика почетна брзина са моћним зрном и да се има пелика покретљивост материјала. �д а ли је пољски топ способан за гађање ваздутних циљева 5» Лаклв оваква смелост била би бесмислица. Ово најбоље пгвшУЈУ цифре ИЗ 1910. годиие папред наведене. Не може П° никада рећи да ће се један аероплан оборити, може се нмати само нероватноће за то. 1 Тешкоће данашшег гађања на аероплане поглавито нротичу из следећег: \ероплан се сувише.брзо креће. Последњи рекорди светски позУИ Да је аероплан достигао већ 85 м у секунди и више. о°а брзина кретања аероплана утиче на следећи начин на гаћаше артилерије противу аероплана. Да се увму сви најповољнији услови .за гађаил: да је сдујкивање топова беспрекорно, да је људство одморено, да . лрзина пуцања топова полигонска и да не утиче много загпег.ајући цеви и т. д., и т. д. Нека се'је мртво време свело п пајмању меру, коју не можс да нређе. (Под мртвим временом треба 'ра3Уме™ НР611*' лмребно да .се одреде елсменти гаћања и да те елемеите људство пренесе на топ, — дакле, нпеме од почетка рада на прикупљању елемсната за гађаае ,0 топовског, цуцња) и нека је у томе идеал постигнут, ипак ово време мора бити 5"До 8 секунди. Даље, нека је циљ на таквој даљини и висини да зрно лети од цеви до циља за 8 секундн.' Ирема свему наведеном од тренутка, када се аероплан осмотри и командир почне са прикупљањем елемепата гађања, па док зрно дође у циљ, ппотекие 1« секунди. од којих ( V 8 мртно преме и 8 време летења зрна. ' П1та је све аероплан могао да уради за време ових 16 секунди? То ће најбо.ље показати сл. 1. Аероплан крећући се само са брзином од 60 м. у секунди, за 10 секунада прећиће пут 5 = V. 4, где је 8 = пут, V = брзина у секунди, I = време, т. Ј. аеронлан ће прећи V = 60.16 = 960 м. Нека је аеронлан био у А. кад је командир " 0Г 0пгатећи купљањем елемената и нека се кретао од А, ка А>. р аероплан командир је'по свему закључио да ћеЈ ^ -ер „ плапа и зрна избачених из тона бити у Ах, па з дао такпе елементе гађања. л У тренутку испаљења тоиова аероп.тан је » Шта се је могло десити у овоме тРе»Ут«У ^ д тс је добро — Да аероплан продужи пут ка тач™ и д ^ за командира, јер га он зрнима баш ту ” ч ' ' лево Или да — Да аероплан скрене нолудесно и у 1)ростору <ави.је сасвим у десно или лево и да УДе _• од А3 до А4 скренувши од правца АЛ,._ �60 Артилериски Гласник — Најзад аероилан може д а се у том тренутку сасвиа новрати уназад и да буде негде у А2. Из овога излази да ће аероплан бити у нростору једном који ће бити кружан с претпоставком да зо то иреме аеро! план не мења ви‘сину: него да лети једнако на истој висини што се за овако кратко време у ствари може тако и узети. Дакле, за време летења зрна аероплан се може наћи у једноме кругу, чији је полупречник у овако повољном слу. чају само 60 . 8 = 480 м. или поврпшна круга р = V- П, т. ј. Р = 4802 . 3,14 а то је Р = 72345000 м!. Да се аероплан сигурно погоди треба обасути површину од седандесет два милиона 345600 квадратних метара. Аио ое узме да један шрапнел при 'новољној даљини распрскавања*) дејствује у најбољем' случају 150 м. по дубини и 20 м. по ширини (наравно ово је све зависно од даљине гађања), онда је прост прорачун колико би се зрна требало да избацн за тако кратко време, те да се циљ погоди. Из овога јасно излази ако је командир срачунао елементе за тачку А„ да ти елементи ни из близа не буду добри, пошто се аероплан може наћи на .једној велшсој просторији. Другим речима командир треба да за 8 секунди, колико је време летења зрна, за које аероплан може да промени место на простору горе наведеном, избаци око 24.000 зрна или 3000 зрна у секунди, а таква батерија. још се није створила. Ето у томе лежи та највећа и главна тешкоћа гађања артидерије на покретне ваздушне циљеве. Речено је да је у овоме примеру узето све што је најповољније за батерију, па је прорачун иоиао да је погодити аероплан скоро исто што и добити на лутрији т. ј. да је срећа. Само у једном случају може се надати поготку, а то је ако асроплан продужи 'у истом правцу да се креће и ако с.у елементи гађањ а с оГмиром на све околности добро срачунати. Још до горег резултата по топ дошло би се ако се узме да се гађ а аероплан на даљини од 5000 м. и на висини од 4000м., када је средња брзина (500 м.) зрна само 10 пута већа од просечно најмање брзине (50 м/ск) аероплана или само 6 пута већа од последње рекордне брзине (85 м/ск) аероплана. С друге етране, треба имати на уму да данашши лротиваероплански топови не могу успешно дејотвовати противу аероплана, чим су ови на иоле већој висини. Томе је узров мала почетна брзина. Јшима се да пољски топови (75 м/м и Ч> м/м) не могу дејствовати на аероплан чим је овај на висини преко 5000 м. а за топове 105 м/м и 104 'м/м та крајша висина Је 0000 м. *) У овоме је вадмоВност темпирног рагорног зрна над шрапнелом, )ер оно дејствује на све стране. �Ла ли ј« пољски топ способан за гађаље ваздушних циљева 61 Поред ове тешкоће у гађању иоетоје још и друге, ади све емањују, ако се ова главна тешкоћа, која излази из ('е „т>ећсња брзине зрна и брзине лета аероплана, уништи или $ д а и а ппо мању меру. Из наведенога могло би се доћи до закључка да противоепопланска артилерија, данас. у опште, а посебице пољски тппови постају неспособни аа дејство противу аероплана. депоптан је сада постао толико брз, толико лако и довољно лшитљив, да је у стаљу да избегне свако једжжико, особито праволиниско кретање а тиме да избегне ватру противаеропланске артилерије. Ово је све тачно. Али треба с друте стране имати на уму околности, које иду артилерији на руку у борби противу аероплана. Све лепе особине аероплана, изнете напред, постижу се за време мира при утакмицама за лепе аплаузе, наград^ букете цвећа и т. д. У рату већ мало друкче етоји ствар. АеропЛан добија у рату разне задатке. Може имати за падатак извиђање, снимање, вршење коректуре, бомбардовања и т. д. Сви ови задаци, ако се жели успеха, не могу се изводити са. великс висине. Онај, који хоће добро да види, треба да се спустН ннже; воји хоћ.е да дејствује митраљезом, треба н сам да је на таквој даљини да, му де.јетво буде добро; који хоће да бомбардује, треба да подеси правац и лет свога апарата а још ако хоће да погоди мали објект бомбом, треба и Олизу да буде и т. д. Дакле аеропланима ће често и скоро увек бити додељене улоге тако, да их унеколико те улоге везују. Тако они могу имати унапред утврђене — одређене путеве за кретање, могу им бити одређене висине летења, изнад којих се не смеју пети (коректура артилериске ватре, бомбардовање, пешадиски аероплани), при летењу у групи могу нмати само један правац и т. д. У свима овим прилнкама аероплани се не могу бранити маневронањем, како би могли и како би требало да раде, у ватри противаеропланске артилерије. Ето случајева, када ће против-аеропланска артилерија бити корисно употребљена. Али пашски топ овакав, какав је сада са провизорлом спремом и овде само у нужди и иедостатку другог материјала може бити употребљив. Напред је већ напоменуто да овако стоји ствар данас, Дакле, напред наведено односи се на борбу данашње нротиваеронланске артилерије са аеропланом. Каква ће сутрашњица Д® буде, то је у питању. Али свакако садањи топ пољски ће Још ман.е бити опособан сутра за борбу противу аероплана. ° аДи целине овога наниса навешће се још неколико речи _ ™ме, каква је перспектива будућег противаеропланског прр �№ Артилериски Гласник Од Јбудућет протаваеропланског топа траисиће се: 1_ _ * Велика почетпа браина. Овај услов ]е тешко ист-. нити пошто велика иочетна бр.шна т р .ш и велику енеррију барутпих гасова а све то иахтева много добрих и кисоких особина метала од кога се. оруђа нзрађују. . 2. _ Велика иокретљивост материјала Овај је уелов у супротнооти с& условом под првом тачком. Док јо ;за постиг. нућ велике ночетне брзине потребна велика снага барутних гасова. а за ово опет тргши се велика отпорност материјала а тиме се повећава тежина материјала, што опет пегативно утиче на покретљивост њсгову. 3. — Да је зрно са што већим дејством. Ово опет изискује да оруђа буду већега калибра. Повећање калибра чрна је опет у супротности са напред наведеним условом. 4. — Да брзина пуцања буде што већа .те -да бн се.обасула што већа иросторпја за што' краће време. А овај је услов опет противан свима напред наведеним. 5. —сДА.је послуживање што лакш е и што брже, те да. се не ствара велико мртво 'време. Овај услов је такође скоро са свима напред наведеним у супротности. 6. ^ Оправе за механички рад, те да се, тако роћи, једним иокретом и погледом може/све аутомггтски да постигне: и одређивање елемената гађања. и н.ихово зггузнмав.е, и пу. иење топа, и опаливање и т. д. Д а ли ће ее доћи до једног идеалног топа. иитан.е је будућности. Техника артилеије неуморно рггди, да баци већи тег на свој тае. те да вага претегие у корист артилерије. И овде ,је. борба између Артилерије и Авиације исто онако јака као што је јагзг борба између фортификације и Артилерије. Изгледа ипак да ће Артилерија иобедити, јер се не може ићи ни сувише високо. ни сувишс дубоко, ако се жели успех и победа. Као закључак овоме довдс нека буде мздба д а . обрггти што већа пажња на спрему ца бдбрану из наздуха. Потребно је да се поред разпијања н усаврш ваањ а аеронаутике упоредо разви,ја и усавршава и нротиваеропланска артилерија. Без заједнице једне еа другом нема одбране ваздуха. Док се у свету и грађански н војни инжињери н техничари паште да се дође до остварења једног тона са напред наведеним особинама, дотле код нас требало би размислитћ *> томе како да ое пајповољније дође до таквог материјала* Док се нак тако будс рззмиш.л.ало, требало би нг1 известав начин покушати да сс нонраве, балистичке особинс слгдањих пољоких топова бар у извесном ограниченом броју и да с®, ноставе на места, где је нотребно. Они тамо треба да буДУ �Упут за убелбжаваље извршених гађања као Д» ('У одатло изникли. Са преправком колевке кбд пмвЈ ,.,-ог *гопа и променом барута може се доћи до почетне брЗиПО око 700 М. а тиме да се постигне гађање и до 7000 м. Писине.*) " Али' н ајзад ;и . вад се све' ово б.уде 'постигло ћотребно је сиСтематоко изВрђење обуке.-у' гађању ваздуПгаИХ диљева''а! ИС да тб остане кИо што .је до сада било. 0 овоме воћ ПосТОјф извесни предлози. . ~.г» ■■ ср На забршетку још једном се уиућује молоа да се пазмисл« и што пре донесе решење и предузме рад за ефикаснију заштиту нашег ваздуха а особито онога нашег1 ваздуха'топлог и мирисног, који нам је тако драг и мио ;И кбји'- 1шс својом 'свежином оиија и заноси. •'* '' - " .... . " ............ '. ' ш. ! '■ ;■'. 1 Упут за убележавање извршених гађања. Увод. ' г I[■ - . 111111 1, ). , •- /■ - \ •>], У току светскога рата франиуска артилерија служила се за убележавање извршених гађања на заклоњене циљеве помоћу тако званог гађања • на циљ сведок, да би помоћуј овога убележавања могла касније да обнови то гађање, кад се потреба укаже. Овај начин показао се често неподесан, на пример: кад је земљиште једнолико, покривено шумом, барама, кукурузом, услед чега је немогуће изабрати циљ сведок; кад су непријат тељски положаји услед артилериске ватре заклоњени на извесној висини димом, прашином; кад је ноћ; кад је тешконепосредно осматрање са земље, а могуће са заклоњених осматречница. ч Да би се све ове незгоде отклониле, измислио је фран^ цуски поручник Регпег начин за убележавање извршених гађања разорним зрнима са ударним упаљачима до разних циљева, узевши за циљ сведок једну замишљену тачку постављену високо у ваздуху на идеалној средњој путањи, у односу на коју се може вршити осматрање и са заклољених осматрачница и одредити место средње путање гађања. Помоћу овога начина убележавања гађања, може се свако убележено, *) Сви су подаци пв једног француског извора. �и Артилериски Г ласник гаћање брзо и тачно обновити на сваком земљишту, па , иоћу, са осматрачница заклољених од непријатељског погледа сз земље. Овај начин убележавања гађања, у циљу њихових об нављања кад се потреба укаже назвао је: у б е л е ж а в а њ е гађања помоћу диркине мреже (1е Кбрбгаге би Иг раг 1а тв1ћо4е <1 а г6Иси1е 1епееп1). При кра|у рата, француска артилериЈа, нарочито тешка служила се врло много овим начином убележавања извршених гађања на заклоњене ииљеве. Ради тога су сви артилериска официри, а нарочито тешке артилерије, вежбани у овоме убележавању тађања, које им је доносило велике користи на бојишту, јер су могли да врло брзо и тачно обнове тађања разорним зрнима са ударним упаљачима на циљеве за које су их убележили, а ово је нарочито било од значаја за гађања непријатељских батернја које су се често премешгале. Циљ овога начина убележавања је да забележи средњу путзњу РМВ сл. 1., нађену приликом извршења реглаже разорним зрнима са ударним упаљачем, на заклоњени циљ В помоћу авијона за реглажу. Да би могао да се одреди положај ове средње путање у ваздуху, потребно је да се осмотре внше путања зрна која су опаљена из топа Р са нађеним подацима за гађање на циљ В. Ако би се за ово употреби :а разорна зрна са ударним упаљачима, њихове путање у ваздуху не би могле да се осмотре, јер се исте не виде. Зато се, на завршном делу путања ових арна, пусте низ тако темпираних рааорних зрна, да се добије низ високих тачака распрснућа у близини једне идеално замншљене тачке Т, у односу на коју се врши осматрање и одређивање места истих. Према томе тачка Т овде игра улогу циља сведока у ваздуху. Њ ено место у простору одређено је пресеком три равни сл. 2., визирне равни Сђ Т што пролази кроз осматрачницу Сђ и дирку на иутањи у тачки Т, визирне равни 0 2 Т што пролази кроз осматрачницу 0 2 и дирку на путањи у Т и равни РО што је постављена кроз топ Р управно на раван гађања, а под таквим углом у односу на раван циља да се пресеком добивена тачка Т може лако осмотрити са заклоњених осматрачница 0 ] и 0 2. Ова раван РС>. кроз коју у тачки Т продире средња путања зрна и на коју се своде све путање ради лакших убележавања, зове се раван свођења. Свакој напред споменутој високој тачки распрскавања треба тачно одредити место у простору у односу на циљ сведок Т, те да се на основу тога може да прорачуна положај средње путање М. Ради тога ове тачке распрскавањ* �Упут за убележавање извршених гађања 65 л«атрајУ се са две осматрачнице, од којих је 0 , у близини »виа гађања и Ог са стране истога. Ово осматрање врши ПГпом°ћУ 33 ТЈ наР° ЧИТ0 израђених дурбина воји изгледају совако. Види сл. 3. Са овим микрометарским дурбинима може се заузети ппаваи и месни утао као и са батериским дурбином сисгема Гп1шоп1 . сем тога у дурбину налази се покретна мрежа равноодстојних кончаница размакнутих на растојању од */10ооОва мрежа кончаница може се окретати око уздужне осе лирбина у бмислу сатне сказаљке и заузети нагиб од + 0 ° до ^ 90» и обратно сатној сказаљци и заузети угао од — 0 Ј до __90°. Прва се подела употребљава за осмаграчнице десно од равни гађања на пр. Сђ, а друга за оне лево на пр. 0 2. При осматрању тачака распрскавања прво се уздужне оптичке осе микрометарских дурбина управе нарочитим поступком даље изложеним, на тачку Т, циљ сведок, затим нагне се крежна кончаница у дурбину да буде равноодстојна са дирком на путањи у тачки распрскавања зрна. Ако претпоставимо да се дирка поклапа са путањом зрна на дужини растурања тачака распрскавања услед смесе у временом упаљачу, све тачке распрскавања што су на једној исгој путањи ЕТ! сл. 4 појављиваће се увек између истих равноодстојних кончаница у дурбину, т. ј. путаша ће бити уракљена са две кончанице, и моћи ће да се увек положај прочита у односу на тачку Т, кроз коју пролази оса мреже обележена са + 0. Тачке распрскавања које су на разним путањама појављиваће се даље или ближе од осе мреже за + 1 , 4-2, + 9 и т. д. хиљадите ако су десно или — 1 , — 2 , —9 и т. д. хиљадиге ако су лево од осе мреже обележене са + 0. Оваким осматрањем тачака распрскавања у дурбину постиже се то што се избегава вођење рачуна о растурању тачака распрскавања због смесе у временом упаљачу, већ се само води рачуна о растурању тачака распрскавања због растуоања путања, т. ј. осматрањем тачака распрскавања у дурбину осмаграју се положаји путања у односу на ону што пролази кроз Т, т. ј, осу мреже + 0 , па се може помоћу тога, а на основу више њих, одредити и средња путања и њен излажај у односу на Т. Због *>вога начина осматрања путања зрна у мрежи кончаница равноодстајној са дирком на путању у тачки Т, овај начин убележавања гађања и добио је свој назив: убележавање гађаша помоћу диркине мреже. На пример ако смо осматрили кроз микрометарски дурин са осматрачнице Сђ шест тачака распрскавања положе5 �66 Артилериски Гласник них онако као што се на сл. 5. види, средња путања на 0с. нову доњег прорачуна 4 -6 :6 = М, = + + 1 1 проћи ће за ‘Дооо Десн0 °Д осе мРеже к0Ја нР°лази кроз Т. Претпоставимо да смо осматрањем истих ових шест тачака распрскавања и прорачуном са осматрачнице 0 2 нашли Да је М2 = — 2.5, т.ј. да средња путања пролази лево за 2,5 од осе мреже која пролази кроз Т. Да би поло>кај средње путање могао да се што очигледније престави употрећљава се цртеж који се добија овако. Ако се замисли сл. 6 да је кроз сваку кончаницу дурбина на осматрачници 0 , постављена једна раваи равноодстајна са оптичком осовином дурбина, онда раван што пролааи кроз осу мреже + О пресећи ће раван РО по пресеку О^Т, а пресеци осталих равни биће равноодстојни са овим на извесном растојању хх. Ако ово исто замислимо и код осматрачиипе 0 2, добићемо мрежу пресека равноодстојних са 0 2 Г на међусобном растојању х2. Средња пугања продираће кроз раван у тачки М, чије су координате у односу на Т Мј = + 1, и М2 = — 2.е. Ако сада ову мрежу пресека на равни РО, у којој је тачно означен продор идеалне путање Т који служи за циљ сведок и проаор нађене средње путање М, из природе смањимо у размери 1 : 1000 или 1 : 2000 , добићемо на једноме листу папира сличан цртеж, који ће нам, са још извесним подацима, послужити као лист за убележавање гађања и помоћу кога ћемо доцније мови гађање да обновимо. Овакав лист за убележавање гађања посгоји за сваки заклоњени циљ на који је батерија гађала и чува га командир. Кад треба гађање обновити, са овога листа се узму подаии за гађање и опали известан низ темпирни* разорник зрна Осматрањем кроз микрометарске дурбине са осматрачница О ј и 0 2 одреди се њихова средња тачка распрскавања — односно њен продор кроз раван Р о и уцрта у мрежи. Ако се поклапа са М, онда се са тим подацима одмах може обновити гађање, ако се не поклапа, треба на цртежу изме- �Упут за убележ аваае извршених гађања 67 пити поправке за правац и даљину, преобратити их у углове *оје дати топу, те да средња путања прође кроз М. У даљем излагању видеће се подробно начела овога начина убележавања гађања, као и на који се начин врши чзбнављање гађања на циљ за који је извршено убележавање. А. У б е л е ж а в а њ е г а ђ а њ а . 1 . И з б о р р а в н и за свођење. На сл. 7. раван што је постављена кроз оруђе Р, управно на раван гађања РТВ, на којој се раван РЏ има -убележити продор Т где процире срецња путања, што пролази кроз ииљ В, назива се рзван за свођење. Ова раван одређена је углом 5 што га заклапа с а равни м е с н О Ј а угла циља РВ. Угао 8 мора бити толики да се тачка распрскавања Т може вицети са заклоњених осматраччица, али ради танности не би требало тачку Т много удаљити од циља В. Искуством се нашло да је најбоље да угао 8 у хиљадитима буде два пута већи од таблнчнога угла гађања израженога у степенима. На пример, ако је таблични угао 1 = 12°40' треба да буде угао 5 Ф 25/1000. Разуме се да се овај број може заокруглити раои лакшег узимања на слравама. Може се слободно смањити, али. не би требало број аобивен путем опита повећавати за више од 5/шо- У горњем примеру је повеИан за ‘/п.оо Да би се мест0 “/ 1.0. добило '*/,„„. 2 Избор осматрачница. Осматрачнице и 0 2 треба изабрати једну на пр. О^ што ближе правцу гађања и она ће служиги за проверавање правца гађања, а другу 0 , са стране прагца гађања која иарочито служи за проверавање даљине гађања. Због потребе да ове осматрачнице, ради лакше везе, буду што ближе батерији, раздаљина међу њима је мала. Услед тога може се десити, да се са исгих добију ошгри пресеци, који могу дати погрешну даљину. Ова ће се грешка најбоље уочити одавде. Сл. 8 . Ако се при осматрању са осматрачнице 0 2 погреши за :угао а, онда грешка по даљини биће Т ‘Т, из односа Т 'Т : 0 2Т = 5 Ш « : зш Г Т гТ = А Т б{пД 8=ћ, - а 81П У Грешка Т*Т биће у толико већа у колико је већи ^гао * и у колико је мањи угао у (односно ћ2). так0 аа 7 — > ■8ш у = 0, Т 1!' = а; за у = 90°, шп 90б = 1, Т‘Т = 0, тј. 5* �аптплрпи^ и Гласник гоешке не би ни било кад би осматрачница стајала у односи на правац гађања под углом од 9 0 , али то ]е немогуђе. Зато осматрачнииу са стране 0 2 треба тако изабрати да се грешка по правцу има према грешки по даљини као што се за ту даљину имају растурања тачака распрскавања по правцу у односу на растуриње тачака распрскавања по даљини. На пример гађа се на 4000 м растурањ е тачака распрскавања по правцу је 30 м, а по даљини 240 м тј. њихов однос је 30 : 240 = 1 : 8. У таком одпосу треба да буде и грешка по правцу Т Т ” према грешки по даљади Т Т 1. Ако се по правцу погреши за у10М > то ће на даљинв 4000 м изнети 4 м, грешка пак по даљини биће осам пута већа тј. 32 м. Из сл. 9. може се одмах наћи величина угла Т 1 или 0 2 односно положај осматрачнице 0 2. Угао код 4 32 = 125 на основу тога 0 2Р = 4.125 = 500 м. Према гоме изводимо закључак да 0 2 не сме бити ближе ка топу Р од 500 м. а даље може бити, јер што је даље грешка по даљини биће све мања пошто ће угао преЈека биги све већи. Али не сме бити ни сувише далеко, јер ће се отежати телефонска веза са батеријом. 3. П р о р а ч у н л и с н и х у г л о в а 5. и 30. Пошто је изабрана раван за свођење Р(Ј. тачка Т, продор средње путање кроз ту раван, одређена је и сада има само да се одреде месни углови 8 [ и 3 2 које треба заузеги на микрометарским дурбинима, па да њихове оптичке осе буду управљене иа тачку Т. Да би израчунали месне углове З^ и 3 , послужимо се сл. 10. и овим начином. Прво ћемо одредити величину за К, тако звани чинилац надвишавања. Као што се из слике види 8 К = ^ д приближно. У овоме обраслу К, чинилац надвишавања, изражен је односом ј* ^ и то В Р изражену у меВг трима, а В Р у километрима, 8 је месни угао равни за свођење Р(Ј у односу на раван меснога угла циља РВ изражен у хиљадитима и С је упадни угао узет са таблица гађања изражен у степенима. Да би се нз цртежу могло брзо да прирачуна К приликом гађања нацртан је овакав цртеж види сл. 1 1 . На пример нека је С = 17°, а 3 = ако се на цртежу поклопи са лењиром десно на црној подели величина за �упут за убележавање извршених гађања 69 ^ »/ в и у средини на црној подеди величина за С = 17°, $ ће одсећи на левој страни на црвеној подели величину ’ ' 7 у овом сдучају К = 82 м. ЗЛ ’Кад је одређено К, онда се помоћу њега одређује интертачке распрскавања ц = ВР изражен у метрима, као што е из сл 10- види ц = К Р где је К горе нађени чинилац надвишавања, а Р домет у киломегрима. Да би се брзо могло да прорачуна ц, служимо се истим иртежом као и за К, само сада на цртежу поклопимо лењиром величину за К лево на црвеној подели, за Р у средини на црвеној подели и онда десно на црвеној подели добијемо величину за и. На пример за К = 82, Р = 5 клм. је ц = 400м. Сад кад знамо величину ц, интервала тачке распрскавања Т овај се интервал пренесе у сразмери на водоравну пројекцију линије циља РВ сл. 12. повучену на топографској табли, почев од тачке В. На тај начин добије се тачка Р. Сада се споје осматрачниие Ој и 0 ,, које су тачно уцртане на топографској табли, са тачком Р и са топографске табле измере се даљине РР = 0 , 0 , ^ = 0, и 0 2Р = Г)., у километрима са једним десетним местом. Висина тачке распрскавања Т обележена са ТР израчунава се ако се висини циља В у метрима, узетој са плана управљача, дода висина ТР = 8. Б, где је 8 изражено у хиљадитима, а 0 у километрима, не узимајући у обзир незнатну разлику у висини између тачке В и Р која долази од меснога угла циља. Ако се од висине тачке распрскавања Т одузму висине осматрачница 0 2 и 0 2, које се добијају са плана управљача, добиће се ћ^ висина тачке распрснућа Т над осматрачиицом 0, и ћ2 висина тачке распрснућа Т над осгатрачницом 0 2. Ако се ове виснне поделе са одговарајућим даљинама Б, и Иј добиће се месни углови 8/ и 32 које треба дати микрометарским дурбинима на осматрачницама 0 , и 0 2, па да могу да виде тачку распрскавања Т. Ови месни углови јаве се осматрачима да их забележе аа тај циљ и заузму на микрометарским дурбинима кад се буде вршило убележавање гађања. На пример нека су измерени на топографској табли и клм. В, = 3 клм., Б, = 5„ клм., а прочитани са плана управљача висина циља В, Нв = 415 м. висина осматрачнице Ој , Н01 = 382 м. висина осматрачнице 0 2, Н02 = 440 м. �Артилериски Гласник 70 Онда се добија висина тачке Т над линијом циља ћ 4 5-25 = 113 м. Висина тачке Т над линијом циља је Нт = 4 1 5 + ц з « ,. 528 м. „ . , Висмна тачке Т над осматрачницом О, ]е ћ, = 528 ~ 928 = 146 м. _ . . Висина тачке Т над осматрачницом- 0 2 ]е ћ2 = 528 ~ 440 - 88 м. Месни углови које тпеба дати микрометарским дурбннима на осматрачницама О^ и 0 2, па да се види тачка Т јесуг 146 8ј = —^— = • 37 хиљадитих 0 .8 = 8, = 88 —| — = 5>1 17 хиљадитих 4. П р о р а ч у н н а г и б а 8, и 3 2 к о ј е т р е б а дат м р е ж а м а к о н ч а н и ц а у м и к р о м е т а р с к и м дурбин и м а 0 , и 0 2, п а д а т е м р е ж е б у д у р а в н о о д с т о јне с а д и р к о м н а п у т а њ у у т а ч к и Т. Како се прорачунавају ови нагиби види се из сл. 10. У обрасцу 1ј; 5, = јесте С упадни угао узет из таблица гађања изражен у степенима, а 5, угао што га чинн права 0 + 1 са линијом циља РРВ. Углови ђ, и 62 измере се у степенима на топографској табли помоћу угломера, Да би могло брзо да се прорачуна келичина за 3, и З^, служићемо се цргежом на сл. 13. на овај начин. Поклопи се лењир десно на цршној подели на К = 82, затим на средњој црној подели на С = 17°, онда ће лењир лево црвену поделу пресећи у једној тачки X, ако сада поново поклопимо лењир на ову тачку X и на десну прну поделу на 6, = 2 ° и ћ2 — 38°, цртеж ће нам на средњој црној подели дати за 8, = 83°. а за 32 = 29°. Нагиби З^ и 32 јаве се осматрачима, са знаком + за онога осмаграча што се налази десно од правца гађања, што је овде случај са О, и са знаком — за онога што јелево. У овом случају 8, = + 83 и 32 = — 29°. Када осматрачи добију нагибе 8, и 32, онда сваки даје своме микрометарскоме дурбину одговарајући нагиб окрећући мрежу кончаница која лежи хориаонтално као на сл. 14. око уздужне осе дурбинн, и то за нагибе са знаком + у правду сатне ^казаљке и обрагно, да мрежа кончаница заузме положај као што је на сл. 14. означено. �Упут аа убележавање извршених гађања Напомена. Ако се деси грешка да оса мреже кончаа у дурбину у односу на тачку Т не заузме положај Е’ТЕ” гл 15 већ Е’Т’, онда наступа грешка у ноложају тачке Т: место 'да иста буде у Т она се узима у Т \ Али ова грешка је у толико мања у колико је Е’ ближа равни свођења (), то еСт у колико је тачка распрскавања уочена ближе ка водопавном пречнику дурбинскога поља управљечога са месним углом Зг Са друге стране што се тиче тачке Е” грешка је симетрична, одакле излази ла ће грешка бити уклоњена ако Су тачке распрснућа по висини теко распоређене да су подједнако расподељене са обе стране водоравног пречника. Висина тачке распрскавања се према томе и поправда, подешавајући темпирање после првих огледних тачака распрскавања да следеће буду подједнако поделене са обе стране водоравног пречника у дурбинском пољу. 5. Давање правна и \У2 м и к р о м е т а р с к и м д у р б и н и м а . ца о с м а т р а ч н и ц а м а и 0 2 да би их у п р а в и л и н а т а ч к у р а с п р с к а в а њ а Т. Пре почетка убележавања гађања, осматрачи на микрометарским дурбинима, заузму на подели за мерење водоравних углова подео О, затим општим покретом управе дурбин на белегу 8 сл. 10.1 затим га укоче. Потом окрећући добош управе га у вероватан правац тачке распрскавања Т. Топ управљач узме податке за гиђање и пусти низ од 3—4 високе1) тачке распрскавања у близини тачке Т. Тада осматрачи померају дурбин да у поље дурбинског осматрања ухвате ове тачке распрскавпња, но под условом да се тачке распрскавања виде у близини + 0 кончанипа микрометра и да буду подједнако подељене изнад и испод водоравног пречника сл. 5, Ради тога, осматрач што се налази ближе правпу га* ђања, у овом случају О1, јавља висине тачака распрснућа измерене приближно у односу на водоравни пречник дурбинског поља, тако да командир батерије поправи темпирање по висини, ако је потребно, чим се тачка распрскавања помери равноодстојно са ООц услед чега се читања осматрача на дурбинама у односу на 0 0 2 не мењају. Белега У треба да испуни ове услове: 1. Да је у правцу средине поља гађања, те да угловно скретање не буде сувише велико, да се микрометарски дурбини могу лако замењивати, на пример: при смени дивизиона, каД се покваре и т. д. ’) Ове високе тачке распрскавања добвјају се ако се на даљинару “ пирнвка смањи даљина ва интервал и = 400 м. �72 Артилериски Гласни 2. Да је близу дурбина, да би се могла ноћу осветли у колико је ближа белега дуобину у толика мање сме дурбин да се помера са свога првобитног места. У том случају нај. боље је да се дурбин ни на|мање не помера. Кад је микрометарском дурбину једаред дат тачан праваи, осматрачи прочигају на подели за мерење водоравних углова број, па исти јаве командиру батерија на пример: _ 6 ! 19 , \у 2 = 5412, да га он запише на листу за убележавање гађања, они више не смеју да померају дурбин по правцу док се не сврши убележавање гађања. Напомена. — На микрометарским дурбинима што су бшш у употреби у француској артилерији 1918. год., није био означен водоравни пречник, зато су морали да се служе и батериским дурбином. Овај водоравни пречник треба да б >де уочљиво повучен у јелној сталној водоравној мрежи кончаница у дурбину, која је неопходно потребна за реглажу гађања са темпираним зрнима, што би била најбоља примена овога начи.ча гађања. 6. О см атрањ е низа т а ч а к а р а с п р с к а в а њ а н с р е д њ о ј п у т а њ и д а б и с е н а о с н о в у и с т о г а нашл а с р е д њ а т а ч к а р а с п р с к а в а њ а М. Из топа управљача са већ устаљеним подацима, опали се низ од 6 —12 темпираних разорних зрна, Осматрачи кроз микрометарске дурбине осматрају сваку тачку распрскавања шго се поЈави у дурбинском пољу и измере њено скретање са обзиром на величину и знак, а од основне + 0 кончанице у мрежи. Пошто је осмотрено распрскавање целога низа метака и забележено њихово скретање, рачунским путем нађе се средње скретање Ађ из осматрања са осматрачнице О ј и М2 из осматрања са осматрачнице 0 2. Средња тачка распрскавања М на равни свођења у одређена је средњим скретањима М, и М2 почев од правца \У ј и \У2 који су у микрометарским дурбинима престављени са + О кончаницама. Тако добивена средња тачка распрскавања на равни свођења 0 , да би могла да се преобцати у поправке по правцу и даљини код скрегања која ће се добити у накнадним гађањима за реглажу, преноси се на тако звани цртеж за убележавање 7. Ц р т е ж з а у б е л е ж а в а њ е г а ђ а њ а сл. 16. Овај цртеж преставља део равни за свођење РО у блиУмањен У разм ериза 1000 или 2000 пута, то Јест израђен Је у размери У,0оо или «/г Г "РТраТ �Упут за убележавање извршених гађања 73 ближно пресеке визирних равни микрометарских дурбина са равни за свођење (приближно зато што је занемарена мала промена углова ћ, и ђ2 пгто долази отуда што раван за свођење није водоравна, већ мало нагнута). Ако замислимо да је раван за свођење пресечена са више визирних равни, престављених са равноодстајним кончаницама у микрометарским дурбинима, које су размакнуте једна од друге за 'Дооо! онда би добили на равни за свођење праве пресека равноодстајне са 0 , 0 ’, и 0 2 0 ’2, повучене на подједнаком растајању једна од друге. Ако ово растајање равноодстајних правих са 0 , 0 \ обележимо са х„ а растајања равноодетајних правих са 0 2 0 ’2 ■са х2, прорачуном са сл. 10 . добићемо да је : 81П Ј, Да ба се могло брзо да прорачунава Х ј и х , служимо се цртежом на сл. 13. на коме је х, функција од I), и вш Ј„ Разааљине Б, и 02 престављене су црвеном поделом на левој правој цртежа, вш од Ј, и 'Ј 2 престављен је црном поделом на десној правој цртежа, а х, и х2 налазе се на дијагонали и то на страни означеној црвеном поделом. Напомиње се да је Р, и Н2 изражена у киломегрима, а Ј, и Ј 2 у степенима. Ако узмемо податке из претходног примера т. ј. С, = 5 1 клм = 3 9 клм Ј, = 83° Ј, = 93° Ако поклопимо лењир лево на црвеној подели на 3,9 клм и десно на црној подели на 83°, добићемо на дијагонали на црвеној подели да )е х, = 4м, а на исти начин х, = 13м. Сви напред наведени прорачуни, мерења и цртеж за убележавање гађања, унесу се на један нарочити лист, тако ввани ,,лист за убележавање гађања", на коме има само да се пред почетак гађања убележе углови \\гв и \У,, које јав-љају осматрачи и да се убележи средња тачка раепрскавања на основу података које дају осматрачи гађања. Како изгледа лист за убележавање гађања види се из слике 17. Да би убележавање гађања било што тачније преко је потребно да се истоме приступи чим је завршена реглажа на -заклоњени циљ са ударним зрнима. �* плт(т.-Н ГПЛПНИ^ Б. Н а ч и н и а к о ј и с е о б н а в љ а ј е д н о н а п р едН)11 начин у б е л е ж е н о гађањ е. Ради овога обнављања потребно је да се употребе исте врсте ударних и времених упаљача што су били употребљени и при ранијиј реглажи и убележавању г ађања, али се за тод управљач може узети и друго оруђе и променити врста барута Затим се са листе за убележавање гађања за тај циљ сл. 17., узму забетежени подаци и јаве осматртчима 8„ Ј„ \у и в,. Ј„ да их осматрачи здузму и управе микрометарске дурбине у правцу тачке Т, где ће се појавити низ тачака распрскавања и која служи за ииљ сведок. Кад је то свршено, бетерија са израчунатим подацима опали низ од 3—4 огледна метка. Скретање по правцу ц0. правља се на основу осматрања осматрача чија је осматрачница ближа нравцу гађања. Поправка по даљини изврши се према осматрањима бочнога осматрача. Ове поправке врше се само у случају ако би сувише велико скретање ових огледних тачака распрснућа учинило, да следеће тачке распрскавања изазову да средња тачка при преносу на цртеж за убележавање гађања падне ван истога. Ако је потребно поправи се и висина тачака распрскавања, да буду подељене на о бесгр ан е водоравнога пречника. Са овако поправљеним подацима за гађање пусти се низ од 10—12 темпираних разорних зрна. Осматрачи осмотре тачке распрскавања, прибележе скретање као што смо раније изложили, прорачунају средње скретање и јаве га телефоном команшру батерије. На основу ових јављања уцрта се на цртежу за убележавање гађања средња тачка распрскавања М 1 сл. 18. Ако је на пртежу за убе Јвжавање гађања била М средња тачка распрскавања за време убележавања гађања, ако се поправи правац за М‘К, а даљина за МК, довешће се средња путања да прође кроз тачку М равни за свођење, т. ј. добиће се исга средња путања која је добивена и приликом убележавања гађања, средња путања што пролази кроз заклоњени циљ. П р о р а ч у н п а п р а в к е г а ђ а њ а з б о г непредвиђених случајности. Нека је на сл. 19. Р М, В, путања са којом је на дан убележавања гађања убележена средња тачка распрскавањ а Тт. Иако су у тренутку обнављања гађања околности, под којима се ово изводи, различите од оних које су биле приоа1| 0 т' Уде,1ежавања гађања, добићемо сада другу пугању РМ, Т т В, која пролази такође кроз Т т кад се иаврше по- �Упут за убележавање извршених гађања 75 Да би се ова поправка могла да изврши брзо за време Лнове самога гађања, у напред се израчуна тако звани чии л а ц п о п р а в к е у минутима за разлику табличнога угла ни ј ( он се обележава са К. Кад је познат овај чинилац опоавке К и ако је п разлика у минутима између табличога \гла приликом обнове гађања и онога {, шго је нађен ппи убележавању гађања, а који је убележен на листу за убележавање гађања, онда је поправка за дужину Да би прорачунали К поступићемо овако. Нека је I средши таблични угао прорачунат пре убележавања гађања, нека је С, упадни угао који одговара табличноме углу 1—5°, К, чинилац надвишавања за ту путању добивен помоћу цртежа као што је раније изложен. Нека је С, одговарајући упадни угао за таблични угао I + в°, а К, чинилац надвкшавања за ту путању добивен помоћу цртежа као и К,. К ћемо прорачунати са сл. 19. из В» В„ разлике у домету путања, ВР Знамо да је чинилац надвишавања К = -р-, слично томе в р ва путању Р М, В, имаћемо К, = —~ а за путању Р м; В, г» р К, = - ‘р ■ Ако сада одК, оаузмемоК, добићемо овај израз: К, - К, = В ,Е - В ,Р Р В, В, Р Ако сада К, — К, обележимо са К' онда добијамо: Најзад: В, В, = Р . К’. Пошто ге В, В, оазлика V домету за две нутање чији се Жено у метрима. Ако је у таблицама гађања А број минута табличнога угла за који се домет на тој даљипи промени за 1С0 м, онда �Артилериски Гласник 76 промену домета за 1 м треба променити табличнн за иритспу . К Р : уга 0 за а минута, а за> р о м ен у домета у величини ако са 100 а помножимо Р. К’ добићемо чинилац поправке К ових 10 100 минутима, а га разлику табличних углова величину 10 = 60'. __ а Р- К ’ К — 100 10 Цела поправка за Б, В, 2 = 2 = -^ п а како је п = (, — (, (I, — $ У минутима Према томе таблични угао који треба дати топу управљачу, па да путања прође кроз циљ В, јесте: 1 т = 1, + 2 На пример ако узмемо раније п одатке: 1 - 12° 40’ а = 24 I — 5° = 7° 40’ С, = 9° 50’ С, = 240 I + 5 ° ^ = 17° 40’ Цртеж са сл. 11. даје: К, = 55 м К, =4 135 м К = К — К, = 135 — 55 = 80 м „ 2 4 .4 9 .8 0 Г~ . к ^ "ТообУ = 9 минута' Ако је 1, = 13° 20’ средњи таблични угао на дан убележавања гађања, а (, = 55’нађен средњи таблични угао приликом обнове гађања за који тон управљач има средњу тачку распрскавања у Т т која је уцртана на цртежу на убележавање гађања. Разлика је међу њима п = I, — 1, = 131 55’ — 131 20’ = 35’. Г) Целокупна поправка ј е : 2 = ~ ((, — (,) б минута. 60’ 35 Према томе таблични угао који треба дати топу управљачу, па да путан а прође кроз циљ В, јесте: 2 1т = 1, + 2 1т = 13° 55’ + 5 ’ = 14° Гађање за упоређењ е оруђа. Спреме се лисгови за убележавање гађања. Затим се свима оруђима да израчунати таблични угао I и за свако оруђе �Упут за убележаваље извршених гађаша 77 изврши убележавање гађања на одговарајућем листу за употребљавање гађања. На тај начин за свако оруђе добиће се на сваком цртежу за убележавање гађања нарочита средња тачка распрскавања Т„ Т,, Т„ Т,. Ак <обележимо са а„ а, и а, поправка табличнога угла у минутима које треба дати 2 ., 3. и 4 - оруђу да би се њихове средње тачке распрскавања Т„ Т, и Т. поклопиле са Т ,, а које су поправке добивене са цртежа гађања: затим ако су и поправке које треба оруђима дати због непредвиђених околности онда, да би се домеги изједначили треба оруђима поправити табличне углове за: Другом за аЈ + Трећем аа а, + 4г Метвртом за а, + 1 \ 60 Да би се добили задовољавајући подаци аа изравњавање разлике у домету оруђа, преко је потребно да се добије средња величина њихова по )ћу што већег низа метака. т Пт ' Закључак. Ш1Ш. Из цеиокупнога предњега излагања види се да је потребно имати за примену овога начина убележавања гађања осим средстава за гађање заклоњених циљева још: 1. Два микрометарска дурбина. 2. План управљач у размери 1:25 000. 3. Топографску таблу са прибором. 4. Спремљене цртеже за брзо израчунавање на њима потребних података. 5. Спремљене листове за убележавање гађања. 6. Таблице гађања. 7. Све остале податке потребне за извођење тачних гађања као што су: температура, јачина и правац ветра, влага и густина вазцуха и т. д. 8 . Потребан телефонски материјал за везу осматрачнице 0 , и О, са батеријом. 9. Добро извежбане осматраче за осматрање тачаха распрснућа помоћу микрометарских дурбина. Па и поред свега тога морају се официри што више вежбати у овоме начину убележавања гађања, као и обвав- �78 Артилериски Гласник љања гађања која су већ једаред убележена, тако да постигну највећу тачност и брзину у раду. Њихов труд ће им се на бојишту стоструко исплатити. Ђ орђе С. Лукић ђенералштабни потпуковннк. Балистички встар. Приземни ветар, који се мери срествима пољске метеоролошке етаниие, не даје појма ни са гледишта метеоролошког ни са гледишта балистичког о вегру на већим висинама, који се мења са висином, а који, како ћемо видети, много више утиче на путању зрна. Сталност ветра (његова брзина и правац) повећава се са висином: у горњим слојевима ветар је много стабилмији но у доњим слојевима, где на њега утичу локални услови: облик земљишта, шуме, вода и т. д. У горњим слојевима утицај локалних прилика престаје; место њих играју улоту само узропи, који управљају општим струјањем (циркулаиијом) великих ваздушних маса, Ови се узроци на крају крајева своде на разлику притиска између врло удаљених места, средишта високог и ниског притиска; ова се разлика притиска не мења нагло већ уо.ште постепено и лагано. Висина на којој престајд утицај локалних прилика је променљива (500 до 1500 м. и више), она је у зависности од земљишта и може се одредити само на основу проучавања података добивених од аеролошких сондажа у дотичном пределу. При гађању на врло великим даљинама, са великом висином темена путање долази у рачун готово искључиво ветар у горњим слојевима, који је сталан по правцу и јачини на доста великом простору, те ће према томе његов утицај на растурање метака бити сразмерно мањи. но при тађању на малим даљинама, тде се има посла са врло променљивим ветром при земљи. Како се ветар мења са висином, његова брзина и правац су различити у разним слојевима ваздуха, кроз које пролази зрно. �Балистички ветар 79 Да би се израчунапо укупно дејство ветра на лет впн:. „отребно је, да се осмотри његово дејство у појединим сло’ јевима, кроз коЈе зрно пролети. А да се до овога дође тое«а иеиу атмосверу, кроз коју зрио пролази, изделити у слојеве извесне дебљине, и у сваком слоју стварни ветар, који се днн>а са висином, заменити са среашим сталним ветром Овај средњи ветар, како то показује искуство, има исто дејсгво на лет зрна као и стварни ветар, при услову да слојеви нису сувише дебели. Ј Како показује искуство за праксу је довољно, да се цела атмосвера, кроз коју пронази зрно, подели у слојеве од по 500 метара (сем доњег, који се обично цели у два слоја: доњи од земље до 200 мет. и горњи од 200 до 500 метара). За сваки се слој од 500 м. изналази средњи стални ветар, који има на зрно исто дејство, као што и променљиви ветар у ТОМ СЛО|у. За изналажење средњег ветра треба да се зна брзина и правац ветра на разним брзинама. Изналажење ових података т.рши се помоћу » с о н д а же « . Најпростији облик сандаже је следећи: пугата се балон напуњен водоником, који се диже у внс равномерном брзином, на п ј . сваки минут 200 метара (бршна дизања зависи од запремине балона, односно од количине водоника употребљеног за пуњење); овај се балон непрекидно прати помоћу теодолита. После оваке полуминуте или сваке минуте врши се читање теодолита, и то читање азимута, односно правиа балона према северу и висинског угла; под којим се види балон. Пошто је брзина ‘кретања балона у вис стална и позната то се у сваком моменту зна његова висина; а сем тога у истом моменту познати су његов правац и висински угао. На основу ових података одређуј^ се, помоћу нарочитих таблица пројекције места балона на хоризонат. На тај се начин добије серија тачака, које представљају пројекцију балона на хоризонат за разне његове висине: 100, 200, 300, 500, 600, 1000, 1500 м. и т. д. Графички се то може преставити као једна изломљена динија, чији врхови, означени са 100. 200, 300 и т. д. престављају пројакције балона, кад је он био на висини 100, 200, 300 м. и т. д. односно после У2 минуте. 1 . минут. 1 Уг м. и т. д. летења, а дужине 100-200, 200-300, 300-400, пројекш*је на хоризонат пута балоновог за време од пола до пола "инуте. (Види сл. 1 .) �80 Артилериски Гласник Према томе, на цр. правзц 200—300 показује пројекцију пута балона на хоризонат за време од '/, минуте у слоју и”. мећу 200—300 метара, права 700—800 показује исто за слој између 700 - 800 метара и т. д. у исто време ове праве графички представља)у у извес. ној сразмери и брзине кретања балона у дотичним слојевима, јеп се све ове праве озносе на исто време, у 2 минуте, дакле оне су сразмерне брзинама; њихови правци су паралелни правцима кретања балона у дотичним слојевима. На тај се начин из горње слике изналазе хоризонталне брзине кретања балона на разним висинама, односно брзине ветра на тим висинама. Да се одреди средња брзина, на пр. у слоју измезу 500 и 1000 м„ довољно је да се споји тачка 500 са 1000 права 500—1000 графички представља средњи правац кретања балона и његовр средњу брзину у томе слоју (мерену разуме се у одговара|ућој размери). На тај се иачин могу графички по реду пронаћи стални средњи ветрови у свакоме слоју од по 500 м. дебљиде, чије је дејство једнако дејству стварног ветра у дотичном слоју. Кад се одреди јачина и правац средњег ветра у свакоме слоју, изналазе се његове компоненте на правац гађања, односно на осу X и управно на њега, односно на осу У помоћу графичке представке N0- 3, која се налази код таблица гађањз, или на који други начин. Означимо са \У,. ........... и т. д. јачину средњег ветра у првом, другцм, трећем и т. д. слоју; са \У„, \Ч,1Г и т. д. и са \У„, \У2у, \У„ ........... и т. д. његове компоненте на осу X и на осу У. Да се одреди укупно дејство на зрно свих ових средњих ветрова, које треба да буде једнако дејству стварног ветра за цело време летења зрна, прави се претпоставка, да је резултат дејства сталног аетра сразмеран његовој брзини и времену, у току којег је зрно изложсно томе дејс ■ву (и на успоном и на падајућем краку путање, која сече дотични слој). Кад се зна целокупно време летења зрна Т и време баељења зрна у свакоме слоју 1,, ),, ............. . при чему Т = I, + I, + ( , + . . . . . , можемо уобразити, да се дејство стварног променљивог ветра може заменити дејством сталног ветра \У, чи;а нам јачина и правац јиш нису познати, али који треба да задовољи следећи услов: дејС1 ВО уображеног сталног ветра у току времена Т треба да буде једнако целокупном дејству: средњег ветра у првом слоју \У, у току времена („ ветра \У, у другом слоју у току времена („ ветра \У, У трећем слоју у току врем<.на (, и т. д. �Балистички ветар 81 Овај се уображени стални ветар, који има исто дејство на зрно, као и стварни променљиви ветар, зове болеснички веТЗРАко означимо са и \Уу компоненте непознатог балистичког ветра, онда се може према горњем рећи, да је дејство компоненте компоненте \Уу у току времена Т једнако дејсчву компенената \У,„ \У3„ \УМ.......... и помпенената \У,у. \У ,, \ у , . . . . . . . . У току времена 1„ 13, 1„,........и могу се написати следеће три једначине: \у,.т = \ у »1, + + \у.,1. + ....... . \Уу Т = \У,у1 , + \У!у1, + \у 8ут3 + ......... ( 1) Т = I, + 1„ + 1„ + . ...........1 Кад се обе стране једначина (1) поделе са Т, добићемо: \У, = \\г„ у + \У>, % - \у„, ^ + ........ \Уу = \У,уу + \\ + ^ + \У.у ^ + . ( 2) ' т * * 1 = -+ + -^- + ^ + . . . Помоћу ових једначина могу се одредити компоненте балистичког ветра. Како се види из једначина (2) за израчунавање компонената \У, и \Уу треба да се зна однос времена бављења зрна у свакоме елоју 1„ I., I.,---- према целокупном времену летења врна Т, т. ј. односи:--,---,-^-.........јер су компененте средњих ветрова \У„, \\+ , \\т3«....... и \У,у, \У.у, \Узу---- познате, Испитивање таблица Гађања за различита зрна и пуњења показује, да односи у , у , 7јг,---- које важе за сваку поједину путању, не зависе ни од почетне брзине, ни од калибра, нити од врсте зрна, већ само зависе, практично узевши, од једног јединог фактора — од в е л и ч и н е о р д и н а т е теме н а п у т а њ е : за сваку величину ординаите темена путање I, I, Ова чипостоје своји потпуно одређени односи гјчЈГ|Т»1Ј1Ј *) При гађању ла«е артнљерије на малим даљинама са малим, дакле ординантима темена путање, има се посла са ветром при вемљи. Ветар при земљи је вр ш променљив; према томе податци за ветар добивени од меторалошке станице, која се не налази у непосредној олизини батерије, неће бити употребљиви. У овом случају, бољо је да се одреди стварнп ветар ва висину ординаите темена путање непосредно око батери|е, било помону змаја, било мерећи га при земљи и примењујући приближни однос, да Јв Јачина ветра на висини од 500 м. два пута већа од исте при ве^љи. 6 �82 Артилериски Гласник н>еница знатно олакшава одређивање балистичкогветра, јер је довољно, да се једанпутза увек израчунају односи за ординате темена од 1000 , 15С0, 2С00 м. и т. д., те да се може, кад се псмоћу сондаше одреде \У,, \У,, \у ,........ одмах израчунати балистички ветар. који одговара овим величанама ординанте темена путање. I, I, I, Израчунавање односа, —, —......... Претпоставимо да има више путања 1. 2, 3, 4 ___ КОје имају исту ординанту темеда путање У; према ономе што смо изнели горе, време летења зрна не зависи од вида путање, већ само од висине ординанте темена. (Види сл. 2.) Буде ли се зрно кретало путањом 1, 2, 3, 4 ........ време летења остаје исто Т, јер све ове путаље имају исту ординанту темена У. З а изналажање Т можемо, дакле, узети коју лоћемо од ових путања; учећемо наравно најпростију, а то је права линија. коју описује тело бачено у вис са таквом брзином да његова висина буде равна датој виснни темена. Време летења тела баченог у вис при дизању, једнако је времену летења у обратном правпу при спуштању; а то је време летења тела при слободном паду. Зависност између висине пада У и времену летења I позната је из физике и изражена јг једначином: V — II! где је I време летења само у једном 2’ правпу, које је једнако половини времена летења тела баченог вертикално у вис т. ј. Т т\2 е Т* I = прематоме У = в ( = ^ 5— где је е = 9,81 м/с убр2 “ 2“ 8 завање услед земљишне теже. Из ове формуле одређује се Т у зависносги од висине ординанте темена путање У и то; А/" д __ -у д т =. ,,==. у у , где је „ = стална величина равна око 0,9, V8 __ V % т. ] Т = око 0,9 у у . т. ј. време летења зрна, за ма коју путању, сразмерно је квадратном корену из висине темена ове путање. Ако висина ординате темена поделимо, почев од земље, у делове од по 500 м. висине и кроз сваку тачку замислимо хоризонталан раван, овим ће се счв простор, у коме се налази путања зрна, поделити у сдојеве од по 500 м. дебљине. Нека буде оваких слојева п и дебљина сваког слоја 1 (500 м ), онда висина темена целе путање У = п. Г. �Балистички ветар Висина темена п утм љ којја прелази изнад првог слоја Висина темена путање^која^прелази изнад другог слоја. Изнад трећег У. = (п—3) г и т. д. Овим путањама одговарајућа времена летења биће: Т — 0,9 У Т = 0,9 у Т У Т Т. = 0,9 у у , = 0,9 У СУп-Г Т, = 0,9 V у, = 0,9 У Т Уп-2 Т 3 - 0,9 Ву, = 0 ,9 П Г 1 Т з и т. д. Време бављења зрна у првом, другом, трећем и т. д. споју 1 и 1.1 4«........ наћи ће се, кад се од целокупног времена Јетења Т одузме Т„ од Т.време Т,.од Т, време Т„ и т.д. т. ј. I, = Т—Т, = 0,9 \Г Г (Т Т -Т п Т ) 18 -- Т, Т 3 = 0,9 V | (Тп-1 —Vц-2) I« = Т,—Тз = 0,9 Т Т (ИЕ5—ИГз) ' 11 т’ д' За израчунавање балистичког ветра није нам потребна апсолугна величина времена у току, којег зрно се бави у дотичном слоју, него однос овога времена према целокупно« •времену летења. Овај се однос налазу из последњих једначина. 1. Г Т -Г п -Т Т УГ т п - ггг 1, Т УТ ГТЕГ-КГз ^8 Т г г и т. д. Ако узмемо за п вредности 2, 3, 4 __ добићемо потре<3не односе за висину темена путања од 1000 м. 1500 м 2000 м. и т. д. га којима требамо да множимо одговарајуће компоненте средњег ветра (које се одређују помоћу сондаже ) те да се израчунају компоненте балистичког ветра. Кац се компоненте балистичког ветра \У, и \\г, пронађујачина и правац балистичког ветра \У одређује се на основу ових компонената, било графичким путем, било помоћу народ читих таблица, било помоћу графичке представке N0. 3 ко таблица Гађања. 6* �Артилериски Гласник 84 Г (, (, Ради проверавања, кад се односи —, -у, —........ изрдчунају добро је, да се исти сабиру: такав збир МОра бити раван јединици: - Ј ^1 41-. . . . . — т уАЈ !т. 4-С 1 __ Узмемо н. пр. М. п = 4; то значи да је висина теменд путање У = пГ = 4:5 0 0 = ^2 0 0 0 м. Односи за различите слојеве за ову ординанту те- мена биће: ± _ ] Г Т — РН 7_ \ Г Г - У Т _ V~Г V ~п Т ' 1а - т Р1Г— РТГ Рп7— 2 УПГ _ и . _ __________ Т 2 и>= г г — у т = 2 - У~3~. = 0,13 (13%> 0,16 (16%) 0,21 (21%) == 0,50 (50° 0) Т 2 Проверавање: 0,13 + 0,16 + 0,21 + 0,50 = 1. Узмимо на пример, да је сондажом одређена компоненга средњег ветра у првом слоју \У„ = 5 м, М% = 5 м, у другом \У„ = 6;м, (V,, = 3 м, V трећем \У 81 = 8 м, \У„, = 4 м у у четвртом \У4г = 8 м, \\% = 6 м. Онда компоненте балистичког ветра биће: \У, = 0,13.5 + 0 ,1 6 .6 + 0 ,2 1 .8 + 0 ,5 0 .8 = 7,3 м. \У, = 0,13.5 + 0,16.3 X 0,21.4 + 0 ,5 0 .6 = 5 м. Према графичкој представки N0. 3 јачина и правац балистичког ветра еа ове компоненте биће \У = 9 м„ правац 26 децигр. Како се из примера види, време бављења зрна у разним слојевима врло је различито: у првом слоју оно чини само око 13% од целокупног времена летења, мећутим у четвртом 50%. Утицај ветра на лет зрна сразмеран је времену за које ја зрно изложено дејству овог ветра; према томе утицај ветра који дува у чегвртом, горњем слоју, а чија је дебљина једнака само четвртини целог слоја кроз који пролави путања зрна, представља половину целокупног утицаја ветра, који дејствује на зрно. I �Балистички ветар 85 И за то је ветар који дува на висини од око 3/ _*/ ординанте темена, онај средњи ветар, чије се дејство највише приближује де]ству стварнот ветра. 1 На основу тог постоји правило: кад нема могућности ла се израчуна балистички ветар, место балистичког ветра узима се ветар који постоји на висинк од око ’/3- 4Д ординанте темена путаше. Односи рачунају се у напред за различите висине ор- динанте темена ређају се у таблице, помочу којих се брзо изналази балистички ветар за различите ординанте темена, чим се изврши сондажа ветра, која даје компоненте средњег ветра у свакоме слоју Рад командира батерије ограничава се, дакле, на то да изабере балистички внтар, према ординднте темена своје путаше и израчуна по таблицама поправку. П р и м е д б а : Таблице поправака за Шкодни систем не дају висину ордананте темена путање, него просечну висину путање; према томе при избору балистичкот ветра треба да се о томе води рачуна. Кад се поправка врши на основу стварног ветра, онда товара просечној висини се узима ветар за висину, која одго путање. Ив. Пашченко. Т' �А п-гиттР П С Т О К И Гласник Различности. Стање и употреба противаеропланске артилерије са нарочитим погледом на маневарски рат. Ову је тему разрадио енглески капет. К. М. Лох у опширној студији, која је објављена у Јоигва! о{ Јће Коуа! АгћИегу Бр. 3 октобар 1925. Студија је награђена и њој је изражено признање; због тога би она могла бити не само гдедиште.пнсца, него и ширих енглеских кругова, те је због тога ова студија важна и за нас. Ако капет. Лох скреће пажњу. да је при свом излагању био много упућен на вероватности, јер нн рат ни послератне године нису дали прилике за практичну примену теорпја, онда то важи у великој мери и за нас. У у в од у се правилно каже, да је тешко да се противаеропланска артнлерија одвоји од других грана ваздушне ваштите. Аероплани, топови, митраљези и рефлектори, сви учествују активно у одбрани, међутим и насивне мере играју важну улогу у заштити против погледа и напада из ваздуха. Свака врста ваздушне заштите утиче обратно на рад других врста. Потпуно уважујући овај факт, писац се ипак ограничио на противаеропланску артилерију п нарочито претресао њену употребу у маневарском рату. Треба напоменути, да су у посматрање увучени и противаероплански митраљези, пошто они образују сталан састојак одбране противаероплана. После општег расматрања противаеропланеког гађава, преко кога се овде може прећи, писац третира употребу аероплана са правилног гледишта, да је тактичка употреба одбранбеног оружја условљена од начина напада, комс оно мора противставити. Главно преимућство асроплана, које не може показати ни један други род војске у равној мери, састоји се у томе, што може лродрети у позадину. Ако сс одређеног дана намерава главни удар, онда би се по мишљењу писца аероплани употребили 2 дана раније против железпичких раскрсница и кретаља возова, један дан раније �Различности 87 против еаобраћаја између истоварних тачака и фронта док би одсудног дана нападали непосредне резерве и трупе пред№е линије. Осим тога треба рачунати за време битке са живом акцијом у ваздуху у циљу извеђања и коректуре (реглаж е) артилериске ватре. Из овога се изводи закључак, да се маса противаеропланских јединица мора употребити у позадини, али да се мора побринути и за заштиту предње зоне. 0 садањој м о ћ и енглеске противаеропланске артилерије зна се, да може достићи висину од 6300 мет. и да на 4500 м. висине има круг дејства од 5 км радиуса. Покретање бива на аутомобилу или приколици, који су уопште везани за друмове или за њихову непосредну близину. Идеал би био једна возна направа на точковима у вези са гусеничастим системом, који би се по потреби могао уметнути, те да је могућа кажо тактичка покретљивост (преко роља као при коњској вучи, тако и већа брзина на друмовима. Ф о р м а ц и ј а противаеропланске артилерије замишља се тажо, да вбз'од два топа^образује ватрену јединицу и да је снабдевен за потпуно самосталну употребу. Четири топа представљају, истина, идеалну јединицу у односу на ватрену снагу, али се писац боји, да ће њихово ангажовање отворити тешкоће, нарочито у пбкретном рату, где су тактички обзири најважнији. Вод има транспортна средства за особље, апарате за мерење, и з а 400 м е т а к а н а т о п . Над водом стоји батерија, која се састоји из 8 т о п о в а, дакле из 4 вода. Сем топова батерији припада одељење противаеропланских митраљеза од 8 митраљеза, од којих је по један предвиђен за месну заштиту сваког вода.. Али су склони, да одељење противаеропланских митраљеза, употребе ускупно, или да га ставе под команду ваздушне заштитне бригаде. Противаероплавски дивизион састоји се из 3 батерије, од њих две са аутомобилским топовима, а једна са топовима на полупокрегном дољем построју, и из једног обавештајиог вода. Два противаеропланска дивизиона образују артилерију ваздушне заштитне бригаде, која сем тога има још један рефлекторски батаљон и неколико обавештајних водова. За сваки корпус предвиђена је једна ваздушна заштитна бригада, која се састоји из свега 48 топова, 48 митраљеза, 96 рефлектора и неколико обавештајних водова. У т а к т и ч к о ј у п о т р е б и треба да се узме у обзир пре свега, д а ј е в а з д у х о п л о в н а о д б р а н а , о д б р а н а н р о с т а р а . ( ЈРавномерна подела противаеропланских топова по целом простору одбацује се, пошто се тада ваздухопловна одбрана не би нигде показала довољне јачине, по- �Л п т и п п п и л к и Г.ттаг.ннк требна је прикунљеност снага на местима живе аерошаи™« акције. У маневарском рату треба д а се штити увек П0У; простор. који тражи честу промену положаја. Употребу ваздухопловне одбране објаснићемо оиширно на једном примеру, коме је оснопа: наступни марш једног корпуса са двема дивизијама на фронту и једном дивизијом као резервом. Наступнн марш врши се по неколико цу. това, са претпоставком да еу истоварне железничке таткс око 32 км позади зоне кретаља. В а з д у х о з а ш т п т н и к о м а н д а и т одређује граничну липију предње и задље заштитне зоне, од којих евака треба да добије један протпваероплански дивизион. Рефджторп се уопште употребљују у задњој зони, пошто се са обичним аеропланским нападима рачуна поглавито протпв пажних тачака у овој зонн (железнпце, мунициска слагалишта итд.)_ Реф.тектори се могу изузетно употребити у предшој линији, и још долази у 'обзир употреба код дивизије у резерви. К о м а н д а н т п р е д њ ет п р о т и в а е р о п л а н с к ог д и в п ; 3- и о н а дбделиће свакој дивизији једну багерију; у пачелу, та се батерија додељује само привремепо и она се што могуће пре враћа. под команду корпуса. Али п тада, командир батерије мора остати у додиру са цивпзнеким штабом свога круга рада. У п о ч е т к у н а с т у п н о г м а р ш а писац замишл.а себи ангажћвап.е тако, да 1;од свагаз днвизије маршују 2 противаеропланска вода, око 4 км један од другог, да се на тај начин ватренн просторп узајампо заш тићују. У маршевсвој колони њихово је место што моеуће вшпе унапрод, између предње и главне трупе претходницз или чак л код саме предње трупе. На тај начин с уна корпуском фронгу 4 противаеропланска нода (2 од сва:се баторије) насгред. Око 5 км позади треба образовати другу ПЈ.огнваерог.лангтсу лннију, на којој треба четири топа да образују ватрену јединиду. Свп противаероплански водови проте на/зтупл>ен марш у скоковима тако, да је један део на ноложају, док други водови наступају. Позадњи водови наузвмаНз ио нравилу положаје предњих, те да со избегле извићање нових положаја, које није тако лак задатак. На наступном маршу од 10 км иисац рачуна са преко десетак промена положаја водова, не рачукајућп месну промену која је често нотребна због артплерпскз нитре. Ако се размисли, да се сваки противаерогл-шски вод састоји из 2 тепша и 5 лаких теретних а.угомобила, онда се увиђају » - �Различности 88 шкоће промене положаја и наотунања по путовима по котима се много трупа крећу. Зато је погребно да се довремено регулише кретање противаероплааеинх водова, али се оии често због непријатељског протнвдејства и других узрока не могу дрнгати у колони. Спрему промене ноложаја врши о ф и ц и р - и з в п ђ а ч , који, чим иротиваероплански вод стуии у дејство, извиђа нове положаје и путове до њих. Сем тога. он треба да одржава везу са другим трупама и суседшш водовима, те да је у свако доба обавештен о сигуацијн. Официр, који остаје позади на топовском положају, мора пбрагити нажњу, иоред гађања, и на везу са батериским штабо.м и нопуном муниције. К о м а н д и р б а т е р и ј е одржава везу са противаеропланским дивизионом и штабом трупе, којој ирипада. Командант дивизиона обаведтиће га о.намераваиим нокретима противаеропланских јединица на његовим боковима, да се тако предупреди иерационална деоба противаероплаиских топова по терену. Од команданта трупе добија комаидир батерије обавоштење о намераваним задацима и о неким тачкама маршевоког пута, које треба нарочито штитити. На основу ових обавештења, командир батерије може издати своју заповест, која би имала одприлике да садржи ово: 1. циљ;^2. почетак кретања водова, према потреби одређује се време, кад се положаји морају узети. То исто важи и за митраљеско одељење, ако је придато батерији; 3. Програм за наредне покрете; 4. ГГодаци о трупи, са којом водници морају држати везу; б. Место команднра батерије и вероватна премештања; 6. Телефонска мрежа; 7 Понуда муницијом, храном и материјалом; 8. Шивање извештаја и 9. Нарочити упути н. пр. важни заштитнн објекти, заједнички рад са аеропланима и слично. Кад је почео наступни марш, онда су дужности командира батерије ове: а) општи надзор кретања, б) Извештавање команданта дивизиона о раду противаеропланских водова: о раду аероплана итд., в) контрола обавештајие везе и мунициске попуне, г) одржавање везе са трупом, којој је додељен. Командант нротиваеропланског дивиз и о н а, после саветовања са командантом корпуса и дивизија мора организовати покрете противаеропланских батеРчја у општим намерама. Ово се тиче нарочито задњих батеРија, чији се задаци могу често мењати (н. пр. допуна опште ваздушне заштите, заштита важних тачака или колонског и Друмеког саобраћаја). Наређења се уопште издају само у �90 Артилериски Гласник облику главних лннпја, пошто стално променљива ситуацИјд у маневарском рату не допушта заповести у детаљу н. дп одређивање положаја протнваероплапских топова. Пнсац нарочшч) обраћа паж њ у н а то, да труцни штабови морају стално обавештаватн команданте вротиваеропланске артилернје о општој сптуацнјн и нарочитим жељама, пошто иначе та артплернја не може нспуннтн своје задатке. Постављаље н одржавање т е л е ф о н с к е м р е ж е з а в а з д у ш н у з а ш т и т у бпће могуће само у задњој зони, док се предњи протпваероплански водови морају задовољити са бежнчном везом. П о п у н а м у н и ц н ј е за предње •противаеропланске водове тежак је задатак, пошто ће они, н а лепом времену, нотрошитн врло много муниције. Противаероплански вод нос исамо 240 метака за сваки топ, док се најближе мунициско одељење налазп тек у корпуској мунициској колони. Ова коона пма нарочиту секцију од 9 Великих теретних аутомобнла са протнваеропланском муницијом. Због тога се помишља, да се образује једна дивизионска мунициска колона или у батерпјп нарочито мунициско одељење. Писац се опширно бавн са употребом п р о т н в а е р о п љ а н с к и х м и т р а љ е з а , пошто ангажовање непријаских аероплана бива често изпод 900 м. Из излагања види ■се, да енглески противаероплански митраљези имају кружни нишан. Односпо тактичке употребе препоручује се још једном ангажовање по одељењима, које ће бити потребно про свега за задњу зону, да заштити истоварне тачке, мунициске магацпне, колоне, мостове, теспаце, раскрснице путова и сличне тачке. Пошто се задаци често мењају митраљеска одељења морају бити покретљива. После кратког посматрања нарочитог својства противаеропланског топа за тучење борних кола, писац третира могућности да се л р о т и в а е р о п л а н с к а а р т и л е р и ј а д о п у п и а р т и л е р и ј о м с а з е м љ е . Он верује, да ће ово бити често потребно, нарочито за време концентрације и У прво време наступања, кад су трупе још прикупљене на ужем простору. Од увођења једног једипог топа, који би био употребљив како против земаљског тако и против ваздушног циља, пе обећава оп себи много, пошто компромиси код топовске конструкције показују обично недовољне резултате. Напротив, капетан Лох сматра за потрсбно, да се носи н а р о ч и т и д о њ и л о с т р о ј з а п о љ с к е т о п о в е , да им се у случају потребс може дати потребна елевација за га)ање на аероплане. Он паглашује и то, да је за гађаље аеро- �Различности 91 применом индиректног гађаља, које Је у последње време учинило велике напретке. Главна тешкоћа лежи у преношењу прорачунате подлоге за гађаље на топове, али сад постоје нарочите направе за то, које се носе на аутомобилу. У завршним посматрањима писад скреће пажњу на важност ваздушног рата, због чега се и мора' поклонити нарочита пажња одбрани ваздуха. 0 тактичкој употреби писац каже, да се она у позадњој зони може јаче централисати, док се јединицама предље зоне, нарочито у маневарском рату, може дати већа слобода и самосталност, али да се увек одржава тесна веза са другим трупама. При раду противаеропланске одбране, на великим прорторима, вод би се изједначавао батерији, батерија једном дивизиону а комапдант дивизиона имао би улогу команданта дивизиске артилерије. Верујемо, да ова студија даје много потстицаја на пољу противаеропланске одбране, које је уопште мало познато, и да може помоћи јасноћи гледишта о употреби овог оружја ” V Лоотлтти Рату није нам дада рововПо немачком извору Милош Ђ. Станковић, пуковник. �Аптп.певиски Гласник Новости и бслешке. Ф РАН ЦУСКА, Развитак пољске артилерије. — Ј1 часопису »НеегехТес1ш1к<с број 1 и 2 за 1920 годину има један члаиак мајора ВиМе са насловом: » П о љ с к а а р т и л е р и ј а по Римаљ о-у«. Име Пук. Римаљо-а је чврсто везано за одличан пољски топ а п за развитак француске тешке артилерије. Оада је он дпректор конструктивног биро-а топовске фабрике СенШамон. У задње време написао је једну књигу, која носи наслов: »Пољрка артилерија«. Књига садржи 4 дела: 1. Развитак франпухке артилерије од 1870 године д проналаска 75 мм топа. 2. 7б топ и даљи развитак до 1914 године. 3. Топовн у Светском рату. 4. Артилериски материјал у будућности. Прва три дела ове књиге (142 стране) интересантна су са историског гледшита п показују да Пук. Римаљо не цени у области конструкције топова само своје сураднике него и супарнике. У четвртом и највећем делу књиге (364 стране) аутор истиче будући рат и разна врста оруђа у погледу моћи дејства и покретљивости. По његовом мишљењу најближему рату можемо чак и »сутра« надати, зато морамо да искоришћујемо искуство Светског рата. Артилерија треба да има следећа врсте топова: 1. Пешадиски топ. 2 . Пратећу артилерију (сГассотрагпетепЦ. 3. АртилериЈу за иепосредно помагање 4. 1опови са моторном вучом. 5. Брдски топови. (сГаррш сИгес!). 6. Коњичку артилерију. 7. Противо-аероилански топови. 8. Тешку артилерију са коњском запрегом. ». 1ешку артилерију са моторном вучом. �Новости и белешке 93. 10. Гусеничну артилерију. 1 1 . Артилерију на шинама. Ка тачци 1. Римаљо налази да пешадиски топ треба ла одговора следећим захтевима: Он помаже пешадију да савлада све отиоре на које се још буде наилааило и да спречава против нападе. Гоп треба да се вози са једним коњем или ако је расклопљен да га носе војници. Врста топа: хаубица тежине 300—450 кгр„ зрно јако разорно до з кгр._тешка граната са дометом око 1500 м. Овакав пешадиски топ конструисан у фабрици Сен-Шамон има следећа својства: калибар 75 мм на троугластом лафету, висина 35 см елева1лијони угао 0—70°, домет —1800 м. зрно-граната тежине з кгр. са експлозивом од 750 гр. са променљивим пуњењем у бакарној чаури. 0 45 мм топу М. 1923 г. за одбрану против борних кола Пук. Римаљо даје следеће податке: Он се вози са коњском запрегоц,' не расклапа се, висине је око 60 см„ највећа елевација 45°, са 300 метара зрно нробија штит дебљине од 3 см. Као основ за карактрристику осталих топова Пук. Римаљо с почетка оцењује моторна кола уопште и иалази да су француски земљорадници у погледу примене мотора много конзервативнијс него Енглези и Американци. Пошто је Францувка земља,1у којрј нема велепоседника, она нема ни широке примене мотора. француски сељак воли свог коња те са њим ради. Опити да се трактери уведу у земљорадњу у већој количини, те да су могу у случају рата искористити досада нису успели (за упоређење треба напоменути да у Сједињеним Државама сада има 18 мил. кова и товарне стоке и 375.000 трактера, који суделују при обрађивању земљишта.) Пошто је број људи у Француској ограничен и пошто употреба коњске снаге тражи више људи него трактери то би се употребом трактера много више људи уштедило. Сви покуси који су се вршили за време рата да се превози једна дивизија помоћу механичке вуче нису успели јер је артилерија са коњском запрегом стално закашњавала, због чега се и губила половина борбене снаге. По мишљењу Пук. Римаљо-а примена моторизације код артилерије повећава утрошак горивног материјала у војсци само на 10 %. 0 трактерима које конструира фабрика Сен-Шамон Пук. Римаљо пише: »најпро треба да трактери буду са точковима за друмове и са гусеницама за кретање по најгорем земљишту. Ова промена може бпти извршена топовском нослугом за 10 минути. Први овакав трактер био је назван Шенилег �94 Артилериски.Гласник де Шамон. Он је био тежадс 3 тоне, наоруж ан једннн митра. љезом, са посадом од 2 човека, брзина му је била на точковима просечно 12 миља (једна миља — 1.8 клм.) на сат и са ланцем 3 миље на сат. Следећи су модел била велика кола са мотором 40 К. С. која су се искоришћавала за : 1. трактер за лаку артилеријт' 2. Трактер за пратећу артилерију. 3; Л ака борна кола са једним 45 мм топом. 4. Л ака борна кола са два митраљеза. Тежина ових трактера је од прилике 6— 8 тоне, брзина кретаља на точковима 10— 12 миља н а сат и на гусеничном ланцу 3 миље на сат. Затим су били направљени три теш ка трактера: 1. Трактер са корпусну артилерију (60 К. 0.). 2. Армиски трактер за транспортовање велике тежине (120 К. С.). 3. Трактер за снабдевање (80 К. С.). Затим Пук. Римаљо описује разне врсте топова и даљи вихов развитак у вези са моторном вучом. 0 пратећој артилерији он пише следеће: Цил>еве које пратеће оруђе 'треба да туче, већином су заклоњени. Оно мора да савлада отпорна гњезда, да н апада поједина оруђа за блиску одбрану и непријатељска борна кола. З а овакве циљеве најпогодније је оруђе мала брзометна хаубица са највећим дометом око 2500 м. и са јако дејствујућом гранатом, тежина којој је 6 кгр., наравно да се ту о коњској запрези не може ни говорити; питање је само у томе да ли се цело оруђе сместитли на нарочитом мотору или да ли трактер врши само улогу преносника. Пук. Римаљо рачуна да је први начин преношења бољи. Фабрика Сен-Шамон остварила је ово питање помоћу једне 75 мм хаубице са пољско-артилериским трактером; топовска послуга је заштићена од парчади зрна и пушчаних метака оклопом. Што се тиче пољских топова (4’аррш ФгесО Пук. Римаљо оггакује детаљно 75 мм топ, који је понос ф ранцуза. Он пише о моделу 1922 и 1923 г. са дометом 12 и 13 км. Ои препоручује лаку пољску хаубицу, која је већ сконструисана на фабрици Сен-Шамон. Подаци о хаубинд 0у следећи: Домет — 10.000 м., тежина зрна 16 кгр., највећа елевација — 45°, променљива ДУжина трзања система Сен-Шамон. По мишљењу Пук. Римаљо-а сви пољски топови морају бити тако конструисани да могу бити искоришћени и по ваздушним циљевима. �Новости и белешке 95 0 значењу и конструкцији пољског топа и лаке пољске чаубице он пише: »До сада је било мишљење артилериских меродавиих фактора у војсци да хаубица допуњава топ али је Светски рат доказао противно. Ако би требало оставити залрегу коњску, онда тежина мора бити око 2'А т. (у борном цоложају1У2 тоне а то значи да је за хаубицу најмањи домет 12 и за топ 14 км. Ако се лака хаубица узме као главно оруђе, тада због њене моћи дејства и сигурности у снабдевању муницијом треба да има калибар 90 мм., а пољски топ 80 мм. Тежина зрна (гранате) лаке пољске хаубице треба да буде 12 кгр. а топа 8 кгр. Сен-Шамон је сконструисала један 75 мм. топ са 2 различна зрна на ближу и даљу удаленост који може да гађа са положеном и кривом путањом. Одељак о пољској артилерији Пук. Римаљо завршава описом тако званог 75 мм ршззап! или зирег 75 мм. топа са дометом — 13 клм., којн има свој мотор. Даље аутор проучава брдски топ. 0 њему он пише ово: ■Овде нема места за једнаки калибар код хаубице и топа, зато што ће 15 см. хаубица у планинском рату бити више лута као изузетак. За брдско је оруђе назив »топ« незгодан. Оно треба да буде нешто средње између топа и хаубице те чако удешено да дозвољава гађање са великом елевацијом са зрном тежине 5—6 кгр. на даљину око 8000 м. За употребу ван земље (у колонијама) брдско се оруђе може тако расклопити да сви његови делови не буду тежи од 110 кгр. 0 једном таквом оруђу израђеном на фабрици, саопћава он следеће податке: Калибар-75 мм., домет-8700 )л. (9000м.-гранатом са капицом), елевација 10°—45°. Једна нарочита справа дозвољава померање лафета по осовини по 10". Тежина између 700—800 кгр. Може бити расклопљен на 7 делова. 105 мм. хаубица (брдска) има исти лафет, гађа са гранатом тежине од 12 кгр. на даљину 8000 м., највећи елева"циони угао 65°, њезина тежина 780 гр. Товари се на 8 коња. Ооим тога има на фабрици један мали полуаутоматоки брд■ски топ 70 мм. 0 топу за праћење коњице П. Римаљо говори врло мало и то да код коњичве батерије као и код брдске артилерије не може бити ни речи о једнаком калибру, јер врло често коњичке трупе не могу да искористе 15 см, калибар за рушење препона, зато оне морају стално осим пољског топа шмати још и други са већим калибром. У случају коњске за- �Артилериски Гласник лреге тежина овог тона не би била већа од 134 тоне а још боље ако неби била већа од 1/» тоне. Ако је оруђе мотора. зирано, и пошто је моторизадиЈа батериЈа коЈе су додапе коњичким трупада једина могућност њихове одговарајуће употребе, онда се прпмењују горе наведени 75 мм. тоц оа механичком вучом (оруђа нису натоварена на тра1стери него се налазе на својом лафету на точковима и са гусеничним ланцем и могу се са ових употребити без икаквог губитка времена око јбиховог истоваре1ва на земљу и постављења за дејство) и 105 мм. хаубица са истим мотором. Домет топа 13 км., хаубице — 10 км. Коњичкој артнлерији са кон>ском запрегом фабрика СенШамон препоручује лаки 75 мм. топ (тежина око 1500 кгр.), са дометом 9000 м. Осим тога фабрика Сан-Шемон хоће да дода коњица 105 мм. брдску хаубицу са високим точковима, широким колотрагом и коњском запрегом као нопуњавајући калибар горе наведеног топа. Домет је ове хаубице 8000 м. О лротиво-аеропланској артилерији П. Римаљо пише онширније: Већ почетком рата непријатељско ваздушно дејство тако јако развило да је противо-аеропланска артилерија била- приморана радити н а челу колона и комора. Зато јелотребна највећа покретљивост, коју даје само моторизација. При одређивању калибра ове артилерије потребно је узети у обзир следеће: За добијање већег дејства трсбала би висока. почетна бр.зина и велнки калибар. Последње се противи брзом ручном раду послуживања ири испа.љивању метка. За то је згодно 80 мм, оруђе са почетном брзипом 700-800 м/с и тежином зрна највише 15 кгр. При аутоматском иуњен>у изобира калибар 100 мм. или 105 мм.; иајјача је бри.затна граната подеснија него шрапнел. Неправилно сагоревнња темпирног упаљача на великим висинама треба да со отстрани на тај начпн да. сс замени са механичким упаљачем. На фабрици Сен-ПТамон сконструисан је овакав топ модсла 1924. г., калибар 80 мм., почетна брзина 080 м/с полуаутоматски (пуњење рукама) са аутоматским темпирањем, елевациони угао 0—80, хоризоитално поље дјества 300. Тежина топа у борном положају 2800 кгр. Друго протнво-аеропланско оруђе као и модел 1924 г. — топ »100 мм. _ риј$$ап1« »одређено јс за гађање важних обЈеката, рукује се електричпом справом са једне удаљенеконтролне станице. Пуњење је овог топа такође помоћу олектрицитета, почетна брзина му око 900 м/с. �Новости и белешке Модерно пољско оруђе треба да буде сконструисано тако т може увек бити искоришћено иомоћу контролне станипе "а гађаве ваздушних циљева. Што се тиче артилерије средњег калибра са коњском запрегом то 11. Римаљо налази да ће према опитима Светског рата бити најбоље оруђе за ову артилерију 15 см. хаубица. Она мора да гађа на 10 13 км. да не буде учуткана пољским топом. А то захтева тежину око ЗИ тоне, која не одговара покретљивости, која је потребна за ову хаубицу. Тада оруђе на маршу треба да буде расклопљепо на два дела (цев и лафет на појединим колима). Према овому П. Римаљо нстиче као своје лично мишљење да би за време Светског рата 15 см. хаубице могли нерасжлопљени пратити кретање трупа, те он оснива евоје мишљење на том да је Светски рат до скоро није био покретан рат (Мајор Вић1е' налази да је то код Француза било више него ли код Немаца који су ратујући у Русији, Србији, Маћедонији и Бугарској са својом нерасклопљеном тешком пол.ском хаубицом (15 см.) прошли по различитом земљишту хиљаде киломегара. Код коњске запреге (6 коња) тезкина не сме да буде већа од 2 тоне. Светски рат је показао да дугачки 105 мм. топ може дати ефикасну вадоу на велику даљину. Овај калибар имајући добра балистишса својства са тежином оруђа око 3'Л тоне дозвољава да се искористи тешко зрно н снабдевање мупициом по потреби покретног рата. Допустићемо да ће калибар овог топа бити не довољан за борбу против тешких непријатељских батерија на већим даљинама. За то је потребан већи калибар који свакако код једна.ке тежине оруђа не може имати исти домет као и 105 мм. топ. Сен-Шамон сконструисао је три оруђа: 1. 155 мм. хаубица, тезкина зрна 45 кгр., домет 12 км. 2. 105. мм. топ, тежина зрна 17 кгр., домет 18 км. 3. 120 мм. топ, тржина зрна 22 кгр., домет 16 И км. Лафети су за све три врсте оруђа једнаки, разлика је само у цевима која су по тежнни скоро једнака. Ни једно од ових оруђа није теже од ЗИ тоне. 0 тешкој апти.ттегији са мотошом вучом П. Римаљо пише следеће: »Артилерија са коњском запрегом мора да буде природно ограничена V свом домету (П. Римаљо увпк очиглеДпо упоређује: калибар и дејство, тежину и покретљивост, дужину цеви-тежину и домет, те опет калибар, количину муниције — и брзину ватре). Ако со предпситави да тешка артилерија мора надмашити у домету сваку непријатељску пољску артилерију, тада излази да је потребан домет ;15 .км. 7 �98 А ртилериски Гласник Овакав домет тражи тежину оруђа ко ја захтева моторизацију овог калнбра. Чак и у пољском рату има циљева који 15 см калибар не може да уништи. З а то је потребан калибар 0д 220 мм. П. Римаљо одређуЈе две хаубице«: 1 Ј 55 мм. моторизирана хаубица или са својим мотором или вучена од трактора, тежина зрн а 45 кгр., домет 5—15 км. 2. 220 мм. хаубнца, трактер вуче лафет, тежина зрна 120 кгр., домет 15 км. Зато што су домет дугачких топова Са коњском запрегом средње артилерије у будућности неће бити довољан треба, по мншљењу П. Римаљо, придодати и тешкој моторпзираној артилерији још следеће топове: 3. 105 мм. дугачки топ са дометом око 20 км. 4. 155 мм. дугачки топ са дометом око 25 км. 155 мм. хаубнце и 105 мм. топови (моторизирани) лрипадају корпусној артилерији, остала теш ка оруђа са моторном вучом-армнјској артнлерији. Конструисана су ова оруђд да се преноси у два дела: цев и лафет, хоризонтално поље дејства збо3 (као код противо-аеропланског топа). Моторизирана кола за 155 мм. хаубицу једнака су и за. 105 мм. топ (корпусна артилерија). Исто важ и за 155 'мм. топ и за 220 мм. хаубнцу. По мишљењу П. Римаљо-а решење моторног проблема за 155 мм. топ може се назвати генијалним. Његова фабрика Сен-Шамон разрешила је овај проблем н а следећи начин: Лафет се налазн па једној платформи, која за кретање на друмовима има точкове а по земљишту — гусенични ланац и креће се помоћу мотора; цев буде вучена од обичног 80 К. С. Лорен-трактера, који се може кретати само по путевима. Да би се дошло до самог батериског положаја и ако треба напустити пут онда се цев намеети на лафет, који је утврђен на гусеници. После овог лафет излази ван путева на сам положај. О артилерији са гусечним ланцем П. Римаљо пише: У Светском рату поЈ'едина су од ових оруђа била у употреби, она су имала тактичку покретљивост а не стратегиску мобилност. То важи нарочито за 220 и 280 мм. хаубице и 194 мм. дугачки топ са електробензолмотором. Оруђа ове категорије (са великом моћи дејства) треба да се транспортују на железничким пругама и да се употрсбљују за рушење сталних утврђења. Пошто се је 305 Мм. хаубица налази између најмањег калибра који се за тај циљ за време рата употребљавао, т. ј. �Новости и белешке измеђУ 280 мм. и највећег од 500 и 420 мм. то П. Римаљо ТВПДИ Да Је ° ВаЈ КаЛИбаР наЈ3ГОДНИЈИ. в Фабрика Сен-Шамон конструише два оруђа са великом моћи дејства: 1. 305 мм. хаубица, тежина арна 400 и 480 кгр., тежина дуњеаа 30—36, домет 15 км., елевациони угао 70"' 2. 194. мм. топ тежина зрна 125 кгр. тежина пуљења 20 кгр., домет 30 км„ почетна брзина 800 м/с., елевациони угао 40°. О артилериЈИ са великом моћи дејства, која се креће по железничким пругама п. Римаљо говори кратко. Сен-Шамон конструише сада један топ од 240 мм. са хоризонталним пољем дејства 360°; података о домету нема. Пошто се Французи не слажу говорећи о развитку њихове артилерије, то је горе’ наведено мнење П. Римаљо као лица више .упућеног у те ствари од великог интреса. — К. Ш. Снабдевања муницијом пољске батерије. — По извештају »Бапбк АгШ1епе "ШбкгШ« од марта 1926 г. министарском одредбом септембра 1923 г. установљен је следећи бројни однос врсте зрна у артилерији: шраггнела — 20%, граната М/17— 30%, граната М/20—50%. — К. Ш. (АгИИепвсће МопаЈбћеК 235./236.—1926.) ЕН ГЛ ЕСК А . — Министар председник лредложио је пројект о ствараљу школе за одбрану државе. Ова школа треба да упознаје више официре са проблемом одбране Велике Британије. Место налажења школе је Лондон. Наставничко особље биће изабрано из војске, морнарице и авијације. Први течај имаће 30 слушалаца, чији ће број постепено повећавати. Школа за одбрану Државе. (Сиав! АгШ1егу Јоигпа!, септембар 1926. г.) К. Ш. Вежични телефон у борним колима. — Захвал,ујући примени бежичног телефона, тешкоћа управе борним колима и оклопним аутомоошшма после добивеног задатка и полаза знатно се умањило. 23. чета оклопних аутомобила и борних кола вршила је покусе са бежичним телефоном. Помоћу бежичног телефона успело је да се постави сигурна веза како између борних кола и оклопних аутомобила, тако и између првих са местом команданта и аеропланом. Пошло је за руком падвладати ^ногобројне техничке незгоде. Речи су се добро чули, тако да �л п тп л рп и с к и Гласник је командант непрестано нратио опнгту ситуацију. Могућност сигуоне пезе ме1'У бопнтгм колима пнатпо .,е нпвећала мопал посаде, парочито при де.1ству са ваздуш ном флотом. Помоћу бежичног телефона могуће је руковање ватром код оклопних аутомобила. Борна кола са командантом одреда, који је добно. тежн борбени задатак, трсба да имају етаницу бежнчног телефона са јачом енергнјом. Помоћу овакве .станице могуће је одржавање везе на даљнни од 75 тсм. Нови је апарат тако једноставан, да руковатве не траж и квалшрикованог особља.. (МШ1аг \Уос1тепћ1а11 Бр. 19 — 1956. г.) К. Ш. Снабцевање становништва Лондона маскама. — Чланови Доњег Дома траже од Миниетарства Војног да заштите становпиштво Лондона од могућих гасних и апада са аероплани помоћу лротивогасиих маски. (МПИаг \Уосћепћ1а11 Бр. 11 — 1926. г.) К. Ш. Потрошња муниције енглеске артилермје у рату 13 14 —1918. г. _0. пр-еечној потреби једног топа има податке на доњој таблици, која се тиче само енглеске артилерије. Л аки пол»ски ев М М 1=С т« >п Д угачки пољски топ Колико је дана т р а јп л о и. О гађањ е 1914 1915 1916 1917 1918 90 292 292 292 292 Број избачених м етака БроЈ топова 2 .1 2 1 ,9 2 0 4 0 ,7 2 8 ,1 6 0 9 5 ,4 1 6 .4 0 0 100 ,9 8 5 .2 8 0 103 ,7 4 8 .8 4 0 330 634 1.435 1 .5 7 2 1 .8 5 0 П росечна трошња Број топова трошњо 220 220 220 220 200 7 2 5 .4 0 0 4 ,2 7 0 . 6 0 6 ,7 9 5 .2 9 3 1 1 ,3 0 0 .2 4 0 9 ,9 3 1 .8 3 7 52 77 12 8 176 32 5 15 190 200 220 100 по- Топови средњ ег кал и б ра 1914 1915 1916 1917 1918 90 292 292 292 292 2 1 6 .0 0 0 2,0 4 9 .7 2 4 4,8 4 0 .0 0 0 9,3 4 3 .5 6 7 18,127.3 6 0 24 132 200 38 4 776 П росечна дневна по- Врој и збачен и х м етака дневна 100 60 84 84 80 Т опови в е ћ е г калибра 2 7 .9 0 4 9 1 1 .1 2 0 6 ,1 6 2 .1 6 0 7 ,4 7 2 .2 0 0 1 4 ,4 7 1 .5 2 9 6 84 6 03 64 0 1652 60 40 35 40 30 Узимај.ући горе наведепу просечну дневну пот])оган>у, може се копстатовати да су добивени бројеви врло блиски 31шм војскама1Ш°Г га^аља или Л1,ов,[е потрошње оруђа у Ра(Кеуие (1'огШ1сг1о септембар 1926. г.) К. Ш. �Новости и белешке СЈЕ Д И Њ Е Н Е ДРЖАВЕ. 101 [ ■ Нови кредит за хемиско одељење. Америчка се штамна л„кИ питашша о ратиоЈ хемији. Она истиче брзо папредован>е и н>ену корист, којн Је од великог значаја за националну одбрану- С тога за №21. г- 1га конгресу при гласању буџета. би0 је повећан кредит за хежиско оделење са 25.000 долара. После рапорта Ген. РгеЈз-а додана је још нека свота за иабавку хлора ради уништаваља инсекта, који шкоде плантадијама југа. Свег се па војчо-хемиско оделен.е троши 1,233.000 долара, али и ово повећавање преставља само минимум за рад на заводима и за снабдевање. Један од најтежих ироблема’ је задржавење хемичара на војној служби, јер им приватна хемиска подузећа увек нуде боље услове. Смањивање »службе хемисСој ст.удији« иоставило би државу, вели Ген. Рге1в, у зцвисиост од цепријатеља, јер је он у стању да почне хемиски напад, којему се ништа не може протуставити, пошто ее не зна природа материје, које се можемо бојити. Велика предузећа, ка^Аишр. »Оепега1 Е1ес1г1с Сошрапу« дају могућност својим хемичарима да лнчпо наставе проучавава илинОва, али ограничена срества, којнма располаже војна хемиска служба, не дозвсљавају да се употребе ове методе. Ова незгода ипак. ним сиречила да та служба открије примену бојног часа — х.чора за лечење грпна и да се усаврши заштитна маска. (Агшу ап(1 Кас'у Јоигпа! 21. августа 1926. г.) К. Ш. Нов? лака хаубица. — После рата у Мароку Французц траже, да се уведу лаке хаубице. Потребност дотичног оруђа је утврђена и са стране Амертсанаца. До данас они су појачали своју дивизиску артилерију хаубицом од 15>4 см. са моторном вучом. Опитна- пољска хаубица, конструисана 1925. г. после гађања на иолигону и уклоњења неких мана, биће уведена на наоружање. Код хаубице од 15.5 см лафет је превише тежак, а осим тога има и друге мане. Врдско оруђе — хаубица 7.5 см Веск НоиА1гег М. 1923. Е., које је додато трупама, у главноме аадовољава. Када се уклоне неке мане, биће конструисан другн модел. При тежиии у борном положају 579 кгр, оруђе може бити расклопљено на 6 појединих делова са највећом тежииом од 102 кгр. Највећи је домет 8.200 м, елевационп угао 45°, хоризонталпо поље дејства 5°, шрапнел 7.7 кгр, граната са о пуњења 0.8 кгр. (РеМ-агШ-Јоигпа!. новемб,—децембар 1925. г.) К. Ш. �102 Артилериски Гласник Моторизација америчке и ја п а н ск е артилерије. _ мОТо. пизацпја артилерије у Сједињеним Д рж авам а добила је већц развитак. Године 1925. био је успешно испитан трактер Но1{ Т 25 тежине од 4200 кгр за л аку артилериЈу. о а тешко покретљишг топ од 15.5 цм »РШоихе« који је радгг ггробе добио. ве. тике точкове, конструисана су^нова кола. Оруђа на лафету који се креће својггм мотором, постепено се развнјају. д а ће поседати сталгш гусепнчггн лапац и лн ланац, који се скида, досада ггнје одређено. Јапанеко Војно Министапство, које је послало у Францу. ску спецпјалпу компспју због проучаваљ а питања, технике, одредпло је да за мале и спедље калибпе гуеенични ланац треба скпдатп, а за велшсе бпти сталан. Оно је поручило фа. брнци Шггајдер—Крезо 15 оруђа по 7.5 см, 10 по 11.5 см, гг 10 гго 15, см на покретљивом лаф ету са скидајућим ланцем и 5 оруђа по 20 см са сталпим гусеничним ланцем. Иста фабпика ло таљаггскггм извепгтајима. лиферује грчкој еоо оруђа на лјф ету са својим мотором, наиме од 7.5, 8.5, 10.5 и 15.5 см. Сва са ланцпма, који сс могу скидати. (МШ1аг \Уосћепћ1а« Бр. 13 — 1926. г.) К. Ш. Униш тавање мунициског парка. — Средином лета мунгтциски парк »Ргеабппу Аг8епа1« био је услед колооалне ексгглознје бачен у зрак. У дотггчном су се парку налазгглп следсћи магацини:: 172 са мунпцпјом, 316 са барутом, 229 са зрнима и 100 са ггсгоре- ћим материјалом. С обзиром иа јачшгу опасности сва мунггција бегпе паздељепа на гнсет група, и то: Т. — Експлозггви (трингггротуол) (РШриЗуег 0,2) и експлозиви »Б«. II. — Прни барут, тетрнл гг диггамит. III. -— Нитрати амопијака, памук, тресачка емеса и лаборисана зрна. IV. — Дгтмпи барут за ручпе граиате и топове. V. — Упаљачи. VI- — Мупиција за ручно оружје. Сви су магаципи били саграђепи са обзиром на последње захтеве ггауко о експлозивгша. Тако да је за сваку поједину врсту екслозива бепго парочита зграда. Сваки је магацин имао громобран и бно је окружен ропом, чија ,је улога била да одстрагш талас оксплозијо од правца сусједних магацина, т. ј. да уклогги могућггост детоггације. За одбрапу протип ватре сваки је магацигг поседовао справе за гашење патре. У сваком депо-у бегпе апарат за уз- �Новости и белешке 103 /№НУ и нарочите трупе, које би после 4 минуте иза узбупе пгли угасити ватру. У магацинима беху постављене нарочите справе за одржаваље потребне температуре. Сва трава у околини била је одстрањена. Но и упркос свима горе наоеденим мерама, 10. 'VII. 1926. г. у близини Њ у Јорка екеплодитао 1е један од муниписких паркова звани Обпетас Јее. Једаи од магацина са тринитротуолом (РШриЊег 0,2) беше му160М запаљен. Громобран није помогао. Један се део експлозива запалио и продужио је брзо горети са димом. Уелед ди'заве температуре започела је екс-плозија и детонација. Запалили су се и магацини са лаборисаним зрнима, који су одлетали на различите стране и упиштавали насељене пределе у околини од 5—10 енглеских миља. Експлозија је потпуно уништила огроман мунициски'царк и полигон. Земљотрес се осећао па даљини од 35 км. Услед експлозије беше погинуло 21 човек а више ндх беше рањено. ■: ■ ' \ (МШаг АУосћепМаИ Бр. 20 — 1926. г.) К. Ш. \ / 4 Л 1 �104 Артилериски Гласник Библиографија стручне књижевности. Кетие <1’ АгШ1епе. Септембар 1926. СгоиагЈ: Отпор ваздуха при кретању зрна. ЗсћпеШег: Употреба пољске артилерије са великом моћи дејства, С атрз; Графикон решавања троуглова издуженог облика. Уаи1ћЈегз: Организација против аеропланског гађања. Повећавање и улога артилерије за време и после рата. Октобар 1926. Сгоиап!: Отпор ваздуха при кретању зрна (наставак). ТћеЛ: 0 темпирном гађању лаке артилерије. М. МогеТ Аутоматски топ 25 м/м. 4 Р. I. А, Т. РеШоп: О контра-батеријнма. Р. УаиШЈегз: Организација гађања против аероплана (свршетак). * » * Камуфлажа топова у Немачкој. Новембар 1926. Сгоиагб: Отпор ваздуха при кретању зрна (насгавак). Воибеп: Подаии, који се односе на исгорију француске артилерије. Служба артилерије од XVI. века па до данас. * » * Немачки топови са великом моћи дејства. Мепјаиб: Оцена растојања до тачке распрскавања, која се не види. СгепоиПе!: Заштита становништва од бојних тасова у Русији. ВепоК: Методе гађања обалске артилерије. МПНапНввепзсћаиПсће ипЛ Тесћш всће 1 Ш 1;еПипееп. Новембар—децембар 1926Ниррег!: Гађање гасним и димним зрнима. ћеНпег: О настањености земљишта хемиским бојним тварима. �Виблиотажћит п АЉаЛоз: Колективна или заједничка заштита против отровних гасова. Вапс1а1: Бежична предаја слика и могућност за ратне сврхе видети на даљини. Јануар—фебруар 1927. Кеде1е: Борба пешадије. Блиска борба. Ргапех: Веза за време блиске борбе. Бсћпеск: Утврђивање у светском рату. МПИаг-УУосћепћии. Бр. 7. КепбиИб: 0 будућем рату. НеЈт: Легенда о надмоћности фрапцуске артилерије над немачком у 1914. г. Бр. 8. , * * Легенда о надмоћности француске артилерије над Немачком у 1914. г. Бр. 9. ОаћигИг: Одбрана против борних кола Бр. 10. БоећеН: Борба прса у прса. * * * Ваздушна заштита. Бр. 12. КизпИгку: Веза између команданта, шофера и стрелаца у борним колима. Бр. 13. №еИегћаи(еп: Оруђе — борба кола — аероплан. бсће11ег: Веза између команданга, шофера и стрелаца у борним колима. Бр. 14. * * * Искоришћивање ратног искуства. КоШап: Франпуска артилерија у Мароку. (Јаифз: Пешадиско оруђе и одбрана против борних кола. Бр. 15. Реевег: Још нешто о нозаклоњеном артилериском положају. Бр. 16. (25. октобра 1926.) Га: Унутрашња балистика. * * * Камуфлажа. 1 Бр. 17. * * * Мишљење о будућности артилерије. СггоззкгеиГа: Важност против-аеропланске артилерије. Бр. 18. * * * Употреба француских борних кола и оклопних аутомобила у Сирији. �Артилериски Гласник 106 * * Коњска запрега и вучење могором у Мароку. , . БР- 19. ЈЈеићагеег: Опасност за становништво од 6 ојних гасова ^ ТI '/,()Јз^^Ваздушне силе Чехословачке. « * Гађање из борних кола за време кретања. * * * Бежични телефон у борним колима. Бр. 29. КаНе^зкГ гађању. КапелзК! О савременом V Бр 22 ( и децембра ]926) * * Пешадиски топ. Б р. 23. (18. децембра 1926. г.) Оћпезогде: М оторизација лаке артилерије у будућности. {ЈејјтБ Нова енглеска борна кола са посадом од једног човека Ногп: Б орба кола и оклопни аутомобили на руским маневрима. Народна одбрана, Бр. 1273 — Бракалов: Дејство загушљивих гасова на воду, храну, фураж и организам. Бр. 1278 Борна кола у Франпуској и Румунској. Бр. 1281 Значај против аеропланске аргилерије. Бр. 1282 — Попов: Неколико мисли о трупама за везу. Бојад: Аерохемиско оружје. Бр. 1283 — Иванов: Утицај савремених борних кола на вођење рата (превод с њемачког). Ослепљавајући зраци. Бр, 1284. — Миланов: Веза у битци код Јаребице г. 1917. Бр. 1286. — Миланов: Препреке код Јаребице. Р.: једно рушеће гађање код Вердена 1915. г. Томов: Авијација као помоћно срество артилерији. Бр. 1289 — 30./У1. 1926. Развитак покретљивости у савременим војскама. Мишљење о француској војсци. Бр. 1291 — 13./УШ. 1926. Николаевг: Истина о Добром пољу. Коневг: Преношење усменог извештаја помоћу војника. Бр. 1292 — 20./УШ. 1926. Базачневк: Ваздушна армија. Бежични внак од Наусна за означавање времена. Бр. 1295 — 11,/IX. 1926. Мановг Упут за решавање тактичких задатака. Веза између команданта, шофера и стрелаца у борним �Библиографија 107 Бр- 1298 — 1/Х. 1026. Д. Ат.; Неколико бележака о арпрпији у борби. ™ Бр- 1999 — 8./Х. 1926 п. Д.: Пољска табла код артилерије. Бр. 1305 — 19./Х1. Луковк: Да ли је артилерији потребна пољска табла. Аг1Шег18сће Кипбксћаи.' Бр. 6. — 1925. г. Веекег: Шга мора да зна артилерац о балистици. баОег: Заштита железница од напада из ваздуха. Воћ1е: Марш батерије »А.« америчког 83. пољског, артилерискиг пука са трактерима од 1000 миља. Вгипзмчд: Справа на устима цеви за смањивање пламена. Ке:§1: Обод на устима цеви. * * * О артилерији у страним војсмама. Бр. 1. (Април 1926.) Каг1етвку: О новом гађању. Бр. 2, — 1926. Не1§1: Моторизација артилерије. Топови на гусеницама. Вескег: Узроци растурања зрна. ВШћтег: Моторне саоне за топове. * * * Артилериско-технички задатак. Бр. 3. (Август 1926) ВШћтег: Улога артилерије при нападу у покретном рагу. Огеез: Повећавање артилерије за време Светског рата. Кајзег: Артилериско оделење за осматрање било са пилотом Сило без њега. * * * Артилериско-тактички задатак. Октобар 1926. * * * Мишљење о трупној артилерији. * * * О садашњем гађању. * * * Пешадиски топ „Оегћкоп" од 2 см. Воппа п Техпнка. Бр. 256. и 261. — 1926. Смисловски; Организација савремене артилерије. * * * Акустика гађања, Израдба лафета и кара. ^ћаљвуш: Радио-апарат у америчкој војсци. Бр. 263/264. » Хемиско осматрвње и хемиска сигнализаиија. » Хемиска сигнализација при извиђаљу одсека, на који је непријатељ пустио гасове. �108 Артилериски Гласник Организација војне м е те о р о л о ш к ^ с Ј^ ј2®6Механичка вуча у црвеној армији. Бр' * Упут за службу везе. Бр. 269/270. БР. 272. 4 * Оперативна примена артилерије. Цге№Јп§: Топографска одељења код артилериског извићав, Смисловски: Мишљење странаца о гађању са гасним ' димним зрнима. ' и * * * Врсте барута. Топ и конструкција арна. Балистика. Бт. 275/76. НапзИап: Хемиско борбено срество у будукем рату. Вр. 282/283. * * * Артилериски полигон. Бр. 287 Смисловски: Организација савремене батерије. Барадачов: Де|Ство фланкирујуће ватре. * * * Конструкција садашњег топа, зрна и упаљача. М Военеш. Журпал. Бр. 1—2. (Април—Мај 1926) Јанковк: Тактичко искоришћавање везе. Ранчелов: Осматрање код артилерије. Бр. 3—4. (Јуни—Јули) Визер: Деривација Бр. 6. (Новембар.) Георгиев: Немачка тактика. Б. К. Реорганизација франиуске армије. * * * Снабдевање мароканске армијвј радио станицама. Неегевћесћшк. Бр. 9. (Септембар 1926.) Кићп: Употреба камиона аа ратне операпије. 8аш1катр: Противо аеропланска артилерија са технич гледишта. 0. Опити са бежичним телефоном између аек плана и борних кола у Енглеској. . Бр. 10. (Октобар 1926) РЈгпег: Мишљење о будућности енглеске артИ 1ери|е- , Бр. 11. (Новембар 19201 ВШтпег: О вредности везаних балона. �Библиографија 100 Бр. 12. (Децембар 1926.) * „ * Упут о руковању инструментима. ВШтпег: О вредности везаних балона (свршетак). Јопгпа! МПНаг 8 иЈве. Бр. 9. УМег: Обавештајна служба код артилерије. Нићег: Шнајиаоске пољске телеграфске чете и њихова употреба. О пешндиском топу швајцарске војске. О зашгити становништва од гасног напада из ваздуха. Бр. 10. (15. Октобар 1926.) Сипску: Да ли брдска трупа мора имати нарочиту обуку? Бр. 11. (Новембар). К, ВаћП: 0 заједничком дејству разних родова оружја. Ветие МННаЈге Ргашчпве. Бр. 62. (Аугуст 1926.) Рј§еаи4: Проблем борних кола V 1926. год. Бр. 64. (Октобар 1926.) ВаШз’ Мишљење о организаиији земљишга од Наполеона па до Данас. Јапззеп: Маневри на аутомобилима. СоИагД: Јетан човек је све. Бр. 65. (Новембар.) СоИагД: Ј^дон човек је све Вошопа МПНага. Бр. 2. (Фебруар 1926.) М1гсеа: Еволучија наше аргилерије и њена важност у борби против аероплана. Б. 3.: Организаинја маршовања и делатност аероплана. Бр 3. (Март 1926.) Погезсц: Увађење батерије од 6 топова. Бр. 6. (Јуни). К'|геапи: Артилерија у предходници. УазПезси: Аеро хемиски рат. ВиПеПн Ве1§в 4ев 8с1еисез МП11а!гез. Март 1926. ■ГћШрреР Вод мерзера 7 с 6 А у потпомагању батаљона У предхоанииима. |уни. Раи1егег: Борба артилерије. �110 Артилерискн Гласник Чгаеаг Ка питању о чланку: »Вод мерзера у цот|10ма. А „„. Раер1о1: П»|ив»с» и^»»"ле»"1дЦНјв у армис|<ом С,Ј[1ПН Вегее: (актичк н Децембар 1926 Вее1ге- Са11е1: Доктрине употребе артилерије. АгШ1ег18сће МопаГвћеМ. Бр. 233/234. (Мај—Јуни 1926) бсћетаћ: 0 новодобним опитима гађања. ' КеШег: Питање о калибрима код конструкције противаеропланских топова. Бр. 23с/236. (Јули—Аугуст). ЕћегћагЗ: Нови опити ва израчунавање стрмих и положених путања са обзиром на тежину ваздуха при повећању висине. Сиз1ау СгбГег: Посљератни американски топ на жељезничким платформама. Бр. 237/238, (Септембар—Октобар). КеИег: 0 начину гађања и нишанским справама за против-аеропланске топове. \УеЗешеуег: Деривација зрна. Бе1сћ(е АгШ1егЈ8(. Бр. 8. 1926. ВНКегзЗогГ: Даље развијање артилериског топа лаке артилерије на основу ратног вскуства. Оћпезогве: Из области технике лаке артилерије. * » * Препона за борна кола. Бр. 10. Оћпезогве: Тактички основи садашње артилерије у покретним рату. Кетие б’ 1пГап1ег1е. Аугуст 1926. Ј. М. Немачка дивизија. Регге: Уводна борба и борна кола. Воисћасоиг!: Пешадија у борби. Одбрана (наставак) Уег(»ег: Борбене слике у Мароку. Септембар 1926. Воисћасоиг(: Пешадија у борби. Одбрана (III). Регге: Уводна борба и борна кола (свршетак). Омобар 1926 Воисћасоиг!: Одбрана (свршетак). џ т �Нове књиге Н ове књиге. 1. Кгеуег: Оег Сега1е-Џп1егг1сћ1 ћеј с!ег АгШЈепе. 1926. 3 м 2. Со1опе1 Со1г: Без §гоирез 6е гесогпа1запсе (Саз сопсге!) 1926., 3 ф 50. 3. СоигћЈз: 1.’агШ1ег1е аи Магос 1926. 3 фр. 4. ВгисћтиПег: Бге 0еи1зсће АгИНепе ће1т Аг^гИГ 1т 81е11ип8зкпе?, 5. К. 6’АЛМтаг: ћа ћаћз^ие ех16пеге. Рапз 1926. 6. Т. ћесоп1е е К. ВеИћеИ: Е16теп1з 6е са1си1 (ШИиИе1 е! Зе са1си1 тШвга! Рапз 14 фр. 7. ТћеИ: Се ^ие 1ои1 /вШсПГг фоИ зауоћ 6е 1’агШ1епе. Рапз 1926. 8. Сбпсга! Впззаш! БезтаШеР ћ’агт6е тт1 та. ћез сопбћ Иопз рг 6а1аћ1ез. ће регзоппе1 с т ћ Рапз 1926. 114 страна. 9. Вегпау: ШсћпсћитШепз!. 2. Нећ. Бег Каћтеи. зет АиШаи, зете Ве6еи1ип§ (иг <Ие Насћпсћ1епгегћтЗип§еи бег Огнвшп гт ВетееЈипвзкгЈе^. 1926 4 м. 10 НеЈ^Р Оег 1гапг0з1зсће ЛКћИе«-51га5зепрапгег 1926. Зм. 11. Ујеи! 4е рагаНге: Мт1з1ћге (1е 1а ^иегге-аЉИепе. 1пз1гисИоп зиг 1’еп1гећеп е1 1а гјзке еи 1ешрз 4е рајх <1и таНг1е 4е рго1ес!шп соп!ге 1ез џ?г 4е сотћаћ 12. К6§1етеп1 4и зегуте бапз 1’агт4е. В1зс1р1те 8&п4га1е. 1926. 2 фр. 50. 13. 1,’агШепе а 1а рогНе (1е 1оиз. 1926. 14. Сбпбга! 8еггј§пу; НбВехшпз зиг ГагИИепе 4е 1а §иегге. 6 фр. 15. С. Славчеви: Поуки за артилеријга оти воината. 1915.-1918. г. 25 л. 16. РгапИбек \'ејте1ка: 2,чкора\'а \а1ка (Рововска војна). Праг. 1926. 17. С4п. Јап. М1бек: Вој о геку. Праг 1926. г 18 1пз1гисИ(т зиг 1а резћоп Г епкгеиеп е1 1а у1зИе (1и та16пе1 4’ орИрее, 6’ ођзегуаћои, (1е 1оро»гарћ1е е! (1е ргћрагаћоч с!е (јг. Рапз 1926. 19. СиШ: Меззеп ши1 К1сћ1еп 4ег АгШ1ег1е. 1926. 20. Рисћ 1.: Без ргтс1рез <1е 1а риегге 1926. г., 20 фр. 21. Сгапх: 1ппеге ВаШзИс II. ВетИп 1926. г. �АгчттжТТОППГКИ Г л ап н и к 22. Мшпе1: Епвет^пегаеп! |1га16?Цие е1 (асиуие <1е 1а ^ег 1 о и - 1 0 '8 г 360 стране 1026 г: 16 фр. 23 Всћ^аПе: Кг1е?б1есћп1к бег СееетгаП 28 м. 24’ РгоГ, Вгипбда®: Ваз гаисћ1озе Рикег. Вегћп. 1926. г. 500 стр. 22 м. , 25. АћабЈе М: Е1и6е виг 1ев орегаћопз 6е еегге еп гаота^пе. 36I стр 26. Мог1игеих А.: СопбЈбегаИопз зиг ГагИНепе 8е топ1а?Пе' 27* Оћегћапзег К.: Рег Сећјгбзкпев- стр. 212 са шемама. К. Ш. \ � https://kolekcije.nub.ba/files/original/433147ec376cf49b3c2b97a147474407.pdf 6329de2e0ad11e6a7f0c0355af7c1a7a PDF Text Text свЕСКА БР. 4. 1927. ГО Д . ГОДИНА II. САДРЖАЈ: Стр. 1. — К он к урс..................................................................... 3 2. — Артилериј^ у светском рату. Од X................. • . . 5 3. — Кабт! даНапја оћаМе агШепје. Ос1 А. КПива . . . 17 4. — 0 изради бездимних барута у -Немачкој за време рата. Од Ивана В. Вољанског.................................................... 44 5. Железничка оруђа у Северо-Америчким Уједпњеним Државама из доба после рата. С немачког Б. А.......................52 6. — Различности: 0 осматраљу у артилерији. — Вежбе У гађању са осматрањем из аероплана. — ОаПапје рокгеШш УагсЈибшћ сПјеуа. М. Б. К. — Нова назвања артилериског материјала у Италији. Ж. М. Ј1................................................. 60 7. — Новости и белешке: Избацивање из употребе месинганих чаура код најновије артилериске муниције. М. И. С. Увођење тешких оруђа у дивизиску артилерију у Данској. 8. — Оцене и прикази: Ново немачко правило за борбу артилерије. По „Кеуие сГ агШ1епе“ пуковн. Мил. Лазаревић. ^ — Унутрашња балистика. По немачком пуковн. Милош Станко-'^ вић. — Спорт у Француској. Велика седмица Сомира. Од пуковн.., V Милоша Станковића.............................................................. / 82 о 9. — Библиографија стручне књижевности............. * 113 10. — Нове књ иге.................................................... • V• ' И9* в Прилог: Хемиски Рат. Од контракт. виш. инж. Ивана В. \ вољанског (продужење)....................................................... V • 63-48 Слике. \ У РЕЂ УЈЕ: ОДБОР ПРИ АРТ. ШНОЛИ ГАЂ АЊ А С А Р А Ј Е В О — ШТАМПАРИЈА „БОСАНСНЕ ПОШТЕ' Ч ^ ч '■г' . ^ ’1 5 : .ј^/Ј �ОГЛАС ОДБОРА. Да би „Артилериски Гласник" могао излазити у већем обиму н са разноврснијим садржајем, нарочито у артилерискпм питањима, захтева много већи број сарадника. Уређнвачкн одбор овнм поновно позива г. г. официре свију родова војске, а нарочито артиљерце и техничке струке на што обимнију сарадњу. Одбор моли сараднике у цил.у убрзања и олакшања посла, да прп спроводу наведу изворе, којима су се служили. Слике 'у тексту немогу се штампати. Исте треба приложити уз дмични чланак а треба их израдити на провидној хартијн тушом. Одбор нма намеру да у Гласннку посвети један одељак расправи о нејасностима и питањима, која се појаве у току наставе или нарочито прилнком заједничких вежбања, разним тумачењпма правилских одредаба из „Привремене Ратне Службе", „Начела за вођење борбе“, „Припреме за гађање", „Наставе Гађап>а“ нтд. У томе одељку отворио би се простор за претресаље појављених питања, објашњавале би се поједине одредбе наших правила, а у случају великих начелних разлика, тражио би се пут и начин да се гледишта уједначе. Зато се моле сва г. г. читаоци „Артилериског Гласника“ да чланке или питања и молбе за објашњења или упутства у горе наведеном смислу доставе уредништву. �БР. 4 . СА РА ЈЕ В О — 1927. ГО Д. ГОДИНА II. ШТАМПАРИЈА „БОСАНСНЕ ПОШТЕ" �Темате обрадити до конца месеца октобра и доставитц их Инспектору Артилсрије. Радови имају бити писани на машини, у затвореном коверту под шифром. Адресу на ковертн ставити: »Инснектору Артилерије (конкурс за радове на војним тематима),. Други* затворени коверт мањег формата са истим натписом садржаваће шифру, име, презиме, чин и адресу иисца. Овај мањи коверат ставити у предњи. Ш. — Из сваке групе примиће се за награду но три рада. Величина награде за групу под А. и Б. биће: прва од 2000, друга од 1500 и трећа о д 1000 динара, а из В. груне: нрва од 1500, друга од 1000 и трећа од 750 динара. Одабрани радови имају се ш тампати ,у Артилериском Гласнику и хонорисати пСГпроиису за уређење и администровање овог часоциса, Ред штамнања по групама и наградн. Награду исплаћује Артилеријска Инснекција, а хонорар д аје Артилеријски Гласник. Оцењивачки одбор. пореД избора радова за награду, одредиђр и од ненаграђених радова, који н ако нису награђеии ипак могу и треба да, се одштампају у Артилериском Гласнику са уобичајеним хонораром, којн- даје Артилеријекн 418 из Артилериске Инспекције — Пов. А. II. марта 11)27. годивдј у Београду'. �Дртилерија у светском рату ПОЉ СКА а р ти л ер и ја Немачка иољска аритлерија ушла је у рат 1914. годиле са пруздањем на пољски топ 77 мм и.лаку пољску хаубицу. Пољска хаубица показала се Као изврсно оруђе и немачка нешадија волела ју је. Французи су пак ушли у помдоти рат само са иољском артилеријом. Убрзв, у току .рата, дошдо се до сазнања п код једних и код других, ‘Дбб иостоји самоЈедца артилерија, а то је артилерија сас.тављена из тешких и лЦ их батерија — уошпте ич сиију врсти. — топова./ Кад је концем 1914. године истрошена муници.ја која је оа времо мира спремљенај :за пемачку артилерију, тада је пољска артилерида добила ткко зване црвене ударне упаљаче. Многи од ош 1х упаљача су лагали, давалн слабу сксплозију ирна и слаб дпм, услед чега је и осматрањс било отепгано, се.м тога слабо дсјство поједшшх парчадн распрснутих зрна, слаб нрасак и слабо морално дејство. Због ових зрна. немачка пешадија изг.Уби овоје велико поуздање у своју артилернју, а због тога, немачки кбмандири батерија беху несретни. Но, ово се стање нобољшало 1915. годинс. Новс немачке гранате и шрапнели били су бољи, јер беху са јаким праском ври експлозији и немачка пешадија дооила је тада осећај, да ни Французима не иде боље од немачких зрна. 1Сад се дошло до уверења, да је немогућс уншптити неиријатељску артилерију, прешло се на неутралисање, то јест само на онеспособљавање артилерије за извесно време, у ком Диљу јо и почела израда зрна са загушљивим и отровним гасовима. За пробијање борних кола употребљена ,јс панцпрна граната. За заслспљивање осматрачница, т. ј. онемогућавање осматрања из н>их као и из митраљеских гнсзда, из иеприЈатељских батерија, па и из читавих одсека у непријатељској Дозадини употребљавали су зрна са великим и густим димом. �] 6 Арталериски 1’ласнш1 Француски пољски топ 75 мм, на који су Французи Ио лагали сву своју наду, био је бољи од немачког, јер' је бИо са великом почетном брзином, већим дометом и са јаким цра. ском разорних зрна, што је давало велики морални ефекаг" Французи су имали врло мало хаубица 155 мм и убрзо су и сами увидели, да је потребно да се и за покретан рат има што више тешке артилерије. У току покретног рата 1914. године Немци су, мањи домет својих пољских топова надокнадили са лаким пољскин хаубицама, које су имале велики домет и ефектом тешке пољске хаубице, мерзера, као и топом 10 цм и 13 цм. Да би добили што већи -домет Немци су 1916. године израдили нов модел топа М. 1916. и пољску хаубицу М. 1916. У току 1918. године ш Ф ранцузи и Немци. кретали су пољске хаубице са трактерима. С& љима је било лако премсштање и нребацивање на угро»;еним правцима. За ћраћење пешадије узели су лаке батерије као пратеће. Заклоњени и отворени положај. — Немачка артилерија излаМГла је заклоњено на положај. Француска исто тако. Но бћло је примера, да су за спас пешадије батериуе и отворено , изиазиле на положај. Нри гонењу, бтаерије су, готово редовно, отворено излазиле иа нолоЈкај. За спас1 своје пешадијо од непријатељске артилериске ватре обичио се дејотвовало противу непријатељоке пешадије. За командира батерије уопште је тешко ако не успе да нспријатељску батерију ућутка, а његова иеш адија трпи. Пратеће батерије. — Оне су биле увек нод непосредном командом комнаданта пешачких пукова и батаљона. Командовање и управљање ватром у цољској војни. — Командант дивизиске артилерије увек јо био са пешадијом. Бојазан Немачке, да се, са мање од 6 оруђа у батерији неће моћи постићи успех био је погрешан. У рату су се и Немци од 1915. године уверили, да је батерија са 4 оруђа лакш а и спретнија и да са напорним радом чак и једно оруђо може да подмири потребу. Пешадија и артилерија. — По признању самих Немаца, немачки пешадиски официри нису разумевали тактику артилерије. Нису у миру били вежбани да изблиза осматрају из јаких казамата и заклона дејство зрна своје артилерије. �Артилерија у светском рату 7 Дешавало сс је да су немачке батерије тукле и своју шадију 3(”,ог греш ака (лоше осматрање, слаба веза) а и збос мзноврсне муниције (иеправилно растурање) от.уда је долазила огорченост немачких пешака противу артилерије. Довазано је, да су немачки пешаци бочну и анфиладну ненријатељску ватру сматрали за ватру своје артилерије. Ово нарочито у огорченим борбама. 1 У почетку рата су се често чуле у Немачкој примедбе за немачке артилериске официре, да су се више бавили јахан,ем него ли гађањем. Истина је, Немци то и сами признају, да им је недостајала знанствена спрема (познавање оруђа и теоријс о гађању) за младе официре. . Предратна немачка Артилериск4 Школа Гађања мало је у томо погледу давала, а у техннчкој војној академији могао је проћи мали бро.ј, официра.. Црд Француза обратно, нрошли су били сви активни официргГкроз Школу Гађања, а у токјЈ ]>ата и активни и резервни имали Су курсеве на ■фронту. Оно, што је још ђерерал Ланглоа ироиоведао ц другарству и зајеДничком. раду V борби измсђу пешадије и артилерије урОдило је лепим илодом у светском рату. Средства аа везу нису бцлај самб, јтелефон, који јо у! артилерији први н,ут употвребљен 1|оо«. године, већ и одржачи везе карочито одаслати од(гИртиле|шје ка псшадији. Па ипак и поред свију веза дешавало се у ток.у светског рата, да се гвоја нешадија услед лоше везе сматрала за 1 епр1патељску и обратно. Због несавршености оптичких пиструмеиата и лошег одржавања везс било је многех .изгубљених прилика за дејство. Давање циљева. — Ово је вршено. као и код нас, помоћу дурбина или помоћу јсдног шрапнела, који би се избаЦио из једне батерије, а у правцу циља. Велики губитци због тучења. великих нростора (у исто доба но фронту и дубини) учинили су да су каре и поиуњУЈући делови одлазили на три километра позади фронта батерије. На проналазак нелријатељских осматрачница нарочито Је обраћена пажња. Французи су гађали сваки грм и дрвце чим би приметшги иокрет. Своје гађање командири батерија осматрали су из ровона ирве линије или помоћу нарочитих осматрача. Авијатика и балони нашли су нарочито великс при110110 за артилериска гађања. Оделења за ре,перисање по звуку и светлости. �8 Артилериски Гласник Оделења за реперисање по звуку могла су на мирним фронтовима и по дану радити. На многим местима постиии су се ванредни резултати. Једно такво оделење Једног зимског дана код Немаца извршило је 20 коректура. Оделења за реперисање по светлости могла еу еамо ноку да раде. Авијонски снимди нруж али су верну слику сваког гађан.а и показивали где су лаж не а где праве, — истинскс — • батерије. Скривање од аероплана вршено је камуфлажом т. ј. постављањем над батериским положајима нарочитих мрежа. Рађене су нарочите бетониране и оклопне осматрачнице. Распоред артилерије врикч! је цо дубини. Дугачки топови довођени су што ближе у напред — борбеној лишуЦ, да би се домет искористио т. ј. тукла што већаДгубппа ненријатељских положаја. Пољска’ артилерија унотребљавана је за фланкирање ровова н неиријатељских положаја. Д » б « артилерије вршена је у групе за блиску и даљну борбу, и то: Онс за блисчсу борбу да туку ровове и •Јрупе које нападају. Оне за дал.ну борбу. да туку неиЈШјатељску артилерију п иутене ва настунап.е — прнближакаље нолож ају за борбу. НгМци еу имали једну групу Шалекометних топова остављену далгко у назад, за случај кад Ф ранцузи врше бомба])довање са б-гршНЉм и загушљивим гасовима. Та група је била ван нснрнјатељског домста и тако су имали ту артилерију иа расположтњу. Баражна ватра. — Ракетле за бараж биле су најсигурније средство. Дају се по наређењу командапта батаљона. Стални бараж. — Немци тврде да је бараж на ватра била само као морална иотпора, јер је пеш адија увек морала рачунати на своја сопствона средства. Бараж се састојао у томе, да се нред соиствени фронт створн једна, што гушћа ватрсна завеса, коју ненријател. при нападју мора проћи. Он је био само онда успешан, ако је артилерија тако јака, да је ватра веома густа и по могућству да је ватра фланкирајућа, јер иначе, ако је са празним и нетучеиим нросторима, неиријатољ кроз такву ватру прође. Најнгодније зрно за ту врсту гађања јесте шрапнол, ако сигурно функционише, нарочито ири фланкирајућем баражу, а при тим условима добро је и темпирно разорно зрпо. �Артилерија у светском рату 9 Баражне батерије нре тога гађања увек су изводило корсктуру. При извршењу самог гађања поправка је немогућа, јер се гађање изводило свом .силином. Ова гађања могу бити врло опасна по сопствене труие, нарочито онда, кад пешачке старешине не знају тачно ноложај својих трупа, и кад су наши и непријатељски ровови близу. Зато су француске топџије радије вршиле артилериску противприпрему у место баража, јер је ова била и снажнија и мање оиасна. У великим иаиадима, још од 1914. годинс, Франдузн и' Внглези на сваки текући метар непријатељског стрељачког рова, но дужини, на месту напада рачунали су и бацали ло 18 зрна. Овака ватра трајала је чш;аве часове и дане. Немци, због уласка Америке у -рат, нису располагали са толиком количином муниције, Французи су обичцр -у првим -^ововима имали само страже. Покренти бараж. — Први циљ у иокретном баражу јесте предњи неирггЈатељски рогј,— Онасное^и одбараж них гађања поиовиле су ое у нападима, 1ј 9Ји-су преду^инани под заштитом покретног баража. 1'ам цринциџ ирилепљеног кретања Н('шадије уз бараж изазивао јо извссне пубитшп који су резултирали од подбачених метакаГ а услед звконај о растурању зрна. Вшпе команде су донуштале ове жртве јер су оне биле благо откуиљене пр1шудним ућуткивањем непријатељских митраљеза, због овога се артилерија ни у једној војс.ци н није узимала на одговор, због предузимања таквих гађања, тек иошто је шшела овоје примедбе о опасности таквих гађања. Па ипак, покретни бараа; до краја светског рата остао је врло омиљен код пешака, а пред крај рата у Француокој баражно гађање нрозвато ј е » Г а ђ а њ с з а з а у с т а в љ а јб е«. II Французи су дошли до закључка да иешадиски офиДири требају да буду убеђени, да пешадија треба да рачуиа на своја сопствена средства и својс пратеће машине, које им је војна управа дала на употребу. Врдски и пољски топови и ако су се у рату показали као врло погодни за праћење пешадије, инак су имали тепшоћа у своме раду. За ово ће бити најбољо поучно оно, што Хиндспбург каже у својпм мемоарима поводом битке 15. јула НП8. годино у Шампањи: »Пошто је наша артилерија сву моћ своје ватре конЦентрисала па први фрапцуски нолоаиј, као и у нашим ра- �10 Артилериски 1’лаеник нијим нападима, отпочиње овој нокретни бараж, који,' као какав рушећи оркан чисти редом све ф рандуске организације. Наша нешадија нде за иокретним бараж ом на целом иападном фронту, она осваја први непријатељ ски положај тако рећи без отпора. Ми хоћемо д а продужимо нанад. Али’ кад наш локретни бараж остави најудаљ еније циљеве, које може да дохвати, да би их иредао нашој пеш адији, наједаи-. нут, Французи нам ставе енергичнији отпор, коме се ми нисмо | надали. Француска артилериска ватра постаје необично јака. Наше трупе хоће гшак напред. А ли узалуд! Наш а пешадија з о в е с в о ј е п р а т е ћ е б а т е р и ј е . Ове долазе топ но топ, љ у д и и х г у р а ј у н а - р у к а м а , јер већина је за- ј ирега кемоћна. да прође кроз ово пбље' од левака! Т е к ш т о с у о р у ђ а и з а ш л а и а н о л о ж а ј, а ф р а н ц у с к » их а р т и л е р и ј а у - ништ и« . Гађање за узнемиравање вршено је са нољском и тешком ^алецо^етнОм артилеријом. Митраљези у артилерији били су стално употребљени. Место п уд ак а. ш слугддје имала карабине и ручне гранате. Коњичка артилерија. Руска и фрапц^ска коњица су избегавалс јурише. - Противу Ру.муна Немци су употроб.љавали поједина ор.уђа са коњицом. за гађаи>е у бок и при гонењу. Брдска артилерија. — Код пас на Б ал кан у унотребљена је до највећег иекоришћенл. На заиадном фронту уиотребљена .је кориснб у Вогезима. У Италијн и Румунији брдске батерије биле су врло корисне. Због ређег 'ваздуха на вслнким висинама, мењало се много више и време летењ а'зрн а у односу на врсме сагоревања темпирне смесе но у брежуљкастом земљишту и равници. Без графичких таблица гађање није било могуће. Вежба у гађању, треба још у миру, да буде .још много стручнија, а на теорну спрему официра треба обратити нарочиту пажњу. Заједничке вежбе и предавања треба да буду много 1)азвијеније у мирно доба те да се пешадија и артилерија добро упознају ,још у миру. Т е н к о в с к а а р т и л е р и ј а примењена је на западном фронту и имала решавајући утицај у многим пападима. Т Е Ш К А АРТИЛЕРИЈА Тешка артилерија играла ,је у светском рату велику улогу а често је бивала и одлучујућа за битку. �Артилерија у светском рату 11 Показало сс као погрсшно мишљење, да тешка аотиис. рија има утицаја на покретљивост труна. 1 Немци још 1890. године израђују мсрзер ЗОИ цм за рушењс и наЈЈачих тврђава онога времсна, а 1909. године израдс нов мерзер 30 И цм са већим дометом. Французи ојачавају своја утврђења према Немачкој зато Немци још 1909. године израд(! 42 цм мерзер са кочницом н иовратником са дометом од преко 14 км. за пренос на железничким пругама. Али, још пре почетка светскога рата, једна батерија од 42 цм била је удешена за механичку вучу! Дејство тих мерзера на Белгиске и Француске форове било је страшно. Немачка техника занренастила је тада цео свет. Неиријатељски форови. цог.]г кратког бомбардовања ових оруђа истицали еу белу заставу — њих су номагали мерзсри од 30 'Л цм, 21 дм мерзери, 15 цм хаубице и 10 и 13 цм дугачки топови. Но ипак оДлучан успех имали су само мерзери од 42 цм. Ј1ијеж, Иамнр. МобелГДЛћт^ерпен пали су нод ударцима од 42 1ЈМ мерзера. Али борбе код Вердена ноказанш да Верден има јаче ф о ш * од БелгисВих. Француски форови били бу јачн н савременији. 'Заузеће форрва Дјуомона и Воа извршено је са 42 цм мерзером. ш ш и • I ., Главна особнна Верденске вдбранбене линијс лежала је у међупрђсторној одбрани пољс.ком артилеријом, иротив које 42 цм орУђа нису одговарала са својим особинама. У току целрг рата осећала се потреба за повећање домета због анфилирања и тучења циљева у позадини. Немци су тош к/артилерију постављали што ближе челу колоне. Немачке трупе заволеде су немачку тешку артилерију, , а 1’уси су нарочито били осетљиви ирема немачким мерзерима. Домет немачких мерзера достигао је даљину од 10 км и 200 м. 1б цм немачки тонови у току рата показали су се као врло добри. Немачки артилериски батаљони били су састављени од 1б цм хаубица и 10 цм топова. Са хаубицама обично се историвала иосада из непријатељвцих ]>овова .а нотом је гоњена дугачким топовима. Покретљивоет ових артнлериских батаљона показала се !01о крло добра на западу као и на истову, у Алпама, Ру- �12 Артилериски Гласник Да се точкови тешко артилерије не би усецали до осовина, V блату и песку. употребљавани су л ан ц и на точковима као сенголи, а оруђа су вучена са волоиима и биволима. Немачке трупе нарочито су биле одушевљене за тепжу артилерију и еаме су је вукле. По угледу на Немце, све зараћене стране увиделе су, да тешкм артилерија не треба да има мањи калибар од 15 цм Настало је утркивање у домету и тезкини зрна са дугачким тоиом 10 и 15 цм. Французи израђују мерзер 22 цм са већим домстом од пемачког. Немци опет повећавају домет оруђима од 10 и 15 цм топова ,а 15 цм хаубице и по углеДу.на аустриске, растављају да буд>г иокретљивије. “Оиет се дошло на тгачоло: Дејство је важније од ,покретљивости. у тоцу рата дошло се до уверења д а дивизијам а треба додељиваиг тешку артилерију. Немци су својим дивизијама додељивали: две батеријо тошких ха* и ц а-« Јеш < у баторију 10 цм дугачких топова као еталну^гш изиску артИ ' |ј артиЛ1'1Ш,ји донела је уиотреба Веливу корист аутомобила за ручу. Ог*ке батгријо могле су нроћи на дан по сто и шиие и.иломотара и постаиити со, иа ноложај на угрожоним мостима. Тако се, Љ кратко врг'ме иа угрожгчшм нравцима могло скунити много артилоријг. Французи и Енглози оу још пре Номаца употребљагфли аутомобилску иучу. Немци су За вучу тешке артилерије употребљавали и моторне плугове. Тако су 30'А цм мерзори аустриског модела са моторском вучом врло добро употрсбљавани у нанадима на белгиске и француске тврђаве. Аустријанци су имали још 15 цм хаубице и 24 цм мерзсре са моторском вучом. За снабдовањо муницијом и Немци и њихови протиг,иици употребљавали су трактерске и аутомобилоке колоне. Због велике брзине ватрс савремених орУђа, велико пшрине фронтова и непрестане борбе, код Немаца је морала настати катастрофа. Зато је било важније снабдевати постојећа оруђа са муницијом, пего ли градити нова оруђа. Попуна м.уницијом је била код Немаца свс тежа и тежа. Утрошак муниције у току светског рата достигао је колосалне цифре. Само у Вердепској битци од 21. фебр.уара до 15. јуна 1010. године, Фрапцузи су утрошили 15 милијона �Артилерија у светском рату 13 иа за 116 дана битке. Само пољска артилерија 75 мм ка' и5 ра избацила је 11 милијона зрна. Тако је Верденска битка • оказала страховит облик моћи артилериске ватре. Немци су километар фроита сконцентрисавали ватру од по 100 тешких батерија, а на таким фронтовима имало је да буде све уииштено и све сравњено са земљом. Колико су то страховити утрошци муниције, нојмиће се кад кажем, да смо ми за 3 године стајања на Солунском фронту: 1916., 1917. и 1918. године од савезника за све срнске и савезничке батерије на фронту српских армија приЛили мање од 3 милијона артилериских метака, а нисмо све утрошшга, јер је на полазним положа,јидаа српске војске, остало много неутрошене мунидије. која је по завршеним операцијама скинута са положаја п пренета у Отаџбину., Да су и губитци од- оваких утротнака муниције били огромни, .разумљиво је само по себи, тако, код Вердена за 131 дан битке Французи су имали 350.000 губитака. а Немци 600.000. У току целога светског рата према тежини избаченог гвожђа из^угонова. трЦало ј ј .4—5 тона муницнје, па да се убије ј.едан Немац. Д ојс је у битЦи код ралмна било избачено. једва 30.000 топовских мртака. дотле Ји у битци код Вердена, и следећих дана избацивано дневно по 300.000 метака. После битке на Марни, преласком у рововску војну Французи су истерали на фронт сва стара оруђа и сва орућа из утврђења, те тиме постепено надокнадили надмоћност помачке тешке артилерије. Французи и Енглези исто тако изводе на фронт и маринску артилерију, ко,ја је била поетављена на нарочитим нодлогама. Крупова је фабрика, исто тако, многа маринска тешка оруђа удесила за транспорт и дејство на железничким нругама, те је тако отпала брига о великој тежини, а та су °РУђа дала силне резултате. Као год што јс у почетку рата 1914. године свет био задивљсн са немачким мсрзером од 42 цм и његовим дејством, исто јо тако био задивљен у марту 1918. године када је Крупова фабрика ставила на расположењс Немачкој Врховној Команди топове, ко.ји су гађали Париз са даљином од 120 километара, даљином која је дотле сматрана као недостижна. Немачка техничка индустрија заиста је била с.правом поноеита са овнм проналаском. Показало се знањо немачких инжињсра и способност Круповс фабрикс. �14 Артилерискн 1’ласник Франдузима је миого било стало да уншпто оиа оруђа али Немци 'тврде, да им то није пошло за руком. З а та ј« оруђа потребно много вромена д а се иринреме на ноложа,ју'и да се са положаја скину, нарочито је то Немдима тешко било аа време повлачења. Обновила се била наука Густава Адолфа, Фридриха Но. ликог и Наполеона о употрбби великих артилериских маса (масенфајер). Да би се ностигао успех и изненађење, артилериска нринрема била је кратка, али са концентрацијом ватре. Положај је било лакшс освојити него одбранити. Пробој фронта је био могућ' ср.уда, само са доста артилерије и са довољном арш лериском иринремом. За добро дејегво, морало се имати добро и сигурно осматрање са земљо, дакле земаљске осматрачнице. аероилани и балони. ФотографисаЊе са аероплана достигло је еавршенство и користц)зј| артилерију. Окривање од непријатељских аероплана, фарбање тонова у разним. бојама као мшашс, камуфлирањ е и мреже над својим поЛожајима билн су у велико.ј примепи код зараћених етрана. сСигурно о р м а т ш ш брзо јављање, | телеграфија без жица и планови управљачи. дозвољавали су нотнуно искорншћанање великих домста. Тсспа веза нзмеђу авнјатике и артилерије била* је услов за добро дејство артилерије. У току рата артилери,ји еу иридцвани етални авијонн. Јаку помоћ, нашла је артилерија у рдвовским оруђима чија је употреба била изобална. Немци с у у појединим приликама сакупљали много Ј)ововске артилерије и она је решавала самосталне задатке. Лака рововека оруђа употребљавана еу за ираћеље пешадије. И Немци и Французи су дошли до закључка, да је дивизија главни носилац борбених догађаја и да за то тргбл да има сва борбена средства. Зато су у дивизији тешка рововска оруђа била иод командом команданата дивизиске артилерије, а лака рововска оруђа су била нод командом пешадије. Рововске батерије биле су груписанс у груће и модгруие. У циљу доброг и стручног управљан.а ватром многобројне батерије дељене су у груне. Искустпо јо показало, дч командант груие може унрав.љати ватром од 4 , а на.јшшш к батерија. За борбене сврхо билв су.ове груне дељшш у нодгрупе. Заиисило ,је од броја батерија. II тако, било је група, н подгруна лаких и тешких батерија. Лаке батериј«) обичпо �Артилерија у светском рату „ припадале групама за блиску борбу, а тешке борбене групе / 1Ј су за дејство иротипу непријатељске артилерије. *' т е ш к а а р т и л е р и ј а н а р а с п о л о ж е н, у р, п. „ л е К о м а н д е била је на железничким пругама. Н емЦ и с у с м е њ и в а л и и т еш к у артиле„ ј у са ноложаја да би се материјал очистио и довео у исправно стаље. А р т и л е р и с к и ш т а б о в и били су нарочито устро'|0НИ' гр,,с н а в е з а и з м е ђ у п е ша д и ј е ,и а р т и ле,,, __ Команданти артилерије и пешадије били су заје* и унотребљавали су одригаче веза. ' Н е м а ч к а п е ш а д и ј а п о в љ а А и л а се у ноа д н с р о в о в е да би артилерија могла иавршити бараж. А р т и л е р и с к а н р о т п вп р н п рг м а (препад артилериском ватром) је вршбна обично д5 се омета неиријатељски напнд, кад <се. за овај сазнало. Р е п р е с и нр' о Г а ђ а њ е вршено је ради морала. нешадије и одговора неп])Ијатељу на његово гађање. У и н е м и в а в а - р у ћ е / г ађлљЈ^врничпкје,.за у?немнравање нспјшјатслн-ке позадине. В и ш с п о л о ж а ,ј а з а ј е д н у б а т е р и ј у, су били обична ствар за обе тшриј^тољскс стране, те се на тај начип нснријатељ нај)ао о месту снаје батсрнје. Т <■ж н л о с с у в с к и з и с н п ђ с њ у з а у с п с х зато сс спрсмао напад на вишс ф|>онтова. те су рађени нови ну теви и железпнчке иругс. П р с д к р а ј р а ,т а в р ш с н о ј с г а ђ а н> е б е з к ор с к т у р с. већ само ђк> плановима уп]>ављачима, са тако званом н е м о м н р и п ј ) с м о м . Нбог всликс количпнс пзбачснс артилериске муницијс ИЗ оруђа би.то јс нсмогућс осматрањс појединог метка нри великим нанадима, Д е ј с т н о ф р о н т а л н о. б о ч н о и а н ф и л а д н о . нашло је нримене у току цслог рата. Д е ј с т в о н а ј т е ж и х о р у ђ а са н а р о ч и т и х иодлога н р от и в у циљсва у д у б о к о јп о з а д и н и вршено ,је нарочито на западном ф]к>нту. Д •' ј С'Г М0 II ]) 0 Т И В у Н СII ]>и ј а Т0 љ с к о а ]) т ИЛ01'И.је нршсно ,јс до краја Ш 7. годинс уништсњем. а доцнијс иеутралисањем и дсјством отровпим и загушљивим гасовима. <:а обеју страна. И обасипањс гасом. одрсђсних просторија мојс било ностићи само концснтрпцијом ватрс. •''пиштпти једну непрнјатељгку батсрију могуће јс када С|' ио снаку цсну |)сшило да будс уништена. Колико треба �16 Артилерискн Г л а сш к тсхничких срестава за уништење непријатељске, батерије цп; миће сс. кад. кажем, да је једна 24 цм ф ранцуска батерија ј,„ трик-вагонима, добила наређење да униш ти једну немачкх батерију, а на даљини 24 километра. Енглеска команда м тај задатак. ставила на расположење командиру те францу ске батерије 100 аероплана и он је унш птио два немачм оруђа од 4, колико их је било на броју. За дејство отровним гасовима Немци су обично унотробљавали 10 нм топове и тешке пољске хаубице са својих позадњих положаја, привлачили их ближе напред, изкршили то гађање и враћали батерије опет на с.воје место. П о к р е т н и б а р а , ж (илц ваљ ак артилериском ватроц како Немци каж у — фајервдлце) ћ]шген је и са тешком и са рововском артилеријом. Кад се из рововске преш.ио .V. пољску војн.у, артиле]шски официри имали су прилику за рад и иницијативу и свуда ностигли лепе успехе. Зато,лиХ још у миру—треба вежбати. Шкрле гађања и курсеви на фронту вежбали су офпцире. Што је рат био ближе свомс крају, Нсмци су имали свс мање и мањејтешке артилерије, а савезници све више. Немци су има^и толмко, да се само бране. •Д'а б и с е с а ч у в а о м а т е р и ј а . т о п р а в к е су в ]) ш е н е у а р т и л е р и с к и м р а д и о н и ц а м а н а ф р о н’т уу . НемциЈзерују да јс њихова артилсрија и при крају ]>ата по квалитету била боља од савезнпчкс, и ако признају, да је савезничка била надмоћнија но броју од немачке. Артилерија ,је у светском рату са иешадијом била главно средство за пробој фронта и добивање битке, па ће и у будућности то исто бити. Да ли ће то бити артилерија под. морем, на мору, на суву или из ваздуха не мења ствар, г.танно је, да ће опет бити артилерија тај помагач живој сили, човску, да се непријатељ побсди. Успех артилерије у светском рату био је, а и у буд.ућности ће зависити од спреме и епособнооти старешина код свих артилериских јединица, зато се мора још већа нажња ^да обраћа на самосталност и виших и нижих стареншна. Оем командира батерија и сви водници и топовође морају да умсју самостално управљати ватром и тактички тако бити обученн да с,у у стању, у свако доба да врше дужности нрвог виншг положаја, па у томе духу треба радити и у нашој артилерији- �Касшј §ас1апја ођа1бке агШегце 17 ^ а с т ј даЗапја оћа1бкс агШег1је. 0 I А V А I. Е1етепН даЗапја. 1. РККОООУОК. — Мос оћа1зке агШепје заз1ат1ја.ји: (1о1>аг агШепзк! та(ег1ја1, зргетпо 1 епег§1бпо котап<1по озоћ1је, рга,цпа огдашгасЦа 1 гас1опа1т пабп1 §аЗапја. ВНт је сИј ?а4апја иорб№ — розИ61 п а ј у е б е гибебе ЛејзЈуо аа п а ј к г а б е у г е т е , за п а ј п ц п р т 1го§коу1та. ОаЗапје је Гша, котрИкоуапа 1 1е§ка уебИпа. Кзребпо уо(1епје §аЗапја и ђоји гаћ1еуа тпо§о паргегапја, СугзШ уо1ји, гагујсе 8У1Ји зрозоћпозЧ гагита 1 с1ића (ратеИ, гпапја, ДозјеИјћуозИ, зрокојзћга, МаЛиокггпозИ........ ) ј ћбпо® јзкизћа, а оуо зе зуе розп/е роикот, те2ћапјет, паикот. УебИпа је ^аЗапја ћаг1гапа па гастпа1тт па61тта §аЛапја, га/гаЛетт па озпоуј паибпШ пабе1а, Лоћго рптепјетћ и ргакзј, а којј оИвотагаји з г е ^ з К Ј т а с1а(е угз1е а г Ш е г ј ј е 1 з т о ј з 1 у Ј т а с Иј е у а , па које зе уг§1 ^аЉпје. 0 у1 е1етепИ зи гагп1 и гагпјт гоДоуша агШепје — ро1јзке, КгЗатзке, оћа1зке, — ра ргета 1оте т о г а ј и ћ Ш г а г п ј 1 пј1ћоу1 п а б 1П1 даЛапја. СИј је ОУО§а С1апка, ба зе 121о21 зибИпа гагпјћ угз1а роз!ојебШ паСЈпа §а(1апја оћа1зке агШепје, <1а зе 1еопзк1 апаћби 1 гагјазпе, с1а зе рока2и п.јШоуе УгеДпозИ 1 тапе 1 <1а зе (1а. т а 1 е г 1 ј а 1 I о з п о у а га га гга( Птапј е гас1опа1п1ћ р г а у Па ^ а Д а п ј а 1 то Зеп ј а уа1ге, а коЈ1 М та!епја1 1 озпоуа р г е т а т е з п т и з 1 о у 1 т а пајћг2е тоШИ сПји. З е т 1о»а, зтгћа је 1от С1апки, <1а гагћце иекакта ргеИиће(1јепја ј ргеИгазиИе оИпозпо §а(1апја оћа1зке агШегЈје, п. рг. тШјепја, (1а »ота агШепја т о /е <1а §а<1а 1зНт пабјпот као Ро1јзка; оћа1зк1 теггег 1 ие то^и <1а даЛаји па рокгеШе сИјете; §а<1апје р1о1ип1та тоШ тесјт 1гобкот1та; розгеИпо §а<1апје 12 1орота т је роћећпо« 1 I 4....... Сеп1аг 1е21б1а зт1ћ гаИота га ^аДапје оћа1зке агШег1је. 1е21 о ћггот ј ргатИпот гикотаији 1 јзкопббепји оћа1зко§ (1а1јотега, ®1а крпз1гикс1ја иИбе бак 1 па пабт ^а^апја, аИ пи пе итоИЈто и °тај б1апак 111 орјз гагпјћ Иа1јотега, пШ ргатИа га гикотапје, 2 �18 АгШеНвМ 01анпјк рге1роз1ау1јајиб1, «3а је о\го рНапје рогпа1о бНаосЈша- ЗротЈпјегао зато 1е зргауе, ћег којШ М пасЈп1 ра(1апја ћШ пегагит1 јт . 2. ОЗОВЕШЗТ ИЗШУА САВАША ОВАЕЗКЕ АКТШЕН1 — вНш зе тогзкј сИјеуЈ осШкији: ј а б х п о т (ок1орот), Р0Ј к г е 1 побби (ћгггаа (1о 70 к:1оте1ага па за1Ј ј ге1аЦупо т а ћ т <И т епг1ј аша. КибШ и агШегЈзкот ћоји, ро1орШ Ш такаг ћгго јгуезћ ј2 ћојпо? з!гоја ок1орпјаби то§ибе је зат о па 1ај пабт, (1а зе ћгос! ( И г е к т о ро§осИ с е П т г г п о т р е г к и з 1 ј о п о § К е ј з П а . којјт И зе то§ао ргоћШ ок1ор — коГа тогзке гуегј, (е (1а зе ггпо газргзпе и пјероуот згси, и табјпегјјј. — Оуо зе тоге вато па т а ћ т (1а1Ј1пата. 1И рак Иа зе ћгос! ро§оШ 5(о је то§ибе уесЈт ћгојет сШ^аскШ (ЈизазпЈћ) ггпа, §1о је то§исе 1 па пајуеста На1јтата. ТепИепсца Иа зе сИј ипШИ за т о јесЈшт т е(к о т , јазпа је зата ро ^ећћ. јег зе ћгос! и уеб1п1 з1ибајеуа ћгго кгебе, б1те је пеи1оују агШегсЈта за оћа1е, (ако, Иа ош без!о песе п1 ЈтаИ мгетапа Иа па ћго(1 1зра1е 1 з1е(1еб1 те!ак. Кикоуо(1ес1 зе ОУ1т ћИпш рппсјрот, оћа1зка агШепја пе ргез(аје Иа роуебауа каИћге 1 т о с зуојШ оги(1а. Кајуебј каћћаг оћа1зк1ћ 1ороуа га оуи ргуи бе(сг( уека, роуебауао зе је оуако: 1900 80(1 - (905 — 1910 — 1915 — 1920 1 1925 до4 283 т / т . — 305 — 355 - 381 — 4061) 533'4 ш /т !2) &по роз1е(1пје8 каИћга то^Ш зе је уЈЗеК пеЗауПО па 12ЈогИ и Еп^Шзкој (и »^УетШеу«), §(1.је је Пгта »На1Пе1с1« ЈгШкИа 533,4 т / т 8сапа(и, Ииг ј п е за к а р 1 с о т о к о 2 , 4 т е ( г а 1 1еГ1пе У1 §е ос!2000 кд.! Е1гта је тШепја, ба оуо ггпо тоГе с1а ргоћћје ок!ор 760 т / т 6ећ1јте па (1а1ј1п1 16 кИот 1 Оак1е ровобак зат о јећпоШ 8гапа1от ћјо ћ1 4оУо1јап 4а зе ипШЈ пајјаба ок!орпјаба, 1е ба зе оргауба з!ага оћа1зка роз1оута: » ј е б а п 1 о р па о ћ а П у г е с П ј е б а п ћгоИ па т о г и « . 1] ро1јзкот га!и, као 51о је рогпа!о, га јгћасјуапје јебпо® ћогса 12 ћојпод геба — ћИап сИј ро1јзке агШегЦе — ро!гећпо је 1етр1гпо ЗејзНо ггпа, ј га оуи зугћи (1оуо1јпо је јебпо рагбе о1оуа Ш сеПка, 1егте 10—11 §г., које ппа ћгапи 120 —150 т!г. зк„ I. ј. Г1уи зИи око 8 к§г. т1. (1апе рикке, ки§Нса ро1јзко8 *) Ј а р а п јта 406 т т (Ир ,,ћ'а8а(о“) 1 457 („НаСзизе"). Е п 8 1ез к а, вет (о^а, јврћије: 408, 457 1 508 т т , т а 4а је копГегепсца и УазЈпррЈпи ге1је1а о§гатсШ каИћге па 406 т т . Р г а п с и з к а 450 т / т з а у г 1о у е П к о т е ! е у а с 1 ) о т . 1вИт ри(ет Ме 1 роуесапје каНћга оћа1бкШ ћаићша 1 теггега. ») „К е у и е 4’ А г Ш 1е г 1е“ ву. 95 ос1 15 - Ш—25. �№ сш ј еаДапја оћа18ке агШегЦе 5гарпе1а, рагСе ро1јзке кгапа1е). ЈеЛап те1ак ро1јзкое 1ора Јаје око 300 1акоу1ћ рагбаШ. 2а ргоћпапје рак ћока ок1орпјабе, ро1гећаа је «уа зИа пе уеб 8,000.000 к°г. ш. (ићаг 381 ш/ш ггпа, 1е2те 400 к§г. за ћггјпот око 630 т . зк).1) Зуак1 те!ак оћа!зко|> 1ора (1аје аато јећпо 2гпо, а пе 300 рагбаШ, 1 сћгек1по ро§а(1апје сНја сећт ггпот је тпо§о 1е2е, пеко рагсаШта. 1г оуо§а зе уеб тја1, За )е озпоупа гагћка из1оуа §а<1апјајгтеби ро1јзке ј оћа1зке агШегјје, §о!оуо 1з1а као и 1оуа6кот оаЗапји за рибкот јећиосеукот Ш забтагот Ро§а4апје 1е1е<1еј> Ш 1гСесе§ сНја з а б т о т (кетрћпо Зејзћо) је тпоЈО 1акбе 1 ргозШе, пе?о 1апе1от (регкизЦопо ћејзШо). Касћ ровавапја сНја сећ т г т о т оћа1зка оги(1а тога ћа јтаји б!о уеби 1а бпо з 1 , 1.ј. пајтапје газ1игап)е г т а , (§1о гау1з1 0(1 к а к У о б е о г и Д а ) , 1 пајуеби у е г о у а 1 п о б и ро § аћ а п ј а , I. ј- 1абт рга\'ас-згећпје рШапје, к!о гау1з1 о ћ п а б ј п а §а(1ап,ј а Уећка 1абпоз1 гаМеуа: уећко роргебпо оркегебепје ггаа (1егта 1 куас1.'с/т роргебцо? ргезека ггпа), I. ј. уећк1 каћћаг, ћигти 1 1еГ1пи ггпа, 1 УеИки роСекпи ћггјии, I. ј. уећки ћиГти 1 1егти сеУ1 (уећко рипјепје). Оуо је рокгећио јоз 1 гаШ 51о уебе§ г и б е б е § ћејзкуа, 1.,ј. т о б 1 о ћ а 1 з к 1 ћ о гиб а , га роуебапја ћ а 1 е к о т е 1 п о з И , 1 га зШа пј Ј у а п т е у г е т е п а 1е I е п ј а ггпа, 51о 1§га уећки и1о§и рг1 §а(1апји па ћггокгеШе сћјеуе. Уећка 1еГта сеУ1 (пекоћко ћезећпа 1оиа) 1 оз(а1о§ агШепзкод та1епја1а пе 1§га уећки и1о§и, јег ]е опа п а ј т а п ј е рок г е I п а оћ зуШћги(>Ш угз!а агШег1је. Ма1а рокгеШоз!, а уебЈиот 1 ро!рииа перокгеШоз! (рокгеШе оћа1зке ћа!епје Јтаји тио|>о ргоИуп1ка) оћа1зке агШегЈје ћогуоЦауа ироШећи уеНкЈћ, 1е§кШ 1 зШгепШ, аћ га 1о 1абп1ћ зргауа 1 Шз1гитепа1а га тегепје зујћ роШећпШ роћа1ака га ргес'(2ПО ^абапје, 1аби1ћ перокгеШЈћ (а заћа 1 рокгеШЈћ) ИаЦотега за уегћкаШот озпоујсот оћ У1бе з!о1та те!ага, 1 јоб 1аСтјШ за ћог120п1а1пот ћагот оћ пекоћко кћоте!ага, орИбкШ тбапзкШ зргауа за Иигћ1п1та, е1ек1г1скШ зргауа га ићггапје п1бап]епја, рипјеија 1 1. (1,... Оуо јоб роуебауа 1абпоз1 1 уегоуаШоз! ро§а(1апја. В а 1 е к о т е 1 п о з 1 роШећпа је оћа1зкој агШепј1 пе зато га(ћ ића/јауапја гопе Шокаће, ћотћагћоуапја (које зас1 11о1е то§и робећ за ћаЦЈпа око 30 кћот. 1 У1бе), Ш агШепзков ћоја. уеб 1 2ћо§ 1о§а, 51о зе тогзкј сћјеУ1 кгеби оћјбпо за уећкот ћг21пот, з1агаји зе ћа зе 51о то§ибе тапје 121оГе ћејзћи >) руг 400 630а 2^- = — ~ — = 80901п. т!г. Рп 181ој ћггјт §оге ротепи!о еп- 81езко 2гпо 533,4 т (т каћћга јтасе Г1Уи зћи уЦе 0(140.000 1п. т!г. 2* �20 АгШепвМ СЈазпЈк оћа18кЈћ ћа1епја, ћгао ее ројау1јији 1 ћгго «<5егатаји. С |т зе По1а: г>01’ау1 опа ве ћгго ргЉПГауа, Јег §ћо Је опа ћћ2е, Н т Је уеса {аСпов!. пјешћ 1ороуа, а И т је 1 таготОшм! гикепја оћа1зк1ћ ћа1егца. ОзоћИо бе ћгго рпћћбата По1а, ка4 опа 2еЦ Јогзјгаћ и!аг. АгШепвкЈ зе ћој Ио1е за оћа1от ргоЗибата оћјбпо пекоћко (1езе1ака т1пи!а, пе У1§е ос! ро1а наћа, а уг1о ге1ко 1 за1. Па1екоте1поб1 Ца.је то§испоз1 Ца зе 15ког1бП ргеЈти6з1уо оћа1зке агШепје пас! тогбкот и у е б о ј е 1е Vа с 1ј ј, гаш.је робе!от ца<1апји 1 Ите роуебапот угетепи <1ејб1та (ћгоји р1о!ипа) па јеЦап јзи сиј. јј ћиЦибе б\и бе оћа1зк1 1ороу1 ЈтаП пајуеби е1еуас1ји с1о + 45° (е1етас1ја пајтебев (1оте1а),‘) рг\ бети (1а1екоте1по51 рге1аг1 дгапјси тШокгира, јег ћозћбе 50 кПот. 1 УЈЈе. СаЦапје па оуе Ца1јте т је тодибе ћ е г о б т а 1 г а п ј а 8а а у ј ј о п а 1 ћ е г ћ е ШСп е 1е1е§гаПЈ' е. ,х КасН јзкопбсепја кгаћкШ гагтака угетепа §а(1апја па ћггокге1пе сћјете (ротебапја ћгоја те!ака га јеШтси тгетепа 1 га јесћшси оћбћојапја, ргеПјепое сПјет) 1 га<П ићггапја ргЈргатпозИ ћа1епје, оћа1зка огш1а тога) Па ћиПи §1о ћгготеШца (га 1ороте пајтебе? каћћга пе тапје 0(1 1 По 2 те!ка га јеПап т1пи1). 2ћо? ото»а ргт1 би бе ћгготеШ1 1оротј ројатШ и оћа1зкој агП1ег1ј1. 3. КОУСАКА УКЕПШбТ ЈЕОХОО МЕТКА. — ^ајгас! је бат оћа1зк1 агШепјбк! та1егјја1 тг!о екиросеп, ра гаћШта пајтеби бшбпји и битапји 1 иро1гећ1 типЈс1је 1 оз1а1о§ та!ег1ја1а. 2а1з1а, Ца ћ1 §1атпо ггпо оћа1зке агШепје — ггпо ро!рипо гибебед (1ејб1та — то§1о ргоћЈјаП батгетеп1 Пећећ ок1ор ћгосЈа ос1 сетеп1отапо§ ка1јепо§ бећка (К. С.) 1 оз1аП се1о, Пок зе пе газргзпе ЦејбШот регкизцопо^ ира1јаба за изрогатапјет, 13Ш тога (1а 5е 12га(Ц о<1 11гот-шке1 беИка пајћоЦе кактосе, 1ор1јепо§ и ЈЈгаПћпт Шпсјта. 2гпо тога (1а 1та па1ког1бп1Ј1 оћЦк (карјсе па 5(аг1т ггтта), гаШ пај1акбе§ бат1а(Цтапја о1рога тагЦића, га тгете 1е1епја, 1 оброга ок1ора, га тгете ргоћјјапја, с!оз1а тећко гагогпо рипјепје, јакор, ћегшбк! робШјапод гагогпо§ згећзСта, 5робоћпод (1а ЈгЦггр ћег екзрШгЦе и ЦиМ сет1 тећк! ргШзак §азота (заЦ (1о 3500 а1тозГега) 1 јак1 иЗаг и ротгбти окШра; Цоћаг аеШпаШг; тећко ћагиШо рипјеије зрого §огебе§ ћегсћтпок 1 ћегр1атепод ћаги!а и бкиросепој тезтдапој баиг1 1 I. (1........ Отоше 1гећа (1ос1аЦ 1 г ћ а ћ а п ј е о г и З а 1 зтеаа озШШв агШепЈбкод та1епја1а. ба оотргауа ^ а8п^Л воГгкеики и1.??и и ћог1)Ј ваВоШш, која бас1 1еГЦ ие1оте (1о гп/ч^Шге бУОЈШ к1атпШ огис1а, теб 1 еШтасцопе ОРа1нка агШегма^по ™б4паЈи<51 паротос оа обтаШапја 8а ћЈ(1гор1апа. стаика агШегца пе тоге 4а 081ат1 ото ђег обеотога. �М ааш еас1апја оћакке агШегце 21 Модибе је кагаИ, с1а с е у т е И к о г к а П ћ г а 2 1уГ ау е еа ј е(1пи е е к и п Ди, јег огиЉ (Ибе 1 г т вато га тгете, с1ок ве јјгпо кгебе и пје§отој »Јибј, I. ј. га т г е т е око 0,01 вк.; ДаИе 5ат 21то1 је 0,01 шпогепа ва ћгојет те1ака, ко.Ј1 сет то2е 0а 12с1г21 ћег витјбпо® виМјепја (абпоеИ. АЦ отај ћгој пјје тес1 0ц 100 ше!ака га сет тећко§ каИћга. 0ак1е сепи зтако® те!ка ро1гећпо је ротебаИ га 0,01 тгеИпозЧ сет1 + Јвћаћапја 1аГе1а 1 ов1а1о§ та1егца1а. Рптега гасИ патоШто окги§Нт ћгојетта сепе јеИпо§ ше!ка 305 1 533,4 ш /т 1орота: 305 т / т — 533,4 т / т 2гио................................... 30.0001) Бт. 160.0001) Вт. кћаћапје 1ора . . . . 30.000 14=0.000,2 Риијепје.......................... 3.000 14,000| > ■Саига . . . . . . . . 1.000 пета Јвћаћапје ов!а1. та1ег. . 6.000 26.000 окги§1о 5 т е § а :................... 70.000 Мп. 340.000 Ојп. Сепа га 4 те1ка је6по§ р1о!ипа 12Поз1 280.0001 1. 360-000 Мп. ЈеИап рак те!ак ро1јвко§ 1ора ко§1а тапје оИ 1.000 Шпага. (Јте сепе 1§гаји пе та1и и1о§и и озиотпот §оге ротепи!от рппсјри §а6апја: п а ј ј а б е <1ејз1то га п а ј к г а б е т г е т е , ва п а ј т а п ј 1 т 1 г о б к о т 1 т а . Ото 1гећа 6а ве игте и оћгп ј гас1опа1п1т паШпот ј»а<1апја, јег зе §гебке које ргоЈвИси гћо§ п.је§оте пегасшпаШовО, као 1 гћов пе1зкив1та 1 пе12те2ћапозИ гикијисе§ озоћ1ја, р1а6аји зитјбе тећкш 1гобкотша 1 ипЈМатапјет вкиросепо§ агШепјзко;; та!ег1ја1а 1 1јшИ, ип1б1епШ тогвкот агИ1епјот за ћгобота, кој1 то§и <1а 6о(1и 1 ргоЗи песИгпиИ. Оћга1по, тобпа 1 јака оћа1зка агШепја то2е ро1рипо Иа розИ§пе зтој С|1ј зазтјт ћег 1гобкота — ћег ^абапја, као §1о ,је ћНо и зте1зкот га1и за пјетаскот оћа1зкот агШепјот. Л'ерпја!е1јзка 11о1а пјје зе т Иг2пи1а 6а зе иризИ и ћогћи за пјоте (заб ка2и, <1а зи 1таЦ 6ги§е га4а1ке!). 4. Р0С02ЕШ , 1ЈВАСШ I УЕКТЖАћШ САВАШЕ. — УеНкј га!п! ћгоН — ћИпЈ сИј оћакке агШепје — тоге 6а зе гиМ је б т т ро§о!кот, пе зато ка<1 зе ћго<1 ро§аНа ггпот роГрипо гибебе^ НејзЈта ро1о2епот ри1апјот 1ора, ибагот и т1з1п1 тоНепе 1 1 п 1ј е ћгоба, ка<1 зе ргоШје отс!е пајјас1 ок1ор, НећЦте Но 30—35 с /т таз1тпо§ сетеп!отапо§ сећка (К. С.), тес 1 кас! зе тегИкаШот ри!апјот ро§а<1а ра!ића ћгос1а, Сцј рапсег 1та око 1г1 ри!а тапји јаСти (ок1ор за 2 3 з1оја, НећЦте пајт!5е Но 12 с /т ) 1 тпо§о теби ротгбјпи ( 2 - 3 ри!а, те<1а о<1 оразпе ротгбјпе ћока). '1 РпћНгпо 80 Бт. га 1 кј»г. ’) Касипајис! згагтегпо кићи каИћга. �22 АгШепбк! С1абшк дУак1 ис1аг ггпа хша Иш уебе гибебе ^ејз1уо, б 1 т ј е т ап ј 1 и г а о в и 8г е 1 а 0 (зНка 1), }• ј- и8ао 12те(1и аи2е озе ггпа ; црга?ие N0 ка роугЛш сПја ЦЦ и 1абС1 иПага, Јвг ]е (аПа 1јт уе<!а ргојексЈја кгајпје ћггте V.с о з в , која зе копзК га ргокмјапје сЦја ро ргауси N. 1 оћгаШо, — « т је тапја рго)екс!ја V. а 1 п 6, која воп1 2гпо <1а зкНгпе 1 пкобеИга . . 1бИт геПот тепја зе 1 21уа зПа иаага, ко)а Је ро ргауси Ру2 погта1е је<1пака' соз2б. Рп р о 1 о 2 е п о т §а(1апји (таИ паЈрћ ри1апје, гћо§ уеИке роге(пе ђггЈпе, уеНко§ роргегпов ор(егебепја ггпа I таП ћ е1еуаС1оп1Н и§1оуа, пе ујбе 0(1 15—20, р г е т а 8- Коћег(и), — и§1от! зизге(а 0 зи и 15(о угете 1 раПп1 и§1от1» (зНка 1 (а)). 0т1 зи и§1оуг . ру2 , шаН, ћ о г 1 2 0 п 1 а 1 п е р г о ј е к с п е V, соз м 1 — соз-м зи уеИке 1 га(о зе ро1о2епо §а4апје уоП! за (ороујта па уегИка1пе сПјеуе, I. ј. па ћокоуе ИгоИота, па т а Н т НаНпата. Рг1 тегИка1пот заПапт (з(гта ри(апја, та1е ћггјпе 1 теПк! е1етастт и81от1 оЦ 45° Но 70° 1 тјбе) је оћга(по: ра<Ш зи и»1от1 (о теИкГ; п§1от1 зизге(а 0 шаН (зћка 1 (ћ)) а уећке зи т е гИ к а ћ п е р г о ј е к с ј ј е V .з т ш 1 ^ - з т 2м, (е зе гћо§ 1о§а тегПка1по §аЗапје У0 (Н за ћаићш ата 1 т е г г е г т а па ћопгоп1а1пе сНјете, I. ј. па ра1иће ћгопота за §1о то§и<5е те<Мт раНп1т и§1онш а и). ]гше<1и ро1о2епо§ 1 тегИка1по§ ^аПапја пакш зе и ћ а с п о б а п а п ј е (е1ет. и?1от1 15° <1о 45и), које зе тосН оћјспо ћаићћ саша и зитогешпо) (тгЗатзкој агШепјћ 8<1)е зи га гибепје гототзкјћ гјпота, п. рг., карошга, езкагра 1 Пгијрћ зргепа закг1теп1ћ сНјета, ро(гећпе ри(апје за <1оиСп1т раип1т и>;1от1та, кој! т о гаји (абпо <1а опвотагаји па(от ргоН1и сНја. АН за роте& тјет е1етасјје коп иидабкШ оћа1зкЈћ (орота га ?гашсе 15° <1о 45° (зћоЛпо затгетеп јт ро(гећата), ро1огеио §а<1апје ( о р о т а аи(оша(зк1 рге1аг1 ргто и и ћ а с п о , а <1а1је, па пајтесјш иа1јташа, ј и т е г И к а 1 п о , јег рп е1етас<ј1 око 45° Г <1а1ј|пата 30—50 кПот; ПоћЈјаји зе ра<1ш ив1от1 око 60“ 1 тИе, (ако, (1а је зтгбе(ак ри(ап.је тг1о гроћап га ргоћ<јапје ра1ића: тегИка1па кошропеп(а т. з1п ш шпо§о је теба пе§о ћопгоп(а1па кошропеп(и т. созш. ОрН рокагије, ка<1 зи ис)от1 зизге(а 0 те<Н о(1 30°—35°, оп<1а ггпа пе ргосНги кгог тег(јка1п1 ок1ор, теб зе кНгаји ро рон тг.Пш 1 пкобеИгаји (зит1бе зи тећкј V. зјпса). Ото ћ1 зе (1ебата1о ; 1 рп ићаспош рапапји за (оросита Рг1 ра<1апјц па ћопгоп(а1пе сПјете за ћаић1саша (које з е т (ора јтаји ј та1и кгајпи ћгг1пи т ), �К а ш т §ас1апја оћа1бке агШепје , и апје ггпаМта,каавираатч 81от1 тапЈ1 о4 30°-35° (зотШв зи « 1јк1 V. соб0). 2ћог 1о§а је иор§1е гибесе аејз1уо ггпа оћаккЈК и<1а Рг' оћас110111 ВаЛапји биуке з1аћо. °Г Вак1е ићаспо ®а(1апје оћаккјћ огиЛа пе оЛ^ОУага ћИшт о(гећата — гибепји је(1п1т ро§о!кот; га оуо је ро1гећпо, Ш р01окепо ®а(1апје па ћокоте ва 1ороу1ша па т а ћ т (1а1ј1пата, Ш гегћкаШо §а(1апје па ра1иће за ћаиШсата 1 т е г т ч т а па пајуеб1т (1а1ј1пата га оуа огиЉ. Аћ рп ићаспот §а<1апји па ракће, као §1о (5ето тј(1еИ Ја1је, без!о ее Лоћјја уеса уеготаШоз! ро^аЛапја, пе§о рп ро1оГепот §а(1апји па ћокоуе Ш рг1 тегИка1пот ^аЉпји па ра1иће еа теггегЈта, гћо§ 6е§а ее ићаспо §а(1апје 1 уо(И оћјбпо Гиеазпт (КиеабкЈт) ггшта, гаШ гибепја ра1иће 1-гагагапја зуева 51о зе па1аг1 па пјепој ротгб1П1 (1ака агШепја, 1јшИ, ка1агке, (Итијас1, геОеИоп), Нејзкта о1гоуп1т §азот1та, Јгагкапје ро2ага 1 I. (1., бјт је без1о то^ибе рптогаИ ћгоћ, ћа зе гаизШуј Ш и пајжапји гики <1а изроп зуоје кгеШпје Рп оуоте зе §а(1а за ира1јаС1та ћег изрогауапја Оа ћ1 зе ггпа газргзкауа1а и тотеп1и ићага, а пе и тагОићи, ■роз1е пкобећгапја. Ргапсизка агШепја јтајоб ггпа, која ИејзШији као т 1 п е (ггпа Р ј Оћјбпа ггпа за о&таћтт §1атот, рп иЉги и тоИи, рп шаћт ра(1п1т и§1от1та, пкобеИгаји. Ргапсизка ггпа Р Јтаји р1озпа1и §1ати, 1 г ћ о д 1о§а р г 1 ић а г и и тоЛи, пе г 1 к о б е И г а ј и 1 а е ј з( . ј ш 1И као т ј п е па роћуО(1п1 Иео ћгоИа. 2а угете 1е1епја п тагћцћи, опа јтаји п а з 1 а т 1 ј е пи 021та1пи §1ати зато гаШ зат1ас1ј1Уапја о!рога тагћића. Рп оЛаги и тос1и о21та1п1 (1ео § 1 а т е оЈраћа. Сез1о је ри!а гибесе (1ејз1то ггпа рп ро1о2епот ^аЗапји за Шротша бак 1 па т а ћ т (1а1јтата зиибе з1аћо, т а (1а ггпа шаји (1ото1јпи 21уи зИи. Ото зе Иебата (1ећт1бпо гћој; козте ћока ћгоћа (озоћћо рп §а(1апји па рге(1пј1 ћео — к1јип ћгоИа), ћећтјбпо гћо§ козо^а ро1огаја ћока ћгоћа, оИпозпо ргатса §а(1апја (зћка 2 ((1) з1гећса V), каИа је и§ао зизге!а 0 зитјбе тећк1. 1)ак1е, ЈгтеЛи ге1аитпо таћћ (1а1јта, па корта 1оротзка ггпа, гћо§ ,је(1пШ Ш скијрћ иггока 12еиће зтоје гибесе <1ејз1то рН ро1оГепот ЈаДапји па тегћкаШе сИјете, 1 опјћ тећкШ (1а1|ша, па кој1та зи ра(1п1 и§1от1 1оротзкШ ггпа Ноз1а тећк1 га Ноћго гибесе НејзЈуо па ћопгоп1а1пе сЦјете, а које зи (Ца1јте) тесе, пе§о Цоте! ћаиШбкШ 1 теггегзкШ ггпа, розШје <1а1јте; 0(1 6 оо 15 кИот., па којппа ро1огепо ЈаЛапје оћа1зкШ 1орота, пе Цаје 2аиото1јатајибе гегићаШ 1 и отоше т 1егта1и и р о т О б IоР о т ш а <1о 1 а г е о ћ а 1 зке ћ а и ћ 1се 1 т е г г е Ш теНКЈ*8 к а Н ћ г а , којј даЉји за тећкјт е1етас1оп1т и§1от1т а (Ибе оа 45 ) 1 кос! којјћ је јабјпа Нејз1та рп §а(1ап и па ра1ићетпо§о кеба 1 пе гатјз! о(1 ргатса кге1апја сНја, I. ј. 0(1 и§1а зизге!а 0, �24 АгШепвк! 01абП1к и вирго1 ро1о2епош §а(1апји па 1)окоуе за 1оро\ета- N0 о(1 о\гоеа ргауоа иуек гаујб! \'егоуа1поз1 ро?а(1апја гћо§ рготепе оћНка , роуг^пе сИја. , 5. УЕКОУАТТОЗТ РОСАВАША- — Рп Ја1о т ро1о зге(1пје§ ро®о1ка оЈпозпо згеШЛа сИ.ја гаујдј хзка за јеЈпе з(гапе оЈ Штепгјја 1 оћНка сНја, Нак1е 1 0(1 доге ротепи1ое ро1огаја сНја оНпозпо ргауса даНапја, а за Нгиде з(гапе оН 1абпозИ огиНа, I. ј. оН уеИСте уегоуаШЈћ зкге!апја: ро ујзјпх Вв ј ро бтш Вш рп ро1о2епот ваНапји — ро На1ј 1п1 Вд ј ро ппј Вш рп уегћка1пот 1 ићаспот §аНапји. Ро§1о је ргоз1ог1ја газШгапја (еИрзе) згагтегпа рго1гуоНи оујћ зкге!апја (ВвХ Вш- — рп ро1огепот, — 1 Вд X Вш рп уегНка1пот §аНапји), 1о је јазпо На зе уегоуа1поз1 ро§аНапја па1а21 и оћгаШој згагтегпозИ за оу1ш рго12УоН1та (5—=— Вв Вш ј 0 _ -), к ј. опа је и 1оћко уеса. и коћко зи оу1 ргоЈгуоН! тапјј. Вд Вш ВаН! оћјабпјеша рггов из!оуа — ићсаја ргауса §аНапја, оНпозпо ро1о2аја сНја — и гт јт о као рптег ок1орпјаси, која 1та Нигјпи 176 т ., §1г\пи 28 т 1 оразпи у1зти ћока паН уоН е п о т П п 1 Ј о т ћгоНа око 7 т . Ра!ића зе ОУО§а ћгоНа т о 2е зта!гаН као ргауои2аоп1к бтпе 20 т . 1 Нигте 200 т . (зНка 2-а) 1 с)); а ћок 7 т . У18те 1 200 т . Ни^пе, Ш 7 т . X 20 т . бтпе, и гауЈзпозН оН ргауса 8&Напја: иргаупо оуоте ргауси (7 X 200; (Н)) Ш игНиГ пје§а (7 X 20; (ћ)). 81геНсе па зНс1 рокагији ргауас јЈаПапја. ГгтеНи огШ кгајпИх ро1о2аја, сНј т о 2е 1таН 1 гагпе Нги§е, козе ро1огаје (з1геПса V). 1г зНке зе у!Н1, На тогзк1 сПјеу1 то§и На јтаји Но 10 ри1а таији Ш уеНи роугЛпи га р о 1о 2 епо §аНапје (7 X 200 = 1400 1 7 X 20 = 140; (ћ) 1 (Н)), и 2аУ13позН оН ро1оГаја <у1ја оНпозпо ргауса пјесоуо" кге(аћја а га и ћ а с по 1 V е г 1 1 к а 1 по §аНапје роугбта (20 X 200 = 4000) оз1аје иуек § о ( о у о з 1а 1па, тепја зе зато оћПк сПја и оНпози па ргауас ваНапја. Као §1о оћНк 1 Штепгјје тогзк!ћ сПјеуа 2ау1зе оН ро1о2аја сПја, 1ако 1з1о 1 уегоуа(поз( ро§аНапја 2аУ131 оН ро1о2аја сПја оНпозпо ргауса НоНбпЈћ уегоуа1пЈћ зкге(апја (Вв, Вш ј В )• \гегота1поз1 рораПапја 13(02 сПја и ро1оГаји а (зНка 2) I за 1ороујгиа 1 за теггегша је тпо@о уеба, пе^о И каН је 1ај сПј и ро1о2аји с, јег је иујек Вд !> Вш. 1з1о је 1 коН сПја ћ 1 Н, рп баНапји за 1орот1та. �К а с т ј ^аОапја ођа1бке агШепје 25 Ри ро1огепот 1 ићаспот ваЗапји за 1ороу1та 1 ћаић1сата (ка<1а зи е1еуасшш и§1оу1 тапј1 оЛ 45°), као 81о је рогпа1о, 1а6пов! зе пергек1с1по зтапјије за роуебапјет 4а1]1па. Рп уегИка1пот еа<!апји за теггег1та 1ћаиМсата (е1еу. ц§1оу1 уес1 о4 45°), за роуесапјет <1а1јта роуебауа зе зато газ1игапје ро <1а1јт1 (Вд), а газ1игапје ро ргауси (Вш), оћга1по — е г а г т е г п о з е з т а п . ј и ј е , 1е зе зтапјије оћ1био 1 ргоз1опја (ећрза) газШгапја (Вд X Вш), 1г бе^а 121аг1 <1а зе 1 ргес1гпоз1 1 уегоуаШоса ро§а<1апја пергек1<1по роуесауаји за роуесапјет <1а1ј1па. Оуо зе VI<И 12 ро<1а1ака з1е<1есе 1аћИсе А. игеНћ 12 1аћИса §а<1апја ИоНбшћ огиЛа га гагпе с!а1ј1пе рг< јеИпот 1з1о т (пајуесет) рипјепји, (апотаНја, која зе У1<И зато га 42 с /т ћаићтц па Иа1ј1п1 9'3 кИот-, рго121аг1 уегоуаћт гћод пе1аспозИ 1аћНсе §а<!апја). Т а ћ Н с а А. 38,1 ст. ћаићјса ! 7 Оги<1а| 42 ст. ћаиМеа Оа1јт Вд Вш ВдХВш 1 /V Ва1јт Вд Вш ВдХВш к1т. т . т. бк. т.зк. Ит. т. т. т 2 7,4 26 12 312 81 485 9,3 ! 80 15 450 12 31 12 310 73 466 12 , 39 13 507 234 60 425 114,6 45 11 495 15 39 е 30,5 ст. теггеге М. 16 7,4 9,5 12 21 26 33 П 8_ 5 231 202 165 73 70 60 V бк т. бк. 79 370 74 358 62 333 10,4 ст ћаиМса 338 329 307 6,0 7,1 9,5 45 56 63 30 23 12 1450 66 1288 63 756 51 300 290 262 М1<И зе <1ак1е, За је и зт1з1и ргетгпозИ уегИка1по «а(1апје ®а ћаић1сата 1 теггепта оћћ/по Нт копзтје, С1т је <1а1јша ^еса, §1о зе б е з 1 о г а ћ о г а у 1 ј а . Оуо зе роуесапје 1абпозИ за рогебапјет <1а1]1пе јгагта и §1аупоте оИроуагајибћп зтапјјуапјет угешепа I 1е1епја ггпа (1з1а 1аћНса А). Угете зе зтапјије гћо§ 1о§а, 81о је га роуебапје ИаЦјпа ро1гећпо зтапј1уапје •е1еуас(јошћ исјога (о<1 70° <1о 45°) РП сети зе зтапјије 1 <1и2та ри!апје. Рг1 оуоте кгајпе ћггше V тепјаји зе з1аћо, као 1 гибебе <1ејз1уо па ра1ићи. �26 АгШепвИ 01а81ик 6 УЕВДТКАГЖ) ОАВАШЕ ^А ^РОККЕТ^Е С1Е.ЈЕАЕ. —. Угетепа 1 1е1епја ггпа кос! ћаиЈиса 1 теггега ви 1ако уеНка 1 јтаји 1ако уе11к! иНсај па 1абпое1 §аЉпЈа па рокгеШе сИјеуе, као б!о сето уМе11 Па1је, Оа пек[ аг{[1|егс1 (а т т е З а Нги^ђ ј Ггапсибк!1)) т1б1е, (1а уегИка1по §а5ап)е за ћаишсата 1 т е г г е г ! т а па р о к г е Ше с П ј е у е т о г а На з е 1зк 1јиб1, и а зе опо то2е уг5Ш зато па иаи1гепе НгоНоуе 1 Ио1е. Ако НЈ ^оге ротепи!о тЈбђеп.је НИо ргауЦпо, опс)а П1 јес!па оћа1а пеМ ша1а и паоги2апји П1 ћаи ћ та П1 теггега, јег зе ћго(1от1 1 11о1е то»и изЈЉШ уг1о ге!ко, 1 з а т о 1ас1а 1 1ато, 8Не је обћгаиа оћа1е уеб ип151епа, 1 ујбе п е т а оразпозИ 6а јећпо, ра 1 з1ибајпо роеаЛапје уегИка1по Јгћасепјт ггпот, ро1ор1 сећ ћго(1, кор коб!а тпо^о тјбе оЛ ггпа. (ћГ. рг. заНабпја поуа еп§1езка кго!апса »НооЛ« ко§1а 6,025.000 Гии! зк, I ј. око 1800 тШјопа Шпага.) Ва1 оћга1по, зте Оггауе јта ји и зуојој оћа1зкој агШегШ 1 ћаићјсе 1 теггеге, ротесауаји пј1ћот каћћаг2) 1 т о б , а1ау1јаји 1ћ па аи1отоћЈ)е, ргауе 1ћ рокге1п1та (2е1је2П1бке р1а(Гогте и А тегка) 1 тЈОе и уегИкаШот §аЉпји уећко ргејти сз^ о 1 ргеуа§и оћа1зке агШепје паН т о гзк о т, која ћј 2е1је1а с1а 1т а па зуојјт ћгобоујта ћаићте 1 теггеге, аИ пе т о к е На 1ћ 1т а гћо§ та!е јабте ра1иће, која п1је и з1аији На ЈгНгк! уећки уегНка1пи котропеп1и ргШзка §азоуа рп ора!епји роН уећк1т еШуасЈјошт и§1от1та, 1 гђо§ 1ји1јапја ћго(1а које ћ 1 шбШо зуаки 1абпоз1. Могзка агШегра токе 1ако Иа роп1§П оГкгЈуепе (ороузке ћа1епје па оћаН, каћ 1ороу1 ћгоНоуа јта ји уеб1 Ноте! пе§о оћа1зк[, аћ теггегзке НаГегре то§и 1 тогаји ћШ ро!рипо закптепе, 1ако, На ип1б!епје отШ ћег тегНкаЈпод §а(1апја, п1је тоЈшбе. 1Ј агШепјзкој ћогћј 1гте(1и оћа1е 1 Г1о1е, т егге п рге(1з1ат1|аји роз1еНпји па(1и. Кеип1б1еп1 теггегј тг1о о!екатаји НеГепШтпе 1 изребпе орегасце Г1о1е: ћезап(, и1аг и хаћт, рго1аг Ш ГогзЈгапје 11(1. 1г роНа1ака и Гаћћс1 В тЈШ зе: 1. У е г о т а Г п о з ! р о § а ( 1 а п ј а р а 1 и ћ е рг1 т е г И к а 1 п о т §а ( 1а пј и па Н а 1 ј 1 п а т а 9 к П о т . 1 у е б 1 т , б е з 1 о 1 е т п о § о т еба, п е § о у е г о т а 1 п о з 1 р о ^ а Д а п ј а ћ о к а рг1 р о 1 о 2 е п о т §а ( 1апј и Г о р о у ј т а , 1 ц к о Н к о ј е уеса а а1ј 1па и 1 о П к о ј е 1 о т о р г е 1 т и б з 1 у о ћ а и ћ ј с а 1 т е г г е г а т ебе . к1гпп„\ч?'п “Г Рг- уС.АгННепе ћапз 1а(1е1епсе ћез сб1ез“, раг „Раи1“, гепки, ^е,ка?е: ”и8|е<1 ^ћке 81гшо8« теггегбкШ ри!апја 1 сс пегспег ћ е г^ћ Р ?),аа ^ !зе6?ћгоа н2Гп?’ ? Је- Р°1геђпо и кге1апји ро^осН. *га2Ш („оп пе с1оИ раб теп' ћаићјса 1 теггега роуееауа бе бас! и 1б4ој теп, као 1 каШзп *ороуа (у!«е ос1 500 тт; — У1сИ рптесШи па б1г. 18.) �^асјп ј &а(јапда оћаЈзке агШегце ТаћНса Тороуј ро1о- Оа1ј1пе гај сЛја кПот. 24 с т 28 с т 10,4 с УегоуаШ. ро^аП. ЗИка 6,4 69”/о 50«/, 21”/, 2 9,5 0 К, А бИка 2 4”/, 4”/„ 0,7(х)% а 6,4 69”/. 50”/, 21”/„ 9,4 30”/. 15% 5”/„ 35”/„ 49”/. 48”/, 21% 14,6 7°'п 6% 1,5«”'. 2 ^ ' Ру созЧо 1п. Ц 0. 2е / 3070 1920 ^2 1275 К, 36 II а Шс 1120 909(х> 17(Х) 60”/, 57% 30«/, 41% 64”/. 78% 6,4 18”/, Ив. с 1 9,5 „ Ч"', 9,9- 1960 14,6 Уегоуатоб! ро&аОапја 6,4 9,5 .31”/, 6,2»/. 6,4 В. Ро1о- Ба1ј1- Наић1се Мег2. Наић. гај пе сПја кПот. 42ст| 38,1 с 30,5 с 10,4 с 14,6 14,6 и?. сШП' 30*/о 13"/, 27 19% 27% 11”/. 18”/. 20% 14,4 11,5"/, И"/. ?--8т*а) 28 — 15% 8% - 1п. те!г. 6,4 3316 3946 1665 81 9,5 5250 8145 1583 46 14,6 3610 5370 959 х (х) Ка с1а1д1п1 12,2 кПотеШга. 2. К и б е б е Н ћ ј з Ј у о п а р а 1 и ђ и (уегНкаШакотропеп1а) па зујт Н а1јтата, У1б1т 0(1 6 к11от., коН ћаиђјса 1 теггега, ј е т п о § о у е б е , п е ^ о 1 з 1 о ц е ј з Н о 1 о р о у а п а ћ о к ћгоПа, игЈтајис '1 и оћг1г, Па је га ргоћјјапје рапсега ра1иће, с!ећ1Цпе 12 ст., ро!гећпа 2дуа зПа око 1000 1п. т ., а га ргоћцапје ок1о* ра па ћоки ћгоПа, Нећ1јте 30 ст., око 4000 1п. т - Моге зе геб1, с!а т егге п 1 ћаиШсе пауеПепЈћ каћћага (10,4 ст. ћаићЈса, пауеПепа је б ато га(И бгаупепја за 1орот 1з1о? каНћга) јтаји о^готпи паНтос паП 1ороуЈта 0(1§0УагајибЈћ каћћага. Ш га1об! Ш1 п е т а т о 1аћНса §аПап|а га 1ороуе 1б1о§ каПћга, ко§а зи рошепи!е ћаићјсе 1 теггеп. ,1г оуШ зе роНа1ака У1(Н: 1. Па §аПапје за ћаић!сата 1 теггепта па рокгеШе сНјеУе шобе Па ћиНе 1зк1јисепо, по шкако пе гћо§ та1е 1аСпобИ (газ!игапја) 1 та1о§ гибе6е§ (1е]‘б1уа, 1 2. Па уеНки и1о?и 1§гаји роуебапје каНћга 1 робе!пе ћг21пе оћаНкЈН огшЈа и орб!е �28 АгШепвМ 01а8шк 3. Љјтеба уег<т1поз1 ро§а4ап.ја, (1ок>На зе ргј ааЉпјц 1 о р о т 1 т а па р а 1 и ћ е ђ г о Н о у а , ко]1 зе кгеби ц ргатсц к а Д а п ј а (с!1ј а в1. 2) 1 1о па зтип <1а1|тата оЗ пајтапјШ а„ пајтебЈћ, 51о је озоћНо та2по рп ћотћагНоуапЈи 1 агШеггзкој Уегоуа1поз1 ро§а<Јапја ра1иће (сПј а з1. 2) је: 1. 2а 24 ст. 1ор: о<1 76 6о 10О°/о па <1а1јт1 о<1 14,6 4„ 6.4 кНот. 2. 2а 28 ст. 1ор: о<1 60 <1о 100% па <1аШп1 об 14,6 4„ 6.4 кПот. 3. 2а 10,4 ст- 1ор: об 29 6о 89% па <1а1јјп< о<1 14,6 <Ј0 6.4 кНот. „ 1з1о га ћаиШсе 1 теггеге: 1. 2а 42 ст. ћаиШсе:о<1 35 <1о 41°/0 2. 2а 38,1 ст- „ „ 48. „ 66"/0 3. 2а 30,5 ст. теггеге:„ 48 ,, 78% га 1з1е <1а1јте 4. 2а 10,4 ст. ћаићјсе:„ 21 „ ЗО70 АП и зт1з!и гибепја ћгоба је6п1т ро§о(кот па ракћи, ото зе ргеЈшибзЈто 1ороуа па<1 ћаићшата 1 теггегјта ропЈбЈауа, јег па р^уј-т 6 а 1 ј 1 п а т а зи рабш в д к т 1оротзк1ћ ггпа таИ (пе тјбе о<1 32°), гћо§ бева зи 1 зиуШе та!е уегћкаШе котропеп1е ру з1и2т , као 31о зе тј31 1г з1е<1ес1ћ ро<За1ака: "28 БаПте: . тегНкаШпт 2а 24 с т - 4*1оР: уегика1пот -ј ( 2а 28 ст. 1ор. ргатси 21та зПа ро ( „ . , 6 ,4 -7 ,4 -9 ,5 12,3 —14,6 кПот. „. 36 5 2 -1 0 4 -3 9 6 1п. т!г. 62—88—137—345—396 ј Такуа агпа пе то§и 6а ргоћгји раШћи, ако зе пе газргзпи и тотепШ ићага, јег обтаћ роз!е ибага гјкобеИгаји, т а <1а је епег§1ја отјћ ггпа ко<1 из1а сет! 7100 1 6400 1п. т . 4. УегоуаШоз! ро§а<1апја ра1иће Шротзкјт г г т т а па Јзћ ИаШпата, аћ ка<1а зе сћј кгебе иргатпо па ргатас §а<1апја (сћј с) тпо§о је тапја (4 4о 7 ри1а), пе^о опа, која је рокага1а и 1абс1 3. 1 та1о зе гагћкије об сШПбтћ робаШка га ћаићјсе 1 теггеге, Сез1о и ргПо§ 0Т1ћ розШсШјШ (теггега). 2а 24 ст. 1ор: о<1 11 <1о 26%; 2а 28 с т. о<1 12—26% 1 га 10,4 ст. об 6 6о 15%. 1з1о 1 га ћаићјсе 1 теггеге: 2а 42 ст. ћаић.: об 11,5 с1о 18%; 2а 381 с т. ос! 14 Зо20% 2а 30 5 сш. тегг.: об 15 <1о 27%; 2а 10,4 с т. ћаић. о<1 8 <1о 11% Ооге патебепо рокагије ЈгшеЛи оз!а1ок 1 1о, Иа је ћојш т ћгоаот1т а , и роеШЗи теготаШобе ро§а<1апја р а 1 и ћ е , копз1шје с1а зе кгеси и р г а у п о п а р г а у а с §а( 1апј а, озоћНо рп §а- �НаИш ^ааапја ођакке агШегЦе 2» . п;а 8а ћапМсата 1 теггепта. 81о зе рак «бе р о 1 о 2 е п о е а Лапја еа Гороуша па ћокоуе ћгобоуа, копзпјје М га пјШ ћ1о аа ве кгеби и р г а у с и в а Д а п ј а . ® 5. №јга<1. рг1 уег11ка1пот §а<1апји, ггпа која ра<1аји и то<1и, тка<1 пе пкобеИгаји, <1ак1е, <1а ћ1 1з1а <1ејз1У0Уа1а као т 1 п е опа то8е 'та11 оћ1бпи Гогти (сИт4гооКта1пи) 1 опаа пе гаћ1е„а]и 1ако з1огепи копз1гикс1]и као 1ороузка (гапсизка ггпа Р за пав1ат1јеп1т о21та1шт ае1от. Ма1а робеШа ћгг1па 1 таН ргШзак вазоуа и «1и§1 сеУ1 теггега, о1акбауаји 1гга<1и оујћ ггпа - т1 па . 7. СИАУЕЕ МАЖ УЕКТЖАШОа ОАВАША — .јези: 1. теНка тгетепа 1е1епја ггпа; 2 . тапја ћггта §а<1апја 1 3. пеорћо<1по ро1гећпа рготеие рипјепја га угете §а<Јапја. 5у1 §оге пауе<1ет ироге<1п1 ро<1а1с1 Г ЈгуосН, оНпозпо ро1оЈепо§ 1 тегИка1по§ §а<1апја, ргатПпх зи зато и 1оте з1ибаји, ако згеНпја р и 1 а п ј а рго1агН кг о г згесИЈГе сПја, табе ом јтаји иор§1е зато ге1аИтпи тгеНпоз! 1 г§о<1п1 зи га згатпепје озоШпа ро1огепоЈ 1 тегика1по§ §аЛапја. Арзо1и1па ијјћота угеНпоз! и пто§от гау1з1 о<1 1о§а, јеН сНј рокге1ап Ш перотјбап. Рокге1п1 зе сНјеу1 кгеси 1 га угете 1е1епја ггпа. Бато је ро зећ1 гагит1ј1уо, На 11о је оуо тгете уесе, Ит је тесе 1 о<1з1о.јап]е, које тоге <1а ргоНје ћго<1 га 1з1о тгете, а И т је 1 тегота1п1ја теса рготепа ргатса (кигза) 1 ћггте кге!апја, 1 ј. уеса је 1 рготепа Ић ро<1а1ака, па озпоти ко.јШ зе јггабипатаји 1 ров1ат1јаји е1етепИ га пјбапјепје 1 §аЛапје, 1 па озпоти којШ је ора1јеп те!ак Ш р1о(ип. РготепШ из1оте 1е1епја уес 1гћасепо§ ггпа, пре то^ибе; аП сНј зе то2е з1оћо<1по иИапјаИ о<1 ргатса, р<1е тога На 1ег1 1аска зизге!а раНајисЈћ гта 1 сПја, 1 §ге§ка и ототе з1а§апји тез!а сНја 1 ггпа, тоге <1а ћи<1е И т тапја, и коПко зи тапјј: за јећпе з!гапе тгете 1е1епја ггпа 1 ћггта 1 окгеШоз! сИја, а з <1ги§е з!гапе и коНко је ћо1р пасјп §а<!апја. Угете 1е1епја ћаићЈбкЈћ 1 теггегзкјћ ггпа га јеНпи 1 з 1 и <1а1ј1пи, тпо^о (2 —5 ри!а) је тебе, пе§о 1оротзкШ. N. рг. га На1јти 7,5 кЦот. ко<1 ћаић- 1 тегг. о<1 60 <1о 80 зк., а ко<1 1ороуа; о<1 13,5 Цо 19 зк. 1Јз1е<1 отора јазпо је На 1аспоз1 §а<1апја за теггепта токе <1а ћи<1етпо»о тапја, пе§о за 1орот1та. АИ рптесије зе: 1. опа 1рак пгје пи1а; 2. б!о је теса Ца1ј1па, и 1оИко је гагПка ЈгтеЈи ЦоИспЈћ тгетепа тапја. Ка <1а1јГп1 око 15 кПот. угете је га ћаић. 1 тегг. о<1 50 Цо 60 зк., а га 1ороте о<1 35 <1о 50 зк., I. ј. зато Је га 11/,— 1</о ри1а тапје- 11аић1се 1 теггег1 пе то§и <1а §а<1аји ос На1|1пе. АИ тгете 1е1епја 1ороУзк1ћ ггпа па <1а1ј1пе 20 <1о 30 1 ујбе кИот. ћ:со ргЈћПбпо 40—60—100 зк. (381 т /т ., 2гпо 900 к§г., робеШа ћггта 800 т . зк., ЦаЦта 27 кПот.) 1 Т1бе. �30 АгШеНбк! Шавшк Вак1е п а п а ј у е с Н т <1 а 1 ј ј п а т а у г е т е ) е 1е ■ 1 о р о У б к 1 ћ г г п а ћ ј у а уе<5е. п е ^ о т е г г е г а к ј ћ па н)а 1ј 1п 1 15 к П о т Рп оуоте, 1абпоа1 1 уегоуа1поз1 роеаЉ0 -' ргуШ па ОУЈт уећкћп ћа!Ј1п а та Шбе тпо^о т ап ја , пе»0 Л теггега 1 ћаићјса па пјјћоујт кгајпјт ћаЏЈпата, ра јрак пјко °° оћизШје оћ §а<1апја па Јб1е р1оуе<5е сћјеуе еа (ороујта па 0УЈ! ћаЏјпата. Сак паргоИу: т 1. и ћићисе, ћоје\ч <5е ве ЈгтеЛи По1а робЈпјаИ за тпоо уесШ <1а1јша (20—30 к ћ о т ) пе§о <1о заћа, 1 2. за каћћгот роуесауасе зз 1 ћоте! 1ороуа ћо 50 кћот 1 тј§е. 3. Мј зт о рге§1е<1аћ ћаићте 1 теггеге, којј јтаји пајуе<Љ угетепа 1е1епја ггпа. N0 ко<1 зуШ пјје 1ако: п. рг., теггег 24 ст М 98 јт а пајуебе угете Је1епја, зтеда 49 век. (Ја1јјпа 4300 т.ј 1 40 зк. (6500). Меггеп 21 с т М 80 — зуе§а 40 вк. (7300): теггеп М 73 — 42 'зк. (5125). Тороуј, рак тапјед каћћга, педо §оге пауебеш, јтаји §о1оуо јз!а угетепа 1е1еша ггпа п. рг.: 20,3 с т М 88 (атепкапзкј 1ор) јт а — 37 зк. (1Д0ОО ш.); 19 ст . Б/42 (Аиз1г.) 1та 36 зк. (13 000 јћ.); 15 с т Б/40 — 50 зк/ (15000) 1 I. <1. Јећ <1ејз1то оујћ 1ороуа па р1оуесе сћјете 1з1о 1зк1јибепо ? 4. Љјгаћ ргоИтауцопзка агШепја ?а<1а па 1е1ебе аегор1апе, којша је ћггша 3*-5 ри1а уеса, г коЈ1 зе т ћађта 1 ргауса шепјаји јоб 1 V1з I п и, 2ћ0Ј бе§а ,је уеготаШоз! ро^аћапја аегор1апа ва ро1јзк1т 1оротЈта п. рг. тподо тапја, пе§о ргг §а<1апји за теггеп та па рокге!пе тогзке сћјете. ТЈ <1а1јет гагта1гапји т ј бето зе јо5 тга!Ш отоше рНапји, јег, б!о је ваћа ос1§1еЗпо, опо зе ПСе тШе па&па §а<1апја, пе§о 1абпозИ 1 т об 1 теггега и зт1з1и газ1игапја. Б г и д а т а п а — тапја ћггша даЗапја, гћо§ пето§ибпозИ рипјепја рп тећкој е1етасјј1, зшапјије зе: роћоћЗапјет копв1гиксјје, коћ потјћ ћаићјса 1 теггега, 1 ротебапјет ћгоја огића — ко<1 з!апћ. Вггјпа заЈапја јећпо§ з1агој? теггега је 2 тЈшИа га 1 те!ак, а ћг21па §а<1апја 12 20 1зПћ теггега то2е За ћиЈе 10 те1ака га 1 т ти 1 Тгеса шапа — ргошепа рипјепја пе 1§га тећки и1о§и: рипјепја зе пе тепјаји без!о, ка <1 зе пјјћот јгћог тгб1 ргеша отот ргоз!от ргатИи: 1гећа ЈгаћгаП 51о те<5е р и п ј е п ј е , к а ћ зе с П ј и ћ а 1 ј а т а ; § Iо т а п ј е , к а ћ з е о,п р г 1ћ П 2 а та , ј и к о ј е т З а 1ј 1 п а с П ј а 2 а и 2 1 т а з г е < 1п ј е т е з 1 о, каа зе ота 6 а 1Ј1па та1о теп ја (сИј зе кгебе рага1е!по ргатси Ггоп1а ћа 1ег!је). Лајгаб, ћаићјсе 1 теггегј пе §а<1аји тегПка1по 5гарпе1от; а (етрјгапје 1оротзкЈћ 5гарпе1а 1 ргошепа отова 1етриапја рп зтакот р1о1ипи, зте!аји тпо§о тјбе (рипјепје огиЈа ггпот, шје �№61111 вабапја оћа1зке агШепје 31 0. тцсе <1ок П1је 12Угбепо 1ешр1гапје) 1 оЛигЈшајц У1§е угетепа, го о рготепа рипјепја, која зе то2е УгбШ казтје, роз1е рипјеф огиЛа ггпот. 8. ОРбТ1 ТЕ0К18К1 МЕТОБ САВАША. - Као §1о је рога1о орбИ 1еог1зк1 те!о(1 §аДапја за т а как\чт огиШта иа р е р о к г е 1 п 1 сИј, 5аз1о.Ј1 зе и з1ес1ес1т: 1г1)ас1 зе једап те1ак. Ако је оп роДђабеп (ргећабеп), ош!а ее роуебауа (зтапјије) е1еуас1ја, згагтето је<1по.ј у е г о у а ! п 0 ј » г е б С 1 г п а 6 1 п а т е г е п ј а (1а 1ј 1 па, јег зћодпо 1еопј1 уеготаШоба (гакопи газ1игапја) рп оготе и р о 1 о у 1 п1 з1исај е у а з1е<1е61 те1ак тога (1а ћи(1е ргећасеп (роЈћабеп). Касг1ајто зка1и газ1игапја за 8 г ро (1а1ј1п1 (зПка 3) 51уагпа с!а1ј1па тога с1а ћиЗе ЈгтеЛи А 1 В; пајгегоуа1тј1 пјегт ро1огај оЛдоуага 1а6с1 0, §(1е тога с!а зе па1аг1 сИј Ц (4оЦбпа је е1еуасца ћ). Ако 1)1 зт о ЈоћШ ро(1ћасеп1 те1ак (— ). 2паб1, За је ггпо ра1о 12те(1и 1абака А 1 Ц, §<1е зе па1аге 56% тегешћ <1а1ј1паРоуебајто е1еуатаји га јеДап г. 8ка1а газ1игапја 0(1§огагајис1ћ <1а111па, ћЈбе за(1 1гте(1и А1 1 В1. Табка 0 0(1§0Уага иајуебој ро4ћабепој (1а1цв1 рп е1еуас1ј1 ћ + г. баба ро<1ћабеп1 те1сћ то§и ћа зе гагтез1е зато ЈгтеЛи А1 1 Ц. §(1е зе па1аге заба зато ‘25% тегепШ (1а1јта. Оа1је, 12те(1и 1абака 0 1 О1, §с1е зе па1аг1 јз1о 25°/0 тегеп1ћ <1а1јша, то§и ћШ зато ргећабеп1 теЦц. БаИе, уегоуа!иоз1 иоћпапја (1ги§о§ росШабепог те1ка, Ша ри1а је тапја, 1. ј. и ро1оу1п1 (50%) з1исајеуа рг1 е1етасјјј ћ + г Ооћцато тес ргећасеп! те!ак ЦгтеЗи Ц 1 ОД СТ з1ибаји За зе ћоћце ро.поуа роИћабеп те(ак, з1е(1еб1 те(ак зе ора1јије за е1етасЈјот ротесаиот јоб га јеЗап г (е1етасца ћ + 2 г) I 1ас1а теб и 82 з1ибајета о(1 100, тога (1а зе Ооћце ргоИтт гпак + , ако ]'е ћјо —, 1 оћга(по. Ротебајто е1етасци јо§ га г. 8ка1а газ(игапја А„ ВИ ротебата зе га г ипаргеО 1 рос1ћабеп1 те(ак то§е (1а зе <1оћце заба зато па ргозћоги Ап Ц, кој1 осЦотага 9%, а ргећасепј то2е <1а ћиОе ЈгтеЗи Ц 1 0П, §0е зе па1аг1 41% тегешћ ОаШпа; 44 з1исај о4 50 бјт 82%, I. ј рп е1етасц1 ћ + 2 г тогешо обеМтаИ, <1а и 82 зШбаја Иоћјјето зј^игпо ргећабеп1 те(ак. Ако ћ1 гт ротебаћ е1етасци за 4 г, оп(1а пе ћ1 то§Ц (1оћШ пћ Јебап робћабепћ 8т1 ћ1 те(с1 ћШ ргећасеп1. 1)та зиргоћпа гпака (+) Цаји (акогтапи >гак1ји«. Ргта гак1ја је оШбпо »Мгока гак1ја« (Мга оЛ 4 Ви). 1)а1је 5е §1гока гак1ја зибата ро1от!јепјет, (1ок зе пе (1оћце »изка гакЦа« (4 Ш 2 Вд). Оп4а зе оћиз!ат1ја ро1от1јепје 1 тг§1 зе рго^егауапје егапјса изке гак1је (2—3 т е 1ка је4по§ гпака па зтакој огап!с1) 1 пајга<1 роб1пје зе (ибепје сИја (Ш ргоз(ога јгтеби §га- �32 АгШепвк! 01а.чпјк пЈса изкв гакЦе) р1о1ип1т а аа е1еуасЈјот, која о<1§оуага 8гесЛп1 ивке гак1је, Ш јеЈпој 0(1 ^гапЈса, и ааујапози ос! угз!е ггт (§гапа1а Ш Згарпе1), згојб1уа сИја (о!уогеп, гаШогеп.. .) ј (Јги 1Ј 1акој ро1јзкој агШепјЈ, која зе осШкије рокгеШоббц ј пета 1аку1ћ с!а1јотега, као оћа1зка, (1а1јт е зе т еге оћјбпо 04 ока. Рп оуоте уегога1па §гебка г т е г е п ј а с!а 1ј ј п а је јеДп а к а о к о 10% о (1 ( Ј о Иб пе <1а 1 ј ј п е, о Ј п о з п о к г е с е зе ос1 8 Вд с!о 10 Вд. 2а1о зе оуо ос!з1ојапје 1 ргјта и ро1јвкој агШепј1 као ргоз!ог ЈгтеОи §гап1са бкоке гак1је. Табпоз! је оћа1зк1ћ огш!а шпо§о уеба оО ро1јзк1ћ. Табпоз! оћа1зкШ <1а1јотега око Оезе! ри!а уеба (уегоуаШа §ге§ка г тегепја <1а1јша око 1°/о)| га(о је и оћа1зкој агШепјј (као 1 рГ( тегепји <1а1ј1па 1асп1т (1а1јо т е п т а иор§1е), рп §а<1апји па перокге1ап сИј ројеШтт ггпниа, § 1 г о к а г а к 1 ј а ј е ћ п а к а о ћ 1 бпој из ко ј , I. ј. % К = 4 Вд. Бак1е ргуа 1 пај§1ауп1ја гагћка ЈгтеЛи пабјпа еас!апја ро1јзке 1 'оћа1зке аНИепје, заз!ој1 зе и 1оте, с!а и оћа1зкој п е т а § 1г о к 1ћ - г а к 1ја; пе у г §1 з е п 1 р о 1 о у 1 ј е п ј е бј гокј ћ, п Ш р г о у е г а V а п ј е ^ г а п Т т е а и з к ј ћ г а к ! ј а. 1з1о уа21 га §а<1апје па рокгеШе сИјеуе б е т 1о$а, Ј1 оћа1зко.ј агШепр §а( 1 а пј е з е угМ 1. иуек р 1 о 1 и п Ј т а , а пе р о ј е с Н п Ш т е ! с 1 т а ; 2. з г е с И Л е зНк-е р 1о ! и п а и г 1 т а (зе к а о з г е ћ п ј ј ро§о< 1 ак; 3. о<1 з 1 о ј а п ј е згесЈпј ед ро§ос! ка ос! с Н ј а, и г 1т а з е и г а бип 1 з т а 1 га к а о *(1 п е у п а г е 1 а с 1 ја* ( з к г е 1 а п ј е з г е ћ п ј е <1 ро§ос1ка гћо§ перогпаћћ иггока), 1 4. рге робе!ка §а(1апја ргебигЈтаји зе зуе теге га роуебапје 1абпозИ 1 (:аЗапја о р г е с ! е 1е п ј е т 1 р о р г а у 1 ј а п ј е т з V 1 ћ 81 а 1 п 1ћ ^ г е б а к а , гћо§ а1тозГегзкЈћ, ћаћзћбкјћ 1 1оро§гаГзкШ иггока, ба зе Доуебе уеб ргу! р1о!ип и перозгећпи ћћгти сћја. 8у1 оу1 е1етепИ §а(1апја оћа1зке агШепје, ћаг1гап1 зи па паибпјт озпоујта Геогјје $а(1апја; 1 т ј бето Ш оуће ргедЈећаћ зуакј па розе. 9. САВАШЕ РШТ1ЈК1МА. — 0ћа1зка је агШепја патепјепа га ћогћи за рШуебЈт тогзкш сћјеу1т а , коЈ1 зе као 1 раћпе 1абке 1 Габке газргзкауапје ггпа, уебјпот" с!оћго У1(1е. Са1јта зе оргес!е1јије 1абшт баћотепта. 0гш1а зи уг1о ргесјгпа, а те!с 1 ко51а.ји зиујбе зкиро. 1г§1ес1а, ћа ћ 1 рг1 оујт из1оу1т а , пајкопзшје ћПо, §ас!аЦ за ројеШшт те!с1та; аН 1еопја уегоуашозћ јјоуоп ЉикбПе. РогпаГо је, с!а зе пајуеба уегоуаШоз! родаЉпја сИја с1оћћа иуек, каћ зе згес!пј1 родоћак з1а2е за згеШпот сИја. Кека је сИј перокгеШп. 1 г ћ а с 1 т о ј е ћ а п т е ! а к . бгеЦпј! ро§обак, сИј 1 раћпа Габка, ћоћго зе уШе, аћ зће је згес!пј1 ројгоћак, I. ј- бНе је 1абка, кгог који рго1аг1 згећпја ри!апја? �Мабјпј еа<1апја оћа!вке агШепје 33 Ак0 је ргу! те1ак ргећабеп (+), је И 1о иггок, Иа бгеат! ппвоаак 1е21 ЈвргеИ сЦ)а, 1 оћга1по, јеИ оп рогасИ сИја, каЦ )е Р т е.ак росШабеп ( - ) ? Здигпо Иа ве пе то2е игсИИ т јеИпо т Цгиво, јег ве 1 пгећзбет 1 роЦћабеп1 то2е ЦоћШ бак 1 и 1оте з1ибаји, каЦ згеЦпи р0о0Цак 1е21 и 5геШп1 сПја, ра 1 1аЦа, каЦ је оп ЈзргеЦ 1 рогаЦ! сПја, као 51о ве 1 Т1Ш па зИс1 4: ргећабеп1 ше1ак к то2е Ца ргЈраЦа 1 еПрз! Ц 1 еНрб1 0' ј О1", ргета 1оте Ца II зе бгеШ51а ОУ1ћ Цуаји еНрза 01 1 Оп па!а/е па оЦб!ојапји 4 Вд III ћН2е »Ц вгеШпе Ц сПја; 1ако 1 роПћабепЈ ше!ак Мп то2е Ца рНраПа 1 еПрзша: Ц, 0 “ 1 0,у, 1 I. Ц. Рге1роз1ат1то иајрото1јтј1 в1ибај: т ! зт о ЦоћШ ргећабепј те!ак (+), аИ вгеЦпјг ро^оЦак 1еГ1 и бгеЦш1 сПја Ц. Рп оуој рге1ров1атс1 (И1ро1ег1), као §1.0 је рогпа1о 12 гакопа о гав1игапји, уеготаШоз! р ргећабепов те!ка, јеЦиака је ‘/2 а јеПпака је 1 уеготаШози ^ роЦћабепоц те1ка, I. ј. р = ч = >/2 а р + Ч ^ 1Оћа ЦоцаНаја: (+ ) 1 (—) шаји јеНпаки уеготаШозк Теогјја уегоуаШобе§оуоп,Цаје : » у е г о т а 1 п о з 1 рге1роз1.атке(М ро1еге), Ца згеПпј1 ро^оЦак 1еГ1 и згеШш сПја, з г а г т е г п а у е г о у а ^ п о з и П о § а Н а ј а (р Ш ^).« Бак1е и пабет з1ибаји, каН је р г= Ч = ‘/г, тегоуаШоз! рге1ро51атке је Гз1а У2, I. ј. рге1роз1атка, Ца бе ^оге ротепШа бгеШб1а з1аГи 1та 151и тегота1поз1, као 1' оћгаШа рге1роз1атка, На зе опј пе рок1араји. Бак1е, ако Ш1 ораПто затојеЦап те1ак 1 ЦоШјето (+) Ш (—)Ш(0), т1 пе бето тоШ кагаП П1§1а оПповпо ро1огаја згеНпје ри1апје. Опа тоГе ћШ ргећабепа 1 роНћабепа, 1 тоГе Ца рго1аг1 кгог сПј. Иак1е, пи пе т о г е т о Ца 1гтг§1то т роргатки, јег тез1о роћо1јЈапја иергатПпо^ роШГаја вгеПпје ри1апје, тоГето ^а ро§огГаИ. Кека п. рг. 1 т а т о ргећабеп1 те1ак (+) и 1абс1 0‘; ако отај те1ак ргјраНа еНрз1 0‘ опЦа је ро1гећпо зтапјШ е1етас1ји 5а 4 Вд. Ако оп рг1раЦа еЦр51 0, пјје роЈгећпо, На бе е1етас1ја рготепи Ако ои рпраЦа еИр51 0’“, опНа је роИећпо втапјШ е1етас1ји га 8 Вд 1 I. Ц. Бак1е јеНап те1ак пе Цаје пјкактов ројта о роШГаји згеНпје ри1апје, 1 т к а к н ћ роНа!ака га рготепи е1етасјје. » Оп е т п а ге1ас1 ја« п е т о Г е На 5е о р г е Н е П п а о з п о т и ј е Цп о § т е I к а. бте 8оге патеЦепо оНпов! зе 1б1о 1 па кгекапје и ргатси еаНапја. 1 г ћ а с 1 т о р 1 о 1 и п о Н 2 гае!ка. МоГето На ш а т о еато з1еНебе к о т ћ т а т је ргећабеп1ћ 1 роНћабеп1ћ те!ака, 1 1о: (1 ); 2. (Ц); 3 ( 1 ) 1 4. (+ ).• • • б Н к а 5. 3 �34 АгШепвк! 01авп1к Која је о(Ј оуШ котШ паија пајуегоуа1пца ? 6<1е 1е21 сетаг гав1игапја, о<1по5по сПја, 1 какуа је <1пеупа ге1ас1ја 1 <1оИ6па р0ргаука ро <1а1рш ? . . . . , .. Р г е 1 р о з 1 а у Ј т о к а о I р г п е , а а в г е а п ц р 0?0. <1ак 1еШ и вге<Ип1 сИ.ја. О реИ е 1 и о у о т в1ибаји уегоуа1поз1 р <3а ве <1оћ<је је<1ап ргећасепј т е !а к јеЛпака УегоуаШоби 0 Ја ве <1оШје јеЛап ро<Изасеп1, 1. ј- р = Ч = 4 ј-Р + ч = 1. Теогета о тпогепји уегоуаШозИ и 1еопј1 уегоуаШобе §оуогј, <1а: »ако ве розта1гаји <1уа <1о§о<1аја пегаујзпа јес!ап о<1 <1ги§08, као (+) 1 (—), оп<1а уегоуаШоба Р, <1а зе <1езе оћа <1о§а<Јаја је<1поугетепо, јез1е јеОпака ргоЈгуоЛи уегоуаШобе роје<ИпЈћ <1о§а<1аја", I. ј.: УегоуаШоба <1а зе сШћгје (_ј_)'Рх = р. р = р 2= У<; ( I ) Р.2 = д . д = ч 2= У4 = р2; ( - ) Рз = Р- Ч .= (+ ) Р4 = Ч- р = р- ч =У<Теогета »гћЈга уегоуаШозЦ« каге: уегота!поз1 Р, <1а се зе <1о§оиШ пек1 и08а<1ај 12 геОа зуШ <1аЦћ газећпЈћ <1о§а<1аја — јесШака је гћ<ги уегоуаШозИ 18Ић«, I. .ј : р = р2 + ч р + р-т + И р ’ + 2 р ч + ч’ = (р + и)!; 1 и пабеф з1ибаји: 1 = ■/* + У< + У< + V* = У< + у, + У< = 1. N8 озпоуи ЈзИћ 1еогета ј т а т о : 1. р’ + = ‘/< + У< = У4; 1о јез! <1а зе с1оћ1је: Ш (1Ј1), Ш (_ ), је уеготаШоба У2. 2. 2р. ч = у2.; 1о јез1 <1а зе <1оћ1је: Ш ( ^ ) , Ш (+ ), је уегоуаШоба У2. 3. р* + ^ = 2р4 = У2; Зак1е: УегоуаШоз! <1о§а<1аја ()Ј1) Ш ( _ ) јеЗпака је уеготаШозИ (Зо^аЗаја ( ^ ) Ш (_ј_), 1ако, <1а је 1 и о уот зШбаји тодибе <1а зе ропотј втЂ, §1о је ћИо ^отогепо гапјје, осШозпо 1 те1ка. Кегића! пре о<1ге<1еп. Ма зИс1 5 а 2 ргећабепа те1ка, то§и <1а ргјраЗаји 1 ећрз1 Ц (<1оћго1) ј О1 (ргећабепП). Ка зИт 5 ћ 2 ро<1ћабепа те1ка то§и рпрабаИ ећрз1 Ц (Зоћго!), Ш ећрз1 0 “ (ро<1ћабет!) Ка зћс< 5 с 2 те1ка то§и рпраЗаЦ ећрз1 Ц (<1оћго!), ећрз1 0, (ргећабет) Ш ећрз1 О11 (росШабепП). Какта је за<1 роргатка га Зпетпи ге1ас1ји? Уегота1поз1 рге1роз1атке (ћ<рокеге), <1а згеЗпја ри1апја рго1аг1 кгог сИј (згагтегпа је тегота1поб1 <1о^а<1аја, а тегота1побе гагшћ <1о(5а<1аја јећпаке зи, <1ак1е, рге1роз1атка, <1а зге<1пја ри- �ИабшЈ еаДапја оћа1бке агШегце 35 1аПја рго1а21 кгог с‘*1ј ка<1 бто 4оћШ 2 јеДпака глака (леоћл}1уа1п1 р1о1ип ( Ј ) Ш (—), 1та јеПпаки уегоуаШоз! 1, као 1 ,[[ас1 вто ДоћШ 2 ргоИупа гпака (Ј1) Ш ( + ) — оћићуа1п1 р1о!ил ШјеЗпа оД оуШ котћтас1ја пе Паје гебепје оуо^ рНапја о(1позпо роргауке е1еуаоце, 1 тев1о да роргаујто ро1огај згеапјев ро8о1ка, тг т о гет о Па еа рокуаг1то јоИ воге. ** 1г1)ас1т о р1о1ип за 3 те1ка. БаП зе боМја Пги^1 гегиНа!: Кабипаји61 као роге игтјто »Мпот ИеиШиа* 3-6ее з1ерепа: (р + ц)3 = Р8 + ЗрЛ[ + Зрд2 + ц3. Ргес1роз1ау1то као 1 гапгје, Па згес1пј1 родоЛак 1е21 и згеШт сПја, опПа је р = Ч = '/2 1 уегоуа1поз1 ПоћШ: 3 ргећабепа ргећабеиа роПћаСеп | роПћаСепа (+ ћгећаСеп I — 1// 8 — ' I ј. Зр’(Ј =* 3/8 ( ~ ) Ш ( + ) , I ј Зрд’ = 3/8 3 роШжСепа ) д3 = ’/8 * » .1/ Г*>*| УегоуаШоз! ПоћШ 3 ргећаСепа Ш 3 роЛћаСепа ( + ) Ш ( - ) је: р3 + д3 = У8 + У8 = V«; Тегоуа1поз1 т а И г а г п е г и а к о у е (6 котћтасца) |е: Зр-ц + Зрц* = 3/8 + 3/8 = % = 3Д. Бак1е Уегоуа1поз1 је ПодаЗаја ЈтаИ гагпе гпакоуе (оћићуа1т р1о1ип) 3 ри1а уеСа (3Д), пево уегоуа!поз1 јтаћ јес1паке 2пакоуе"(иеоћићуа1т р1о1ип— УД Пак1е 1 у е г о у а ! п о з 1 р г е 1 р о з 1 а у к е Па згеШ ро§. 1ег1 и сепк сПја, ј е з 1 е 3 ри1а уе ба, каП т 1 П о ћ ј ј а т о гагпе гпакоуе , пе в о каП т г с ! о ћ 1 ј а т о јеПпаке. Оак1е, каП зе Поћце 3 ргећаСепа ( + ) , оп4а је рокећпо зтапјШ е1еуас1ји, јег је уегоуа!поз1, Па зе згеЗ. ро§. з1а!е за сеп сИја — та1а. КаП зе Поћце 3 роНћаСепа ), оп(1а је оћга1по ро1гећпо роуеСаИ е1еуас1ји, 1 пајгаП: КаП зе Поћгје оћићуа(т р1о1ии (јеПпа 0(1 котћтасца гагпт апакоуа), опПа е1еуас1ја пе 1гећа За зе теија. Оа к 1 е з у а к ј р1о1ии т о г а Па 1 т а п а ј т а п ј е 3 те1ка. 3* �АгШепбкЈ 01а8пјк 36 1 г ћ а с Јш о р1о1ип 0(1 4 ш е1ка. НегиИа! ћјбе јоб га<1оУо1јауаји<51. 8Н6по гапјјеш, иатш о Шпот 4-1о§ б1ерепо: (р + + 4р3ч + б р ^’ + 4рд3 + д4. Кас1а еге. ро". 1е2г и сеп. сПја, ПоћЦегао 7,6 + */и + 7,0 + 7,6 + 7,6 = 1. УегоуаШоз! НоШјепја јеПпакЈћ апакоуа р 4 + д4 = 7б. ! ) © ■ УегоуаШоз! гагтћ котћ1пас1ја гпакоуа (оћићуа1по§ р1о1ипа): 4 р3д + 6ргд! + 4ргЈ3 = % , 1 ј.: Уегота1поз1, 4а згеП. род. 1е6, и сеп. сПја ри оћићуаШот р1о1ипи (гагт гпакоуј) 7 ри1а је у е б а пеј;о рп јебпакјт гпакоуша 1 уеб је с!оз1а ћћзка вЈдигпозИ. Пак1е р1о1ип о б 4 т е 1 к а ј е т п о е о к о г Ј з п Ј ј ј , пе § о о б 3 т е 1 к а . 8ато је ро зећ, гагитЈјЈто, с)а кас! р1о!ип Јгаа тјбе те(ака (5, 6, 8, 10), Пте 6е 1 геги11а( ћШ рото1јшј1, I. ј. ћЈбе теба уеготаШозЦ <Ја згеб. ро§. 1е61 и сеп. сПја, каб зе ћиби сЈоћШ гагп, гпакотћ АИ 1ако је иуШеН, ба рп роуебапји ћгоја те(ака р!о1ипа ргеко 4 ва јебпе з(гапе, тегоуа1поз1 рге1роз1ауке о ргауИп от ро1о2а,и згеП. род., ротебата зе зуе тапје г тапје, а за <Јги§е з(гапе ргакИбпе пегеобе, које зпа1аге ћа(епји за тебЈт ћгојет оги<1а (озоћИо огиба уећкој; каћћга, паб којјта зе иргау1јапје, котапботапје, когек(ига ^абапја, озта1гапје 1 (■ <1. уг1о о1еКауа, гћо§ уеИко§ гагтака ЈгтеЛи огис!а) и 1оћко зе ротебатаји, ба зе ПоћНак пе пакпабјије вићПкот. Тако је га 6 те(ака тегота(по6а 4а зе ПоћЈји јебпакј гпас, јес1пака:р5+ сЈ5= — + - - = ^ шћ гпакота је: 1 — о тегота(поз1 Поћцапја гаг- = - Д 1. ј. зте^а је 7 72ри(ате6а, а пе о 7 ри(а, као 2а 4 те(ка, 1 б(о је те<ћ ћгој те(ака, И т зе ибе зтапјије отај ПоћКак, као §1о зе тјсИ и з1е6е6ој (аћћсп Вгојет, ше(ака (р1о(ип) 3 4 Уегота(поз( ИоћЈјапја гагпЈћ гпакота % 78 КфгПка јгтеби отјћ теготаШозИ - 7а 5 6 8 10 7,5 7,78 7,94 7,99 8 9 8 18 0,5 0,28 0,16 0,05 8_ 8 8 8 Оак1е, пајћоЏе је и оћа1зкој агШегЈЈ! еа(1аИ р1о(ипот ос! 4 те(ка. �ИасШ §а<Јапја оћа!бке агШепје 37 10. 0 №\ДОА КЕћАСНА. — 0<1 зуШ котћ1пасца ро<1ћабеп1ћ ■ пгећабеп1ћ те1ака, иуек 1т а пајуеби уегоуа1поз1 к о тћ таи ја 1 Р1е<1пак1т к о ћ б т а т а (+) 1 ( - ) . N. рг. га 4 те!ка Јтато : п* + 4о3а + 6о2а 2 + 4< . 5гедша ри1апја рго1а21 кгог сПј, оп<1а 1та<1ето: VI. + 4Д6 + V« + % + "Лб Аак1е, пајуегота1п1ј1 ро1огај вгебпје риЈапје је 8ге<Нб1е ећке зуШ ро^обака р!о1ипа (зПка 6). УегоуаШоз! рге1роз!ауке <1а згеЈ. ро§. 1е^ и с е Ш г и н Н к е р 1 о1ипа , згагтегпа је уегоуаШозИ ПоЦСпо? <1о§а<1аја; а пајуегота1п1ј1 <1о§а<1ај је И), јег: 6ргд“= в/,<. — пајгеба је уегоуа1поз1. 2ћ 08 отој>а, ако је р1о!ип ргећабеп (робћасеп), оп<1а роргаука га з1е<1ес1 р1о1ип т о га <1а об^оуага оЉ1ојапји Ц сИја о<1 ®ге<Пб1а зПке роцоПака 0 (сеп!аг газ1игапја) 1 ро <1а1јт1 ОЦ 1 ро ргауси ОО1. Ако зи га р1о1ип ћПе 12Угбепе зуе роргауке: а1тоз(егзке, ћаНзНбке 1 (ороагаћке, оп<1а оуа о<1з1ојапја ОЦ 1 ОО1 заз(ау1јаји П п е у п и г е 1 а с 1 ј и (з1а!пе роргатке ро <1а1јт11 ргауси). Бак1е р1о1ип <Јаје то^ибпоз! Да зе 1ак§е, ћгге 1 (абшје 12габипауа Ппетпа ге1ас1ја, б!те зе розНге јеЈпотгетепо 1 е коп о т 1ј а. Ро1гећпо 1е јо§ ПоЈаИ, <1а ^аЗапје р1о!итта 1т а тагпоз! га гибебе с!ејз1то, јег гћо§ теИке ргес1гпозП оћа1зкШ 1орота, озоћПо па т а Н т <1а1јтата, каП зе зге<1. ро§. 1 згеШ сЦја з1а2и, 'ок1ор ћгоЈа то2е Па зе ро^осН, пе зато јеН тт, теб I за пекоНко ггпа 1з1о§ р1о1ипа ј><Лото јеПпотгетепо. Рп ототе з т а к о р о ј е < Нп о г г п о С1п 1 оПе о т а г а ј ибе ј а б е <1ејз1то, пејЈо ако ћ 1 ро§а<1а1о зашо јеПпо, гћо§ роНеза те!а!а (рапсега) и т о теп1и иПага. 11. СтКЕШУАШЕ I РОРНАУКА РОВАТАКА 2А САВАНЈЕ — бкгабШапје 1 ићггапје оШбпој; ше1о<1а когек1иге ваЛапја — ЈзМјибепје игакЦШапја 1 рготегатапја §гашса изке гакЈје— то^ибе Је зато гћо§ теНке ргеС12позН оћаккјћ огиЗа, 1абпозИ шегепја <1а1јта оћа1зк1т <1а1јотепта 1 гћо? §а<1апја р1о1итта. Ако ћ1 огиба 1та1а тећки 1абпоз1, тбапјепје ћПо арзо1и1по 1абпо 1 <1а1јотег1 га<НН ћег зтакјћ §ге§ака 11. <1., 1рак Ш1 пећјзто тој;Н ро!рипо оз^игаИ ро^абапје сПја ћаб ргИ т р1о1ипот. То паз!ира за јебпе з!гапе, гћод р г о 1 а г п 1 ћ Ш з!иб а ј п Н , § г е б а к а 1 зкге1апја газећпШ риЈапјаоћпозпо згећпјед Р0®0™ , а за<1ги§е з1гапе гћо§ з1а1п1ћ § г е б а к а , које иНби Јеапако па зтаки газећпи ри!апји, 1 зкгеби зти еНрзи газ1иаија за пјеш т сеп1гот. Но1риПо ик1апјапје ргоШгшћ (Јгебака, п1је тоЈибе, као 1 Р ргатка 1зЦћ. Рге1роз1ат1ја зе, <1а зи и оћа1зкој агШепЈ! рге<1- �38 АгШ егШ С1абпјк иге1е вуе теге га пјјћоуо зтапјјуапје ао кгајтћ $гашса (1абп1ц> бргетапјет рипјепја ггпа, роћо1јбапјет из1оуа рипјепја, п1§апепја 1 I. а)- АИ 81а1пе егебке аћов аћпозГегзкЈћ, ћаћзћбкјћ ј 1оро§гаћкШ ихгока, арзо1и1по је ро1гећпо игеИ ц габип ј ргј оагеајуапји робеШЈћ роћаћчка 1 е1етепа!а га §аааије ј2 (аћћса §а<1апја оИ з!гаие коташћга ћа1епје 1 роргауШ Јзће ј о § г а р г Vј р1о1ип. Табпо 1 ћгго оргес1е1ј1уапје ј роргаука оујћ рос1а(ака, заз1ау1ја пајуагп1ји га(1аби коташћга. Оуип зе роуебауа 1абпоз1 §а<Јапја 1 уегоуа1поз1 ро§ас1апја, а зтаијије зе гагтак угетепа 12те( 1 и р1о1ипа. Уеста оујћ гаћога гаујзј ос! ро§ос1ака и 1гепи1ки даЗапја 1 пе тоГе с!а ћиае јгггбепа рге ројауе сћја; аћ о т тогаји ћћј гаугбепс Шадотгетепо, рге Јзра1епја' ргуов р!о!ипа. Оуј гаћогј јези: I. Ц г е И 12 1 а ћ П с е да<1апја р о ћ а ^ к е г а е1еуас 1 ј и (шбап, ћа1јшаг Ш куаћгап!) га р г е ^ Т 1 ( 1 е п и <1а 1ј 1 пи даЉпја. ЈгугЈШ роргауке: а) а 1 т о з Г е г з к е : 1. 2ћод рготепе дизћпе ( (етрега(. тагћића; 2. 2ћод игНиГпод \'е(га; Р геЉ о ћ п е роНаСке шога ћ а с1о з(ат 1 аегоз(аћ с к а з(аш са оћакке агШ епје. ћ) ћ а П в и б к е : 1. 2ћод з(апја ћаги(а (рпгоће ( 1етрега(иге); РгеПМосЈпе рос1а(ке с!о2. 2ћод јзћаћапозћ сеу1: 8(ау1ја ћаизОбк! к а 3. 2ћод козте р1а(Гогте; ћ ш е( оћа1бке агШе4- 2ћод пе1абиозћ п18апзк1ћ зргауа; п је . 5. 2ћод рготепе (еГЈпе г гпа. . . . с) 1 о р о д г а 1 з к е : 1. 2ћод рготепе паћтогзке у1з1пе; I ТаћИсе даНапја | (тебпе). 2. 2ћо§ тезпјћ ид1ота; II. 112е П 12 ( а ћ П с е д а О а п ј а р о ћ а ( к е г а ћ е г Н V а с ј ј и зћоћпо доге пауећешт рос1а(сипа га е1етасјји. Роргауке: 1. гћод роргебпод уе(га; 2. гћод јзћаћапозћ сет!; 3. гћод козше р1а((огте; 4 гћод пе1абпозћ тбапвкШ зргауа. III. 1 2 г а б и п а П р о с 1 а 1 к е г а т г е т е 1 е ( е п ј а г г п а (игећ јг (аћћсе даЛапја) гасћ ргепобепја згећпје ри1апје и (абки, која ћј зе з1ада1а за с ћ је т, I. ј. игећ 1 итезћ р о р г а т к е : 1. 2а кге(апје сћја ро (1а1јт1 1 2. 2а кге(апје сћја ро ргатси, IV. А к о зе даНа 5 г а р п е 1 о т , опс! а зи р о ( г е ћ п ! роћа(сП К роргау^к ј (>^ГаУ^ еп0 1етр(гапје (роргатка ротоби ира)јаба Ш �^ а с ш ваЛапја оћа1вке агШепје 39 V Ако зе 8а(1а за ћ а и Ш с а т а Ш т е г г е г ј т а : ]2'аћга11 Ш рготепШ рипјепје. Коташћг ћа1егце тога 4а 8кир1 зуе §оге пауе(1епе ро<1а1ке га тбапјепје (је<1пе ва гпакот + , <1ги§е за гпакот - ) I Ца котапдше ћа1епи Оуо ви П б т гаЦоуј к о т а т И г а ћ а 1 е Н ј е “ ргУ1 р1о1ип Оп тога <1а Ш 12Угб1 §1о је то^ибе ћг2е, 1 <1а ( абпо гпа, к о П к о ее га оуо 8и ћ 1 у г е т е п а . Оћ1бпо о(1 тотеп!а орге<1е1епја га 15ра1епје р1о!ипа, (1о гаотеШа котап(1оуапја Цоћцешћ роћа1ака, §ић1 ве ггете 0(1 10 <1о 30 ек. (Оуо је угете »гаЛа коташћга« 1К). Ва1епја р г т а коташ1и 1 зргета ве га 18ра1епје р1о!ипа: риш огаЛе рп §а(1ап)и регкизшшт ггшта §Iо је т о ^ и б е гап1је, а рп §аг1апји 1етр1гп1т — оЉпаћ, ка4 ргт1 коташ1и коташћга ба 8У1т еоге пауе(1еп1т ро1а1с1та; тбат, ргаИ сИј пјбапзкот Ишјот, ка<1 ве сПј У1<И 1 I. <1. 2а оте габоге ћа!епје §ић1 зе угете, које је и гауЈапозИ ш<1 каћћга 1 коп81гикс1је огиДа (пје§оуе ћггптеШоаИ) о<1 15 (15 ст. каћћаг) <1о 30 вк. 1 у!§е (га 1ороуе па|гебе§ каћћга и котјеуша 1—2 т1пи1а; га б1аге вроготеШе теггеге 2—3 а т — га 8Уак1 р1о1ип) Ото је угете »га<1а ћ а 1 е г 1 ј е Ц«. Угете га гаНоуе коташНга 1 ћа1епје, је 1акогуапо »12§ ић 1 ј е п о у г е т е « . бтаИ кошашНг тога <1а Зоћго гпа зтоје јг^иМјепо тгете гаШ ротебатапја ПбповИ ^аЗапја 1 5шапЈ1тапја гагтака тгетепа 12те( 1и р1о1ипа. Ако р т р1о!ип п!је о ћи ћ т а ! п1 , I. ј. ако 8« те1с1 р1о1ипа јтаји јеЛпаке гпаке, гћо§ перогпаНћ иггока (Зпетпа ге1асца), оп<1а га <1ги“1 р1о1ип коташНг тога <1а игте роргатке га <1а1јти 1 ргатас 8ато гћое оте Нпетпе гексјје, која 8е оргеЗећије коог<Нпа1ата Ц.П. 0’ 1 0‘ЦЦ — еге<1. ро§о1ка Ц.П. 1 сПја ЦЦ (бћка 6). Ако ви роргатке рге ргуо^ р1о!ипа ћНе иге!е ргатИпо, оп<1а отај р1о1ип ра<1а ћНги сПја и ро1ји тШа <1а1јотега, гћоЈ> бе§а роргатке га <1ги§е 1 б1е<1ебе р1о1ипе, Пок бе На1јте сПја пе тепјаји 8ит1бе тпојЈо, то§и ћШ иге1е о<1 81гапе коташНга 1акбе, ћгге 1 ргозНје, ротоби зрес1ја1шћ з р г а т а га когек1иги па <1а1још е г 1 т а (На1јтзк1 ћобш когек1оп па тегПка1пот Па1јотеги, п. Рг), Ш ротоби т е ћ а п 1 б к 1 ћ 1 а ћ Пс а ^аПапја. 12 МЕНАК1СКЕ МЕЗКЕ (8РЕС1ЈА1Ж) ТАВПСЕ САВАША. ВаШ о1акбапја 1 ићггапја §оге патеПешћ га<1ота котаисНга, еро1гећ1јатаји зе 8рес1ја1пе (га ПоИбп: ро1о2ај 1 паПтогзки нзти ћа1ег1је) 1аћНсе рпНапја за тећатбкот зргатот га аи1ота 1зко зкирЦапје зтШ роргатака га <1а1ј1пи (бћка 7). Ота зе зргата1) 8а51?)1 ’2 <1гтепе киИје Ф, за сНе је Пебпе б1гапе, зшеЛепа кга1ка 5Рес1ја1па 1аћНса рЗапја, зашо ва росНПмта га: е1етас:ји ф, вкгећапје 8, тгете 1е1епја I 1 кгајпи ћгг1пи т, — Ш ка<1ка<1 за ‘) Рикотпјка БапПота. �40 Аг1е1еп8Ш 01а8шк роргаукаша га уе(аг (ћггти 10 те(ага) I га дизИпи Уаг(Јцћа га (1а1јте X, које зе тепјаји оД 25 с!о 2 5 т е ( а г а 0Д па' т а п је (1о пајуесе. Оуа (аћНса је паб!атрапа па р1а(по Ш Ец®'' ргоуибепа ро(1 ћоп 20п(а1пи 2Јси ж ж, која је ШугОепа цзгеЈ киИје, 1 паујјепа па Јуа уа!јка В В, ротоси којјћ ае опа то2е ргетеЛаИ §оге 1 (1о1је 1ако, (1азе ј о б п е р о р г а у Ј ј е п а 4 а. 1 ј ј п а ваШтја, рокаге па<1 ћотоШ аШ от г т о т Ж (0а1пПа 11.600 — па зћсЈ). 8а 1еуе з(гапе киИје па1аге зе 3 кћгаба А, В г С за р0(1е1ата (зуакј уећкј робеок оЗвоуага рготеп1 За1јте за 2б т е () ј кага1јката. Кћгаб А тоИе зе кге(аИ §оге ј Зо1е ротобц ћегкопабпо^ гаугШја з а т о г а ј е б п о за о з(а ћ т кћгабша В 1 С, гаШ Се§а гауг1пј1 3 2 1 З 3 оујћ кћгаба јт а ји §1ас1ке кгајеге 6 6 ј с с 1 уегап1 зи: гатг1апј.32 за к ћ га с ет А, а гауНапј 3 за кћгабет В. Кћгаб С то б е зе кге(аИ Ш затоз(а1по рп оћг1апји (ЈоИбпо§ гауг(пја с, Ш гајећпо за к ћгабет В ротоси гатг(пја б.*Кћгаб А иуоШ роргауке га ћпеупи ге1ас!ји, кћгаб В га ћаћзћбке, а кћгаб С га а(тоз!егзке роргауке. 1Иека је п. рг. ро(гећпо игећ роргауке га (1а1јти 11600 тка<1 је. гћо§ та1е §изћпе 1 \’ећке 1етрега(иге уагћића, ро(гећпо итапјШ 6а1Ј1пи га 125 т е ћ ; гћо§ иг(1игпо§ ргоћупо^ ге(га јз(и роуебаћ га + 50 т е (. 1 гћо§ рготепе паћтогзке ујзте, оре( зтапјШ га 25 т е ћ Ротоби гауг(пја с роШгето кћгас С ргуо га 5 ро6е1а (уећкјћ) §оге (ћа ћ 1 зе ћа1јта зтап јћ а га б X 25 = 125 те(.), г а ћ т зризћто га 2 роћеока 6о1је 1 ропоуо роШ гето га 1 роћеск §оге. 8уе§а кћгас С т о г а ћа зе роШбе га: — 125 + 50 — 25 = — 100 т е (. Иа зћсг 7 кагаЦка ћ( К ћћа ргоћу ћа1јш: 11.600 — 100 = 11.5 0 0 т . Оа1је, пека је роћећпо ЈгггбШ јо§ ћаћзћбке роргауке: гћо? з(апја ћаги(а: зтапјШ ОаЈјЈпи га — 50; јзћаћаиозћ сеу1 — рогеСаћ га + 25; к озте р1а(Гогте — роуебаћ га + 25 те(. 1 пекабпозћ пЈбапзкШ зргауа — зтапјШ га — 25. 8ге"а — 25 т е (. Ш 1 уе1. роћеок. Кћгаб В т о г а Оа зе роШбе га 1 уе1. роћеок. /ајеОпо за кћгабет (И2е зе 1 кћгаб С зуе§а га 4 + 1 = 5 ро0е1а, Ш па ОаЏЈпи: 5 X 25 = 125 т е ћ Тако, 6а ћ1 заћ кагаЏка К кћгаба С рокаг1\'а1а (1а1ј 1пи: 11.6(10 — 125 = 11.475 ше(., шез(о 11.600 шКека ргУ1 р1о1ип ћиће роћћабеп га — 50 т е ( ; опћа )в роћећпо рогебаћ 0а1ј1пи га + 50 т е (. Ротоби гауг(пја З^ кћгаб А зриб(а зе га 2 \ећка роћеока (2 X 25 = 50). 2ајес1по за кћзабет А зриб(аји зе 1 кћгаб 1 В 1 С, (ако 6а бе заћа кага1јка К кћгаба С рокагШаћ <1а1јти: 11.475 + 50 = 11525 (као па з1. 7)- �Иасш! ваЛапја ођакке агШегце 41 р ак1е, (Ја1јотег рокагије (1а1ј1пи 11.600 те1., аИ котапа1г тап(1ије рос1а1ке аа (1а1јти 11.525,1. ј.: зкге1апје га 4ешасци 8 4 I е1е»ас1ји ф = 13° 42’ (угете 1е1епја је: I = 28,6 ■кгајпа Н к т а V = 269 те1. бк.) 5 Нбпа зргауа то2е е1и2Ш 1 га вкир1јапје роргауака га вкге1апје ро ргауси; аН оуо ее беббе габипа и еН т. 13. ОАИЈШЗК! I ВОСШ КОКЕКТОШ ТЕКИКАИШа КА— Као §1о је рогпа1о, Шеја уегЦка1по§ <1а1јотега, 5аз1оЈ1 ве и 1оте, (1а ее оза Иигћјпа Д (зНка 8 — (а)) иргау1ја Па пеки 1абки Ц сПја роНЈгапјет Ш зриМапјет аа(1пје§ кгаја НигћЈпа ротоби р1обе 3 ва (Ш јтвИ т Зоћобот (1 ва ро(1е1ата ааЦгпе и Нек1оте1г1та. N8 вИсј 8 (а) оза аигћта иргау1јепа је па сНј Ц, 1 Ноћоб (1 (кага1јка 1) рокагије На1ј1пи 72 Нек. (7200 те1). 0 к г еI а п ј е т р 1 о б е З и Не з п о , габпр зе кгај Нигћша росћбе (гћод оћНка р1обе 3) 1 оза ве Нигћта иргау!ја па 1абки Ц; за<1 Ноћоб (1 рокабе НаЦти 60 ћек. (6000 т е1 ) као па зИс1 8 (ћ)). Уега ЈгтеЗи На1Ј1пе X, пабтогзке у1з1пе (ћаге) ћ На1јотега 1 тевио? и§1а « (и§1а бергезјје Нигћ1па) јез1е г ј о м ЕК А . ћ = Х18« Ш: X = Бак1е, га тегепје 6а1јта НоуоЏпо је иргауШ ози Нигћта <1а1јотега па сИј 1 ргобНаЦ па 6а1јтзкот Ноћоби НоЦбп1 роћеок зирго! кага1јке ј. Окгебибј п. рг., Ноћоб (1 р1обе 3, т е г јт о гес! На1јта р1оуебег сНја Ц : 5800, 6000, 6200, 6400 т . 1 I. 6. (ЗНка 8,). АИ 1абпо гпапје с!а1јте сПја, 1абпо роргау1јеп1ћ 1аћИбп1ћ роНа1ака 1 1абпо§ пЈбапјепја пце јоб НоуоЦпо га ро^аЛапје сИја. 2ћо® перогпаћћ иггока (Нпеупа ге1ас1ја) Ноћца зе рп оуоте роНћабет Ш ргећасет т е!а к (р1о1ип). Ро§о<1ак зе Ноћјје когек1игот ^аНапја 1 га оуо ро!гећт зи когек1ог1 ро <1а1јт1 1 ргауси. З е т а је 6а1јтзко§ когекШга рокагапа па зћс1 8 (ћ). 2а6пј1 зе кгај 6игћ1па ирјге и роугбти р1обе 3 пе бПјкот 1, као па зИс1 8 (а), уеб уегЦка1тт бгаГот когекСога К за боћобот п, за роНе1ата (зПка 8 (ћ)). Рп оуоте ро1о2ај озе Нигћјпа тобе зе тепјаЦ и уегЦка1пој гауп1 Ш: 1. као 1 ргце, р1обот, Ш 2. гауПпјет когек1ога. Рп окге!апји Нигћјпа р1обот ~ шсијаји зе <1а1јте, које рокагије кагаДка 1 па (1а1ј1пзкот аоћоби 6, а Коћоб п когек1ога оз!аје пероппбап, 1 кага1ка 1 ') Табтје, иг1тајис1 и гасип геЕгаксци 1 кгтпи гетЦе: V1_к л — со1^ « (ћ + - 2д - X'; дс1је је: К — коеНгаепа! гећаксце; К — Ро1иргебп1к гетаЦзке ки^1е. �42 АгШепбМ 01абшк рокагаје јес1ап 13И ро(1еок па (1о1ообч п. А рп окге!апји (1оћоба п тепјаји зе ро(1е1в, које рокагије кага1јка 1, а (1оћоб (1 оз1аје перотЈсап 1 кага1јка 1 рокагије је(1пи 1з1и (1а1јти. Ба1ј1пзк1 когек1ог з1и21 га аи1ота!зко игабипауапје: кге!апја сИја га угете 1е1епја ггпа, 1 2. — Љ еупе ге1ае1је. Оа т о ге (1а розШЈ јоб 1 3. га а1§ећагзко гћгајапје зујћ роргатака јз1о као 1 §оге ротепи!а тећапјбка 1аћПса (зћка 7). Кека з т о рп р а ап ји па перот1бп1 сИј Ц (ЗПка 8 (ћ)), Па <1а1јш 6000 т . ЗоћШ роЗћабет т е !а к (р1о1ип); ггпо је па!о и 1абки Цц (5800 т ) , зћо§ иИсаја гагпЈћ иагока (Опеупа ге1ас!ја). Ба ћј игећ оуај робћабај (Опеупи ге1асјји) и гаСип рп ро1опјЈт те!с1та, иргаујто ози Иигћта Д р о т о б и к о г е к ! о г а К и 1аСки Цп (з!ић УО(1е 1 (Ита Ш сеп!аг зИке р1о1ипа), пе Шгаји(М р1оби 5 1 Иоћоб (1. Пигћт ћјбе иргау1јеп заИ па 1абки Цп, па (1а1Нпи 5800 (а пе 6000 т .), а кага1јка 1 Иоћоба (1, као 1 гат је , рокагије (1а1јти 6000 т ., I. ј. га 200 т . \е& п . ^Цргау1то ропоуо ози Иигћта па сПј Ц,, заНа ротоси р1обе 3, кгеби51 ји и Незпо. Ба1ј1пзк1 зе Иоћоб (1 окгепе 1еуо; кага1ка I бе рокагЈУаИ Иа1ј1пи 6200 т , а Иигћт је иргау1јеп па (1а1ј1пи 6000 т -, га 200 т . тап је. Мо2е зе кагаИ, Иа ,је На1јотег теШ ио паобаге, кгог које оп уКИ вуе сЦјеуе ,га 1оНко те!ага и паргеИ (200), коћко сЦј ргоЛе га тгете 1е1епја ггпа Т. 1ако, (1а кас! зе 8аНа па С'Ц Ц (6000), Ца1јотег рокагије <1а1јта 6200 т . КотапсИг Шга робаШе га оти (1а1ј1пи (а пе га 6000) 1 р1о!ип т о га Ца ћиНе оћићуаШЈ. КаЦ зе §аЦа па сЦј ЦГТ (6400), Ца1јотег рокаге Ца1јти 6600 М. 1з1о 1 рг1 ргШћкауапји сЦја Цаје па ^зИ п абт ге§иНзап1 Ца1јотег зуе Ца1јте тапје, пе^о 51о зи опе и з1уап (рокагије П к И у п е , а пе з к т а г п е Ца1јте), О ујт зе и г јт а и габип Ц п е у п а ге? 1 а с 1ј а ЗИспип пасјпот иг1та зе и гасип 1 о Ц з 1 о ј а п ј е , к о ј е с П ј р г о Ц ј е 2а угете 1е1епја ггпа (гаШ ргеИсапја сИја). века зе р1оуе61 сИј па1аг1 и 1абс1 Ц (5800 т .); иЦаЦије зе и ргауси ^аЦапја (зћка 8(ћ)). Кека котапШг 2еИ Ца ро§оШ сИј, каЦ оп ћиЦе и 1ат Цсу, па Ца1ј1п1 6400 т . РгаИто сћј о зо т Цигћта ротоби. Цоћоба и Ца1јтзко§ когек!ога К (пе Шгајибс р1оби 3 1 Цоћоб Ц) — и 1оки угетепа Т 1е1епја ггпа. Кека га оуо угете Т сНј ргоЦе оЦ 1абке Ци (5000) Цо Ц (6000) оЦз!ојапје 200 т ., које гат1з1 пе з а т о оЦ угетепа Т, пе§о јоЗ 1 оЦ ћггше кге!апја сНја; пека зе Цоћо§ п когек1ога К окгепио га 1з1о тгеше га + 3 роЦеока (Цезпо оЦ пи1е) Окгешто заЦ оеа] ЦоћоЈ па1га§, Цо пиЦо§ роЦеока 1 Ца1је јоб па!га§ га 1зИ ћгој 3 роЦеока. 8аЦ кага1ка 1 Цоћоба рокагије роЦеок —3 (1суо оЦ пи1е), а оза је Цигћта ирга\’1јепа ропоуо и �№61111 еа ја п ја оћа!8ке агШепје (абкч Ц«. (6800), га 200 ш. ћИ2е, пе^о 1а6ка Ц (6000), па1а2\)а 1јотег је за4 ге^зШгап (т е 1пио је паобаге) га ргеИаП ј е с Ш> : иргапто ози ДигШпа ротоби р1о6е б 1 боћоба 4 па сИј Ц (6000) кага1јка 1 рокабе па аоћоки а 6а1јти 6200 т . РгаИто сИј Лигћтот. КотаисИг котаибије ћа1епј1 ро6а!ке 2а (1а1јти 6400 т . Ва1егјја п1§ап! 1 ргаН сИј п1§аизкот Ип1јот. Ка4 сПј ПоПе и 1абки Цш (6200), кага1јка 1 рокаге Па1јти 6400т. та Па је сПј з 1уагпо па Па1јт1 6200. КоташПг котапбије *раН». Ва1ег1ја гзраЈјије р1о1ип. 2гпа 1е1е и 1оки угетепа Т па Па1јти 6400 т . СПј 6о1а21 и 1оки 1з1о§ угетепа иа 1з1и Па1јти 1 — р1о1ип тога Па ћиПе оћићуа1т . КајгаП, г ћ г а ј а п ј е р о Д а ! а к а га ^аЗапје т о 2е Па зе ггб1 1ако: УгеПпоз! т зуако§ роПеока па ћоћоби п когек!ога је: п ћек!от. рГјтеГ) па ,Ја1јјт (ЦЈоо т рг1 Ј,аг1 ћ _ ћ те!аг. 6(Р 100т , ] е т = —-0’ = ас 36 т . 100 №ка зе гћо§ ргоНтпо§ уе!га 1гећа Па роуеса е1еуасца га 72 т ., гћо§ та1ов ргШзка уагћића (та1е §из1те), втапр е1еуасца га 108 т ., гћо§ п1зке 1етрега1иге ћаги!а роуеба е1еуас1ја ^ 72 га 54 т . 1 I. 4 О кгетто Поћоб п ргуо га ^ = 2 роПеока Пезпо; Па1јотег рока2е На1јти га 72 т . тапји. Окгетто Поћоб га 108 -дц- = 3 роћеока 1еуо; Па1јотег рокаЗе Па1]ти за 36 т . уеби. 54 Окгепјто га ^ = 21/* роћеока Пезпо; ПећпШтпо Па1јотег ро- 'ка2е Па1јти га 18 т . тапји (— 72 + 108 — 64 = — 126 + 108 = 18). Во6п1 когек!ог гћгаја зкге1апје, га тгете Т 1е1епја ггпа га зкге!апјет га Пегјтасци. Оп ш а 2 Поћоба: перош16п1, за роће1аша га Пег+асци, 1 рокге1п1, за роПе1ата, оћботагајибш зкге1апји сћја га т ге те Т 1е1епја. Рокге1п1 зе 1оћоб з1ат1ја и рокге! зато и ро6е!ки ото§а тгетеоа Т 1 гаиз!ат1ја зе па зтг5е1ки гз1о§ тгетепа 1е1епја ггпа; ргг ототе, ако сПј 1<1е 1ето, зкгешпје аа тгете 1е1епја 2 з и т к а зе за зкге1апјет б га Пептасци 1 коташћг котапПије ћа1ег1ј1 зкге!апје — (2 + б); ако сПј 1+ сезио, Поћјје зе 2 — б. Оа1је б ето рокагаН, како зе тг§г зат отај га<1 за когек‘опша рп г а г т т п а б т јт а раЛапја. А> 1' 1,и5, ______^ (Каз(ат16е зе.) Карошепа игеап1б1та: 8ћке 9-16 таге га паз1атак с1апка, а ге1е зи и IV. зтезс! зато гаШ когшсепја ргоз1ога. �44 Артилериски Гласник О изради бездимних барута у Немачкој за време рата. Прошли је Светски рат, који је безпримеран у историш у погледу количине утрошеног ратног материјала, дао читав низ нових задатака индустрији, а нарочито хемиској инду. стрији како у иогледу питањ а скопчаних са употребом борбених хемиских срестава и заштите од истих срестава, тако и у погледу фабрикације огромнпх количина барута и експлозива, које је тражио фронт. Решити ове задаткс д а хемију било је у толико теже што је она скоро н а сваком кораку наилазила на потпуно неочекиване, тешкоће изазване условима ратног времена — а то -је у првом реду недостатак сировина потребних за ову пли ону"фб,брикацију. Д а би м м о г а о макар приближно проценити развој хемиске -иидустриЈе^ ф напредак хемиске технологије за време рата, довољно је макар у кратко прегледати услове под којима је Демачка за време рата морала извађати продукцију бездим них, барута и како је решила питање недостатка за ту продукцију сировина. Како је познато постоје две главне врсте бездимних (или тачније малодимних) барута: то су нитроцслулозни (пироксилински) и нитроглицерински барути. Н и т р о ц е л у л о з н и с е б а р у т састоји од нитроцелулозе, која се, растворсна у одговарајућим растварачнма, претвара у чврету, збијену компактну масу, која личи на желатину или туткало и код које се том приликом у толико смањи бризантноот да се нрерађена на тај начин нитроцелулоза може употребити као барут т. ј. тело са импулсивним дејством услед поступног (не у једанпут), али за најкрапе време, распадања. Сировине које су потребне за израду нитроцелулозе следеће су: памук, азотна и сумпорна киселина. 0 развоју технологије киселина, а нарочито о добијању азотне киселине из ваздуха говориће се другом приликом. З а израду нитроцелулозе обично служ и памук, као наЈчистија врста целулозе (87—91 % целулозе) и то отнатци иа- �п ттзпади бездимних барута у Немачкој за време рата <1Гка при предењу. Ови се отпатци после одговарајуће приТтеие (уклањање страних тела, масти, прашине и сл.) упо™ебљавају за нитрацију. Поред тога употребљавају се и памучне крпе претходно дезинфециране, сортиране, опране и уситњене. Савезници су прогласили памук у почетку рата као во1НИ шверц и Немачка је била потпуно лишена овог пролукта. Ради уштедње памука који је био у земљи, одело, џакови и сл. израђивали су се од ткива, које се је састојало од комада савијених из танке хартије. Ипак оне количине памука и памучних крпа, које су биле на расположењу, а којих је сваки дан било све мање и мање, никдко нису могле подмирити потребе фронта у нитроцелулози односно у бездимним барутима. Онда се прешло на употребу за израду нитроцелулозе мање чистих врста.целулозе-— .дрвета и сламе (са 45—00 % целулозе), 1913,-Родине Немачка је утрошила 35,000.000 куб. мет. дрва, од којих је ђило 20,000,000-куб, мет. домаћих, 2,000.000 куб. мет. из Аустро-Угарске и 13,000.000 куб. мет. из Русије. Са уласком Русије у рат осетио се већ недостатак у дрву, али је ускоро окупација Пољске, Литваније и Курландије надокнадила овај недостатак. Треба узети у обзир да је дрво било потребно поред свега осталога и за хемиску индустрију и то за добијање (сувом дестилацијом) метил-алкохола, сирћетне киселине и ацетона чија употреба такође има одговарајуће место у фабрикацији бездимних барута. Дрво или слама без претходне припреме не могу се употребити за израду нитроцелулозе, пошто оне садрже поред целулозе, веће количине лигнина, пентозана, смола и сл. те је услед тога процес нитрације скопчан са знатним подизањем температуре услед оксидацје поменутих примеса и — што је главно — у овом случају стварају се нитроједињеља, која у знатној мери смањују стабилност добивене нитроцелулозе. Тај је факат установљен био још 1865. г. (немачки капетан Шулце), те услед тога добијање нитроцелулозе од дрвета и сламе готово сасвим је било остављено. Али су ипак услови рата натерали Централне Државе на употребу Дрвета и сламе за израду нитроцелулозе. Детаљно проучавање овог питања показало је да се при одговарајућој претх°Дчој припреми дрвета може добити с.коро безпрекорна нитроцелулоза. Ова се претходна припрема састоји у томе што Уситњено дрво треба прво »отворити« т. ј. ослободити га од ■икрустирајућих елемеиата, нарочито лигнина. То се најбоље остиже грејањем дрвета са раствором калцијум-бисулфита а (Н80 ј)2 — под притиском — том се приликом лигнии �46 Артилериски Гласник раотвори, а у остатку се налази цолулоза тако звана »сул<ћит-целулоза«. Али ни у том облику ова целулоза још ниЈе подесна за нитрацију — јер се она састоји од врло кратких влаканаца збијених у грудвице у које приликом нитрације слабо пр0. диру киселине, те нитрација не иде равномерно. Услед тога се ова целулоза прерађује у танку нетуткалисану хартију (уцигарет-папир«) 18—22 гр. тежине по 1 кв. метру. Та се хартија посече у комадиће 4—5 цм. ш ирине и 7— 8 цм. ду. Јкине н шаржа од 15 кгр. те сечене хартије иде за нитрацију. Централне Државе (Немачка и Аустро-Угарска) су за време рата дневно прерађивале око 500.000 кгр. целулозе од дрвета у нитроцелулозу. Пошто се тежило за што већом продукцијом барута, који је поред тога намевен.био за брзу^унотребу, то је и сам процес фабрикације нитроцелулозе био скраћен и убрзан у колико је то <ило могуће. Нарочито су скраћени били процеси испирања нитрбцелулозе — процеси којима се поклањ а нарочита пажља при мирнодопбкој фабрикацији, пошто стабилност нитроцелулозе односно безопасност чувања исте у главноме завиеи од тога у колико је нитроцелулоза испирањем ослобођена киселина. Док је у мирно доба иопирање нитроцелулозе у хладној и врућој води трајало неколико дана и д-опчано било са утрошком око 35 кгр. угља за сваки 1 кгр. ннтроцелулозе, убрзано испирање за време рата трајало је само 24 сата и захтевало је само 9 кгр. угља за 1 кгр. нитроцелулозе. Н и т р о г л и ц е р и н с к и б а р у т састоји се у главноме од нитроцелулозе и нитроглицерипа. Нитроглицерин се добије нитрацијом глицерина. Животињоке и биљне масти и уља то су хемиска једињења (»естари«) глицерина са стеаринском, палмитинском и олеинском киселином. Загрејане са слабим раствором кисјлине или базе масти и уља се »сапонифицирају«. т. ј. распадају се на глицерин и дотичне киселине. Д акле једини извор за добијање глицерина су масти и уља, те се глицерин обично добије као узгредни продукт при фабрикацији сапуна л стеаринских свећа. Међутим за врсме рата Немачка није имала довољно масти нити за потребе исхране становништва и услед тога биле су предузете мере да се смањи утрошак маети и глицерина у индустрији. Индустрија, која је трошила годишње 400.000 тона различитих масти и уља смела је тро- �0 изради бездчмних барута у Немачкој за време рата 47 шити само 40.000 тона. Оапонификација се смела вршити само У великим фабрикама сапуна и то уз обавезно скупшање глицерина. Фабрикација сацуна била је такође узета 1[0д контролу. »Ратни сапун« (»КпеевбеНе«) садржао је само 30— 35 % масти место 60—70% предратних. Поред тога употребљене су биле разне нове врсте сапуна као замена (»Ег«а4г«) правог сапуна и разноврсни примесци — сапуни се фабрициралн од колофонијума и сличних смола, сапунима се додавале веће количине иловаче и сл. Биле су нарочите врсте •салуна, које су при садрж ају до 90% иловаче ипак давале .задовољавајуће резултате. С друге стране глицерин, потребан за разноврсне сврхе (лекове, ш тампарије и литографије, израда филмова, течности :за кочнице и повратнике код тонова и т. д.) замењен је био са хемиским једињењима сличних осдбина — са етилен-гликолем, натријум-лактатом (»перглицерин«), калијум-лактатом (>:перкаглИцерин«) и т. д. Све ове ■меЈЈе штедње ипак су биле недовољне и с тога је било испробано више разних метода да би се могло доћи до глицерина д а кији било начин без употребе масти, али се само једна метода показала као практички употребљива — наиме пошло је за јруко^ да се при нарочитом процесу врења добије и з раствора шећера 14 па до 20% глицерина, а остатак шећера могаб ое искористити за добијање шпиритуса. Ипак и ова је метода исто падала на рачун исхране и смањивала је месечну »порцију« шећера. Без обзира на то уз актуелну помоћ држ аве нредузето је било добијање глицерина по овој методи на велико и на крају крајева после савладања низа потешкоћа техничке природе дошло је до израде 1.000 тона глицерина месечно. Добивени на тај начин мрке боје глицерин (звани »ферментол«) показао се нсто добар за нитрацију, као и онај добивен из масти. Па ипак све ове мере нису могле да подмире потребу у тлицерину за израду барута, која се скоро сваки дан повећавала и како се види из доле наведеног прегледа (Кав() дошла је у Немачкој до огромних размера: Година Нитроцелулозни барут Нитроглицерински барут 1914 1916 1917 1918 8.330.000 килограма 38.872.650 46.880.250 41.316.000 6.285.000 килограма 35.427.050 46.871.000 „ 59.172.000 �48 Артилериски Гласник Онда се тражио начин да се нитроглицерин, у је то могуће, заменн са другим једињењима. ћодИко Један од ових начина састојао се у томе да ј е у в глицеринском баруту један део нитроглицерина замењен 1 °' са тротилом (2 0 -3 0 % ), тако-да се створила нова врста бапт™ »тринитротолуолови барут«. " 1а Два су начина била улотребљена за. израду 0ве Но,,„ врсте барута, односно за спремање барутне масе и желатини” зацију исте: 1. Барутна маса добивена мешањем нитроцелуЛ0зе т води са нитроглицерином и тротилом у з додатак дифениламина или централита желатинизира се између загрејаних на 80° ваљака иод великим притиском. Добивени се барут 0бра. ђује даље као и обични барут. * 2. Према другомр начину ж елатин изација барутне масе врши се помоћу ацетона, који се доцније одстрањује. Овај је начин био цање упогребљен, пошто је скопчан са упогребом ацетона,'чије је добијаље .стварало тешкоће. Састав оваквог барута види се из следећег примера састава једиог нецачких барута употребљених у рату: Нитроцелулозе 61,0 % Нитроглицерина 20,0 % Три-нитро-толуола 15,25 % Ди-нитро-толуола 3,5 % Централита 0,25% Тај барут изгледа као једна тврда, сјајна, нешто провидна, Маса., . . ~ , Поред тога свега тежило се д а би се, у колико је то могуће, заменио ббздимни барут у опште са другим телима одговарајућих особина. То је донекле успело употребом »амонијевог барута« (»амидобарута«). »Амонијев (или амидо) барут« састоји се од 80—90% амонијеве шалитре (амонијум-нитрата, МЕЦШј) и 20—10% угља (од плуте). Његова се фабрикација врш и на начин потпуно сличан фабрикацији црног барута т. ј. састојци се уситњавају, суше, сију, мељу и меш ају у бегунцима (колергангу), па онда се смеса лресује у облику прстена (колутова) 1‘° до 200 гр. тежине. У опште је израда амидо-барута много јсдноставнија, јефтинија и безопаенија, него израда црног оарута. Тај барут није нови проналазак. Под називом С/86 ол је био испробан 1886. г. код немачке артилерије, а 1890. ■ код аустриске морнарице, али услед својих мапа, а нароч услед појаве бездимних нитроцелулозних и нитроглицер ских барута био је остављен. Те су мане овог барута след �0 изради бездимних барута у Немачкој за време рата 49 при дуготрајном чувањ у оп губи своју првобитну густину, *' достаје сувише бризантан, 2 . сувише је осетљив према втази те се у случају нехерметичног паковањ а овлажи и попајс неунотребљив и у оваком случају поред тога нагриза метал чауре, 3. сувише се тешко запаљује. Али услови рата приморали су Немачку да се питање о употреби амонијевог барута понова проучи и да се нађе начин савлађивањ а оних теш коћа, које су спречавале употребу овог барута. После детаљног проучавања и испитивања Немдима је иошло за руком да пронађу начин употребе овог барута- Прво се пазило на потпуну херметичност затварања барутног луњења. Даље је било установљено да пошто тај барут има сувише бризантно дејство, то'со не сме са њим за.менити цело пуњење бездимног .барута, него та замена сме да буде само делимична, тако даг&■ барутно пуњење састојн половином од бездимног барута и половином од амонијевог барута, који-се смешта обично у горњем делу пуњења. За ршемс рата ‘бваква пуњ ењ а имала су широку употребу код немачке артилерије (нарочито жод-7-у м/м и 105 м/м). Поред горе наведених м ана ^ииидо-барут ипак има и добре особине а то с-у: 1. знатно ниж а (упоредо са интроглицеринским барутом) температура ркспадањ а, те се услед тога цев оруђа много мањесквари, 2 . усле/ј; исте ниже температуре распаддн-а много је мањи, или уопште иш чезава »пламен из цеви« („Мипбип^зЈеиег«), 3. амндо-барут ,јо јефтинији, међутим балистичке особине скоро су исте као и код нитроглицеринског барута. За времс рата Немачка је израђивала месечно око 3.000 тона амонијевбг барута. Поред горс наведених сировина за израду бездимних барута — целулозе и глицерина — за фабрикацију истих барута потребни су алкохол, етар и ацетон (за растварање одногко желатинизацију нитроцелулозе). Е т а р се добије искључино из алкохола — те питаље фабрикације етра стоји у нераздвојеној зависности од питања алкохола. А л к о х о л. — Како је познато алкохол се нарочито добчје од кромпира. 1912.— 1913. године у Немачкој било је дооивоно свега 4,000.000 хектолитара алкохола, од којих је % било добивено од кромпира. Блокада која је обуставила увоз 'илске ш алитре у Немачку и на тај начин смањила жетву, 4 �50 Артилериски Гласник изазвала је неонходност предузимања других иачина добц јањ а алкохола, тим више што је услед теш ких уопште уСЛова исхране становништво било иринуђено трошити кромпир у већој количини, но што је трошило обично. А међутим и по већана фабрикација барута је захтевала већу количину алкохола; ако се узме у об-зир да се 1 кгр. алкохола може добити од 9— 10 кгр. кромпира и да је за 1 кгр. нитроцелулозе потрг,. бна 1 Ч, иута већа количина алкохола (односно смесе алкохола и етра), онда. рачунајући просечно месечну продукцију нитроцелулозе у Немачкој 5.000 тона, видимо да би требало само за потребе фабрикације барута спремити годишље 900.000 тона кромпира. Из ових разлога предузете су биле различите мере, да би се са једне стране задовољиле потребе фабрикације барута, а да при томе — с друге стране не трпи и онако оскудна исхрана становннштва. - У првом је реду била повећана продукција алкохола из ме„1асе*). Пре р а та .за продукцију алкохола из меласе просечно се трЈшгало око ЗАбвА-дгона меласе, а 1910.— 1917. г. за исто је .б и л о Ј т р о 1рФно 150.000 тона меласе. То је било постигнуто у јголико лакше што су у окугшраној Белгији п Северној Француској огромне проеторије биле засејане са цећерном репом. Поред тога била је обраћена највећа паж њ а на кондензацију паре алкохола и етра из ваздуха прнликом пресовања и сушен,а бездимних барута. Ваздух засићен са паром помен.утих растварача се исисавао и спроводио или у нарочитс торњеве напуњене са сумпорном киселином, водом или угљеном ради апсорбирања алкохола и етра, или у нарочити систем цеви, где Се помоћу машина за хлађеље ова пара згушњавала и после претходне дестилације опет могла бити искоришћена. На тај се начин постигло знатно смањивање утрош ка алкохола при изради барута и то са 108 кгр. алкохола до 135 кгр. на 100 кгр. барута. Осим тога ради добија 1ва алкохола примењен је био један начин, који је још пре рата био употребљен у Шведској. Тај се начин састоји у томе да се у алкохол претвара онај шећер, који се налази у сулфитном раствору при добијању целулозе од дрва. Тај раствор садржи око 3 % шећера, тс може да да 1 % алкохола. Како је добијање целулозе од дрм у Немачкој за време рата било јако развијено, те се и на тај начин дошло до знатне количине алкохола. Например, фа- ) Меласа то је густа мрка течност, која остаје после кристализације шећера; она садржи око 50°/о шећера и до 257» разних соли. �0 _изради бездимних барута у Немачкој за време рата 51 брика целулозе у Кенигсбергу почетком 1917. г. предвидела јегод иш њ и производ алкохола 15.000 хектолитара. Ј У исто време било је покушано технитао добијање алкохола непосредно од дрва целулоза се дејством разблажене сумпорне киселине под притиском од 7 атмосфера претвара у нЈеКер, а исти обичним путем врења — у алкохол; на тај се начин од 100 делова дрва могло добити 7 делова алкохола. Тај начин није добио ш ироке употребе услед своје нерентабилности. Синтетичко добијањ е алкохола такође је било покушано. Ова се синтеза у главноме састоји у томе да ацетилен у прпсуству ж ивиних соли као катализатора веже елементе воде и на тај начин прелази у ацет-алдехид,Ткрји при хидрогенизацији (везивањ у водоника) прелази у алкохол. Ова синтеза нри техничком извођењ у може да се исплати само у оним земљама у којима је јеф тин ж алцијум-карбид (потребан за добијање ацедилена) односно где је јефтина електрична енергија, што за Немачку- није случај. Поред тога треба имати на уму да исти каУ п)ијум-карбид_лш аш ироку употребу за фабрикацију цијан-рмида ради добијаФд синтетичне азотне киселине, те УЈИтучајјГр&та пре утрошка карбида има да се реши питање гдс се има исти првенствено доделити да ли за азотну киселину илн за алкохол, а то није лако! А ц е т о н . с е уротребљ ава при фабрикацијн нитроглицеринских барута типа »кордита«; за ж елатинизацију 1000 кгр. барута нотребно је 20 кгр. ацетона (узевши у обзир скупљање паре истог при суш ењу барута као што је наведено код алкохола). При просечној месечној продукцији нитроглицеринског барута у Немачкој 3.000 тона потребно је било 000 тона ацетона само за ову сврху. Међутим је ацетон био полазна сировина за синтетично добијање каучука, којег је Не.мачка исто тако требала у огромнпм количинама за разнс ратне потребе. Услед тога се теж ило да се ацетон, нотребан за фабрикаЦију барута, зам ени са неким другим једињењем. Било ,је установљено д а је за ж елатин азаци ју нитроцелулозе најподеснији, између многобројних испробаних једињења, метилсстар сирћетне киселине и ово је једињење добило употребу лр.ч фабрикацији барута и донекле заменило ацетон. Ацетон се обично добије при сувој дестилацији дрва, дакле питање његоне продукције везано је било за питања Добијања целулозе и алкохола, који су такође нераздвојнн °Д питања нрераде дрва. Други н ачи н добијањ а ацетона састоји се у сувоЈ дсстилациј и ацетата (например ацетата калцијума), али и тај 4* �Артилериски Гласник 52 начин опет стоји у вези са дестилацијом дрва (сирћетна киселина), те према томе нема предности пред горњим начиномдобијање сирћетне киселине синтетичким путем (од ацетилена се прелази ка етил-алдехиду — слично као што је наведено код алкохола - а тај се оксидише у сирћетну киседину) опет има ту незгоду што захтева утрош ак калцијум-карбида, а у чему се састоји ова незгода наведено је горе. Успех хемије у решењу тешког нитања фабрикације бездимних барута у Немачкој под околностима рата, при недостатку потребних сировина врло је поучан и још једном прнказује знача.ј хемије у одбрани земље. Литература: M. 8сћ-№аг1е — БЈе ТесћпШ Ш1 №е11кпе§е — ВегНп — 1920 Сћ. Маигеп — Иа ећГпће е! 1а §иегге — Рапв — 192'Ј А. 81еМћасћег — Ше 8сћ1е88- ипЦ 8ргепе81оНе — ЦеЈрг^ —1919 N. Кав( — бргепјЈ- ипД 2аш1в(оНе — Вгаипбсћтуе^ — 1921 V. Ра8са1 — Ехр1о8Из, роибгев, ^аг <1е сошћа! - Рап8 — 1925 К. Ебса1еб — Аттопба1ре1ег 8ргеп§б1оНе — 1.С1Р/1Д — 1909 Иван В. Вољански. Железничка оруђа у Северо-Америчким Уједињеним Државама из доба после рата. Американци тврде, да је прво железничко оруђе употребљено у њиховој војсци. Код Ричмонда (КЈсћшопб) 1863. године употребљавала је војска Америчке Уније један тешки мерзер, наводно са калибром од 330 м/м, који је преношен исхључиво железницом. Одмах у почетку светског рата Амепиканпи г.у еа. ие.гн- ЛТ ............................ У току светског рата саграђено је у Сев ■УЈедин.сним Државама више врсти Т(‘ш1;их тешких ооруђа. Њихово главие конструктивне и балистичке особине и; особине износе се у следећем прегледу: �^ м е зн и ч к а о р у ђ а у С.-А. У д р у ж е н и м Д р ж а в а м а и з д о б а после па.та 53 аЗ И * Оруђе кг ев 03 М Ф к»ф т Ик К) > И1Н с ° кал. т/сек 77800 45 173 шдп 2о0 т /т м. 1918 79С00 35 250 т т м. 1919 182003 34 300 т /т м. 1918 80000 10 300 т т м. 1918 146000 35 300 т т м. 1918 250003 50 200003 40 Л7 400т/тН.М. 1910 142000 18 350 т /т М. Е. 400 т /т Н. М. Е. 142000 18 С* / г* с Ф м 820 15600 790 18200 25000 “730 (45-) 14800 200- 455 (45°) 27500 790 (30-) 41500 5?0-970 (40°) | 29500 880 (40-ј 21000 260—580 (45») 21000 (45°') аЗ И Н аЗ и * ^И Ен « Н и кг кг •2, §ч 2 ф _ј •И.Ф 3о оц) в н X Ио 0 0 ф т зН 75 91 26,4 29,4 232 68 320 29,5 65 360 320 125 30 320 140 40 360 545 162 40 360 750 110 65 75С 110 65 360 т! су железницом 360 360 — 56 — 10 10 н била су услод мале брзине гпђања способна само за употребу против сталних непокротних циљева. Под претпоставком, да веће брзине гиђања неће бити потреД 1, ннје се полагало довољно пмжње на конструкцију урсђења за пуњење оруђа. Ради овога, са напред наведеним оруђима било је могуће у најбољем случају, д а се сваке 2— 4 минуте избаци ио један метак. Даљи недостатак налазио се у томе, што нису сва ова оруђа располагала са водоравним пољем дејства од 360°. Главни задатак свих амернчких железничких оруђа биће увек, да сарађују у заштити и одбрани америчких обала, појс имају огромну дужину. Као последица напред озложеног била су нова упуства конструктерима ж елезничких оруђа. У доба после рата по'стављени су нови условн. које су ново саграђена железничка оруђа морала да задовоље. Опште гледиште на које се је стало у изградњи ж елезничких оруђа у кратко је ово: »Приликом конструкције нопих железничких оруђа потребно је пре свега, д а се узима у обзир питање одбране. обале, иошто ова оруђа неће наћи примене само за дејство кротив земаљских циљева, већ напротив, њихова употреба бнће највише на обали за дејство нротив пловних јединица �.Артилериски Гласник — бродова. Ради овога потребно је .д а се сви лафети снабду са уређењима, која дозвољаваЈу дејство на све стране, било из унапред прииремљених п ол ож аја,. било са провизорних иостоља. Као најповољнији лафет, који може задовољити све ове услове сматра се лафет система Барбет. Теншти треба, да Се иоменути лафет може употребити било у припремљеним обалским положајима, било у простпм помоћним положајима д најзад снабдевен точковима као ж елезнички лафет.« Поред ових општих захтева начелно су тражене за поједина железничка оруђа у конструктивном и балистичко.м ногледу ове главне особине: Врста оруђа Верти- Хоризон- Тежина Највећи кално тално зрна домет поље поље кг м дејства дејства 8 О1 203 ш/т топ Д/50 305 т/тхауб.Д/20 25”—60» 0-50« 356. т /т топ Д 50 405 т /т хауб. Д/25 25°—65° 56» 108,7 360» 317-473,8 634,2 360» 724,8 360° 32000 22500 36000 27400 с Американци немају обичај, да нове конструкције у цаоруЖању чувају као нарочиту тајну. У носледњим годинама америчке стручне новине изнеле су многе податке и слике ново конструиеаних оруђа. Следећи податци износе се на ос.нову предњих саопштења. Најзанимљивије оруђе је свакако 355,6 м/м железнички топ м. 1920. год., чија је конструкција до сада најбоље успела. Подаци о овом топу доста су тачни. 355,6 м/м шелезнички топ мод. 1920. год. Ово је оруђе саграђено по оиштим уиуствима артллериског комитета и приликом извршених опита утврђено је, да је оруђе потнуно употребљиво, било нротив циљева на мору, било за дејство против земаљС1:их циљсва. Брзина гађања, која је постигнута на оиитима износила је 1 метак на минут. ћонструкција лафета дозвољава, да се лафет употреби и за 406 м/м обалску хаубицу Д ./25 м. 20 . При.гађању ”1 ~ ске Циљеве може оруђе да дејствује без нарочитих 1га^.™еМа непо°Реда° са железничке пруго, за дејство нротив п т ш т Т ^ г , М0ру’ потРеГ,но ј° нарочито иостоље. Копање иа1-0 ште рупе ради трзања цеви није потребно. иша Зча™ рач '^е степенасто шрафин са испрекиданим навојима. Затварање и отварање затварача врши се помоћу ком- �,р д..рзничка о р уђ а у С.-А. Удруженим Државама из доба после рата 55 „оимираног ваздуха, к оји се налази у нарочитом компресопу ца пр<'Дн>ем ДеЈ|У оквира лафета. Пуњење се врши људском инатом и кориш ћењем земљине теже или електричним урекењима. Д авањ е нагиба и померање оруђа по правцу може се вршити љ удском снагом или електричним нагоном. Справе за трзањ е састоје се из хидрауличне кочнице п из ваздушног повратника. У колевци налазе се четири симетрички распоређена цилиндра, пуњени зејтином. Клипњаче ових цилиндара везане су за спојни ирстен на задњем дел\~ цеви. Унутрашња површ ина цилиндара изолучена је и прнликом трзањ а пролази зејтин између клипа и дувара цилиндара иоменутим олуцима. Олуци су променљивог пресека и ради тога се врнш кочење под истим притиском за цело време трзања. В аздуш ни повратник еастоји се из једног ва'здушног цилиндра са виш е клипова. Позади к.шпова налазн се стиснути ваздух, испред клипбва мешавина глицерина н воде. Основни ваздуш н и притисак довољан јс, да одржи цев иод свакимДнагибом. З а време трзања ваздух о,е збије још више и тиме се -добија потребна енергија за повратак цеви. Нарочита уређења у бл аж ују ионратак цеви и ири сваком нагибу цев се в р ађ а л а р н о и' без потреса. Овим .је задовољен један важан услов за чувањс скупоценог материјала. Рамена колсвке скеле за гађањг 1 леже у лежиштима на горњем лафету. На зад њ д а делу горњег лафета. налазе се чепови, п ом оћу којих се горњи лафгт окреће у хорпзонталној и вертикалној равни. Око вертикалног чепа за окретање може се го]ш,и лафет померати за 3 14“ у сваку страну. Ово се вршн руком; једним обртом руком, изврши се иомерање горњег лафета по правцу за нриближно Када -јс цев у водоравном положају. износи висина од горње површине колосека (површине ншна) до врха днзалице (као највиш е тачке) 7,1 м. а до горње тачке спојног прстена 0,09 м. Н а ж елезннцама у Севсро-Амернчким Уједињеним Држ авама дозвољена је међутим висина профила за товарење само од 4,4 м. и ради тога мора се горњи лафет са колевком и цевн за време преноса железннцом спустнтн на ниже. Д а би се ово постигло, мора се подлога за гађање, ноја се налази испод предњег дела горњег лафета помернти у напред и горњи лаф ет сиусти се хидрауличним справама. на ниже. Висина воза, са нагибом цеви од 3 'А° нзноси по снуштању горњег лаф ета само 4,3 м. Подлога за гађање, лежиште чснова за кретање, компресор за збијепи в.аздух и справе за пуњење са справама За дизање муниције и т. д. смештени су на, са попречним незама ојачаним, уздуж ним носачима из силицијевог челика. �56 Артилериски Гласник Нарочите дизалице на крајевима ових носача служе за пи. зање носача и омогуће, да се одвуку наслони за обртањс када се оруђе поставља на постоље. Оруђе је смештено на четири наслона за обртаље (:због велике дужине цеви, потребно је, да је оруђе смештено на више кола — наслона, поређаних један неиосредно. аа дру. пш , која омогућавају окретање воза на завијутцима кОЛосека) од којих су нрва два са по четири осовине, а последаа два са по три осовине. Спољни (први и последњи) наслони су снабдевени са кочницама, којс дејствују номоћу компримнраног ваздуха и конструисани су као самостална кола. ,' нутрашњи наслони (други и трећи) снабдевени су справама, које поделе оптерећење подједнако на све осовине свапог наслона. Први и други- наслбн могу да се оптерете са ло, 03500 кг., трећи и четврти са по 52100 кг. За гађање са 'лучног ко.тосека предвиђена је дрнена подлога. ЗадатАк је ове подлоге да умањи притисак на лгелезничце цнше и ради тога се ставља средњи чеп за обртањо иа поменуту подлогугДЗодоравне комионенте притиска при трзању прихваћају /нарочити иодупирачи, четири са задн.е, а два-сб предње стране оруђа. Када св оруђе употребљава у ирипремљеном положају, нцставља се на постоље од бетона. Оквир лафета снабдевен је са доње стране са нарочитим уређењем за обртање, које се спушта' на бетонско постоље, где налегне на лсжиш тс кугли, <:а куглама од хром-никловог челика. Помоћу овог лежишта смештено је цело уређење за обртање на пивојној илочи. Ннвојна плоча је завртњима утврђена за плочу од ливеног челика, ко.ја је везана за бетон постоља. Нарочита уређенд спречавају одскакивање оруђа од уздужних носача после опалења. За покретање оруђа, за дизаље и спуштање скеле за гађање, за подизање и спуштањс горњег лафета. за нишанење, иунење, опаливање и т. д. предвиђена је нарочита електрпчна централа, са моторним нагоном. Ова екетрична централа смештена је на предњем делу моста, којим су везани наелони за обртање. Један динамо од 50 К. \У. са 1200 обрта у минуту даје истосмерну струју од 120 V. Динамо се покреће мотором од 130— 145 К. 8. У свому постоје четири електромотора. Један електро-мотор служи за подизање и спуштање горњег лафета и за подизање и окретање скеле за гађан.е. Цела скела за гађање подиже се номоћу мотора потпуно за 1 минут и 40 секунада и окрене се за ’зоо" у времену од 3 минута. Један мотор служи за подизање зрна и пунења, а други иокреће уређење за давање нагиба, (иагиб цени може се давати и руком). �„ ш ч к а ^ у ђ а ј^ ј^ р у ж е н и м Д р ж а в а м а и :,.,,,^ ,.^ ^ ...,, Послелн.и мотор унотребљава се за комиримивање Р 1'оиструктивни и бал^истички подаци за 355,0 м/м желеНИЧКИ ТОН, у колико с.у познати, ови су: Тежина зрна ........................................... 708 (или 753) кг Тежина барутног п у н е њ а ..................... 213 кг Почетна брзина, V « ................................ 820 (или 790) м Домет са 45" (од н р и л и к е )..................... 39000 м Вертикално поље д е ј с т в а ..................... _ 7<) д0 +590 Хоризонтално иоље дејства на ностољу од б е т о н а ...................................... 360° Хоризонтално поље дејства на лафету 7° Целокупна тежина оруђа без ко.та . . 226770 кг Енергија на устима цеви с-а зрном' тсжине 753 кг и У о = 7 9 0 м . . . 23497 ш1 Дужина цеви ............................................50 кал. Дужина цеви (нриближно) . . . . 15,24 т Нагиб цеви уа нунење, када се пунење врши људском снагом^-_^. . . . —7° Тежина цеви са затварачом ибпојним прстенрху .'Г > \. • • 106044 кг Крајна Орзина на даљинм од 30000 м 460 т Пазни угао на даљини од 30000 м . . 62° Пробфјна снага против оклопа на палуби Па даљинн од 30000 м . . . 386 ш /т Пробојна снага иротив бочног оклопа на даљини од 13700 м ...................... 320 т / т Пробојна снага протиг, бочног оклопа на даљини 6ДЛ8300 м ..................... 254 ш /т Нздржљивост ц е в и ................................ 240 метака Пздржљивост цеви при употреби смањених пунења (од прилике %максималне почетне брзине) . . . . 1000 метака Тежина цеви са колевком н осталим деловима којн се тржу при оналењу 134680 кг Цслокупни притисак на рамена кол е в к е ............................................................ 453,6 I Целокупна тежина оруђа са цеви и на^слонима за о б р т а њ е ............................. 299200 кг Врсме ко,је је потребно за отварање ватре ако се оруђе поставља на постоље ’ од б е т о н а ....................................2 11 Времс којс је потребно за отварање ватре без да се оруђе иронссе на ностоље .................................1 к чуха у компресору, о којем јс била реч раније �58 Артилериски Гласник Поред овог оруђа напоменуће се још нека друга оруђа мањег каилбра. Пре но што су стављени напред ианетц услови за изградњу железничких оруђа. америчка војска имала је у својем наоружању један 203 м'м тои у железнцчком лафету. Конструктивни и балистички подаци за ов» оруђе с-у следећи: Тежина з р н а ................................................ 140,51 кг Почетна брзина, V « ................................ 685 ш/сек Д о м е т ........................................................... 21000 ш Дужина ц е в и ................................................ 35 калТежина цеви ................................................. 14500 кг. Вертикално поље д е ј с т в а ......................+ 42° Хоризонтално ноље дејства . . . . 360° Дужина т р з а њ а ...........................................1,22 ш Оруђе је снабдевено еа ЈидраЛ личНОМ кочиицом н онру;кним повратником са три опруге. За--гађање са колосека предвиђено- је 8 подуиирача. По извештајима стручних новина била мишлења о способностима и употребљивости овог оруђа у слулаЈу рата прдељенд. Док су неки артилерискп официри донелцдгеповољан суд р употреб.љивости топа, наглашујеЈге са друге с.тране, да су опитн гађања. сем на кра.јним даљинама ипак дали одличне резултате. Крајни доијет од 21000 м свакако није довољан. Тражн се ,да буде домет 203 м/м топа 32000 м, што је за борбу са далекометннм маринским топовима неопходно иотребно. Према условима за железничка оруђа, који су раније изнети, конструисан је сада један нов 203 м/м тон Д./јО, у железничком лафету. Предвиђа се, да ће се са овим новпм топом пбстићи домет од 32000 м. Ради недовољних буђетских могућности ово оруђе није још сарагђсно и нодробнијн подаци нису познати. Тежина оруђа биће тобо/ке једнака те5кини 303 м/м хаубице Д./20. мод. 1918. год., те ће се моћл употребити за оба оруђа лафет исте конструкције. 0 303 м/м хаубици Д./20 . м. 1918. год. познати су ови подаци: Почетна брзина, У ° ............................. 595 ш/сек Вертикално поље д е ј с т в а ..................... +20° до +60° Хоризонтално тгољс дејства . . . . 360° Д о м е т .........................................................201С0 ш Брзина г а ђ а њ а .................................... 1 метак у минуту Услов, да буде оруђе што нре спремно за дејство, код овог оруђа ирилично је задовољен, пошто је унотребом .једноставне темељне плоче омогућено, да се може за 'А сата отворити ватра. Опити, извршени на полигону у Ебердину (Аћегбееп) дали су задовољавајуће рсзултате. Недовољна стабил- �■ЈГр дезничка о р у ђ а у С .-А . У д р у ж е н и м Д р ж а в а м а иа лпг,, Г .Г | ност оруђа при гађањ у са колосека са нагибима између 2о» и 4,)" уклоњена јс новећањ ем и ОЈачањем подупивача ђУ ° Ово неколико података о железничким оруђимаСевеноАмеричких УЈедињених Д рж ава показује, са колико мапљп „ости И истраЈНОСТи усаврш аваЈуАмериканци баш ове впсте оруђа. Пажња се ири томе не поклања само оруђима. већ -н исто тако марљ иво усаврш авају справе за руковање ватоом апарати за осматрање циљева, срества за везу и нишанске справе. Н ајновији проналасци технике користе се да се што боље усаврши веш тина артилериског гађања у опште а на посе, да се усаврш и напред поменута врста оруђа ко1е ое сматра од нарочите важ ности за успеш ну заштиту обала и ^раница државе. јКелсзничка мреж а у Сећеро-Америчким Уједињеним Државама омогућава најш иру употребу железничких оруђа Источна и задаина обала, северна и јуж на граница могу подједнако да се бране нгносредно са самнх железничких пруга. *јајно и.шрађена и разграната жолезничка мрежа дозвољава брзо померање жеДезничких оруђа у свима правцима и прикупљање на угроженим тачкама. Ж елезнички насипи и мостови способни су даг~.Ј1здрж е пренос великих терета, пошто је мирнодопска уиотреба великих товарних вагона са товапном тежићом од 50—Н00, п а Чак 120 тона све већа и већа. ' Даље- усаврш аваљ е ж елезничких оруђа и повећање њпхоног броја, омогућиће Американцима успеш ну одбрану својих дугачких, отворених обала. Превео са немачког Б. А. �60 Артилериски Гласник Различности. 0 осматрању у артилерији. Осматрањс у артилерији у нослбдње време нагло се рачвнјало, нарочито последњих годиНа рата овај развој био је 1к'ома брз, зато ће бити вбома интересантно да се опоменемо овога важног пнтања ,ио рад артцлорије. ,3а време дугог периода глатке артилерије осматрање се мсша са нишанењем, чак и иосле тога кад је артилерија почела да ДејТтвује у батеријама и све до скора (није давно), нишанџија је управљао топ на циљ и поправљао затим своје нишањ(да.е — (на>основу резултата гађања, које осматра по правилу он лично. Око средине Х1^С-тог века због завођења олучне артилерије, _домет је повећан а нарочито тачност гађањ а иостала јс много већа, и тада се рађа идеја о коректури, коју изводи један официр за целу батерију, према осматрању падних тачака. али нишанџија још увек види циљ на који непосредно нишани. На крају Х1Х-тог века дешава се права револуција у навикама артилерије, од којих су неке биле у нракси преко 100 година, јер артилерија под утицајем повећаног ватренсг дојства, које постаје јако убитачно, тражи заклоњене положаје. Од овог тренутка нишанџија не види више циљ, и баторија постаје само један слепи инструменат у рукам а свога командира, који једини познаје циљ — објект и осматра гађање своје батерије. Ова револуција није се десила без јаке опозиције од стране многих артилериских официра, који остадоше верни старим традицијама свога рода војске. Тако још у 1905. години дешава се да један виши артилериски официр — ђонерад завршава своју критику односно рада артилерпје опим речима: »Без сваке сумње, заклоњено гађање је врло интересантно! Али верујте ми да впак има једно стално прат.и.то артилерије, које ће увек бити у важности а то је: да нишанџија треба да види циљ«. �Различности 61 Последњи рат н ајзад мења готово из основа условс артилериско осматра!ве. Повећавање домета и употреба дубоког заклањ ањ а захтевају заиста примену. ваздушног осматрања. Овде се деш ава често да ни командир батерије не види више лично циљ. Исто се деш ава у осталом и код земаљског осматрања, које је често било осигурано помоћу оделења за осматраве, или иомоћу особља нарочито обученог. Батерија је у овом случају само једна машина за бадање зрна према • показивањ у осматрача, који су јој често пута били потпуно непознати. Изгледа дакле д а нас искуства .из последњег рата, а номоћу промена које су у осталом сасвим логичне, воде ка специјализирању осматрача, било да је реч о осматрачу ваздушном или о осматрачу земаљсном. Знамо д а овај закљ учак није потпунђ сагласан са нропнсима (прави.чима) Привремене ранте службе од 15. јуна 1919.1) године и дб! га, ,н<}ће одобрити многи артилериски официри, који су остали присталице правила од 1914. године које каж е: да командир батурије-мрра да види своје гађање. Одмах ћемо напоменути да овде није реч о томе да се изостави бсматрање ћомандира батерије, јер је беспредметно говорити о-томе да ће комадир батерије нарочито у маневарском — поћјзетном рату имати врло често прилику да врши лично осматрањ е свога гађања. и да зато он треба да буде увек способан да то и изврш и кад то буде потребно. Може се слободно' рећи да у модерном рату осматрање само не може се сматрати као једна од главних задаћа командира батерије, већ у најчеш ће случајева оно мора бити осигурано помоћу особља нарочито обученог за ту службу. Да се опоменемо судбине овог другог правила, које су наши стари сматрали као непроменљиво (које се не сме мењати): »Нишанџија треба да види циљ«. И ако је апсолутна потреба да се замени један принцип неким другим онда се после замене овог иринцима могло предложити следеће: Да осматрач једини троба да види циљ. Дакле, специјализирањ е осматрача изгледа да не може У потпуности бити остварено нод добрим условима са садањом организацијом. Заиста свака батерија по правилу спрема своје осматраче (1 подофицира, 1 каплара, 5 редова, према инструкцији о гађању од 20 . августа 1920 . год.) али не изгледа да обука . ’) Чланак V. глава II. члан 4. „Земаљско осматрање, по пра™лу, осигуравају команданти јединица". I �62 Артилериски Гласник V осматрању земаљском, која је тако тешка, може бити изнслена са успехом по батеријама, па чак ни по дивизионима. Тек дентрализација ове обуке у пуку допуш та да се осматпачима да потпуно једнообразна наетава обука, која одговара захтевима и потребама службе осматрања а коју изискује специјализација, јер се и за ову служ бу ако се од ње желе стварни резултати мора употребљавати нарочито обучено људство. Иста ова опажања могу се у потпуности применитн и на особље за преношење извештаја. Мишљења смо да свака артилериска група (дивизиска артилерија, пук тешке артилери|е),.треба да има једну специјалну батерију за осматрање и преношење извеш таја, која треба да буде формирана м две секције и то: Једна секција, вод за оематрање, која има задатак да се б р и н е о обуци осматрача као и одрж авањ у материјала за осматрање.у1лсправном стању. Овој секцији при падају и органски осматрачи са авиона и балона као и особље земаљске осматрачфице ш таба групе; и Зедиа секција за преношење извеш таја, која има састав и улогу (дужрост)' 'сличне, у ономе што се тиче преношења нзЗештаја, Овој јединици за време мобилизаци.је биће придана и по једна тоиографска и меричка секција.2) У обрааовању ове јединице може се н аћи и других користи, сем оних коЈе се односе на обуку — наставу особља. Ма да је неоспорно потребно да се у покретном рату одржи правило о осматрању које је организовано од стране батерија или дивизиона, ипак не изгледа слично у једној стабилизираној ситуацији. Искуство из прошлог великог рата ноказује д а је корисно да у овом случају (т. ј. у случају стабилизиране ситуације) осматрање буде организовано од више артилернске групе (а не појединим дивизионима или батеријама). Користи од оваквог рада биле би следеће: У погледу техничком, сама организација система осматрања групе биће много рационалнија и све одговарајуће везе биће организоване са великом економијом како у материјалу, тако исто и у особљу. , *) Ова. јединица је захтевана од капетана СћабгоГа у љеговој конференцији одржаној у центру за студирање тактике артилерије „о реглажи помоћу високих тачака расирскавања“. �Различности У погледу тактичком добија сс највећа гипкост у маиевровању ватром, пошто ће једна осматрачница радити за ча коју јединицу групе. Стварање батерија за осматрање и везу олакшало би у случајУ потребе ову централизацију осматрања. у осталом, р азви јањ е осматрања код артилерије је већ ушло у једну нову ф азу. Артилерији ]С у ствари успело при крају последњег великог рата, да изврш и своја гађањ а без претходне коректуре. Без сумње д а су нарочити услови омогућили овај усиех, дозвољавајући изврш ењ е тачне топографске припреме, што неће бити увек случај. А ли тактичке користи од гађања припремљених без коректуре, к о ја нам гађања. омогућавају акцију у маси и изненада, јесу о д .т а к о огромие важности,’ да сс и у б}гдуће треба. свим силама старати да се остваре увек, чим нам то с т у а ц и ја 'буде допустила. Осматрање у овом случају има задатак да сосигура конхролу гађања, али може се рећи да ни она није (увек потребна. У овом би случају (овога пута) оволуција била потпуна: Циљ а нико не види. мака.р својим {телесним очима). При свему томе можемо успокојити приврженике принципа: да ће бити још врло често потребно, да се коректура врш и помоћу осматрања и да ће. кадкад тај осматрач битц сам командир батерије. У извесним случајевим а чак биће могуће н. пр. при гађању на борна кола д а ниш анџија ,као у старо добро доба, пма лрилику да непосредно ниш ани свој топ на циљ. (Кеуие б’АгШ1епе). Вежбе у гађању са осматрањем из аероплана Данас артилерија редовно заузима скривене положаје. Вероватно је да ће и у будуће тако радити. Тако мора радити, бар док је у употреби садањ и и њему сличан артилериски материјал. Због овога видн се д а ће се гађањ а изводити на заклоњену артилерију. А гађати успсшно заклоњени циљ, ци.љ, који се не види н чије се место не зна, скоро је извесно као и не гађати га. Може се трошити муниција, али је успех }’г-ек у питању, ако се не осигура осматрање дејства. Има случајева к ад а ће се услешно гађати заклоњеии ћиљ, али тада треба, да се зн а његово местб. За сазнавањс места циља артилерија се користи са више начина. Најбољи начин за ово је о с м а т р а н> е, па било оно са земље, или 1,3 ваздуха. �/ Артилериски Гласник Како ће осматрач са земље тешко моћи да открије ча.. клољене батерије и друге заклољене циљеве, јер се онд ааклањају од угледа са свију могућих тачака н а земљи ц у противничким рукама, то ће осматрач из ваздуха јединн оитц у стању да открије такве батеријс и циљеве. И осматрање из ваздуха изводи се на два начина: осматрање из в е з а н о г б а л о н а И осматрањо из а о р о п л а н а. Осматрање из везаног балона је скученије. Оно се ближи осматрању са земље. За везани балон може се слободно рећи да је једна земаљска осматрачница за нешто извишена. Међутим осматрач из -аероплана има потпуно отворенопоље циља. Само добро уређено и 'добро изведено скривање (камуфлажа) може да му оиемогући осматрање догађаја на земљн. Природно је да и јака одбрана ваздуха смета осматрачу. на аероилану. Али је осматрач са аероплана у могућностиСда осмотри сваку батерију, када је иста у дејству. Батерије доорс? скривене иЈ(ад~ћуте, не могу се лако пронађн.. Дакле; за ЈОткривање заклоњених батерија н других заклоњених ■циљсјва најбоље ђе послужити осматрач на аеронлаиу. Стога артилерија до крајње могуђиости данас искоришђује помоћ аероплана. Ово искоришћење аероплана не иде само у нроналажен.у заклоњеннх циљева и батерија код непријатеља. Оно се протеЖс и на друге радове. 'Гако артилерија узима аеронлаи и за осматрање дејства својих зрна за осматрање гађања. II ово ђе у будуће бити једна од највећих помоћи аероплана. У циљу што тешње и ближе сарадње осматрача на аероплану и извршиоца гађаља у артилерији, потребно је међусобно њихово познавање до потиуности, ако се тако може рећи. Најбоље би било, кад би сам осматрач био и руковалац гађања. То би био идеал за артилериска гађања. А ли изгледа, да ће ово да остане само идеал. Има много узрока, којн отсжапају да се он оствари у потпуности. Међусобно познаваље артилерца и авијатичара моћи ће да се постигне у непрекидном заједничком раду. З а иреме мира. треба дугих вежби, па да се њих двојица сроде. А њпхова заједничка радња такве је природе да за време самог изг.ођсња њсног у збиљи не трни објанпвавања, поправља|па, допуне, чекања и т. д. Значи, све треба да ,је у нанред прииремљено, па 1<аД Дође трепутак примене заједничког рада, тај рад да тече нотпуно и без нрекида, док то ири ли ке захтепају и омогуђавају. �Различности 65 оаља овдо наиомснути, да иијс довољно од осматрача „рпонлаиу, Да нешто види да нсшто нронађе, већ је нужно № Што види или пронађе, и у напред ана, како ће да тШ пронађе. Он треба да је убеђен потпуно,' да од а е В 1!г рада зависи, можда, уснех једне целе операције. УсамV ваздуху, горс на висини од које хиљаде метара, треба гГзна. да су стотинс и хиљ аде очију упрте у њега и да Грктју од њега спас као од Неба. Исто толико њих диве му ®? и аплаудирају му, ако је дивљења достојан, али га л јкале, што га виде у опасности. 0 друге стране артилерац, који ради са авијатичарем. нора бити пун вере у свог сарадника. Све, што се дешава иза заклона, тамо негде иза брда, он види,кроз очи свог помоћника на аероплаиу и следстцено ради онако, како оп глди. Треба увек да помиш ља на то, да је теже бити у ваздухуј и е г° У највећем блату и снегу, 'у-в од и и на сунчано.ј аари; дужа су два сада. проведсна у ваздуху п у борби. него више дана на земљи у највећој борби. Он треба да јс убеђен у тешкоћу, коју тргЈи ави.јатиж цГу-вр.здуху за време рада, иа да не ж али труда, м с к р а т п врсмс рада, а тиме оелободи осматрача на агроплану тешкоће. Др.угим речима; Артпдсрија треба да јс тако извожбана. да што јс могуће ман.с иренена употреби за с в р ш ав а јм зајсдничког посла, у коме .јс осматрач иа асронлану, тс да се аеронлан дуго не задржава. јер је и другима потребан н јер му је тешко дуго остајање у ваздуху. Шта значи нопознаваље мсђусобно службе артилерца и авијатичара; шта значи немање заједничких вежби, нити посебних вежби, немаље искуства у томе, нека послуже овл нримсри, које је један командант артилерије у армији изнео. Он нише; »Ако би се расмотрио досадањн рад наше авијатике и подаци, које је она успела да нруж и артилерији, могао би се извести овај закљ учак: II ако је авијација радила сваког Дана и развијала н ајвсћу енергију и дслатноот, ипак још нијс успела да пруж и артилерији оно, без чега не може да Г|УДе, да створи податке, са којима артилерија јсдино можс Да ради. Ни данас нису дефиннтнвно пречпшћени појмовн, шта гс пред фроптом ово армије од ненријатељске артилерије назази, нити је код свију са апијона или са земље осмотрених ■епријатељских батсрија пзврш ена реглажа. Има миого разлога, који су ометали правилан рад авптике’ 11 измсђу којих налазим за умесно да изнесем ово: 5 �66 Артилериски Гласник Врло често апарати изиђу на тербн у циљу иавршев., и-звесног задатка, но не учине ниш та због песпремности' а« тене, батерије или другог чега. Често се почне реглажа и у току коректуре настаје ПР. спораз}'м: трааси се пренашаље ватре на други циљ не во дећи рачуна да ли је осматрач из ваздуха у стању брзо да се оријентише и да нови циљ гађа. Дешава се да се апарати за рад код артилерије доцкац траже тако, да апарат или не изађе или изађе али услед неспоразума не учини ништа и т. д., и т. д.« Овај командант после даје упутства како да се изводн заједнички рад авијације и артилерије, на н а завршетку своје инструкције каже: »Нредочавајућн све довде изложено мислим, да је довољно да напоменем, да, ако бн се и са једнс и са другс стране евему овоме поклонила већа нажљ а, свакојако рад би се.изводио 'брже; солидније и сигурније. Н есгм њ ам да се ово нсће чинити и радити, како би со из зајеш ичког рада ова два рода оруж ја извукле што већс користп. Ч Колико се јс до сада грешнло наЈбољо ће се показатл следећим примерима: дан апарат за реглаж у и иозвао ан2 . Маја летео тену али десио се је квар на бежичној станици и аларат ее је вратио не свршнвши пишта. 3. Ма,ја изаш ла су два авијона за реглажу: један н могао да осмотри аитену Т. В., није могао да учини ништа; други авијон је вршио реглажу батерије 105 мм. на »батерију противу авијоиа« и то: Први плотуи — »неосмотрен«. Други плотун — »лево 2 км«. Трећи плотун •— »неосмотрен« Четврти плотун — »лево 200 м, подбацио 500 м««. Пети плотун — »лево 100 м, подбацио 200 м«. Шести плотун — »неосмотрен«. После овога антена даје знак: »Нисте ми потребни«. Истог дана четврти авијон вршио је такође реглажу са следећим успехом: Први плотун: лево 000 м, пребацио 200 м. Други плогун: лево 100 м, пребацио 50 м. Трећи плотун: лево 100 м, пребацио 50 м. Ништа више — реглажа је завршена. Овога дана још један авијон вршио је реглажу код Хау бичке батерије X дивизије на батерију' број 7 и пошто Ј1‘ �‘ Различности 67 тпио десет до дванаебт илотуна пребачених, дао је знак « Ж там сс« и вратио се. ' « Маја један авијон вршио Је реглажу на батерију Н са м тер ијом 105 мм. и то: д о ч Ј д р ВИ плотун правац добар, нодбацио 200-м. Други илотун правац добар, подбацио 200 м. Трећи плотун правац добар, подбацио 200 м. После овог батерија траж и »промену циља.1) 16. Маја реглаж а батерије 105 мм. на батерију 2. Ватерија избацила два плотуна, који нису осмотрени, а ттотом дала зн ак »нисте ми више потребни«.2) 1 17. Маја реглаж а . . . хаубичке батерије на батерију 6. Р’ад је извиђен објект, батерија је траж ила 20 минута да се спреми за гађање. 19. Маја траж ена реглажа на батерију 10 од антене V. Л Осмотрен само један метак, а' нотом д е гл а ж а није могла бити продужена због рђавог рада платном. 25. Маја реглаж а није могла бити извршена, иошто јс антена и после ЛО^ минута чекањ а одговорила: »чекајте још неколико минута!« 26. Маја траж ено је гађањ е.од антене V. А. на батерију И; она одговара: »чекајте неколико мннута«,ја к ад ја почела реглажа, антена одговара: »нисте ми више иотребни«. 30. Маја антена не јављ а се за време од 15 минута, после се јавља да разуме, а за тим опет чекање од 10 минута, због чега јс авијон чекао у ваздуху 30 минута не радећи нншта. Уздржавам ст. од даљег цитирања сличних случајева н -мислим да ће ово довде бити довољно да покаже неумесност у овоме послу и да нам уочи, шта треба у будуће радити, па да до овог не дође«. Може се слободно после наведеног да стане, као што се и овај командант уздрж ава од даљег ређања неправилности и грешака, јер би довољно било ово, да потстакне на рад све артилерце и авијатичаре, да у будуће ни у ком случају не изазову оваква коментарисањ а њиховог рада. Али чланку није сврха да укаж е само на оно што није ваљало, већ и да изложи нешто о томе како треба да се радн, па да се има успеха. . . . ) Вероватно командир батерије вршећи ноправке у батериј вили а- "СТа осматРаи>а, па је хтео да изнеде поготке на чистину д т п аИ „к?К 0 му се осматран>е врши, јер није било поверења у осмј тРача (примедба иишчева). цИју уз^00 1е п°тврда предњега: командир неће да троши муш 5' �68 Артилериски Гласник Ето у неколико речи је изложена потреба међусобне и непрекидне везе артилеријс и авијације. Ова веза постићи ће се, ако се оба рода војске буду веж бала ио плану, који ]с унапред и договорно састављен, т. ј. који лотиче из јсдног места као центра целине. Требало би иредвидети такав план рада сваке године и његово извршење до потнуности извести. Вежбе предвиђене по овоме плану, а које се посебно изводе код артилерије и авијације, треба да су тако срачунате, да омогуће заједнички рад без икаквог застоја. Жзвођење вежби код артилерије могуће је у потпуноств Али вежбање авијације у осматрању погодака доста је неприродно. С тога би било корисно да осматрачи на аероплану присуствују тим гађањима свагуе године за време извођења бојних гађања по артилериским јединицама у близини гарнизона у којима има авијације. На тај начин они ће себе об.учавати V осматрању дејства артилсриских зрна. Овако би могао сваки ,осматрач да пропрати по неколико гађања. Још бољ« би бидо, ако 'се, у времену извођења бојних гађања у Артилерг[с&>ј’ Ш коли Гађањц, нађе нешто већи број овнх осматрачајсем оних, који су школи званично придати за рад. Крко је 1К а\овакиЈ 1;Тађањима циљ: обука у осматрању дејства артилерискигх зрна, то би једном гађањ у могло да присуствује више осматрача на аероплану. Сваки осматрач белћжи своја рсматрања. Интересантни би били њихови подаци о резултату осматрања. Када се ови подаци буду упоредили са подацима, који су стварно добијени при гађању, видиће осматрачи тачност свог рада. Тада ће сваки од осматрача тражити узрок с.воје грешке, ако ј(‘ будс било, н кад. открије узрок, он ће тежити да га у будуће избегне. Сем овога корисно је, као што се и већ чини, да се у појединим гарнизонима, где има више артилериских јединица, изводе гађања са осматрања из ваздуха. Ова би гађања била као мерило, у колико су вежбе имале успеха. При овоме циљеви за гађање треба да су ириродно ностављени у земљишту. Најбоље је да еу оруђа постављена за извиђање. а кад се буде гађало, да се уклоне а место њих д а остану фигуре. Исто тако да се узимају што разноврсније претнос.тавке и да се изводе на разноврсном земљишту. Овако радећи на аероплану осматрач ће стећи довољпо умешности у осматрању дејства артилериског, у изналаж ењ у га ђаТ т у одржаван,У везе са артилериском јединицом, која ^ е постепено стећи огромно поверељс у мотаНс ^ ° ^ ° Га саРад ат а ; осетиће очигледно потребу брзог н •ачиог Рада’ ЈеДном Речи увидећо се, шта могу да очекују Један од другог артилерац и авијатичар. �Различности 69 Напред јс рсчено д а је нотпуно могуће извођење вежби т,л1г артилеријс за заједн ички рад са авијацијом. И заиста 1е ' к0. Командиру батерије треба само дати претпоставку о мссту диља; дати му полож ај за батерију или чак и да постави оруђа н а полож ај за батерију, као што је случај за тшеме ратних служ би, а потом му чииити разне. претпоставке “{Јје би му У ствари осматрач достављао. При овоме видеће се у ко лико је командир уш ао у суштину овог рада. Ова вежбан;а могу се изводити и за време обуке на оруђима, јер ништа пе смета томс. Требало би да се настане, да се стално ове вежбе изводе, како би се артилерци успособили за заједнички рад са аеропланом. Код ових велгби, ипак, остаје непгг^, и то је »нервоза«, која се при овом раду појављ ује, кад есматрање врши заиста осматрач са асронлана. А ли та нервоза долази само због тога, јгјто се нема навике у зајсдничком раду. Кад би било ове иавике, ондд, гађањ е помоћу осматрања из аероплана постаје као и свакопируго’ г.ађање — нешто обично и природно. Како би трббвло да се омкљежбе у артИлерији, нека послужи следећи п р и м е р (с к и ц а у прилогу). ЈЛ Прва претпоставка. Батерцје су на полож ају К р и в н н а м а . Командант дивизиона даје претпоставку: »Непријатељ држ и линнју положаја Орловац—Црни врх. ■ . У току јучерањ ег дана наш и су пешадискн делови доспели до линије котр, 244— кота 295 на Дебелом риду — с. Свођ — кота 228 н а Ш иринама, У току борбе јуче по подне а нарочито прсд вече две непријатељске батерије са правца Ц р н о г В р х а наносиле су велике губитке нашој пешадији нарочито на Дугим Њ и вам а. Наши аеронлани синоћ пред мрак открили су ове батерије и наређено је да^се гађају. Место ових батерија је X , = 22050, у , = 15400 и Х* = 21300, Уј = 15075. 2. и 3. батерија припремиће елементе за гађањо: 2. батерија на батерију 1 а 3. бцтерија на батерију 2. Чим дође аеронлан, одмах ће гађати 2 . батерија иа онда 3. (Слика бр. 1). Пошто су ком андири изврш нли припрему по карти, командант даје другу претпоставку: »Осматрач иозива«, »имате везу са антеном«. Осматрач*): »Готов сам да осматрам, непријатељ дејСТвује«. Ј) Улогу осматрача врши командант дпвизиона својом претпоставком. �Артилериски Гласник Командир, пошто је наниш анио топове и напунио. }а_ вља антени: »Батерија готова«. Антена45) даје знак: »Батерија готова«. Осматрач: »Пали!« Командир испаљује плотун. Антена даје зн ак: »Батерија гађала«. Осматрач: »Десно 100.«") Командир: ноправи елементе гађањ а, оруђа се напупе и јавља антени: »Батерија је готова.« Антена даје знак: »Батерија готова«. Осматрач: »Пали.« Батерија испали плотун, жн^ена даје потребан знак. Командир поправља елементе, оруђа се напуне, јавља. антени а она даје знак: »Ватерија готова«. Осматрач: »Пали.« Батерија Испали плотун, антена даје знак. Осмафач': »Подбацио«®) Командир попрари-елементе, дају се потребни знацн и испали п л отун ^ Осматрач: »Циљ«. Командир тражи да му се осмотри група. . Антсна даје знак: »Осматрај групу«, и по том: »Батерија готова.« Осматрач: »Пали.« Командир испаљује рафал. Осматрач: »Правац добар, даљина добра!« Командир даје знак преко антене: »Нисте ми више потребни«, а по том продужава гађање по нахођењу свом. Као што се види командир није тражио коректуру за свако оруђе, већ је извршио гађање водећи средњи погодак, а то је учинио из разлога, што: Познаје тачно понашање својих оруђа; Зна место циља; Има тачну карту 1 : 50000, по којој је тачно дао елементе за гађање, т. ј. извршио припрему гађаља. Једино може да има грешке у одређивању утицаЈних тренутнмх елемената и због тога му се и десило да први гглотун није пао у циљ. 4) Командант узима људство за антеиу, па и њему чини претпоставке, те оно ради са платнима дајући потребне знаке. Илн ако нема људства антенског, узима на себе улогу антенисте, те и за то чини претпоставке. 5) Осматрач јавља однос средљег поготка у плотуну према средини циља или десног краја, како се устали. “) Командир и ако је био сигуран у своју припрему за гађаља, ипак је сумшао у утицајне елементе и после другог плотуна скратио је путању енергичније, те се је осигурао о месту нахођења цил>а- �Рп опппиплти Шнсдени јо пример један од многобројних, које може гомандант дивизиона да саставља, ради вежбања својих ,:аМ Командант може да чини разне претпоставке у шгледа осматрааа, у погледу утицаја земљишта на гађање И Т ^Командири раде, ггао к ад би радили да њихове цевп г па1У стварно зрна, чије дејство заиста осматра осматрач из 'еттонлана, јор је све једно за командире, одакле им долазе гматрања. Они и примају осматрања у збиљи преко теле[јтона. Значи за командире је рад стваран и кад се вежбају н0' јер нрирода рада се не мења према томе, да ли се достављају сгварна осматрањ а или уображена, Природна је ствар да претноставре,. које буде чинио командант дивизиона, треба да су што је могуће више приближне стварности. Нарочито мора бити обазрив у погледу нзбора места за циљ, п а нрома томе ,како би се осматрачу иоказивало зсм.љиштц око циљ а, онако и нретноставке да уд.> шава, На пример осматрач друкче види отступање пбгодака на нагибу земл.инг?а, к ад а једнегов поглед управан на тај нагиб, а 'друкче к ад ј е к о с и т. д. Псто тако треба да буде природности у>ногледу раетура н,а погодака, у тачности, са којом су командири ијшршили принрему и т. д. Била би на примср груфа грешкаЈ да командир смањи или повећа даљину за једиу р^кљ у, | а да командант чш ш претпоставку. да су зрна иодбацнла илн пребацнла за две и три ракље. (Овај случај мон;е бити при гађаљ у иа и ш нагибу, али опет не у толикој мери. II, пр. при гађању са положеном иутањом на противнагибу јако, се увеђава растурање). Исто тако бпла би грешка, кад командант осоти да командир није извршио добро прнирему гађањ а, а чини му претноставку да је нрвн плотун пао у циљ и т. д. Дакле, извођењ е ових вежбн код артилерије много је дакше, него код авијације. Д ок је за команднра батерије потпуно један исти поступак, на ма одакле му долазили извепчаји о осматрању дејства, дотле за осматрача на аероплану није све једно, д а ли осматра распрскавање топовских зрна или топовских удара; д а ли осматра тоиовоке ударе на аеродрому и у близш ш његоној, или н а каквом земљишту испроссцаном, нокривеном културом, каменнтом, мочварном и т. д. . На заврш етку овога написа треба да се наиомене, да Жкља и иамера д а се н.име покрену што јачо вежбе у овом огледу, т„ да у збилш заједнички рад артилерије и авијаЈо да онакне реаултате, к ак ви се од н.ега очекују. Ш. �72 АгШепбкЈ С1абП1к О аЗап је рокге1пЈћ уагЛ иб п П г еПјеуа Оааапје рокгепИћ уагаивпЈћ еИјеуа је пајЈег1 хаОаЈак којј је га1 хасЈао 1ећпјс1 да(3апја. 1Ј2Г0С1, којј сјпе §а(3апје рокгеЗш ћ уагДиашћ сћјеуа 1ако 81огепо, јеаи в1е<3ес1: 1. СПј је ге1аИ\по у е о т а та1еп, к!о 8Уак1 го.охе иб1ц. поуШ ако з а т о ро§1еаа јеЈап аегор1ап р а 1 пајуесег ћра ј ро§1ес!а и 1аћНсе §а<3апја гае1игапје п а т ћ огисЗа. Као рп тег и г т Ј т о за т о гавШгапје паае§ (ЗозасЗапјед пајргесјгпцее огиЉ 104 т т <3и§. 1ора М. 1915.. кој1 га §гапа1-8гарпе1 М. 1б. §0(1. за пајуесјт р и п јеп јет 1 росеЈпот ћ г г т о т осЗ 680 т па с!а1јјш о<1 5 к т ш а 100 ^ гавЗигапје исЗагпШ ггпа ро с!а1јјп1 112 т , ро \Нзш1 15-6 т 1 ро бјпш 6-8 т а газћггапје Јасака гавргакауапја је јоа ‘кис! 1 к а т о \есв. 2. Р о у гзта која је озеНјЈуа рго!К’и ро§ос1ака је уеота та1епа,, јцг з а т о ако 8е ро^осћ еНза, т о !о г, гегегуоаг ћепг т а Ш р11о( т о г е 8е рпписЗШ аегор1ап па зПагепје Ш §а зе т о ге оћогШ По1е. Оу1 о з е Н јт с1е1оу! аегор1апа 8и гагс1е1јеш па згагтегпо т а 1 о т е ргоз(оги, кој1 1гпаза оћ ргШке 2 —4 т !. РгоНу оуако таЈепе р о у гзте т о г е т о па јеПап т т п о з1ојес1 сПј па (1а1ј1п1 ос1 5 к т ‘оН 104 т т Пид. 1ора М. 15. о с е к т а ћ оП 200 теЗака 3 —4 ро§о!ка, Ш оН 80 т т М. 14. ргоНуаегор1апбко§ (ора па 1з(ој <1а1ј1п1 о<1 200 т е (а к а 3 ро§о(ка. КоНко т а п р т о г а ћШ ћгој роцос1ака па је<1ап сПј, којг зе и уагПићи за у е ћ к о т ћш п о т кгесе и зуа (п ргоз(огпа ргауса, каПа зе и г т е и оћгћ, (1а бе 1ако Језауаји §гебке ргј т егеп ји <1а1јте, рг1 тегепји ћггЈпе 1 ргауса аегор1апа 1 с1а зи а(то8(егзке ргШ ке, које ћиаји уеНкот иНсаја па §ас1апја, и гагп1т У1з т а т а 1 ргаус1та а о т е (а огисЗа Пги§е. 3. СПј је \т1о рокге(ап 1 окге(ап. 1Јапавп]1 аегор1ап1 1е(<за ћггптш ос1 30 (1о 60 т и зекипсН, која 8е ћ г г т а из1ес! ро\:о1јпоп \'е(га 1 ргаоса 1е1а т о г е јоз га 15—20 т и зекипсН роуесаН 1 <Јозес1 ћ г г т е о<1 75—80 т и зекипсП. ХЈгппто, с1а је ро(гећпо га рипјепје ј ора1ј1уапје огисЗа 10 зекипсП, а На је у г е т е 1е(епја ггпа По јеПпое јгуезпоЈ! аегор1апа 20 зекипсП. Ако зе аегор1ап кгесе ћ г г т о т о<1 50 т и зекипсП опНа \'н 11шс), <1а је ри(, којј аегор1ап рге1еП га у г е т е 0(1 т о т е п !а иауапЈа когоапПе с!о газргбкауапја ггпа (10 + 20) . 50 = 1500 т . Ш1ес1 пез(о зропје^ розШГКапја (ора, ПиГее у г е т е п а 1ее1Н.а ™ * уеае ^ гг*пе аегор1апа роуесауа зе (ај ри( па 2000 ра 1 2500 т а 1 ујзе. �К агИ бпобЦ 73 ОкгеШов! а а у г е т е п јћ аегор1апа је уећка 1е пп; т * г !Ш окге1аје о<1 20 т Ко а ргака/ .паМ, Н а ^ и в Ж ' кого то те п Ш п о р г о т е ш ћ ргауас Ш окгепић пагаО. 4. ОетеНјепје ае т е п ј а из1јес1 аЈтоаГегакШ ргШка паго сИо из1ес! % у1аде и уааЛићп а ро с!апи јоа 1 и 81ес1 ро1огаја 8ипса а ро пос; из1Јес! ро1ога]а т е з е с а р г е т а сИји. 1зрагауапје. 1 тад 1 а иНси ј па озта!гап је Јг аегор1апа аН уЈбок1 оћ1ас1 Наји аегор1апи уг1о Иоћга зИопШ а а огисћта оЈегаУаји ш запепје, роз!о зе сПј зуакј саз Јг^иМ 1га којеа оћ1ака, Иа ае га кга1ко у г е т е па к о је т пеосекШ апот тез!и оре! ропоупо рокаге. Ш ес1 1оеа п1запс1Г1ја 1г§ић1 сез(о сИј рн ш запјепји, 1е РГЦе ропоупо§ птап јепја т о г а оре! ропога 1гагШ. Ако зе р а к аегор1ап па1аг1 и ргауси (ор—зипсе п е то §исе је га шзапсШ ји, Иа пап1зап1 сПј. Ро пос1 рг1 тезесш ! 1з(о је као 1 ро зипси а о з ! т (о§а По1аг1 к (о т е јоз 1 пег§оНа, На геНекћпч ро Ш еземш уг1о з1аћо згеПе а ћег озуеИјауапја аегор1апа р с т о с и ге11ек1ога то § и са ]е оПћгапа за т о ћагагпот уа1гот. 5. 1гУ0г дгезака је т п о § о \'ес1 пе§о р п §аПапји па сћ 1јеуе па гепПјг 8уака §гезка и ћ г г т р у1зни Па1рт 1 ргауси кге!апја аегор1апа ро\'1ас1 га зо ћ о т оПз(ирапје (асака газргзкауапја к а к о ро у1зт1 1 ргауси (ако 1 ро Па1јт1. С1а\'по је, Па зе зтап ј1 \ г е т е оП ора1епја По газргзкауапја, га које \ т е т е зе п е т а п1как\го§ иПсаја ш па кге(апје ггпа п1 па кге(ап је сПја. Оуо зе розПге УеИкјт росе(пип ћггјпата заугетеп Ш рго(1\'аегор1апзкШ огиПа (700—800 т 1 уИе). 6. 1Т уагПићи п е т а (асака. које ћ1 п а т то§1е роз1игШ га о зтаћ ап је роНћасаја 1 ргећасаја а пе т о г е зе ргозиПШ 111 ро1огај 1аске газргзписа и ро§1еПи па На1јти По сНја п1 па с1а1јти По огиПа. 8 е т 1о§а зе из1еП ћгго§ кге!апја сПја пе то§и П1 Поз(а ћгго гаиг1таП ро(гећпе роргауке. 1г пауеПепо§ је јазпо, Па зе па сПјеуе и уагПићи пе шоге ЈгугзШ когек1ига. Р г е т а (о т е т о г а §аПапје па аегор1апе ћШ ћагјгапо па розуе Пги§1т о зп о у а т а пе§о §ас1апје сПје\'а па гет1ј|. Ргуа 1 пајуаГп1је озпоуа је ироШећа §гаПскШ (аћћса га сПјесе и уагПићи. Опе зи ЈггаПепе 1о1о§гате(пск1т ри(ет 1 заПгге га з \а к и (аски, и орзе§и Поте(а, е1е\’ас1ји 1 ро(гећпо (етрјгапје. У ргак з 1 зе иро(гећ1ја\’аји оге ргаћске (аћПсе га и(уг(" уап;с уагПизпо§ ћагага. Ако ћ! зе па јеПап рокге!ап уагПизп1 сНј §аПа1о за роиасјта ПоћШстЈт ротоси Па1јотега 1 тегепја У181пе сПЈа, а �74 АгШепбМ 01абшк си (аћПса, пе ћ! т1 пЈкаПа то§Н ро§ос|Ш сИј, јег 2ГПа ротоси ?а 8Уој ри! јетезпо у г е т е , га ко]е зе 1 сПј р о т ега, (е гепја пе уапје. 0 ’ о(1 сПја. р и{ сПја оН (аске, га који ве уг§1 ораНуапје, Но (аске газргакауапја оћгагије за И пјјот пм апепја 1 Н п јјот (ор—(аска гавргзкауапја јеНап (гои§ао, и к о је т је и§ао ЈгтеН и пауеПепШ Пуеји Нпјја опај идао, га к ор зе т о г а ипаргеП пЈзапШ, ра На ве ро§осН сНј. (У јсН 81. 1). 1г ргесЗпје јес1по8{ауп§ зНке 8е у 1сН, с1а п1је в а т о Ноуо 1јпо Па зе роргаУ1 ргауас га икао * ра с1а «е сП| рокосН, уеб је 1 аа1ј1па оН (ора Но (аске гаергзкауапја К Нги§а пе§о т е гепа Па1јта Но (аске М. Р г е т а (о т е 8е т о г а 1 па с1а1ј1паги 1 па (е тр т ап ји 1гуг§1Н 1гуе 8па роргаука, На зе сПј ро§осН. Како в т о гап1је уј)НН т о г е ћгг1па к ге(апја сПја ћШ 12теПи 30—80 т и зекипсН. СПј т о г е 1е(еН па г а г т т у јв т а т а , а у гете^М еп ја га гагпе У181пе је оре( гагНсИо. Р г е т а (о т е је 1 т е г а га п1§апјепје и паргеП, која је оШНбпа оП У1б те сПја,с 2а 8\'аки (аски и орзе§и П оте(а огиПа Пги^а. К отапПоуапје ротоси пекој* осепјјуапја Ш р г е т а озесаји ра 1 за 1гуезп1т уес и ргакз1 з(есеп1т и к и з Н т т пе гоШ п Јк ак готе сПји. Ро(гећпо је ћПо Па 8е за8(ауе (аћНсе 12 к о р ћ 8е р г е т а ћгг1п1 сПја, \Изт1 сПја, т егеп о ј Па1ј1п1 По пје^а 1 ргауси 1е(а ћгго 1 81§игпо т о § и сНаН ро(гећпе котапП е. Мегепје ћгг1пе, ргауса, У1б т е сПја 1 Па1ј1пе По пје§а уг§1 8е ротоси зргауа, ра 1 опПа 8е рг1 §ге§к1 з а т о јеПпоц т е гепја НоМје оП8(ирапје (аск.е газргзписа оП 1ггасипа(о§ ро1огаја. Зтап руапје у гет еп а 1е(а ггпа оП саза т е г е п ја По саза ора1ј1уапја огиПа, Пак1е бтапјШ апје угетегга ро(гећпо§ га Па\ап је 1 иугзепје котапП е 1 рипјепје огиПа је оП уеНке уагП03(1. Оуо зтапј1уапје т оге зе роз(1с1 за т о јеПп1т тоПегп1т игеПајет ј ргепобепјет тегепја па за т о огиПе 1 тоПегпЈт — аи(ота( 8к 1т рипјепјет 1 ора1ј1уапјет 18(ода. Тако игеНеш тоН егт (ор га оПћгапи ргоНуи аегор 1апа за роЈХопош е1ек(г16п1т ри (ет ћ1о је и рокиаи и уеПкНт сојзката га угете га(а а 0081е га(а ае ш кг.(1 т а Н т пНаш'ет �КагПспозЦ Роз1гој јеЛпе *акоуе е1ек!г1спе рго«уаегор1ап8ке 1>а1“ ' ,:1Р шоге ве в е т а ћ с к ; р п к а г а ћ па аМесГ п а с т : (8Нка ђг 21 Ј И 1о§а 1 гаН роЈеНиић Не1оуа 1ако игеНепе ргоћуаего Р1апбке е1екћ1спе ћ а !е п је укН зе \г На1је 1г1о2епо§: Р X, Зргауе га т е г е п ја I 1о: а) Н и гћт га т е г е п је ргауса 1 ујвјпе, 1 ћ) На1јотег, и8(а1јији т ев Јо сНја ро ргауси, у јз ш ј с1а1ј1п1. Ш а1јепе роИ к е ргепозе опе е 1 е к ( п с т т р и !е т јес1пој сепћаН. II. Сеп1га1а р г јт а е1ек1псп1т р и !е т т е г е п ја зргауа роН I) 1 е 1ек 1г 1сп Јт р и ! е т 1б1е ргегасипауа. Сепћа1а и7,1та гасипбк1т р и !е т и о ђ г ћ опе т е г е ро ргауси, у јз т ј I На1ј1п1, га које 1геђа о ђ г ћ о т па у г е т е 1е1епја ггпа 1 па у г е т е роћеђпо га котапНоуапје, пИ апјепје I рипјепје Но ора1јепја, шзапјепје роргауШ. Опа п а т Наје ицао па§Ња ј роћећпо 1етрјгапје. Ргепозепје ^1ђуастпо§ иц1а у г т 8е оре! е1екћ1сп1т ри(ет па ројеШпе (ороуе р о т о с и 1е сепћа1е перге8(апо како бНги ројеШпа т е г е п ја . Роћеђп о 1етр1гапје ргепоб) 8е е 1 е к !п с т т р и ћ т ос1 сепћаћ па ( е т р ћ т к . III. ТорочН <1ођ1\'аји оН сепћаЈе е1екћ1сп1т р и !е т ргалас \ падЊ а роаЊГПас ћ е ђ а а а т о На аргауот га п 18апјепје ро ргауси 1 уЈ81п 1 НоуеНе НоНспе кага1јке Ја 8е 8а рокагаНт ргаусша 1 пас1ћ1та рок1араји. IV. Т е т р ћ т к рокагије па јеНпој бкаН ротоси кага1јке (етр1гапје, које 8е р о т о с и 1е1е1опа ргепозј (ороујта. V. К о т а п Н ћ 1т а па зуојој о б т а ћ а с ш п 3 јеНпоб1аупа ргеповпЊа р о т о си којЊ је оп и б1апји, На па оапоуи озтаћапја т о г е јеН побћспЈт р о т е г а п је т ргепозпЈка ротегаН ргасас 1ора, рготепШ т и па§Њ 1 На1ј1пи I тепјаН (етр ћ ап је. VI. б ћ и ји Наје јећап е1ек1пст то!ог, кој1 је па јеНпот Уоги. VII. Те1е1оп га ргепобепје (е т р ћ а п ја је (ако игеНеп, На бе сије ћег Нггапја зЊбаПсе па иуи (д1абпо §оуогес1 1е1е1оп). Ако и г т е т о На је оуакуа паргауа у е о та (аспа 1о 1рак песето зтеН осек1уаН, с1а с е т о т о п ројесНп1т т е ћ Ј т а ро8«ИН таН сПј. роз!о газЊ гапје ри(апја 1 (асака газргвкагапЈа 1о пе с1ог\’о1ја\'а. — КасН 1оца ироћећа ј е ћ п о ^ 1ора ра такаг 1зП ћ т п а јт о с ћ г т је ц игесЗаја, песе ђШ оН изрећа. ОаНапје аегор1апа т о г а па зеђ) позШ к а г а к ћ г §ас1апја Ргоб1опје а ргоз1ог1ја која је из1е(1 цаћапја и§гогепа т о га гчН 1ако уеНка, На 8е иНсај гагп1ћ цгезака рг1 тегеп ји 1 ићсаЈ газћгапја ри(апја 1 (асака газргзкасапја 12Јес1пас 1. �Лт»+Паг1кИ ГИакгпк 1х (о§а ргоЈ2]ах1 роЈгеђа, (Ја ае (1т ујзе огисЈа т о га ., јеДпи ћа]епји зројШ, з*о је *ор 8роготе*п]јј. Тј ]ороУ1 пе в те ји ћШ ро8]ау1Јеп1 па га2П1т 1аската гаг(Ја1еко јес1ап о<1 (1ги§о§;а, јег ћ1 ве оуаку1т ро81ау1јапје т оги(1а о(егауа1о 0бша1гапје 1 котапс!оуапје. Бок Ј т а т о и иро!геМ ира1јасе ва в т е з о т га §огепје т о г а т о гасипаН 8а уеНк1т га8(игап јет (асака газргзкауапја’ ТЈра!јас! за т е ћ а ш с И т ро§опот НаН 8и Но1је геги11а1е. 1г Но заНа кага(о§ упН зе, На с е т о за и з р е ћ о т тос1 даЛаН па аегор1апе ва ргоИуаегор1апзкот агШ егЈјот, која т о га ос1{ЈО'УагаН б1е(1ес1т иб1оу1та: 1. — ТороУ1 На ћис1и ргоПуаегор1апзк1 па јеН пот 81а1ки окге(п1 око ]’е(1по§ 8(огега и зуе ргаусе 8а у е П к о т росе(пот ћггЈпот, аи1ота(8к1т гаШ агасет. 8а у е Н к о т ћ г гјп о т ^аНапја 1 уеН кјт НејбШот ројеШпоа ггп а., 2. — 1Јра1јас1 На ћис1и 8а т е ћ а т с М т ро § о п о т, а пе ва оогесот з т е з о т . 3. — !Котап(1оуа11Је 1 ш запепје На 8е угш р г е т а рока2а(о т рг1пс1ри коН е1ек!пспе ћа(еп је. 4. — Вгој (ороуа и ћа(епј1 (1а ћиНе п а јт а п јо 4 . |кб п ' ОаНапје па рокге(пе уагНивпе сПЈ’еуе јзроН 800 т у јзте пе 8 т е зе угзШ ва агШ егцот, роз(о зи о у а к у јт §а(1апјет зор8(уепе 1гире и оразпозН. Ако зи Н сПјеуЈ к ( о т е 1 ћИги, опПа 8то з е т (о§а и пето§испозН Па 1ћ из1е(1 р г т Н п е уеНке ћ г гт е сПја, за ргоНуаегор1апзк1т (ор о у јта б1е(Нто. Оуај уагПизпЈ рго«1ог т о г а 8в ћгапШ р о т о с и тИгаЦега, кор 8е иб1е(1 уеНке ћ г а т е ^аПапја 1 рокгеШобН и 1и зугћи (1а(1и ког18по иро1гећШ. МИга]је21 га §аПапје аегор1апа т о га ји 1т а Н пагосКи паргауи га тзап еп је , 8а к о јо т зе ргобНт т з а п е п је т их1та и оћгН' роргаука га који 8е 1гећа ипаргеП гта п Ш , р а (За зе ро§о(Н сПј, 8 е т 1о§а 8е га 1е тПгаЦеге иро(гећ1јауа типЈсЈја, која оз(ау1ја 1га§ зуоје ри(апје. Б а зе рг1 ^аПапји 12 тИга1јега па аегор1апе пе и§гогауаји зорзШепе (гире, ро(гећпо је, (1а 8е тК га1јег ро8(аУ1 пез!о иПа1јепо оН оћјек(а којец оп (гећа Па ћгапи Аегор1апе кој1 зи јоз 20 т пас! (1оНспЈт оћјек1от, т о г е тКга1,јег Па §аПа, аН т о г а ћШ ис1а1јеп ос1 Јз1ода па оПз1ојапји . с1 = 5 . (ћ + 20) т , роз!о з т е з а т о с1а (Јас1а за п а јт а п јо т е1еуас1јот о(1 10° з(о оа§оуага оК ргШке 200/1000. КауеПепо зе У1(Н 12 зНке 3. М. Б. К. �Р азли ч н ости Нова назвања артилериског материјала у Италији. Да би се дошло до једнообразних назива материјала који је сада у употреби, талијансГ Мит,'СК° Г Рата расписом бр. 269 од 14. маја 1926. гоГне промеГоТе називе артилериским цевима, ослањајући се на следеК начела: д а а) Називи разних модела оруђа се добијају кад се називу топа (или хаубица или мерзер) дода калибар изражен у милиметрима, за тим дужина цеви изражена у калибрнма; б) Топом се називају оне цеви, које су дуже од 17 ”калибра, хаубице су оне цеви чија је дужина између 12 и 17 калибра а мерзери су цеви чија је дужина испод 12 калибра. На тај Мачин је досадашњи топ 75 13 сада увршћен у хаубице а досадашње хаубице 280 А, 280 К и 280 С увршКене су у категорију мерзера ; в) Када више цеви имају исти калибар и исту дужину изражену у калибрима, додаје се и назив модела а по том, ако су истог модела још и назив типа. На пр. мерзер 210/8 0 .5 . и мерзер 210/8 О. А. означује мерзере 210/8 типа бе 5(е1апо и мерзер 210/8 типа бе АпдеКз. г) Дужина у калибрима се мери, за све цеви, од предње стране затвореног затварача до ивице уста цеви. Ова дефининија о мерењу учинила је крај свима досадашњим неспоразумима. До сад а. пак дужина у калибрима за извесне моделе цеви рачунала се према њиховој целокупној дужини, а за друге пак цеви дужина изолученог дела, најзад за неке цеви се рачунало од ивице уста цеви до спољне ивице затвореног затварача. Од сада Ке артилериски материјал у талијанској војсци имати називе како је то назначено у десном ступцу овога прегледа. Раније назвањ е. Топ 65 брдски Топ 70 брдски Топ 75)13 М. 1915 Топ 75 М. 916 Топ 75 М. 911 Топ 75 М. 912 Топ 75 М. С. К. С ад аш њ е н азвањ е Топ 65]17 Топ 70|15 Х аубица 75[13 Топ 75)27 М. 906 Топ 75|27 М. 911 Топ 75| -7 М. 912 Топ 75]27 М. С. К. �Артилериски Гласник Садашње назвање: Р а н и је н а з в а њ е : Топ 75|27 М. А. V. Топ 76(40 Топ 75|45 Топ 77128') Х аубиц а 100[17 М. 914=) Хаубица 100117 М. 914 Х аубиц а 100]17 М. 9 6 Хаубица 100117 М. 916 Топ 102(35 Топ 102|35 Топ 104 32 Топ 104 32 Топ 105128 1 Топ 1(ј5 р. с. Топ 120 Топ 120 40 Топ 120 Топ 120 А. Топ 120 Топ 120|Р. Х аубиц а 149| 12 М. 914 Хаубица 149 р. с. ' Х аубиц а 149|12 М. 916 хаубиц а 149 А. М. 916 Х ауби 1а 149| 12 М. 916—918 Хаубица 149 А. М. 916 -918 Х аубиц а 149| 12 8 К М. 1914 Хаубица 149[ 12 Р. В. Х аубица 149|12 8 К М. 914 916 Хаубица 149112 М. 914-916 Р. В. Х аубиц а 149|17 Хаубица 149|17 Р. В. Топ 149135. Топ 149 А. Топ 149135 8. Тон 149 8. Топ 194135 А. Топ 149 Арнстронг Топ 1 2|32 Топ 152Ј32 Топ 152137 Топ 152(37 Топ 152145 Топ 152145 Тои 152150 Топ 152150 Х аубица 152113 Хаубица 152|1 Топ 155125 Топа 155[Р. М ерзер 210]8 Б. 8. Мерзер 210 Б. 8. »1 М ерзер 210Ј8 О. А. Мерзер 210 Б. А. М ерзер 210|8 П лат. Мерзер 210 на платформи Топ 254130 Топ 254 М ерзер 260 9 8. Мерзер 260 8. М ерзер 260 9 М. 916 Мерзер 260 Мод. 916 М ерзер 280 11 Х аубида 280 А. М ерзер 280 10 Х аубица 280 К. М ерзер 2809 Хаубица 280 С. Х аубиц а 280| 16 Х аубица 280 Б. Х аубица 305 17 Б. 8. Х аубица 305 17 Б. 8. Х аубица 305 17 О. М. 1916. Х аубица 305 17 0 . М. 916 Хаубица 305 17 С. М. 1917. Х аубица 305 17 О. М. 917 Мерзер 305 Р. В. М. 911 М ерзер 30518 М. 911 М ерзер 305!8 М. 911—916 Мерзер 305 Р. В. М. 911—916 Мерзер 305 М. 916 М ерзер 305|10 Топ 305Ј50 Топ 305150 Х аубица 380 Р. В. Х аубица 380)15 Топ 381140 Топ 381140 Топ 400 Тон 400]30 Мерзер 420 В. Р. Х аубица 420|12. П рема „Кеуие сГ АгШ1епе“, новем бар 1926. г. саопштио Ж . М. Л. Топ 75 М. А. V. Тон 76140 Топ 76145 II >) Ратни пљен, долази од Р. К. 96 п/А. *) Ратни пљен, пољски материјал Ш кода. �Н овости и белешке 79 Н овости и белешке. Избацивање из употребе месинганих чаура код најновије артилериске муниције. Према искуству стеченом у п& зсдњ см рату месингане чауре код артилериских метака заМењују се кесама од некуВане свиле, пошто чауре претстављају следећо незгоде: 1. Муниција са чаурама је скуп.га: 2. ^Јаура претстанља мртпу тежину. коју треба преноснти (пајпре ка- бојшпту, а после и натраг); 3. Снабденање муниндцом отФ^ано је, нарочито за време рата( због ос^тдице у мсеингу); 4. Чаура може проузроковати тешкоће ирн опаљивању нарочито код дугих и брзих серија гађанЈа; 5. Влад\не чауре тешко се избацују и са келиким нанрезањем извлакача, тако да се овај најзад мора да сломи; 6. Кад су чауре старе, оне лако прскају услед чега се пронзводе озбиљне повреде у њоном лежишту у цеви; 7. Под нритиском слабих гасова, чаура може пронустнти гас ка затвара^у, услед чега може настуиити кочењо затварача; 3. Кад кап исла слаж е ири онаљииању, чаура проузрокује губитак у времену и то у једном критнчном тренутку, јер треба отворити и испразнити оруђе; међутим к ад упаљач слаже ствар је сасвим проста: онда се за тренутак изврши замена са новим упаљачем; 9. Извршеним покуш ајима код француске морнарице утврђено је, да нуш чано зрно и]>обијају1ш чауру, која садржи барутно пуњење, нроизведе, при пробоју зида чауре, повишење темнературе, којим се можс запалити пуњење. Избацивањс чауре нз употребе у вези је са увођењем нластичног дела затнарача, који врши савршено иотпуно затварање, чак и при слабим притисцима и који без застоја Функционишс у току дугих сорија брзих гађања, за времо к°јих се температура јако подиже. �Артилериски Гласник 80 За време рата, 312 првих хаубица Ш најдерових 155 м/\г израђених за Француску војску, Сшле оу подешенс за упо. тпебу чаура; следећих 3300 хаубица биле су по поруци снабдевене пластичним аатварачем. Оруђе 155 м/м израђено у Шнајдеровом заводу, у току рата, могло је избацити зооо зрна, а да не мора-мењати пластични део затварача. (Кеуие <1’ агНПепе, ,јули 1020.) М. И. с. Увођење тешких оруђа у дивизиску артилерију у Данској. Данска влада одлучила је да набави 20 теш ких пољских хаубица и 12 тешких дшљскпх тоцрва са калибром за хаубицу 14,91 цм7 а за топ 10.5— 12 цм; са дометом у колико је могуће већим, оД 16— 18 км за тон и 14 км за хаубицу. оа остале особиће' таквих оруђа^влада је оставила одређеној комисијп да сама о томе о д л у ч и / \ Н а . оеновЈрГОга , комшчца је поручила у Шнајдеровом заводу У Франђускбј/ пробна оруђа са| следећим' особинама: Топ 10 V? сш Х ау б и ц а 15 сш 4500+100 кг 43004-100 кг Теж ипа оруђа 500 500 кг Теж ина предњ ака 545 м 840 м Уо 18.300 м 17.700 м Максимални доме 2600 атм. Максимални нритисак гасова 2600 атм. 41 кг Тежина зрн а 16-4 кг м оноф леш Л аф ет би ф леш 1) им а Штит нема Точкови са омотачем од каучука има им а М аксимална брзина кретањ а 20 км на час 20 км н а ч ас Ч аура нема н ем а Н иш анске справе просте . м ањ е просте Пробе са овим оруђима вршене су у Х авру 1925. и дале су одличне резултате. Према овоме данска нољска артилерија биће наоружана топовима и хаубицама, која далеко надмашује у домету сва остала оруђа д и в и з и с к с а р т и л е р и ј е к о ј а и о с т оЧ Л аф ет б и ф л е ш има странке које се у б о р н о м н о ло ж ају р а ' шире задњим крајевима и свака з а себе причврсте аш овом з а земљу* тиме се добије већ а стабилност и веће ноље га ђ а њ а у хоризонталном смислу. М о н о ф л е ш је лаф ет, чије су странке сиојене и у борном положају не раш ирују се. �Н овости и бел еш ке 81 ј К у д р у г и м з е м љ а м а . Ово преимућотво изискује знатНо повећавање теж ине оруђа, услед чега мора бити употребљена м еханичка вуча; о а т и м е с е м н о г и н е ћ е /а к о м о ћ и с л о ж и т и , ј е р се ј о ш н и к о до с а д а нпје о с у д и о д а т а к о г л о м а з н а о р у ђ а у с в о ј и з а д и в и з и с к у а р т и л е р и ј у ; и запитаће се може бити зашто би дан ск а артилерија у тако важном питању чинила цзузетак. На ове приговоре одговара један дански потпуковвик следеће: 1. Из разлога што ми немамо никако корпусне артилерије са великим дометом, наш а оруђа тешке пољске артилерије мораће у већ и н и случајева заменити корпусну артилериЈУ; „ . л •. 2. Пошто Је броЈ оруђа наш е пољске артилерије незна- тан, треба захтеватн д а свако оруђе посебице има што је могуће веће поље гађањ а и шТо већи домеТт 3. НајЗад, стање путева и земљишта је повољније него ма где у Европн. Тиме се пруж а прнлика да се малобројност оруђа надокнадн њиховом великом покретљивошћу употребом аутомобилске в у ц е ^ / Ови р азл о зи изгледа д а потпуо оправдавају избор материјала са којим су изврш ене пробе. (Кеуие с!’ АгШ 1епе, ју л 1926). М. И. с. �82 Артилериски Гласник Оцене и прикази. НОВО Н ЕМ АЧКО П РАВИ Л О А РТИ Л ЕР И ЈЕ. ЗА БОРБУ Увод. Да би се схватиле извесЉ одредбе у новом немачком правилу за борбу артилерије навеш ће ее укратко организацнја артилерије у саДашњој немачкој војсци.1) По закљуненом миру у Версају Немци су имали права да формирдзу армију од 100.000 људи организованих у 7 пешадиских и 3 коњичкеддивцзије. Артплервја. у пешадиским дивизијама састојала се из 1 иукЦлартиле^ије од 3 дивизиона по 3 батерије. У коњичким дивизијама по 1 дћвизион од 3 батерије. Н аоруж ањ е пукова и дивизиона разнолико је. По уговору о миру Немцима је признатоследећи материјал: Брдски топ кал. 77 м/м — пољски топ 77 м/м — иешадиски тои 77 м/м — топ на аутомобилу 77 м/м и пољ ска хаубица 105 м/м. Исто тако одобрено им је да задрж е наоружање у тврђави Кбт§81>ег§ са оруђима већег калибра на којима су Немци предвидели да обуче све артилерце. Сем наведенога у саставу пукова постоје широко организована мерничка оделења, оделења за осматрање по светлости и звуку. Материјал за ово постоји у изобиљу и ефективи су 2 и 3 пута већи него што формација јединица предвиђа. У опште обавештајна служба у пуковима и дивизионима је веома брижљиво организована. Међутим разрађујући марљиво сва правила на бази ратнога искуства, Немци су, и поред горе наваденог ограничења у наоружању у садањој својој армији од 100.009 људи, увек предвиђали употребу артилерије у »модерно наоружаним армијама«. Они се надају да ће током врсмена кон трола од стране савезника над њиховим наоруж ањ ем слабитп и у колико ова буде била мања, у толико ће они више тежити да ефективе појачају и још у миру створе основе јсдиницама које овим правилима предвиђају, а које сада немају. ') Опширније у Ратнику з а новембар 1921. године. �Оцене и прикази 83 Неоспорно је да су немачка гледишта о употреби артиије од велике важ ности у времену кад се ратна искуства АоомирајУ У доктрине, а ове и код нас узакоњ ују у правила. Телно од ових названо »Вођење и борба здружених родова пружја«2) посвећено општој тактици издато је још 1921. го. цне доцније је комплетирано серијом правила свију родова орунф Онај дсо ових правила који се тиче артилерије издат је 18. новембра 1922. године и подељен је у XV глава. Овде ће се џавести најинтересатније и најважније тачке из овога важнога документа о коме се код нас до сада мало говорило. I. ПРИНЦИПИ за употребу и дејство артилерије. Овај одел>ак почиње: 1800. — Влагодарећи својој _великој борбеној моћи артилерија влада (ћећегвсћ!) бојним пољем. Она има велико морално дејство. Њ ен а акц ија не треба да буде одвојена од дејства пешадћЈе ни ио времену ни по простору. 1803. — Моралнђ дејство налази у снажној детонадији З11на. Оно расте са експлозивним пунењем и са бројем избачених метака; још .је више повећано концептрацијом ватре по времену и иростору. Морално дејство потреса жнвчани систем, парализује дух решевања и капацитет отпора до те мере, да је понекад довољно и оно па да се постигне жељени рсзултат. Треба даклб увек водити рачуна о моралном дејству чим артилерија уђе у акцију. 1803. — Принципи употребе артилерије у борби су у опште нсти за покретан рат као и за рововски рат, али за овај последњи припрема може и треба да буде детаљнија. Затим следују директиве за употребу разних калибара. 1805. — а. — М атеријал за лаку артилерију. — Пољски топ је карактерисан покретљивошћу и брзином гађања. Он је најспособије оруђе за уништење борних кола. Лака хаубица. — Употребљава се као и пољски топ, али ]е њен домет и брзина гађањ а нешто мања, с друге стране благодарећи њеном калибру и већем упадном углу, њено кориено дејстмо је веће у улози контра-батерије, на покривене циљеве, заклоне, насеобине места, трупе у шуми са високим стаблима. ’) Рићгипј; иш1 Се1'ес1>1 (1ег уегћипбепеп \\'аПеп. 6' �Артилериски Гласник Б пп ск и топ — расклапа се, има већином л ак и калибап као и лољски топ. Корист од њега је нешто маља. Аомије модерно наоружане располаж у против аеропланским топовима (П а к).3) Они им ају да туку непријатељске ваздушне апарате у борби за овлађивањ е ваздухом. Изузетно могу бити употребљене. и у бори на земљи н а циљеве који се крећу, а који су врло опасни као што су н. пр. борна кола. Противаероплански топови м а л о г а калибра су благодарећи великој брзини гађања и моралном дејству зрна која остављају траг — нарочпто способни за одбрану против авијона који ниско лете и противу ноћних напада. П р о т и в а е р о п л ан ск и т о по ви с р е д њ е г к а л и б р а са коњском вучом погодни су за нарочито истакнуте зоне из разлога њихове слабе елевације. Топови на аутомобилима (КПак) су парочито способни у'покретном рату услед њихове велике покретљнвбсти. П р о т и а а е р о п л а н ск и т о п о в и в е л и а г к а л и б р а покрећу се тешко в а а нутева и тидко се крију. Мања брзина њиховога гађања ја ипфбке^ компензирана много већом ефикасношћу зрца и великим дометом. Противаероплански топови на вагонима (ЕЈвепћаћпР1ак) вез&ни су за железничку мрежуј али омогућавају употребу великих кали бш а и могу бити брзо транспортовани на велике д&љине. Пешадиски топ — (1п1ап1ег1е-ОезсћШге) истог калибра као и пољски' тон али са мање уздигнутим лафетом и покре•гљивији. Домет им је исто тако мањи. Они су део тешких пешадиских оруђа. б) — Материјал за тешку артилерију. Тешких топова има само у једној иашој тврђави (Кбшдаћеге) лака артилерија међутим треба да познаје њен.у карактеристику с обзиром да свака трупа може доћи у околност да кооперише у одбрани са тешким топовима. Тешке хаубице су моћније од лаких хаубица у погледу продорне снаге, експлозивне моћи и ефикасности распрскавања. Слествено оне се нарочито корисно употребљ авају при гађању противу живих циљева као и за рушење сваке врсте. . опште нротиву артилерије. У запречном гађањ у оне ће бити корисно ангажоване ако се њихова акција комбинује са дејством других оруђа. ‘Ј Ј) Иидгеиеаћ«'ећгкапопе. �Одене и прикази 85 Ме рзери из разлога велике продорне снаге и експлозије љихових зрна погодни су за тучење ослоних тачака, насељених јако утврђених батерија. Нису за комбинацију ШХ места и « 1V! запречном гађању. -------- (10— ... 3 ТТопови о п о в и средњи „ и тешки 1б цм) благодарећи вели___ итЈГГ»Т1ТТТ1 /-*ТТГ»ГТО ТГ Гј т К т т т - О Г>ттг\пгг-,г -------- -ком домету, ш ирини снопа и ефикасности распрскавања погодни су за бомбардовање ж ивих циљева, путева, станица, насељених места, депо-а и паркова, па и на великим даљинама као и за даљ на фланкирањ а. Они се корисно употребљавају лри тучењ у батерија које други топови не могу да добаце и за колоне у кретањ у на већим даљинама. Армије модерно наоружане располажу осим тога оруђима са кривим н опруженим путањама велике моћи. Оруђа са кривим путањ ама (преко 2 км) имају у главном да туку објекте од бетона и у оклопима, Оруђа са опруженим путаљама (преко 15 цм) продуж ују де.јство оруђа средњих и гешкнх на великим даљинама. & ° тт \ ОРГАНСКА ПО Д ЕЛА А Р ТИ Л ЕР И ЈЕ И О РГАНИЗАЦ ИЈА КО М АНД О ВАЊ А. а) — Органска подела. 1806. — У прннцину једна артилериска јединица чинл ' органски део дивизије. У армијама модерно наоружаним специјални топови великог калибра су, по правилу, под непосредном командом армиског корпуса (Сепега1коташ 1о) или армије (А. 0. К.). Дивизиска артилерија може бити појачана према потреби корпусном и армиском артилеријом или артилеријама других дивизија или из онште артилерпске резерве (Неегезаг(Шепе). Командант дивизиске или корпуске артилериске групе (Огирреп-Оепега1-Котапс)о) може својом сопственом и н и ц и јативом да образује специјална борбена груписања или артилериске резерве узимањ ем из дивизиских артилерија. 1807. — К ад се тиче важ них операцнја нарочито у рововском рату средњ и и теш ки бацачи мина (у модерним армијама) могу бити нотчињени артилернји у ногледу правца ватре. 1808. — А ртилерија једне дивизнје састојп се из дивиаиске артилсрије и пеш адиских батерија. 1810. — Сва ди ви зиска артилерија је под командом ,јеДчог команданта (АгШ1епе1ићгег). �86 Артилериски Гласник У здруженим јединицама мање важ ним командант аргичерије је најстарији артилериски официр. * 18П — Дивизиска артилериЈа се дели на групе-пукове 'Сгирреп) и подгрупе (ИпЈегегирреп). ' Скулљање артилерије тешке и лаке у Једне групе или иодгрупе биће ретко практивокано у покретном рату -- али често V рововском рату. 1812. — Једна дивизиска артилериЈа довољно снажна може бити иодељена на артилерију за блиску борбу и па артилерију за даљну борбу (Уаћ- игк1 КегпкашрЈагШ1епе). Ова подела је редовна у рововском рату. У покретном рату употребљава се према тактичкоћситуацији и терену-. 1813. — Артилерија за блисну борбу (у покретном рату код модерних армија) воћи део лаке артилерије прилагођује своју акцију акцији леш адије. Њ ен задатак је следећи: заштитити покрет пешадије, тући тачке најопасније по н>у, цре свегб, митраљезе, спремити и пратити напад, подржавати пешадију уа време напада-ЈЈ на заузетом земљиш ту олакшавајући јој напредовање кроз. цепријатељ ски положај. У одбранилруш ити нападне 1организације непријатељеве, узнемиравати њихово пласирање, заштитити своју пеш адију запр^чним гађањем, осујетити напад на главну линију отггора — најпрсле помоћи против нападе на непријатељ а који би заузео предње линије. 1811. — Артилерија за даљну борбу има задатак да иарализује акцију непријатељске артилерије и д а ставља под своју ватру трупе које се крећу на великим даљ инама као и циљеве од веће важности. У покретном рату оба задатка падају на исту групу. У операцијама већега стила у рововском рату ови задаци су подељени на више група. Увек је погодније, без обзира да ли је то остварљиво у свима борбеним ситуацијама (одбрана еш елонирана по дубини и т. д.) захтенати номоћ од група за блиску борбу ради тучења удаљених циљека и обрнуто. 1815. — У специјалним оиерацијама могу се ставити под једну команду батсрије разних трупа па чак и разних дивизија. 1816. — Арлитерија за даљну борбу остаје стално под командом дивизиске артилерије. Често може бити потребно да се поједине артилериске Јединице ставе у тесну везу са јединицама придатим пешаД п ји , а да не буду иод неиосредном командом комакданта исшадије нити одвојени од својо артилериске групе. У сличиом олучаЈу препоручује се да се одреде артилериске јединице за блиску борбу који ће бити у сталној всзи са иешадиским �Оцене и прикази 87 ллицама да би их могле што пре потпомоћи. Ове батерије ЈггаЈУ међутим и даље под командом команданта дивизиске птилерије али га морају обавештавати о сваком гађању које пше на неиосредан захтев нешадије. 81 'о в а ј начин је правило у рововској војни. 1817. — Питаљс да ј ш артилериске јединице за блиску борбу треба да буду под непосредном. заповешћу команданта разних пешадиских јединица веома је важно за садејство оба рода оружја и треба га према томе брижљиво и на време дроучити. У извесним ситуацијама ово садејство неће моћи бити ефективно ако артилериске једнице не буду благовреМоно стављене под непосредну команду пешадиских команданата. Ако међутим постане потребно да се доцније концентришс (гиваш тепГаззеп) дејство-целе артилерије на решавајућу тачку, командант дивизиско артилерпје захтева од дотичних команданата пешадКских трупа да се ове батерије врате под његову команду. Зато батерије за блиску борбу, стављене пђд диЈЗрктну команду пешадиских команданата, треба да буду у сталној вези саТшмалдантом артилерије. 1818. — Теш ке ајртцшерћје са великом моћи (у модерним армијама) су редовно груписапе у армијама. 4' ■ б) — I \ I С р ^ ј| . • Т / Организовање командовања. 1819. — Врховна команда (0ћегз(е-Рићгип§) утиче на борбу артилсрије одређу.јући задатке групама по днвизијама и корпусима и регулиш ући кооперацију група суседних корлуса као и додељ ујући ефективе и муницију. У великим офанзивама или дефензивним радњама редовно ће се~придавати армији, штаб команде артилерије који ће, будући у сталној вези са ђенералштабом, предузети' све потребне мере за прелаз и поделу артилерије, осигураће садејстпо артилерија суседних сектора, руковањ е ватром и снабдевање муницијом. Све заповести имају бити нздате иреко команданта "фупе, а не редовним хијерархиским путем. 1820. — Кад цшпе дивизнја заједно дејствују командант који овим дивизијам а командује (ОћегћеГеМзћаћег бег Сгирре) регулише исто тако и садејство ових артилерија као и поделу муниције. . У даном случају он појачава једну дивизију придаваЈУпи ,јој артилерију из своје резерве( у модерним армијама) ® исто тако у изузетним случајевима артилериским јединиЦама нз других ди ви зија или задрж ава појодш е јединице на св°м расположењу. 1 �88 Артилериски Гласник Понекад он ће моратн да издаје детаљне упуте 0 начину употребе и улраве ватром дивизнскпх артнлерија као ц л е ђусобној помоћи коју треба да пруж е суседне дивпзије. У периодима веома активним ојачанн ш табови артилерије могу биш придати групама дивизија. 1821. — Поред главног команданта као и поред команданта група дивизија, или армиских корпуса налазе се вииш артилериски офидири са својпм штабовима. Њ ихово деловање регулише командант коме су иридати. Нормално они третирају са ђенералштабом питања о употреби артилериских јединица које органски не припадају дивизијам а, задатке за извиђање и борбу за потчињене артилериске јединице. Између осталог тучење непријатељске артилерије и напад на удаљене циљеве, садејство артилерије суседних трупа, снабдевање муницијом као и о свима артилериским плановима. Они надгледају према командантовим заповестима извршењезадатака з а артилерију, њима је дужност. да врше контролу извршења 'Јздатих зацовеети, али немају право командовања. 1.822,- — Командант дивизије (В т о вт п з-К о т а п Је и г ) решава која јачнна артилерије треба да буде ангаж ована, а која да фуде у резерви. Кад је решење донео, он проучава где и како ће артил^рија најбоље да потпомогне своју пешадију уизвршењу њенога задатка. На основу овога размратрањ а он ће поделпти и ангажовати пешадију и утврдити ‘њен задатак. Он ће учинити добро пре него што изда своје заповссти, да саслуша команданта евоје артилерије који од своје стране пма да предвиди све евентуалне мере које ће предузимати према борбеним променама. Овде треба да постоји стална измена м исли'изм еђу команданта одреда и команданта артилерије. Први мора овог другог стално да обавештава о задатку и својим намерама; овај други саопштава све извештаје које има артилерија и даје му рачуна о свом дејству. 1823. — Команданти мањих самосталних одреда којима су поЈедине артилериске јединице иодређене имају иста права командовања као и командант дивизије. • 1824. — Командант дивизиске артилерије (АгНПепеЈићгег (1ег Б 1х 12т п ) подноси команданту дивизије предлоге о употреОи артилерије водећи рачуна о намерама и инструвцијама овога. Он организује и контролише: осматрањс и извиђање од стране артилерије затим увођење у дејство специјалних мера за осматрање, заузимање положаја, активност у гађању, садејство са осталим родовима оруж ја и међусобну помоћ суседних јединица у артилериском смислу. �Оцене и ирикази 89 Он се обавеш тава о ситуацији својим сопственим среи осматрачким оделењима као и извештајима које „обија од потчињених Јединица, других родова оружја и вијцих инстанција. гтвима Он надгледа постављање веза између њега и потчињених јединица као и између ових. Исто тако настоји да се поставе и специјалне артилериске везе. У рововском рату он саставља план за употребу артилерије (А гШ 1епекаш р1р1ап) који одговара додељеним задацима ц одређује по сопственој иницијативи и у напред коришћење артилерије у нападу. Он додељује задатке групама у борби и надгледа њихово извршење. Он стално обавеш тава команданта дивизије о дејству артилериЈе. Он надгледа дотурањ е муниције и замену материјала као и свију осталих потреба за јединице које су му потчињене. 1825. — ОсталЈК..артилериски команданти регулишу у њиховом делбкругу зау муницијом и т. д. према артилерије! положаја, гађање, снабдевање вама команданта дивизиске О Б А В Е Ш Т А Ј Н А С Л У Ж Б А И О СИГУРАЊ Е. Овај оде,љак широко излаже начин осматрања са земље и из ваздуха. а) — Обавештајна служба, 1827. — У модерно наоружаним армијама ескадриле за артнлериско осматрање као и оделења за осматрања (АгШ1епе пш881гирр1за1оп) су потчнњени команданту артилерије. Ова оделења су: балонско, метеоролошко, топографско и картографско. 1828. — Осим тога командант артилерије може да по- шаље унапред артилориске патроле. У покретном рату могу се на специјални начин ОДР9" днти места станица за реперисање пре него што топографска секција за тачна мерења. Ово омогућава да се постави провизорна мрежа независна од карте тригонометриских тачака, али довољне за прве потребе трупа, П балон се унотребљана као станица -за реперисање (Егћбћ(е Ме881е11е). �лп-гиттрпш*ки Гласник 1333 — у модерно наоружаним армијама осматран>е из ваздуха даће веће резултате него ооматрање са земље. у ствари фотографије откриће са више прецизности непријатељски положај и теренске детаље на њему. Ово важ и наро«ито за реперисање непријатељских полож аја, предњих његових линија, важних објеката који се налазе у угибима на терену, насељеним местима и позади висова. Међутим методично коришћење фотографије је и сувш не лагано за покретни рат. Ипак треба зн ат и .д а ће често важ ни извештаји бити од стране фотографске секције пре достављени, него што фотографнје буду готове или лично достављене од осматрача. 1834. — Перископски дурбин (МавНегпгоћг) и апарати за слушање (ЕЈсћћшрз ћбгег) налазе се исто тако међу модерним срествима за проналажење циљева. 1836. — Осматрањс ид ваздуха има још веће важности за извиђање циљева у рововском -рату. .1837: — Међутим и осматрање са земље има велике важностИ у рововскбм рату у проналажењу циљева. за артилерију. 1838': Истакнуте рсматрачнице служ е у рововском рату ради осматрања из близа извесних детаљ а у непријатељском положадс-ОсимТђга присуство осматрача појачава поверење пешадије и доиушта да се изађе на сусрет и мањим захтевима њених истакнутих делова у току борбе. !84(ћ — <ј)с.чатрање циљева од стране артилерије треба увек до'пунити осматрањем од стране пеш адије нарочито у ровопском рату где је пешадија, при методичној организаиији у стању да иружи артилерији корисне податке без којих ова последња не би могла у потпуности изврш ити своЈ задатак. С талпа’и директна промена извеш таја између оба рода оружја је неопходиа. б) — Осигурање. Лосле неколико општих напомена о осигурањ у артилериских положаја а нарочито кад су ови на крилу, правило говори о артилерији и на предстражања тако: 1843. — Правило је да се предстражама придаје арти лерија. Често је корисно да се придаду главној трупи предстраже и поједини топови. У армијама модерно наоружаним предстражама могу бити придати и противаероплански то- IV. М АРШ О ВАЊ Е. 1845. — Артилерија маршује по оном делу пута који јој Је погоднији. �Оцене и прикази 91 1847. — Б атерије чија теж ина топова не прелази тежину тешке пољске хаубице (15 цм.) могу на погодном терену и асати. Аутомобилске батерије калибра пољских топова могу ићи брзином и до 20 км. на сат по тврдом путу. 1848. — У модсрним армијама теш ка артилерија може у лзвесним случајевима бити придата претходницама и заштитницама. Противаероплапска артилерија је увек под командом команданта артилерије; она се помера по ешелонима — једном страном пута којим марш ује. 1851. — Секција за репериеање маршује често на зачељу претходниц^ V. 0 БОРБИ У СУСРЕТУ. У почетку неколико одредаба опште важноети: 1859. — Основа за свакб^арТилериско дејство је осматрање. 1867. — 'К ада <је у 'царочитим случајевима ж ели да туче тсрен на најмањ им ј^аљинама или ставља под ватру извесан покретан Циљ, батерВје или појединн топовн могу моментално заузимати и отворене положаје. 1874. —• Д а би се могла избацити из борбе непријатељска борна кола, држ е се спремне у очекивајућнм положајнма и скривене до терену батерије, водови или изоловани топови. 1876. — Више него и једно друго оружје, артилерија има да располаж е густом мрежом веза. 1877. — У модерним армијама корпстиће се ваздухопловство за одрж авањ е везе и пре заузимањ а положаја. Једно оделење толефониста на коњнма пратн командира батерије и постапља брзо прву лнннју лакога кабла којп се доцнцје замењ ује тежим каблом. У армијама модерно наоружаним сваки комдндант артилериског пука располаж е са две станице за бежичну телеграфију за примањ е н давањо (Кипк.ч1е 11еп). Једна одржава везу са аеропланима, а друга је придата једној од осматрачница. Дивизиони и батерије нмају станице само за примање. Артилерија са великим дометом располаже са осматрачниЦама снабдевеним са станнцама за предавање. Везу са пешадијом одржавајУ секције за везу из арти- леРије. �92 Артилериски Гласник 188 __ Са добро организованим извиђањем и командовањем које све предвиђа, избећиће се да наш а пеш адија буДе стављена под ватру непријатељске артилерије и да није заштићена својом сопственом артидеријом. Ј 890. — Маса артилерије мора бити готова д а отвори ватру на време. Аутомобилске батерије, коњичке, изузетно и пољске могу бити кренуте унапред да би приморале непријатеља да се пре времена развије. Ј 391. — Кад је потребно да се потпуно искористи домет гађања, ампласмани треба да се бирају што више унапред. 1892. — Артилериске резерве не треба да (јуду ангажоване пре но што борбена ситуација није расветљена. Кад је једна већа пешадиска јединица још у резерви препоручује се Да се и топови н м а ју у резерви, ако општи артилериски ефектив ово допушта. 189 3. Независно од артилериских резерви биће често корисно да 1се 'неколико батерија дрисе у припремном полож ају (1,адбгв1е11ш 18) као и батерије у осматрањ у (ХЈећетоасћип§8ћа1ег1еп), да бн се искористио ефект у изненађењу ако се укаж е псјгодан моменат. У модерно наоруж аним армијама ове батерије имају аероплане, балоне или секције за. реперисање. Ј «гш . VI. ГОЊ ЕЊЕ. 1909. — У гоњењу артилерија је нарочито погодна могућношћу дејства на велике даљине и својом покретљивошћу. Она мора дрско да искористи победу, изводећи све топове којима располаже на даљину најефикаснијег гађањ а, да би спречила непријатеља да се понова не закопча за терен односно да се не реорганизује. Сви обзири да заштити своје трупе, да остане у додељеном јој сектору и избегне мешање јединица долазе у други ред. 1911- — Наређење за нромену полож аја често неће ни бити дато. Сви команданти имају права и дуж ност да крену напред својом сопственом иницијативом к ад се тиче да се енергично искористи постигнути успех. А ли и п ак треба избегавати да се крећу *све батерије једновремено. �ОгТРТГО ТТ ТТТЧПткпотт VII. ПРЕКИД БОРБЕ — ПОВЛАЧЕЊ А. 1914. — Извесни делови артилерије остаће до краја без страха да изгубе своје топове. Топови на аутомобилима, благодарећи њиховој покретљивости нарочито су способни да потпомогну задњ е јединице у заштитницама. VIII. Н А П А Д НА ПОЛОЖАЈ. а) — Н апад у покретном рату: 1923. — Н аређењ а за артилерију морају да предвиде донцентрацију ватре на најваж није објекте. 1924. — Пласирањ е батерија ноћу мора се извршити без лампе те захтева брижљиву 'припрему. 1927. -у- Ма да су какве борбене околности, артилерији .се мора даги потребно време једино у интересу саме пешадије која напада. б) — Н апад у рововском рату: 1928. -^ > У ' рововском. рату напад се у опште не може извршити без помоћи јаки артилерије, коју имају на расположењу армије модерно паоружане. Међутим и немачка вој.ска мора да може, да изведе наиад у рововском рату, груписати артилерију према решавајућим тачкама, користећи ефект изненађења или ноћу таму. 1934. — У опште не треба прнмењиватн шему у подели артилериске масе. Начин поделе који ће се навести, носи само карактер директиве. Групе контра батерија (А ка‘) једна за сектор за групу дивизија или ар м и ск и . корпус, са задатком да неутралише непријатељске батерије. Групе противу пешадиских организација (Јка1) једна на сектор дивизије која напада у првој лпнији са задатком да туче лоложај и ослоне тачке непрнјатељеве и да га узнеми"РУје у интервалима његовог положаја. Групе артилерије са великим дометом (Рекаа) једна на сектор групе дивизија или армиског корпуса са задатком Да гађају балоне, логоре, насељена места, осматрачнице, ставиЦе за бежичпу телеграфију, комуникације и т. д.*) ‘) АгШ1епе — катр} — агШ1епе ‘) 1п1ап1епе — катр! — агШ1епе *) Регп - катр( — агИПепе �94 Артилериски Гласник Групе тешке артилерије са врло великим дометом (8гсеј1а‘) у модерним армијама — једна н а сектор армије за сектор армије за врло удаљене циљеве. Xдз 7. — Снабдевање муницијом на нападном фронту треба да буде темељно организовано. Изабрани положаји су подељени но батернјама према степену заклањања. Батервје назване у првој периоди ) зау. зимају положаје скривене од ваздуш ног осматрањ а (шуме, наркови) могу се пласирати много раније пре напада; оне, друге периоде заузнмају положаје који нису заклоњени из ваздуха али да су у близини заклона у коме ће материјал » остати докле год не буде на рукама извучен у ампласмане; кратко време пре напада. Често се овако могу скрити оруђа на положајима за појачање (Уег^агкппржШ Пипреп) па чак и на положајима сталног кцрактера (Баиег84е11ии§еп) у току носледње ноћи извући ће се *у ампласмаИе на једно крило батерије Које.су већ на положају. — Батерије треће периоде заузимају осгале положаје који нису заклоњ ени из ваздуха а на које^сб Ие може изаћи без коњске или трактерске вуче. Оне ће доћи тек последње ноћи и несмеју бити у великом броју,;тано да оставе слободне путеве за пешадију. И ЗВР Ш ЕЊ Е Н А П А Д А . 14431 — јДа би се поколебао непријатељ за време од 3 часа на дачци где је напад могућ на ш ирнни рова од 100 метара треба предвидети по калибрима следећи утрош ак муниције: пољски топ 1200 метака лакд, хаубица 900 метака тешка хаубнца 500 метака мерзер зоо метака 1944. — За борбу артилерије треба ио правилу држати спреман извесан број батерија који је довољан да паралише неиријатељску артилерију за време припреме и извршења напада пешадијом. Подаци горе наведени вреде и за количину муницију потребне за неутралисаље једне батерије. 1948. — Пешадија не може напредовати док непријате ска артилерија није ућуткана. Напад почиње онда, кад је артилерија поруш ила највеће препреке и деморалисала браниоца и то у тренутку кад је непријатељ највише трпио од бомбардовања које је нај’) 8сћ\уеге — ИасМеиег — агННегје �Оцене и прикази 95 „ е очекивао. Нриродно је, он ће бити вршен после иове'Г а у интенвивности ватре или напротив без овог новећања. 11шји пешак треба да упадне у непријатељски положај у тренутку кЗД последње артилериско зрно у њега падне (Ш ппепшеИег). Гађања контра батериЈа и за узнемиравање после успешног напада не треба д а малаксавају ни за један тренутак. 1949. — Г ађањ а артилерије морају стално да прате пешадију покретним баражом да би је заштитили (Реиетоа1ге) или кад се ова заустави, створити пред њом бараж (8 р е г г {еиег) за униш тавањ е љ удства (Уегп1сћ1ипез1еиег). Покретан бараж заустављ а се за извесно време на одрећеним линијама на сваком или сваком другом километру да (-и се пеш адија прибрала. Продужење гађања отпочиње било V одређени час (Еггесћпе^еХУаке) било на знак пешадије (В еоћасћ1е1е-\У а1ге). 1950. Пратећи топови не учествују у припреми за гађање, они ^ е к а ју .до лочетка напада тако да у напад улазе заједно са нападном пбшадијом. Често пута њих ће извлачити послуга било џ о в о д о в и м а било по топовима. 1951. — 'СГем наведеног аутомобилски топови треба да буду исто тако готови и упућени напред са првим пешадиским ешелонима. Ако су -ови тОпови вучени на начин најпрактичнији (бескрајно платно) они ће прелазити терен преоран артилерпским зрнима бј)же него да су запрегнути. X. ОДБРАНА. а) — Одбрана у покретном рату. 1901. — Општа директива за одбрану у рововеком рату је: у колико има виш е времена на расиоложењу за извршењо припреме у толико је боље. Главна линија отпора зависи у многоме од ситуације у којима се налазе артилериске осматрачнице. 1903. — А ртилерија отвара ватру по наређењу команДанта по реду. Рани је отворена ватра открива положај. Меч.утим препоручљиво је, да со, нарочито на великим даљинама, нанес.у губицн изненадним рафалнма оннм непријатељским деловима, који се к рећу откривено, а да бп се задржало ватром брзо нанредопан.е нспријатеља н да се примора на °Дступање. Г|) — Одбрана у рововском рату: �Артилериски Гласник Правило поновно истиче неколико погледа на осматран>е са земље. С обзиром на разне задатке, воде се истиче потреба, да једна батерија треба да има више осматрачница и то: а) - главну осматрачницу (НаирШео1засћ1ип§88(е11е); б) _ једну мање удаљ ену осматрачницу (Наћ-Веоћ.-8(.) ради блиског осигурања батерије; в) — једну истакнуту осматрачницу (Уог§езсћоћепе В.-81.) за тачне реглаже, контролу гађањ а, запречну ватру н т. д. Затнм се наводе принципи за употребу артилерије: 1 966. — Ешелонирањем по -дубини артилерија повећава могућност своје акције као и отпорну снагу. Једновремено умањује своје губитке (при нападу гасом). Заповести треба нарочнто да предвиде,’ да артилсрцја може успеш но да се бори са непријатељем који би продро у положај. При спремању више ампласмана (\Уесћ8е18(е11ип§еп) у појачању (Уег8Шгкип§83(е11ипј;еп) осматрачнице и места за командовање, ^мреже , з а ' везу, депо-и за муницију мећу се У првС-лАшју[ х. / \ X" Противу 'борпих кола биће ангаж овани водови или тоновц запрегну1ти ичи на аутомобилима, који ће се истицати пред борна кола. ћУихово брзо ангаж овање условљ ава савршене везе и прецизне заповести. 1967. — Командант днвизиске артилерије органнзује у свом штабу обавештајно оделење (Касћпсћ(еп8(е11е), које прнма све извештаје и користи их. 1968. — Погрешно је вршити само она гађањ а, којима се одговара на непријатељску ватру (Ап(\уог() или да се чнни пресија на непријатеља (УегееИип^). У колико непријатељ покуш ава д а се извуче од угледа и избегне артилериску ватру удеш авајући без престанка борбене методе и своје намере — у толико је од веће важности гађање на покретне циљеве. 1969. — Противаеропланска артилерија у модерно наоружаним армијама треба заповешћу да оствари у садејству са суседним јединицама обранбене зоне и у ш аховској форми. 1971. — Артилерија која органски припада дивизији треба да буде пласирана у исто време кад и пешадија. 1972. — У одбранбеној битци артилерија за појачањ е у принципу треба да буде •подељена између ди ви зија а према важнооти њихових сектора, али да не служ и као смена или као резерва на расположењу врховне команде. �Одене и прикази 97 Здружене јединице н. пр. дивизије за напад (Ешвге!!гНуЈгЈопеп) задрж аваЈу у принципу своју артилерију. Само теш ке артилерије са велшшм дометом у модерво даоруж ан™ армиЈама, које су део већ ангааговане артилерије, моћи ће бити стављене под директну команду команданта армије, групе ди ви зија или армиског корпуса. Вило би погодно да се ирикупе под једну команду која располаже са довољно елемената за везу и командовање. У оквиру дивизије артилерија мора да буде стављена под команду ком анданта артилерије. Виша команда има да да дивизијама потребне инструкције за вођење борбе на великим даљ инама и да осигура међусобно помагање између дивизиских сектора.^ Од своје стране Дивизије имају се споразумети између себе у најширој мери и ако нису примиле лаређење о међусобном помагању њихових артилерија. 1974. — К ад у току борбћ успеси нису једнаки на свима •секторима, слествено деле се и снаге и циљеви према приликама. Дејство артилерије биће повећано час на једну час на другу тачку са или' без проуенш-нцложаја. Успех у ' многоме зависи од начи на овога извођења, које једино допушта да се од артилеријги дббије максимум користи. 1978-. — Свакој батеријп су одређене зоне за баражно гађање и аа руш ењ е. Ф р о н т а л н о г а ђ а њ е је п р ав и л о. Желети је да се извесне батерије јпласирају и преко одређеног броја (1Јећег1ад;егип§) да но би њихово извођење из борбе пзазвало велике празш гае. 1980. — Против напади треба да буду увек подржаватл артилеријом. Често покретна артилерија која ће се и више приблиашти својој пеш адији у моменту напада имаће више ефекта лротиву нап адача него артилерија која се имала на расположењу на полож ају већ непријатељ у познатом. Пешадиски топови и л ака артплерија особито су погодни за ове случајеве. С обзпром на овакве евентуалностп извеспе запрегнуте батерије могу бптп држане и у резервп. Ако контра н ап ад не успе, артилерија треба да зауставл непријатеља к о ји је пробно лш гају одбране н у даном моменту да брани и своје сопствене топове блиском борбом. 1981. — З а помагаље методичног против-напада (Р1апш азз^е-ОерепапргШ е) нарсђепог од врховне команде, артплерија је ангаж овапа прома прпициш ш а борбе у нападу. еиим случајевима биће често потребно ангажовање артнлернје дивизија друге лнннјс. Њ ем у мора претходпти брпжљпво и методичио извнђањ е. А нгажовање јаке артилерије, коЈа располаже са довољно мушгције, главни је услов за успех. �Дптиттепиоки Гласник X I. борба у наро читим с л уч а је ви м а . Борба у планини. Овај одељак расматра опширно разне опште принципе рата па нспресецаном земљишту. 1938. — Формираље мешовитнх група упрош ћава ангаЈковаље артилерије. Подгрупе лаке артилерије могу се састојатп из две батерије хаубица и једне батерије топова, а да те]>енске тешкоће не сметају употреби пољског топа због н>егове опружене путаље. 1994. — Врло је корпсно да свака батерија употребљена у планинама иоведе товарну стоку за пренос материјала за осматраље и везу. X II. Б Л И С К А О ДБРАНА. 1996, — КоманпИр^батерије треба д а припреми блиску одбрану ^вакртљ .полож аја који буде њсгова јединица заузела. Кад топови не могу више да гађају употребљавају се мнтраљези, ручно оружје, ручне гранате и хладно оружје. Заповест команданта групе треба да предвиди пласпрање и међусјобно помагање противаеропланских митраљеза. Ватерискн положаји трсба да буду ослоне тачке за нашу пешадију. X III. УРЕЂЕЊ Е ПОЛОЖ АЈА. 1996. — Радови на уређењу осматрачнице и положаја за заштиту од ватре потребни су и у покретном рату. Маскирање (Тагпипц) долази на прво место. Потом се прелази на израду заклона за људе, за муницију и најпосле за топове ако је потребно. XIV. КАРТЕ И ПЛАНОВИ. 1999. — За покретни рат је ногодна карта 1 :100.000. 2001. — У рововском рату употреба многобројних плапова, карата и крокија олакш ава рад трупе, подофицира па и војника. Картографској секцији (Каг(епб1е11е) је дуж ност да их припреми према добивеним подацима и да их дотури једини- �Оцене и прикази 99 ,,а А ли се треба чувати претеривања у свим документима они треба више да служе статистици него практичном ко" у Њ ихова израда и издавањ е апсорбу,је ве л и ки пер^онал и задрж ава ђенералштаб сувише у бироу. С * 2007. — Командант дивизиске артилерије располаже: а) — дневном картом артилериских циљева — израђену -м0 за период велике активности и која показује само оне батерије које су осмотрене у дејству за последњих 24 часа. б) — периодничном картом — која погсазује батерије гоје су гађале у току дуж е периоде као и све путеве којима се ненријатељ снабдева муницијом. В) — специјалним немачким картама које означују наше и неиријатељске положаје и које означују радове израђене у последњем времену. На осматрачницама се налазе нанорамски снимци (Киш.1ћПЈег) и кроки - и осматричрица. XV. Р У К О В А Њ Е ВАТРОМ. 2012. — У ш ш аду улога артилерије састоји се у томе да у садејству са бацачима мина разруши све вештачке препреке, неутралише непријатељску артилерију и њене помоћне орга&е. 2013. — Слабљен.е ненријатељеке артилерије у току напада у нокретном рату, биће олакшано, ако при прелазу из маршевог поретка у борни ноложај (А иЈтагзсћ), затим у нанад (ЕпКаИ гта) артилерија тежи да нашкоди непријатељској артилерији или бар да јој наметне своју вољу. Д а би у овоме успела, она треба да благовремено заузме положај и да предузме потребне мере за употребу срестава за осматрање и коришћење извеш таја, који су дотле добивенп. У току ове прве фазе узеће се као главни циљеви делови артилерије на маршу или они који су већ на положају, а исто тако зоне на терену где због јаке и неизбежне густнне трупа у једној већој борби може с нравом д а се претпостави присуство артиДерије, која иде да заузме иоложај. У колико додир двеју неш адија буде био тешњи, циљеви које чине делови непријатељске пешадије постају све важиији. Тада се задаци артилерије деле према распореду предвиђеном за напад на трупе аа блиску борбу и за даљну борбу — или — контра-батерије и за рушење непријатељских пеимдиских организација. Она подела у осталом нс треба да °стане неизменљива; у току напада околности могу да при- 7* �Лп-гтттгрпИР.К-И Г.ттапник морају моментално одвајање делова артилерије из њиховиу група, које су већ ангажоване и у дејству. Везе између делова пратећих батерија већ пласираннх под директном командом пеш адиских ком анданата и команданата дивизиске артилерије треба да постоје што је могуће дуже, да би овај могао доћи што пре у додир са сввма својшв артилериским деловима кад командант одреда нађе за сходно, да их понова стави под своју коисандуо 2014. — Што се тиче нанада у рововском рату, ситу дија је простија и јаснија. Главни циљ за масу артилерије , је одбранбена артилерија. У реш авајућој ф ази ОорОе, у току које је непријатељска иеш адија тучена извесним нападним деловима, који имају задатак да. бомбардују положај или д& врше покренти бараж, по^ела циљева врш и се унапред према плану који је тешко мењатл. По мерл колпко иокретни. бцраж напредује и у колико делови нападне артилерије Т1)еба да напуш тају сво.је нрве пр.тбжаје да би покретом пратиле напредовањ е пешадиј)', нзбор циљев‘а пада све^вж нв-на потчињене старешине и све више зависе и у тесцој су вези са тактичном ситуацијом ■— даклеаев? више јаснијом. К ад це.та дивизиска артилерија напредује џо епјелонима, командант артилерије треба да тежн да јито је мопућс више подели Задатке и у.тоге, јер без овог новоаннжоваже непријатељске батеријје, или оне које су јаче ешелониране по дубини, могу да буду нетучене. 201*о..— У одбрани главнн циљ биће првенствсно нападачева артилерија. Ако је ддбранбена артилерија у овом погледу слабија и не може да неутралише или довољно ослаби нападачеву артилерију, она 6е неће излагати да буде превремено уништена: она ће тежити да заклони од догледа непријатељевог важније делове које ће одсудно ангажовати у тренутку кад се непријатељска пешадија. видно прикупи за напад. У овом циљу може се изабрати положај који је више уназад, алн који ће ипак допуетити артилерији да остиари ефикасно дејство на предтерен.у пред пешадијом, међутим је ван ефика; сног дејства главне масе непријатељске артилерије«. ЗАКЉ УЧАК. Напред наведено излаже у главном савремене немачке званичне идеје у употреби артилерије у борби. Немачка војска предвиђа увек артилерију, ваздухонловство па и употребу загушљивих гасова многобројне, моћне па. и преко граница састава једне дивизије. Она ће их применити чим добије слободу развијања својих војних снага. �Оцене и нрикази 101 Овим правилом означене су тежње које базирају искључиво на ратном иекуству. Веома развијена техничка сретва и организација командовања заслуж ују да се истакну. Као што су се пре и у току рата развијале методе у спотреби артилерије у тој мери да се може рећи да је по(•дедњи рат био рат артилерије — тако изгледа да ће ,се у (јупућности ратне методе кретати ка авијацији. Упоредо са пзванредним усаврш авањ ем ваздухопловних срестава Немци једновремено правилом предвиђају широку организацију протпваеропланске артилерије на и са највећим дометом као до сада најефикаснијег средства за одбрану напада из ваздуха. Како су уговором о миру приморани на сразмерно суишге мали мирнодопски кадер — организацијом артилериских јединица у саставу садашњих дивизија истакнута је употреба и важ ност техничким срествима за везу и обавештајну службу. Читавим батеријама дата је у миру улога обуке кадра ј обавештајној служби и служби везе за целе пукове. Солидном и дстДљном разрадом. идеја командантових у заповестима са доп унрм података од мерничких. оделења свих врсти — Немци су у току це.н>га рата успевали да артилериске јединице своја гађањ а1базирају на подацима за извесну ситуацију з% краће време дрбивени од оваквих оделења, слествено сигурнији и бржи, него што би то могла пружити разна извиђачка оделења у смислу како су то н. пр. наш а пре н носле ратна правила предвндела. Топографски, атмосферскн подаци, ренерисање по свотлости и звуку, осматрање из балона и аероплана са реглажом из ових, као и обиље материјала за везу (по две бежичне станице за примање и давањ е на артнлериски пук) — далн су поузданије елементе за гађања батерија евију калибара, нсго што би то могли дати само обични пзвиђачп са земље пре и у току борбе за одређено — обично врло кратко време. Пада у очи, да се у овом правилу примена извиђачких одолења само наговештава. Формација за време мира н предвиђена за рат у овоме правилу показује правац тежн.и у немачкој артилерији баш за саму мирнодопску службу, а једновремено и потребан обим гтручннх знањд артилериских старешпна н нотчињених органа. * Једновремено овнм правилом Немци су решили питање 0 батеријама пеш адиских топова и пешадиских батерија, и то на следећи начин: б а т е р и је п е ш а д и с к и х т о п о в а истога к&либра као и пољски топ, али са шг-ким и покретљивијим �102 Артилериски Гласник чаФетом Ови топови припадају чисто п еш ади ји која иХ .,ува за решавајуће моменте: напад, противнапад — излааећи брзо амплесмане, одакле изоацуЈУ еамо по некочлта па спремљене спре метака. Док ове тоиове не добије, иешадиЈа користи нривремено батерије из дивизиске артилерије (брдске, пољске и лаке хаубице). Пешадиске батерије су јединице привремено деташоване из дивизиске артилерије, а стављене на расположење пешадији за одређсне задатке. Насупрот француском схватању: да се ове батерије цр». дају пешадији само у изузетним случајевима — Немци су стали на гледиште, да је-чттреба ткчнадије за помоћ ових батерија стална, па су ове батерије још за време мира нарочито формирали. Општпм' називом исђтачка батерија обједињена је јчлога. свпх, батерија у нападу (пратећа батсрија) и у одбрани (обнчно напред истакнуте на појединим одсецима). Међутим с обзиром ЈмГнтхбву осетљивост у борби, а да бн се њихорћ помоћ осигурала за момеите к ад су нападној пешадији најпотреОВији, они за рововску војиу чак иредвиђају да у борбу ф улааа пре него пгго крено нанадна пешадија. с Можда ри овакав закључак навео на ломисао да је то непотпуно ис):оришћавање једие борбене јединице онда, кад је све у борбн — нарочито артилерија у нрипремној фази — ангажоваНо. Овакве батерије морају бити веома иокрстљиве, да престављају мали циљ, како би на најмањим даљ инама могле брзо извршити задатак са најмањим бројсм метака и одмах мењати место да не буд ууништене, ношто с,у лако видљиве. Њихова гађања неће бити целисходна ако базирају на методи гађања за неутралисање. Оне морају да погађају циљеве: митраљезе, пушкомитраљезе, бориа кола, иеш адиске тонове, осматрачнице — директним метком. Падаље артилорискнх зрна на сразмерно најмањем простору око ових циљева са жилавом послугом, добро утврђеном — неће ову спречити да за један борбени моменат не нанесе осетне губитке нашој пешадији, најчешће у- нокрсту и слабо утврђеној, п а чак да је у нападу и заустави. Да би могла да прати пеш адију У најважнијем моменту — његова изласка н а непријатељски положај, а нарочито у даљем продиран>у и искоришћењу победе, тгешачка батерија ово ће моћи учинити само онда, ако незаузета никаквим послом дотле, очекује наређење за покрст добро скривена и потом, користећи заклоио, ипађс на ааузоти положај испосредно тгозади своје пешадије. Овако �Оцене и прикази 103 ј0ј на најефикаснији начин бити од користи, и служити “ ослонац како то ни једна друга артилериска јединица, раангажована гађањима. Ова одредба је резултат природне отребе, која произлази из простих узрока диктованих борГгним околностима. Зато је она оправдана и на своме месту. 0 Из напред изложенога види се разлика између батерија шадиских тонова (код нас 37 м/м) и нешадиских батерија ; ратећих) привремено иозајмљених од дивизиске артилерије и стављене на расиоложење пешадији за одређење задатака. Једновремено Немци не напуш тају своје лаке и средње бацаче мина, формиране у чете по нешадиским пуковима — /л ак п , 2 средњег калибра. Ова оруђа су стално у улози пешадиеких топопа за дубоко заклоњене циљеве. И ово показује тежшу, Да се иеш адији осигура помоћ 'артилерије непосредно н.ој придате. У опште речено, формирањем ових батерија и правилским одредбама за њихове 'улоге у борби — Немци су осигурали свеетрану номбћ и наслон псшадији за оне по њу критичне момецт^ к4д улази у ненријатељски положај, а удаљујући се од'артилеријеж ф ЈаГ јвф је покрет унапред прнцремила. И наш с рарио искуетво је ноказало, да батерије у саставу дивИзиске артилерије нису биле у могућности да из већо даљине пратс цатром покрет предљих пешадиских делова те јељ во н код нас стварало питања о поузданијој везн пешадије и артилерије. 1Цеја о осматрачким оделењима и за везу, нанрод пос-латим у редове пешаднје, пије нитн ће код нас практично моћи бвди пзвсдепа због сувише великих фронтова н нарочито испресецаног земљишта. А н због тога шго ће наша пеш адија н а земљншту бити изгубљена од ока осматрача ако у својем покрету буде тежила да се групицама у непријатељски полож ај »усисас — »инфилтрпра«, а ово ће бити редовна појава. Зато Ои код нас било савладпо ово пптање на бази оваквог немачког схватања, тежећи оном заједничком идеалу да: пеш ак у борби треба да се креће тако као да нема зрна пспријатељског, а артилерија -треба да ради тако да ни један пеш ак несме да погине. Стално нридавањ е по једне батерије на пешадиски пук У прпој лш ш ји никако не би било растурање јединица дивизиеке артилорије, већ напротив ефикасније изражена помоћ нешадији на којој почива цело тежиште борбе и крајљ и Успех. На иокривсном и испрссецаном зсмљпшту какво ћемо имати на нашнм будућим, увек широкнм фронтовнма, неће се моћи интервенисати у корисно време и па месту где је помоћ артилерије нотребна. ако команданти пешадискпх делова немају топове у својој нспосредној близини. На овај на- �Артилериски Гласник чин улога непосредног помагања код артплериских јединица преноси се више унапред реш авајући на најсигурнији начив и нитање о одржавању везе — а то ]е било увек и главно у свима неспоразумима између оба рода оруж ја. Овакав постулак доноси решење и за постављено питање, да ли треба придавати артилерију и предњим претходничким деловима, шш је целу задржати на зачељу главне трупе претходнице, Јер и то питање се своди на крају крајева н а начело о придавању пратећих батерија пешадији. Као и у рату тако и овим правилом и зраж ен а је тежља, да се постави норма, по којој маса артилерије има бити гру! писана у дивизијама, а само оруђа са великим дометом појачана из опште артилериске резерве, да су придата армији. Ако се пође са гледишта да је ди ви зија главни маневарски орган више команде, ова се појачава у материјалу разне врсте према томе каква јо.ј ј е улога дата: пробој, гоњења, одбрана, заштита, извиђање и т. ^д. У овом случају овакво решед>е у питању о организацији командовањ а и грудисања аМ Л брије прггдагодције је нарочито онда, када је општи карактер операција: нап&д. Неоспорно је, да .је оваквом органивацијом баш кад је дивизија у, саставу корпуса (армијеј — изражена децентрализација у командовањ у, а дивизијама, односно њеним колонама дата в ећа самосталност и осигурана бржа Ш између пеш адиских и артилериских сшелона, за блиску борбу. Сем тачке 921. наше ратне службе, ово предвиђају л доцнија објашњења — али само за иЗвесне случајеве, истичући пак тежњу за сарађивањем што већег броја батерија у рукама команданата дивизиске артилерије. А ли баш случајеви, које ратна служба предвиђа, биће за наш е прилике редовни. Зато изгледа да би стилизација тачке 1810. и 1817. овога немачког правила била прилагоднија за наш е прилике. Оваквом њеном стилизацијом дато је више слободе за шшцпјативу у прилагођавању борбеним и земљишним приликама. Слествено у организацији и груписаљу артилериских јединица по дубини, једновромено би се помирила миш љењ а наших пешадиских и артилериских стареш ина која су се за време рата, па и после рата тако често размимоилазила. Упрабо ова одредба треба да носи карактер директиве, а тгакако утврђене шеме. Доцнија објашњавања, како треба сватити одредбе тач. 921., оправдавају ово 'гледиште. Од интереса је како правило предвиђа начин формирања команданта артилерије за веће јединице од дивизије у случаЈопима већих нападиих и одбранбсних операзија. (Тачка 1921.) Како ове команде не постоје стално, то се за �ОпРН Р И п п ш /а о ч гооње случајеве одређују нарочити штабови, који сарађују га ђенералштабом. Д акле за ове случајеве тек одређује се једна врста команде артилерије, која стално у корпусима и аомијама не постоји. Тачком 1822. прецизно су одређени односи између команданта здружених јединица и његовог команданта артилеоије пре и у току борбе, слично као и у нашој ратној служби. у У одредбама за поступке у рововској војни, Немци прајллом још за време мирнодопске обуке предвиђају поседање ноложаја од стране артилериских јединица, имајући у виду тајност предузећа у оваквим случајевима. Одређујући степен заклањања у три периоде, самим правилом изражена је тежња, да се још у миру обраде њихове тонџије да потпуно схвате какву 'улогу у каквим случајевима игра скривеност и заклашање, као главни услов за изнбнађење. Ово баш у рововској војнн условљава да једна друпна' јединџца буде солидно п темељно обрађепа. * Остале одредбђ овога правила-улпавном сличне су одредбама наше ратне службе. Управо веома им -се приближују. Студнјом д ед ав а доћи ће се до закључка, да Немци допуштају пуну иницијајгиву како у организаци.ји командоваља артилеријОЈ! и Здруијеним одредима, тако и за руковање ватром и покретом у бррби са циљем корисног дејства по времену и иростору. У овоме је бптна разлика у схватањима код Француза, који гтављ ају на прво место услов за концентЈпгци.ју ватре одакле произлазч стална тежња ка централизацијп командовања скоро ,за ,све борбене прилике. 11 у колико кроз дух франц.уских правила често провејава тежња ка прецизним одредбама за поједине борбене радње, и у толико више пада у очи код Немаца тежња, да се правилима истакну главне линије за разне моменте. Управо оне су уопште у духу директива које ни уколико не губе свој императнван карактер као јемство за јединство доктрине. На закљ учку напомиње се следеће: Огроман индустриски капацитет, који се баш после рата тако јако манифестовао. велпка моћ и способноет за брзу организацију која је у духу немачког народа и његова дубока и уређена љубав ка војс.ци. учиннће. да ео немачка војска врло брзо повратн на предратну јачину — чим опште полптичке прилике допусте да одредбе уговора о миру не коче развијање њеиих војних снага. Појаве V последње време ово потврђују. Олествено немачка војска н привремено са смањеним вфективом за време мира, има се сматрати као озбиљан еле- �106 Артилериски Гласник менат у равнотежи европских 'војска и као такав третирати у свима питањима организације, обуке, као и у опште уса. вршавања свих ратних срестава. По >Кеуие с1’Лг1Шег1е< пуковник М иливој Г. Лазаревик из 23. арт. пука. У н у т р а ш њ а Б а л и с т и к а . — У I. књ изи »Артилериског Гласника« скренута је паигња н а војни зн ачај »Балистике«, коју је тајнн владин саветник, нрофесор Др. К ранц (Сгапх) уз припомоћ многих стручњака и у сарадњ и са официрима бивше војно-техничке Академије -израдио. После те I. свеске (Спољна Балистика) у 5.,издањ у, дош ла је сад II- свеска: Унутрашња Балистика (и зд аае ЈиНиз Вргшеег, ВегИп); њено објављивање спречио је до сад еветски рат. Писац, пре светског -рата начелник балистичког оделења војне академије и у сВцјој ремљи и у иностранству при знат као истакнути стручњ аа пружа сад јед н у ^н ау ч н у и темељно обрађену књигу, чија сегЈтојава, на овом специјалном пољу, може радосно Шоз^равити. Опширне предратне студије писца и његових сарадника излоа;ене су у тој књ изи, где су критички нзнета најновија пцтања. У књ изи читалац н аи л ази на интересан де одејвке, коЈи ће и нестручњ аку дати поуке и нарочито пријатног подстрека. Врло импресивне момент-слике н многи практични примери у бројевима потпомаж у начин нредставе; и ако писац у уводу књиге врло скромно напомиње, да се унутраш ња балистика за сад н ал ази још внше у првим почетцима свог развитка, него што је то случај са спољашњом балистиком, то ипак ово нигде не ремети читаоца, већ му више даје потстрека. Врло опш иран списак литературе омогућава сем тога тачнију специалну студију. Стручна оцена превазишла би оквир »Артилериског Гласника«; овде ће се изложити само укратко нешто из садржине, из чега ће изаћи практична важ ност ове књиге. Као активни извор за кретање зрна узета јс у обзир само хемиска ■енергија експлозивне материје; са правом, јер за сад ни оруж ја са ваздушним нритиском нису добила оиш ту важност, нити су електромагнетни топови довели до добрих резултата, а тај технички последњи проналазак, за сад под питањсм, укратко је додирнут (на стр. 231. књиге). Као главни задатак. унутрашље балистике означава се испитивањс гасног притиска, убрзања и брзине зрна, темнературе барутних гасова као функције времена или пута зрна у цеви. У з то налазе ■се посматрања о кварењу цеви (због притиска и температуре �Оцене и прикази 107 лапутних гасова, хемиског састојка гасова, и т. д.), 0 провачуну траан>а (° Дејству барутних гасова уназад) и о надтвености (.цеви), која прелазе у област конструкције оружм. у будуће може и теориско истра/кивање о бремзи на устима (цеви) наћи место, којој иностранство придаје велики значај ц ако за сад — сем неколико слика но часописима — о практичном извођењ у и важности постоје само наговештавааа и двосмислености. У књ изи је бремза за уста цеви само укратко (стр. 377) напоменута са излагањем литературе о томе. Хемиско-физичко третирање о константама експлозива (једначина разлагањ а, густина пуњења, топлота и температура сагоревања, специфични прптисак, и многи други) израдио је професор Др. Попенберг и за специјалисте са барутима великог интереса. Критнчка процена метода мерења за одређивање притиска требд да се узме у вид при опитима. Испитивање ,о начину и брзини разлагања барута (сагоревање.ЈексилознЈа, детонација) и о иојму бризантности једног експлозиђа'односно једног средства за терање (§ 10 и 17) показује, дц чисто разликовањ е ових .цојмова није тако неоспорено,Ј 1а» што то често нестручњак претпоставља. Више или мање јако дсјфтво неког средства за 'терање зависи не само од састава барута. него и од густине пуњења, тежине и отнора зрн а (прн унрерођању), начина лаљења, а пре свега и од облика снољне новршине барута; н. пр. финл (у сптнпм зрнцима) пинигољски (револверски) барут, опаљен из пушке са нормалном густином пуљења. може проузроковатИ детонадионе појаве, надужчш ст или изгриженост цеви. Закључак овог одељка (§ 18) ббразује покуш ај, да се постави закон сагоревања за ток барутног сагоревања, нарочито свршетак сагоревања у односу према нуту зрна у цеви. У одељку о механичком дејству експлозија односно гаеног притиска на дуварове цеви показује се, да брзина (кретања унаиред) гасног дела и још несагорелог дела барутног пуњ ењ а у цевн може изазвати велика дејства. Ако се н. пр. проба, д а се истера (пуцањем) једно зрно (куршум) које је остало (заглавило се) у цеви номоћу пуњења у чаурп (без куршума), то може и поред мале иочетне густине пуњења наступити прскањ е цевн непосредно исиод дна заглављеног курш ума. То се објашњава помоћу теорије о таласима лритиска од Виеја (У1еШе). Код питањ а о изгорелости цеви (§ 19, 3) узети су нзн°ди из радова Б екера н Јустрова. Изгорелост цеви (нагрнженост) проузрокују врући барутни гасови, који проби.ју изм% зрна и дувара цеви, и при најјачем упресовању поља и �108 Артилериски Гласник олука у зрно; ту изгорелост ноказује сли ка 4 на таблицц слика: истичући гасови су овде врло видљиви, ире него што је зрно оставило цев. За техничаре експлозива (или краће: пиротехничаре^ Су од интереса испитивања о ваздушним ударним таласима лри експлозијама — у слободном ваздуху, у делимичном затвореном простору, као и испод воде (§ 20 22). Догађаји на устима ватреног оруж ја (§ 23 и 24) об.јашњени су одличним фотографским снимцима. Постоји разлика између »ватре из уста«, коју ироизводи до сад још несагорени делић барута, и »праве ватре на устима«, која постаје од накнадних експлозија под .утицајем ваздуш ног кисеоника и таласа пред устима цбви, што све несумњиво показују слике. Са последњим узроком објаш њ ава се појава, што се код тешких тонова са положеном путањом ватра на устима дедимично констатује тек на одстојању преко 150 м одстојања <?д цеви. Теорији пуцњ а (ири и злазу зрна из уста) оружја и ркрплозији (пуцњу) зрна и ш ирењима гасног притиска при излазу гасо в г у -в ц зд у х , посвећена су врло опширна поематр^ња. Од интереса је и објашњење »одстојања нуц њ а^-ттгеђу »пуцња оружја« и »пуцња зрна« и факта, да При великој елевацији (на пр. код противаеронланског топа^— Флака) не Љ стоји двојни пуцањ (прасак). Одбљак књиге (§25—41), посвећен ун.утарњобалистичком главном ПЈШблему н разним решењима, износи врло темељан преглед страних метода решења и израђене сопствене предлоге писца. Од онштег су интереса при том извођења о активном билансу и корисном ефекту снергије барутиог пуњења (§ 28), која је у оружју постала слободна. З а гађање из једне пушке мере се на пр.: Енергија праволинијног кретања зрна на устима д е в и .................................................. 32,4 На пушку пренета енергија (топлота, вибрација цеви)................................................22,4 Енергија ротације (окретања око своје оси) арна на устама цеви.................................... 01 Енергија трзања пушке................................ 01 Губитак енергије у пуњењу (енергија кретања гасова и још несагорелих делова барута истиснутог ваздушног стуба, загревање чауре (метка) и неки други) . 45 О одсто О * Н СЗ - 0 » х 1 § ® ?10 ћ © "К 2^5 Ф ф 1) ® &> н а к > &а 5 Дакле, само се око јсдна трећина енергијс пуљ ењ а троши код иушке за енергију зрна. Код данаш њ ег оруж ја креће деЈства само између 17 и 35 од сто, према врсти ■1У' »Ја. Уз то долази ,у нракси губитак брзине од уста цсви �Оцене и прикази -------------------------------= = = = = = = —___ 109 по диља, РЈоји код нуш чаних зрна као т т п ттп достиже велику висину, тако / а н. пр М 98 (В) на 000 м у јодној секунди времена летења ™ ^ енергија зри а од 400 мкг (метаркилограма) на устима цеви на Јоо мкг; користан р ад на оној даљини износи д а м е само још ОКО 8 од сто потрошене енергије пуњеља Загревањ е цеви при гађањ у оснива се не'само на топлотној количини коЈа се преноси од барутних гасова, него и у великом обиму на топлоти, која се производи трењем, нарочито улресавањ ем зрна. О количини топлоте која ее накули у цеви при брзом гађањ у и дејству на моћ оружја изложено је само неколико п одатака (стр. 232). у одељку о кретању зрна у цеви (§ 43— 49) долази нисац — бар за топове — д0 . закључка, д а сс цсв поскш ено проширујс (олуци се такође лижу), који је оправдан са техничког и конструктивног гледишта. К ад се цсв у доЗвољеној мери проширн, онда кретање зрна у цеви није сасвим правилно и због тога тачносг ногађања нијес 'Ерко' добра, као код нормадне цеви; зато се у том случају оруж је штеди. Трзањ е и | кратаљ е цеви уназад изргдђено је у главном по радовима Гауфрнбергера; ракетама је по иредлогу шведског мајора Унгеа к мог.кђиости њихбве примене — за опште научне циљ еве н. пр. за астрономска нстраживања — посвећено посматрањ е из пера професора од Еберхарта, које води закљ учку, д а се одбаци ндеја о ракетама. Закључни одељак доноси неколико података о прорачуну броја парчадн граната (По Јустрову), и о прорачуну брзпне горења упаљача (по Ш тиблеру), о чијој практичној важности још није казата последњ а реч. Ова књ и га попуњ ава врло осетну празнпну у специјалној артилериско-техничкој литератури и преставља успели нокушај за савремену Унутраш н.у Балистику. Због тога се ива књига већ од себе препоручује. По немачком Милош Ђ. Станковић, пуковник. Спорт у Ф ранцуској. — Из пера ђенерала Фонвила донео је »Ба Ргапде МПИаЈге« од 9. јула прошле године ово. Сваког д а н а биле су, на првој странн нашнх журнала ■фотографије епортских ш ампнона, које прате најрааличппце појединости н а љиховнм јавним утакмнцама. Трка на сиклу, трчање пешке, п рсскакањ е мотке, бацањс округле плоче, пр ■лаз пренона, п артн ја теннса, утакмнца на чамцима н т. д., �Артилериски Гласник ништа не измиче ревности фотографа ни уобичајеној говор. ђ и в о с т и репортера. II понекад цео Један стубац новина, у везн са сликама, посвећен је д а нам означи наЈСитније појединости: држање, реч, осмејак, начин како јс неко попио једну криглу пнва или запалио цпгарету, гест неког другог да веже врпцу или намести кап у и све то украш ено са тојгико техничких израза, да обнчан смртник ниш та од тога не разуме. Фотографи злоупотребљавају, извеш тачи такође. Спорт почиње код нас да се нзопачава. Извесно да то нису хтели аиостоли спорта у Француској, који су радили са највише убеђења д а га накалеме у наше навике. Бећ пре неког времена казао је П. де Кубертен, један од наших најстаријих нропагатора спортске идеЈе, своја разочарања, а последње годиће, Ж орж Хебер, чије је име цео један симбол по предмету спорта, излож ио је Јавно своју ауторитативну критику. Ови стру.чњаци критиковали су ф ранцуски спорт, јер је скренуо сц свога пута. Онн смаграју спорт као неизоставни део фпзичког васпитања, али -нод условом д а се добро изводи, а то значи да се Јдригује у смислу телесног побољшања, користећи сиу бмладину земље. Али они су констатовали са жаљењем, да је ова васпитна страна пропала и да се спорт, сад, стара, много више да фабрикује »шампионе«, него да формира љ уда У сјпорту се претерало, јер се у заносу заборавио критериум мере, корисности и алтруизма, који треба да су основа добро схваћеног физичког васпитаља. Нема више мере, јер је она свршетак у снецијалисању. Не тражи се више да се добију људи уопште добро развијени у правој равнотежи свију делова њиховог тела, траж е се фаворизовани »шампиони«, један за трку пешке, други за прескакање, трећи за бацање терета и тако редом. Резултат је, да рад слорта постаје апанаж а неколико привилегованих људи и да се средњи и слаби људи нађу издвојени силом ствари. Нема корисности. Трка пешке? Ради ли се спорт у циљу да формира неуморне ходаче- (маршере), са торбом на ле- • ђима? Не, он циља само да добије »најбоље ходаче«, који прелазе толико и толико километара за толико и толико минута, и ако им при том срце јако лупа. А прескакањ е? Учи ли се нрескакати природне препреке? Никако, прескачо се конопац, или, као тркачки коњ, препрека од дрвета. Могли бисмо навести много примера. Спорт се удаљио од сваке практичнв користи. Алтруи.зам. . . Колико има спортиста, кој'и , веж бајући п , мисле да допринесу добро другим људима, било својим �Оцене и прикази 111 поимером, било поуком коју они шире. Један спортиота ради спорт за спорТ- ° Н рекорд> сУЈетУ • • • кад то није Н° Новац!’ Бх! да, треба добро доћи до њега. Спорт, тако схваћен, постаје један занат, занат у коме се не тражи само задовољење еујете, него такође и често »зараде«. Извесно да у Ф ранцуекој има много младих људи, који врше вежбање тела једино из укуса и не циљају да постану :»ведете« или »дујари«. А ли је таквих мањина, а требало би да их је већина. Иотина је, да физичко васпитање у нашим навикама није узело нормално место, које је оно узело у другим државама, као Финландији, Шведској, Ш вајцарској и као у Немачкој. У Немачкој! Ту је војничка и алтруистичка страна спорта највише у части и најбоље експлоатисана. Ту је физичко васпитање организовано у великој мери^и оно је ту администровано тако да ностиже двојак циљГ^Т општем емислу да побољша расу, и у епецијалнијем смислу, да се млади људи привикну сиецијцлним захтевима војне службе. Отуда постоје она безбројна др у ш тв а^к б ја "су у исто време и школе патриотизма, поред тога што су центри физичке културе; она теже једном идеалу; она се надахњ ују моралним поукама. Ова морална страна спорта и спортских друштава, то је оно што се уопш те изгубило из вида у Француској, чак и у војсци, где је-б п орт узоо своје место. Ван сумњо добро је. 111то се спорт увоо у пук, али је томо тробало приступити врло обазриво. Напротив, радило се без обазривости п механпчкп; ограничило се д а се копира оно, што се ради у грађанском животу. Оно што се'требало збити, збива се: пало се у претераност пространих ривалстава регионалних и националних шампионата, пустило се да уђу у касарну обичне практике грађанских клубова. Још .један корак и неколико дана. па ће се видети на првој странн новина шамппон прескакањ а по висини из Н. п у к а пеш адиског или екипа фут-бала М. артплериског пука. Не троба нћн даљо тако, хитно је. вратнтп се у Франнуској на зд р ав и ју концепцнју спорта а војска треба да почно даватн прнмор у томе. Велика седмица Сомира. — Ц е н т р а л н а т р к а д р у 111т в а р а т н о г к о њ а . Друш гво за подстицај у одгајивању Француског ратног коњ а прирсдило је у Сомиру 15., 10. и 17. �112 Артилериски Гласник IVча ир године своју велпку годишњу централну утакмццу по чијем су програму биле трке два дана, 14. и 18. јулаГна тркалишту Вери. Цео нрограм Је представљао ретку коаску манифестацију, која је привукла масу света у лепу варо^ на обалама Лоаре. То је била, доиста, Једина прилика дата љубитељима да се диве и упореде наЈбоља грла свих центара за одгајивање војннчког коња. Ова је утакмнца била у осталом под наЈбољим изгледима успеха, јер је било преко 230 ангаж мана, међу њима сви они који су добили прве награде на обласним утакмицама, а ове утакмице подпгле су код такмичара велики квалитет. И поред пењуће се скупоће живота, нарочито ж елезничких тарифа. пријавили су се многи бдгајивачи и они код којих су се грла ождребила; треба им много честитати што су дошли на ову утакмицу, кад нису били сигурни да ће добитн н најмању награду, Н ако је сума? новаца (као награда) још повећана ове године. ' Све«-рДАге радње могле су се лако и пријатно пратити. •Најпре.се. могло ценити и дивити такмичарима у трку карусела, где)бу оцењени као моде)1; потом су јах ал и на терену ХироДЈера, где су посведочили своје умешности у прескакању природних препрека; најпосле, тркалиш те Вери-Сомир, љегеве стазе цриродно ескарпиране и испресецане, где се сви каприцн прнроде налазе сједињени у једном несрављивом декору, дозвољавају коњима, који су нрешли старост за трке, да дођу и потврде своје квалнтсте праве спољашности (екстеријера). Одликовани коњи, којима диригује друш тво и чија је похвала ван оумње, показали су ове године две интересантне новости, које су обављене по подне у Вери, са којима је сјај трка још повећан. Прва ,је новост, трка квалитета само за јахаће коње од 4 године старости, који су добили прву награду или писмено похваљени на трци Д руш тва ратног коња и припадају сопственицима који су чланови »Удружења сопственика и одгајивача француских јахаћи х коњае. Одличан спортсмен, проф. Ж ак де Вјен, председник овог удружења, с вољом је подарио 5000 ф рапака награде. Друга је новост »Награда мајора де ла Вертвила«, која се тако зове по имену великодушног даваоца, чијим је подстицајем и постала, отворена је за коње од 5 и 6 година »тешке тежине« и за коње »средње тежине«, који покаж у компактност 3/30. Та ће награда обухватити више серија трка са белешкама са разним коефицијентима, које су дали четири разна жириа. Као и увек, радње праве трке биле су праћене пријатним манифестацијама, мсђу којима довољно јс да наведемо једну �Библиографија 113 репризу високи ш коле коју су изводили учитељи јахања ђоњичке Ш коле, у репризи била је и презентација скакача у слободи. Оем тога, публика Је посетила коњски музеј који је смештен у дивном Сомирском замку и стоји под управом главног ветеринара К арита, који је његов одличан чувалац Велика седница Оомира била је, као што се види, спортски догађај првог реда и пожњела је још већи успех него прошлих година. (Рг. Мг1.) Милош Ђ. Станковић, пуковник. Б иблиограф ија стручне књ ижевности. МПНагЛУосћепМаЦ. Бр. 25. (4. јануара 1927. г.) * * * Трупии официри и моторизапија. * * * Примена борних кола у одбрани. * * * Заједнички рад аероплана и борних кола. Бр. 26. (11. јануара 1927. г.) Оакаг Ке§е1е: Тактика у планинама и долинама. Бр. 29. (4. фебруара 1927. г.) ШеНегћаизеп: Извиђање и веза. Бр. 30. (11. фебруара 1927. г.) Берра: Дивизија у садашње време. Р. К Руска попуна људства у војсци за време свет■ског рата. Бр. 32. (25. фебруара 1927. г.) * * * Нова енглеска борна кола. Бр. 34. (11. марта 1927. г.) \Уа11ег: Против легенде о надмоћности француске артилерије над немачком. * * * Садашње стање војне технике. Бр. 37. (4. априла 1927. г.) БапЗкатрГ: Против-аеропланско гађање пољском артилеријом. 8 �Артилериски Гласник 114 Бр. 38. (11. априла 1927 г.) 2б11з: Организација, наоружање и употреба оклопних аутомобила у Русији. Бр. 4К (4. маја , д27 , * , 0 изненађешу. АгМПепаИвсће Мопа1зћеПе. Бр. 239/240. (новембар-децембар 1926. г.) • Последња свеска. Коћпе: Већи домети и дејетво зрна. КеПег: 0 начину гађања и нишанским справама за противоаеропланске топове (свршетак). КШег: Ка питању о калибрима против-аеропланских топова. Напег!: Утицај обртања земаљске кугле на кретање зрна. А гН П еизШ сће КипОзсћаи. Бр. 5. (новембар-децембар 1926. г.) Магх: Артилериска припрема напада у рововској војни. СПћег! 0 заједничком раду пешадије и артилерије. КаЈзег: Артилериска мерничка оделења у борним колима. БеИтег: 0 осматрању при промени положаја. Бгеев: Развитак артилерије од почетка светског рата. » Италијанско артилериско наоружање. Бр. 6. (фебруар 1927. г.) СШегК 0 заједничком раду пешадије и артилерије (свршетак). * * * Француски принципи о употреби артилерије. * * * Моторизација артилерије. Тће Соаз! агННегу ЈоигпаК Јули 1925. г. КПћоигие: Обалска артилерија. \\’е1зћтег: Против-аеропланска одбрана и одбрана обала. Битоп1е1: Француска одбрана обала. Авгусг 1926. г. Н]гапс1у: Мерничка одељења по звуку, њихова применаКиззе1: Осматрање из ваздуха при против-аеропланском гађању. НоузШЈ: Одбрана од напада из ваздуха. Септембар 1926. г. Кпп(1: Стратегиске и тактичке перспективе будуће од- бране обала. \\’Ис1пск: Против-аеропланска артилерија у покретном рату Јопез: Трупне школе. Октобар 1926. г. �Б и б л и о г р а ф и ја 115 Сугиа: Обалска артилерија стална или покретна , Чишћење зрна пуњених са аматолом , Надзирање путем ватре и устаљење циљева Тће Пе1Л АгШ1егу ЈоигпаК Септембар-октобар 1926 г рша1ићо: АртилериЈа у планинама. Т ћ о т а з: Примена упута за Сигнални корпус. А1ехапс1ег: Употреба коњске запреге на земљишту. Бе5(ег: Начини управе ватром. \Уш(оп: 0 коњској запрези и моторизацији артилерије Ри11ег: Артилерија у Мароку. Годишњи извештај 1925/26. г. Јануар-фебруар 1927. г. команданта пољске артилерије за Нееге81есћп1к. Бр. 1, (Јануар 1927. г.) Вескег: Унутрашња балистика. Мебешеуег: Растурање зрна. Бр. 3. (март 1927. г.) К.: Запрега у артилерији. Јиз(гоу: Конструкција и дејство аеропланских бомби. > Руско мишљење о заштити становништва од ваздушних напада. Бр. 4. (Април 1927. г.) ЈизГгоу; Конструкција и дејство аеропланских бомби Јив1го (наставак). . * * Руско мишљење о заштити становништва од ваздушних напада. НошДша ЈШНага. Бр. 7. и 8. (Јули-август 1926. г.) А. РаШпеапу: Разлог организације наших пољских батерија од 4 топа. СгадотЈг: Пратећа артилерија у Италијанској војспи. К. Т. К.: Будући рат. Бр. 9. (Септембар 1926. г.) Сеог^езки: Пратећи материјал у разним војскама. Јо\тапо\пс1: Питање о коњима. Сита: Начин неге коња у француској и енглеској војсци. Бр. 10. (Октобар 1926. г.) Еттезки: Наш сутрашни рат. Сеогцезки: Пратећи материјал у разним војскама. Бр. 11. (Новембар 1926. г.) бпзп: Сретства за одбрану обала. �116 Артилериски Гласник ВЈзтапу: Пратећи материјал у разним војскама ГЈапан, :ска, Русија, Сједињене Државе, ИталиЈа и Немачка), Енглеска Бр. 12. (Денембар 1926. г.) 81е(1и- Веза између пешадије и артилерије. Рогаа1о: Мишљење о употреби ватре у борби. , Пратећи материјал у разним војскама. , Борба за петролеум у Немачкој. Бр. 1. (Јануар 1927. г.) Те1ешас: Савремени принципи примеме авијације. КаЈи: Будући рат. РЈјс: Проблем борних кола 1926. г. Бр. 2. (Фебруар 1927. г.) Кошаће: Опасност минималног успеха рада артилерије. Уојепзће Ко2Н1е(Ју. Бр. 7. (Јули-август 1926. г.) МиШагу: Против-аеропланска артилерија. Сећаиег: Израда графичких таблица гађања. Бр. 9. (Октобар 1926. г.) Е1еГ 0 фабрика :ње проблема репараже по звуку Рохогш: Графичкј блема. и решење рачуном истог Бр. 10 (Новембар 1926. г.) Сећаиег: 0 спољној балистици. * Дисимулација радиотелеграфске антене. Бр. 1. (Јануар 1927. г.) ЕИпег: Борбена авијација. НМек: Топографија у војсци. Бр. 2 (Фебруар 1927. г.) Кгер1: Зона сигурности. Уојепако-ТесНпЈске 2ртату. Новембар-децсмбар 1926. г. Е11е1: 0 фабрикацији иперита. Сећаиег: Изучавање унутрашње балистике. Бр. 1. (Јануар 1927. г.) Сећаиег: Спољна балистика и њезина практична примена. Еие1: Шта се види са маском? * Дизелмотори у борним колима. Сетрез: Сигнална ватра у чехословачкој војсци. Бр. 2. (Фебруар 1927. г.) Сећаиег: Спољна балистика и њезина практична примена. �Библиографија 117 Бр. 3. (Март 1927. г.) I. ЗеЈГег!: Промена стабилности барута од пироксилина ппсле почетка распада за време испитивања барута гријањем "а температури 120” или 130”. ! Воепп 1.и Сборнпк1. Бр. 8. 1926. Егоров!.: Студирање борбе у сусрету. Месснерв: Елеменат времена и простора у савременој борби. Военеш. Журналћ Бр. 7. и 8. (Децембар 1926. и јануар 1927. г.) Узуновв: Гађање са осматрањем из ваздуха. (Превод франпуске наставе о употреби авијације). Бр. 9^ (Фебруар 1927. г.) Н. Ш.: Значење тврђава у савременом рату. Поповв: Борна кола у будућем рату. Рангеслов!.: Коректура помоћу метода поручника Ферије-а. Бр. 10. (Март 1927. г.) Ген. Голввинк: Галициска битка 1914. г. Народна отбрапа. Бр. 1309. — 10./ХН. 1926. г. — * * *: Артилерија у борби. — К: Пољска табла. Бр. 1310. — 17/ХЦ. 1926. г. — Христовк: За и против пољске табле. Бр. 1311. — 24./ХН. 1926. г. — П. Д.: Пољска табла. Бр. 1315. — 28./1. 1927. г. — Опећзог°е: Моторизација лаке пољске артилерије у страним војскама. Бр. 1320. — 18,/П. 1927. г. — Трегубов!,: Мерење углова. Бр. 1323. — 25./Ш. 1927. — » * *: Тачно гађање из борних кола за време кретања. Бр. 1325. - 8./1У. 1927. г. — С. Г.: Оклопни аутомобили. Бр. 1326. — 13./1У. 1927. г. - Банове: Артилерија у Мароку. . Бр. 1327. — 15./1У. 1927. г. — * * *: Организашца Албанске војске. Бр. 1328. — 22./IV. 1927. г. — * * *'• Употреба резерва првог борбеног реда при нападу. 1јЛ СоорегагЈоне Де11е Агпп'. Јуни 1926. г. ЕтШо Сагаега: Развијање артилерије за време напада на утврђени положај. �118 Артилериски Гласник Јули 1926 г Уа1еп11по ВаШ о: Извиђање у планинама (наставак). АПиго ТагаШо: Линија отпора. ЗраПасо Таг§а: Један пример уп отр ебе дивизиске арти. леоије при одбрани на слободном земљишту (са шемама). РгЈгао ВаИоп: Шта треба да зна о артилерији пешадиски официр ? Р. Рогго: Сва земаљска срества за везу у вези са аеро- планом. . Август 1926. г. Уа1еп1шо Ваћћш: Извиђање у планинама (свршетак). Р пто Ва11оп: Шта треба да зна о артилерији пешадиски официр ? СшћћПек Примена брзо покретљивог одреда при гоњењу. Септембар 1926. г. КоћеПо Зегде: Дивизиска артилерија. » Немачки упут о произвођењу противогасних твари. Октобар 1926. г. Саг1о Ое1озо: Напомена о дужности команданта дивизиске артилерије. -"х Зраг1асо Тог§а: Планински рат и заштита Алпа. Сјоба: Светски рат 1914—1918. Новембар 1926. г. Хен. Адо: Дивизиски маневар. МаИеге: Вежбање на егзерциришту борних кола. Ајо з Ипо : Телефонска веза између две команде једне маршујуће колоне. Децембар 1926. г. Тактичко-техничке основе за прелаз река. Т К т в 1 а <Н АгН^Иена е беп јо. Септембар-октобар 1926. г. МаИек Реакција услед оааљивања топа (трзање). Коташ: Прислушкивање за време гађаља ваздушних циљева. Вигит: 0 решењу Сијачневог балистичког проблема. Ј. Оуабапјепо: Насилно искрцавање. Новембар 1926. г. Маиеп Реакција опаљивања топа (трзање) (наставак). КепбиПб: Напад кроз гасове на висораван Добердо. ТогаШо <П 1тапс1а: Графички квадрант за израду панорамских снимака. Децембар 1926. г. МаЦец Реакција услед опаљивања топа (трзање). Коз1апјо: Индустриска моћ Италије у савременом рату. К. Ш. �Нове књиге 119 Нове књиге. 1пз1гис110П ркт801ге зиг 1а рго1ес«оп соп1ге 1ез §аг ае сотћи1- Мајог Ап^еИз: Бег ЕтНизз (1ез Сеђјг§з§е1аш1е8 аиГ \У1гкипв ипа \!ег"’еп(1ип§ уоп Тапкз, ГИе§ег ипИ Саз. 0 з1егге1сћз АгШ1ег1е 1ш \Уе11кг1е§е. НеИе 1—6. 2 50 ш. ОћгзН. 1п§- Ап6ег1е: Иећгћисћ Иег ИгаћИозеп Те1е§гарћ1е ипб Те1ерћоп1е. Ее1рг1§. Цена 14.40 ш. \Го1сћећп: Оег КатрГ\уа§еп 1п (1ег ћеиН§еп Кпе§1ићгип§. Цена 3'75 м. Таузен: Напад и Одбрана у покретном рату. Москва 1926. г. Цена 70 лева. Киреи: Аргилерија: напад И одбрана. Москва, 1926, Цена 190 лева. Шавровк: Оклопни возови. Београд, 1927. Цена 45 Дин. Јазиковк: Дресирање паса. Научно-објективни метод за дресирање. Москва, 1927. Цена 225 лева. Со1опе1 Шпагћз: »Се дие ГагШ1ег1е ИоИ соппаИге 6е Г јпГап1ег1е. СћаНез-ЕаУаигеНе е! Со. Цена 6 фр. 1927. Со1опе1 Тге§и1ег: Се дие Г 1пГап1епе ДоИ соппаИге 6е 1а агННепе (са скицама). Цена 6 фр. N. 12.: »Ви11е1т оГОс1е1 Ли т1п1з16ге бе 1а биегге*. — АгНИепе. РашГгез е1 ехр1озНз (а јоиг. аи 7 тагз 1927.) Цена 3.50 фр. Кпе§з1есћтк бег Се§еп\уаг1 уоп Зећ\таг1е. ВегНп 1927. Цена 24 м. Гермониус: Артиллерија и ее боеваја работа. Москва, 1926. Цена 1 р. 80 к. Пеш. мајор Бранислав Ј. Пантић: Начелна гледишта о решавању тактичких задатака, са обрасцима заповести. 289 страна. 1907. г. Цена 35 Дин. Со1опе1 В1осћ: Ба диеге сћ1ш1цие. Рапз. — Ке§1етеп1 6е тапоеиуге 6е Г агНПегЈе. РШтнте рагПе. ТНге VII. п. ЦпНбз агшеез <1и т аи ’т1е1 (1е 280 зиг сћепШез. Зегујсе (1ез р1осез. Аррг. раг 1е М|п1з1ге 6е 1а Оиеге. Рапз, 1927. К. Ш. �С адрж ај: 1. — Конкурс Артилерија у светском рату. Од X................. ... 2. 3. - Кабш1 ЈЈЗбаија ођа1бке агШепје. 0(1 А. Ш1иба . . . Стр. 3 5 17 4. — 0 изради бездимних барута у Немачкој за време рата. Од Ивана В. Вољанског ...................................... ... . . . 44 5. Железничка оруђа у Северо-Америчким Уједињеним Државама из доба после рата. С немачког Б. А ...................... 52 6. — Различности: 0 осматрашу у артилерији. — Вежбе у гађању са осматрањем из аероплана. — Оабапје рокгеШШ уагбизшћ сИјеуа. М. Б. К. — Нова назвања артилериског материјала 'у Италији. Ж. М. .1................. ................................ 60 7. — Новости и белешке: Избацивање из употребе месинганих чаура код најновије артилериске муниције. М. И. С. — Увођење тешких оруђа у дивизиску артилерију у Данској. М. ичс. 79 8. — Оцене и при!к! !0 немачко правило за борбу артилерије. По јКеуие б’ ! ._1е“ пуковн. Мил. Лазаревић. :ачком пуковн. Милош Станко— Унутрашња балистика. По вић. — Спорт у Француској. В 1 :а седмица Сомира. Од пуковн. им............. ...... Милоша Станковића .......................... ................. ............. 82 9. — Библиографијастручне књижевности......................113 10. — Нове књиге..............................................................119 Прилог: Хемиски Рат. Од контракт. виш. инж. Ивана В. Вољанског (продужење)..............................................................33-48 Слике. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/1acdf5f6f1a20d99c893bdea0b84ea6d.pdf c227210e6be283d795c8fc72c12a1b4f PDF Text Text С 8ЕС КА_БР_5_ 1927.ГОД. ГО Д И Н А II. УРЕЂ УЈЕ: О Д Б О Р ПРИ АРТ. ШНОЛИ ГА Ђ А Њ А ° А Р А Ј Е В О — Ш Т А М П А Р И ЈА „Б О С А Н С Н Е ПОШ ТЕ' ��СА Д РЖ АЈ: Страна 1. Борна кола, Историски развој, техника и тактичка употреба. Од бриг. ђен. Ж и в . Ј. Р анковића 2. 0 употреби протходничке артилерије. Одпешад. пуковника П авл а Гр. П а в л о в и ћ а ..................................... 3. Прислуиживање и употреба радиогониометрије. Од Пп. Д. К ..........................................................., ............. 4. Ор31е о т о гп ап а. и1ох1 пјепој 1 пјепоте габа и т:ги ј га1и. 04 Мић. Н. Н гогтба, рогибп. ћој. ћгоба I. И............................................................................................ 1 41 46 71 5. Ш га треба знати о своме телефону и телефонским станицама. Од инж. пуковника Ђ о р ђ а Јоргови ћа 100 6. Нова гледишта о употреби обалске артилерије. Од Ж . М ..Л . и Б. А . . . . / . . . ^ к Л . . , . . . - ................... 107 7. Различности: Заједничке вежбе између разних родова војске и авиације. Аеропланско осматрање артилериског гађања. Одбрана против ваздушних напада. Организација италијанске артилерије.............................. 112 8. Новости и белешке: Североамеричке Сједињене Државе. Нови колосални топ. Буџет за 1927/28. Норвешка. Смањивање војске. Данска. Смањивање војних издалака. Опити са тешким пољским топом и хаубицом 123 9. Оцене и прикази: Мајор Менге и капешан Розенбуш. Примери за употребу рововских оруђа у маневарском рату. Ук. Ошенхајмер. Унутрашња балистика.......................................................................................... 125 10. Библиографија стручне књижевности.............. 126 П . Нове књ иге............................................................. 135 Прилог: Хемиски Рат. Од контр. виш. инжињера Ивана В. В ољ ански (Продужење)............................... 4 9 -6 4 Слике. �ИСПРАВКА У 4. свесци „Артилериског Гласнпка”, стр. 45., ред 10 одозго стоји : „ком ада“, док треба да буде: *конаца“. Умољавају се читаоци, да изволе унети ову исправку. ОДБОР. �Борна Кола историски развој, техника и тактичка употреба. С ветски Р ат истакао нам је на површину еволуцију ратног м аш и н изм а и показао се, нарочиго за време рововске војне, као екстремни представник напора свих и свакога, да се све употреби те да се противној страни нанесе Што више штете и победа добије. Светски Рат, један од највећих и најкрвавијих модерних патова, у коме је нарочито за време рововске војне извршена колосална индустријска, пољопривредна, финансијска, ековомска, па и популативна мобилизација, истакао нам је на пољу ратне технике многе новине, које су дотле биле слабо, ла и једва познате и тек у повоју. Светски Р а т истакао нам је: 1. Технику ваздухопловства толико, да је оно по■стало род војске, способан како за извиђање у најширем смислу, тако и за борбу и бомбардовање. 2. Технику морепловства, у којој су се нарочито истакле подморнице. 3. Технику артилерије, у којој су се појавила поред оруђа највећега калибра и неких нових видова артилерије, још и једна нова врста зрна назвата под именом специјална арна и најзад, 4. Технику наоруж аљ а пешадије, у којој су се појавила нова, нарочито аутоматска, оруђа: а) Пуш комитраљези и лаки митраљези. б) Пешадиска артилерија — пешад. топовн и пешад. лерзери — придата пешадији као саставни део. в) Бомбе — разне врсте, где долазе и : Бацачи пламена и Бојни отрови. * Светски Р ат, поред свих техничких новина, које нам !е изнео, дао нам је и још једно ново наоружање, које је изазвало највећу сензацију и учинило веома велико из- �Артилериски Гласник 2 Борна кола, како их називају Французи а који смо назив усвојили и ми, то су то ново наоруж ањ е или још боље средство за наорумсање. * Борна кола јесу оклопљено и једно веома моћно наоружано ауто средство, које је услед својих нарочитих справа за кретање, бескрајних ланаца, свога наоружања, заклона и тежине, способно да се креће по разноликом земљишту ван путева и да прелази па и уништава разна препречна средства. Борна кола, као покретни механички воз, који у себи садржи покретљивост и ватрену моћ са оклопљеном заштигом машинерије, оруђа и послуге, способна су да у покрету развију јаку ватру, у пркос дејства и отпора непријатеља, јер њихов оклоп не може да пробију нити пушчана зрна, нити пак зрна митраљеза, па ни куглице шрапнела. Борна кола, чија се појава у погледу значаја равна са значајем појаве барута у своје време, јесу један веома важан борбени елеменат нападног к арактера, како због моралног дејства, које производе на непријатеља, који њих нема и који је недовољно спреман за одбрану против њих, тако и због њиховог материјалног дејства. Борна кола веома се могу корисно употребити у маси, изненадно и у тесној сарадњи са осталим родовима војске, нарочито са пешадијом, која се креће у непосредној близини иза њих, да би се одмах могла користити њиховим материјалним и моралним дејством и да би могла у сваком случају њихов успех да искористи. Борна кола представљају кад се посматрају један огроман сандук, или сувоземну крстарицу, како неки кажу, чији је предњи део заобљен и који има још и ту способност да кроз једну парну цев испушта облак дима, којим ствара један застор испред линије кретања осталих оруђа и нападних таласа пешадије. На тај начин она у борби лнче на покретне ослоне тачке распоређене по дубини, које имају не само да отворе пут пешадији, већ и да прикрију и маскирају покрете борних кола и псшадије односно коњице, да прате пешадију и коњицу отклањајући разне препреке на њиховом путу и најзад да заштите пешадију и коњицу од против напада непријатеља.*) *) Лектира: 2., „иоша Де (асНцие" — (оше 1 Рапз 1921. Званично Издање. и. ОпнН ВоиуагЦ — „ћез 1е?опз тПКаЈгез Не 1а еиегге" Рапз 1920. .Тчш'“Чир ~ Епзе18петеп1з З Н а ^ ч и е з е( ТасНдиез Ое 1а Оиегге 1914-1918.-, Раг.б 1926 5. М. Зс1таг1е — *>01е тМЈ1аг1бсћеп 1^еНгеп с1еб Огозбеп Кпе8ез“,. ВегНп 1920. �Борна Кола 3 I. Историски развој борних кола. Борна кола као борбено средство први пут су упобљена у току Светског Рата, за вреие рововске војне. Њихово порекло као покретан воз датира се много је можда још из Старог и Средшег Века, када су сличну погу ’ вршили на бојишту борбени сдонови и ритери са оклопљеним кон.има. Борна кола неки тврде изум је шпански. I. Американци зову борна кола — ,Тапк“. ' Они су још пре Светског Рата много употребљавали у пољопривреди справе са механичком вучом, такозване машине К а т е р п и л а р " (са1егрШаг),*Ј које се крећу помоћу гусеничастог ланпа, чиме је велика тежина справе подељена на већу површину. Американци су пред ступање у рат, 7. децембра 1917 објавили рат Аустро-Угарској, израдили 2 борна кола по угледу на Французе и Енглезе. Али, та борна кола нису била довољно употребљива. За време рата они су махом снабдевали енглеске и француске фабрике потребним материјалом и израдили су по уговору са Енглезима тешка борна кола М. VIII, док по уговору са Французима у фабрици ^еиуу РаШоих лака борна кола М. 1. Американци су у Француској 23. септембра 1917. образовали „Тенковски Корпус" од 5 тешких и 20 лаких батаљона борних кола. Тако исто створили су у Америци и „учебну резерву" од 2 тешка и 5 лаких батаљона борних кола. Командант је био пуковник Еоскепћасћ. Американци су у мају 1918. тај свој „Тенковски Корпус* повећали на 15 бригада од по 1 тешког и 2 лака батаљона, те су и учествовали први пуг: 12. септембра 1918. при офанзиви у 51, МШЈеШодеп-у, као и 29. септембра 1918. са 301. батаљоном М. V.* кад је стигао из школе Енглеза у ВоуЈепд1оп-у, па је код ВеШсоиП-а настрадао при пробоју линије Аинденбурга иаишавши на минска поља. Американци сада имају у „Сатр Меа(1е“-у „Тенковском к°рпусу“: 100 тешких и 1200 лаких борних кола. мц:. *) Фабрика: „Са(егрП1аг ГСсд. 11. 3. Ра(. 0(1. Тгас(огз Оип Моип(8 ИГУ Уеп|с1с8 ТКе НоК Мапи(ас(ипп); Сотрапу тс. РгсогЈа, НПпоЈз �АптилепИСКИ Гласник Генерал Коскепћасћ је командант тог „Тенковског Корпуса“ а и школе за борна кола. II. Енглези зову борна кола — „Тапк“. Они су још пре Светског Рата намеравали да за борбе У својим колонијама употребе механичке апарате сличне да. нашњим борним колима. За време Светског Рата, октобра 1914., 2 енглеска официра — ппуковник 5\ет1оп и капетан ТпПосћ — поднели су Министру Морнарице СћигсћШ-у израђене планове за израду борних кола. И благодарећи само Черчилу планови су узети у расматрање и почетком 1915. год. образован је „ћапсШпр СотшШе*,*) који је био састављен само из поморских официра и инжињерз Енглези су тај одбор проширили 15. јуна 1915. са офицнрима копнене војске, који је добио назив „Још1 Шуа1 апЈ МШ1агу СоттШе",**) а који се пак колебао при избору модела борних кола и најзад одлучио да се покрет врши помоћу гусеничастог ланца. Енгдези су одмах и енергично приступили израдиј и даљем усавршавању тога механичког чудовишта, необичног по склопу и по спољашности, које тако рећи играјући прелази преко ровова, бодљикавих жица и преко свих осталих препрека и препона и доспева до непријатеља и тада на њега просипа паклену ватру и обасипа га кишом челика, застраши га и унесе грозу у њега, док своје људство потпуно сачува. Енглези су после огромних напора у јануару 1916. већ били.израдили прва борна кола с којима су вршене и пробе 2. фебруара 1916. и тој страховитој машини, која је дотле била позната више као блиндирана кола, дали име „Т ен к“, који назив значи резервоар. Назив је, и ако производ фантазије ипак тачан, јер тенк у ствари и јесте резервоар материјала, оруђа, муниције, људи, енергије. Енглеска је прва своја борна кола радила у фабрици Форстер у Линколну. Она су била великога типа у виду ромба, тешка око 30 тона и имала су за наоружање само топове или само митраљезе. Борна кола енглескога типа носила су име: „Тенк Марка I., тенк Марка II. и т. д.“, којих је било 9 разних облика, који су се по наоружању звали мушки и женски и који су били велика борна кола, и *) Одбор за копнене бродове. **) Заједнички Одбор Морнарице и Војске. �Кппна Кптта Хенк систем В ип ет“, који се појавио тек 1918. год и 0ји спада у групу малих борних кола. Е н гл еск а Војска је у мањем смислу на Западном Фронту вИ пут употребила борна кола за време напада 15. септембра 1916. југозападно од Бапома, на Соми, када је благо„дпећи највишем дејству и раду својих борних кола напреповала за 10 Км. по фронту и 2 Км, по дубини и заробила 4000 Немапа са 20 топова. При поновном нападу Енглеза северно од Соме 25. септембра 1916. и при заузимању Комблеа, само 1 енглеска борна кола потпомогнута стрелцима, успела су да заузму 1 цемачки ров у дужини 11/г Км. док посада немачка у једном рову код Бомон-Хомела, напустипа је и без борбе ров, чим је приметила да њој наступају 1 енглеска борна кола. Енглеска Војска у много већем обиму употребила је борна кола на своме фронту за време битке код ,,Сатћга1“ од 20. новембра до 9. депембра 1917. Сл. 1. Енглески план напада код Камбреја 20. новебра 1917. израдио је и изводио -напад борним колима млади генерал мајор 5Јг Ни§11 Е.1ез на свом тенку „Ш<1а“, а његов начелник штаба био ја пуковник Ри11ег. Енглески план напада, за време битке код Камбреја, када су према Енглезима биле замореније немачке трупе, јер су Немци много полагали на утврђену линију Хинденбурга и када је после пораза Италијана 24. октобра 1917. код Капорета био потребан један успех, имао је циљ изненађење непријатеља и базирао је на снажном нападу помоћу борних кола без артилеријске припреме напада. Немачке трупе за одбрану Камбреја имале су 2 групе: Араска са 3 пешад. дивизије, и Кодри са 3 пешад. дивизије и 1 пешад. дивизија као резерва у непосредној близини западно од Камбреја. Енглески командант III. Армије IV. генерал Бенг имао је, са својих 7 дивизија, од којих 5 у првој линији, са 1000 топова, од којих ЗСО тешких и са 360 борних кола да пробије непријатељски фронт у дужнни од 15 Км. Енглеским трупама за сваки случај упућен је од стране Француза ноћу 19. новембра један одред под командом генеРа-1а Дегута јачине: 2 пешадиске и 2 коњичке дивизије, које СУ још у току ноћи аутомобилима и возовима стигле у околину Псрона. �Артилериски Гласник За време битке код Камбреја енглеска борна кола, пре напада држана су прикупљена далеко позади фронта. Да би се борна кола сакрила од авијона била су упаркирана по селима и шумама и покривена са грањем, сламом и обојеним крпама и тек ноћу пред напад упућена су на одсеке на 900 м. позади прве борбене линије, где да се не би чуо мотор дејствовали су мерзери и митраљези. Распоред борних кола за време напада б и о је : а) 12. енглеска дивизија имала је 48 борних кола, која су била распоређена овако: Први талас 18 борних кола, 36. пешад. бригаде. Други талас 18 борних кола 35. пешад. бригаде. Трећи талас 12 борних кола 37. пешад. бригаде. б) Први талас код 152. и 153. пешад. бригаде по 18 борних кола, испред којих беху избачени по 6 борних кола за савлађивање препречних средстава. Први галас пешадије био је одмах иза првог таласа борних кола чија је дубина до пешадије износила око 200 м. Други талас код 152. и 153. пешад. бригаде по 12 борних кола. Други талас пешадије одмах иза њих, чија је дубина била са одстојањем од пешадије око 400 м. Између 152 и 153. псшад. бригаде били су по 6 великих борних кола испред и иза другог таласа пешадије. На 12 минута одстојања била је цела 154. пешад. бригада у смакнутом поредку. Први талас борних кола кренуо је се за напад са почетком дејства артилерије. Даље продужавање артилеријске ватре у напред саображавало се је напредовању борних кола. Ради заштите борних кола од непријатељских осмаграча артилерија је дејствовала са зрнима која маглу стварају. Борна кола појединих таласа била су на растојању од 30—50 м. и то: све по један мушки тенк, па један женски у целом таласу. Енглески напад отпочет је 20. новембра у 7.30 ч. на тај начин, што је према крилима Араске, па и групе Кодри избачена једна кратка серија артилеријских зрна са гасовима, после кога времена око 8.30 ч. кренула су се борна кола са пешадијом на простору од 30 Км. између Ф онтена и Банто. Енглези су успели да заузму 2 прве системе целе организациЈе одбранбене линије Х индеибурга, сем Флескћјера, где �Борна Кода 7 5р десетина ентлеских борних кола заустављена и уништена помоћу једног немачког топа 77 мм. Енглези су продрли тад у дубину за 8 Км. до Маснијера. Енглески напад пешадије у вези са борним колима успео је, јер је а) Изненадно изведен, што је непријател,а пренеразило! б) Положај непријатеља био је слабо поседнут пеша* дијом и нарочито имао је слабу артилерију. в) Морално дејство на пешадију непријатеља било је веома јако, нарочито још и сгога шго поједине дивизије нису биле спремне за борбу. г) Непријатељска пешадија није имала челичну муницију против борних кола. д) Шума код Хавренкур-а која је била испред фронта омогућила је да се велики број борних кола употреби и заклоњено припреми, Борна кола, при нападу код Камбреја нису одржавала чврсту везу са аргилеријом те се код н>их појавио мали неред. Сем тога примећено је како код Камбреја, тако и раније у борби код Билекура 14. априла 1917 да: 1. Панцир штити борна кола од обичне пешад. и митраљеске муниције, (од шрапнела и парчади граната); ако ова пак продру кроз отворе за визирање могу ранити или убити лосаду. 2. Са челичном муницијом може се пробити панцир са даљине 10—15 м. премда је потребан прав погодак, јер иначе зрно одклизне од панцира. При дејству са стране треба гађати у средину борних кола, јер спољни делови имају дубље зидове, ради осигурања мунииије и машинерије. Код енглеског „мушког тенка“ треба гађати напред и позади торња. Код енглеског „ж енског тенка“ право у средину. При дејству спреда, гађати на рупе за осматрање. Најуспешније се гађа позади, јер борна кола позади слабо дејствују. 3. Поједине ручне бомбе немају тако дејство ; већ више њих и то испод ланца и испод борних кола. 4. Зрно из ма кога немачког мерзера са положеном путањом, као и топа калибра 77 мм. има на растојању до 30 м. разорно дејство. �Артилердски Гласник 8 5. успеха. Артилеријска зрна при згодном паду могу имати Енглески напад борним колима успео је и Немци Су напустили положаје преплашени и у нереду. Линија Хинденбурга је пробијена. Али, поред свега тога ,успех није проширен у пуној мери, јер Французи и ако су имали у околини Перона одред генерала Дегута нису ипак знали, када ће Енглези вршиги интересантан напад. Није тада још било уведено јединство командовања између Француза и Енглеза. Енглеска Војска је врло често употребљавала своја борна кола и после битке код Камбреја, како кад са променљивом срећом. Али, у врло великом смислу нарочито за време велике офанзиве савезника од 8. августа до 25. септембра 1918. ново уведена лака борна кола систем Випет и још лакша и бржа систем Белет веома су много користила, да се немачким одступајућим трупама што веће штете нанесу. Енглези после закључка мира свој „Коуа1 Тапк Согрз“ држе као учевне и кадровске батаљоне у Согзе1зШге-у и А1(1егзћо1-у: 6 батаљона борних кола од по 4 чете, у рату од по 4 вода са 16 борних кола и 1 за командира и 1 за Т. Р. (око 73) и 12 оделења оклопних аутомобила. III. Французи зову борна кола — „Сћаг Де Сошћа1“, само „Сћат“ или „Сћаг Д’ Аббаи1“. Они су први пут за време Светског Рата изнели децембра 1915. год. пред своју Врховну Команду питање о увођењу и наоружању своје војске са борним колима. Они су тражили „да се конструишу кола са меха- ничком вучом, која су у стању превлачити пешадију са оружјем и спремом, као и топове преко свију пренрека кроз непријатељску ватру". Француски артилериски пуковник, сада дивизиски генерал Естиен, сматра се као творац борних коЛа у Француској. Још у фебруару 1916. он је у друштву са инжињером фабрике у Крезоу Брилијеом, израдио борна кола, систем Шнајдер, тешка 13 тона, која су била наоружавана са 2 кратка топа 75 мм. и 2 митраљеза. После тога убрзо израђена су борна кола Сен Шамо, тешка око 26 тона, која су имала наоружање 1 топ 75 мм. и 4 митраљеза. �Борна Кола 9 Франиугка борна кола била су предвиђена аа офанзиву „години 1917. и заиста прва француска онерација са борнии 'олима изведена Је априла 1917., када је оперисало на фронту Гдрмије између Краонског Платоа и Ена Реке 8 група = 82 борна кола систем Шнајдер и Сен Шамо средњег типа Против 27. немачке дивизије било је 12 борних кола, 8013 су требала до друге непријатељске линије продрети и својој 2. аустралијској дивизији пут отворити. Приближавање борних кола извршено је ноћу. Борна кола на дан напада кренула су се зором са 70 м. пастојања на немачке положаје, аусгралијска пешадија следовала је у ретким таласима. Напад је потпуно сломљен, 7 борних кола још пре удара у положаје од непријатељске артилерије је уништено, јер су борна кола нападала на положај, на коме је више пута борба вођена и који је имао јаку артилерију и спремну пешадију. Пешадија непријатеља је имала челичну муницију. Командант и трупе очекивали су напад и све мере су биле предузете за одбрану против борних кола. Борна кола, нарочито после борбе против 27. немачке дивизије, код Билекура 11. априла 1917. стекла су доста својих непријатеља у Француској Војсци и ако су: на појединим тачкама имала успеха, и ако су за неуспех доста криви и остали родови војске. Успех франнуских средњих борних кола 23. октобра 1917. при нападу код Малмезона повратио је веру у борна кола и дао им онај значај, који она треба да имају. Борна кола пре напада код Малмезона извршила су припрему на тај начин, што је 6 дана и 6 ноћи снажно бомбардован непријатељ, док су јединице пешадије и артилерије заједно са одређеним борним колима извршиле вежбање у логору Ш анлије и на дан напада борна кола су, нарочито на центру напада, показала изврсне резултате. Како су се француска борна кола, тешког и средњег типа, и поред успеха, које су на бојном пољу имали, покааала сувише тешка, гломазна па и осетљива да свуда прате пешадију, то је генерал Естиен створио у друштву са познатим конструктором Ренол-ом и предузео још 1917. израау лаких борних кола у фабрици Ренол, која су то име и добила. Француска Сорна кола лаког тнпа, систем Ренол, појавила су се први пут на бојишту 31. мзја 1918. на источној * сенероисточној ивици шуме Вилер-Котере и веома су ного помогла, да се немачка офанзива заустави, која је наРавила на француском фронту чувене џепове код Ш ато- �10 Артилериски Гласник тијери и Мондидије и када су Немци успели да почев оп 21. марта заробе 125.000 Француза и 1.600 топова. д Француска борна кола како средњег, тако и лаког типа била су један од главних елемената успеха Француске Војске за време против офанзиве против Немачке у времену 0д 18. јула до 4. августа 1918 За време ове против офанзиве 18. јула добила је задатак X. Армија, генерала Манжена заједно са VI. Армијом генерала Дегута, да изврши под општом командом генерада Фајола чувену против офанзиву у западни бок џепа код Шато-Тијери. X. Армија генерала Манжена, која је била јака 4 корпуса (1, 11., 20. и 30), свега 16 дивизија располагала је поред 470 батерија артилерије још, јужно од Соасона и са: 3 групе средњих борних кола систем Ш најдер = 244. 3 групе средњих борних кола систем Сен Шамон = 244. 3 групе лаких борних к о л а ..................................... = 255. VI. Армија генерала Дегута, која је била нешто јужније од Урка а између X. и IX. Армнје генерала Де Митри располагала је са: 1 групом средњих борних кола систем Ш најдер = 48. 3 батаљона лаких борних к о л а .............................= 255. З а време ове против офанзиве, д и в и зи је X. Армије са борним колима отпочеле су 18. јула у 4.33 ч. напад, мада пре тога није био опаљен ниједан топовски метак и у току напада, и ако су борна кола претрпела 25% губитака, успех је постигнут и немачке дивизије разбијене и потиснуте за 7 Км. у дубину. Француска против офанзива је настављена и следећих дана биле су ограничене акције, јер су Немци покушали све, да улажући и своје последње резерве, генерала Галица 3 дивизије и Баварског Престолопаследника 6 дивизија, против офанзиву зауставе. Али, када су француске јединице преуређене и када је 23. јула продужена против офанзива са 82 борна кола, тада је фронт непријатеља дефинитивно пробијен и евакуација чувеног немачког џепа код ШатоТијери журно се наставила. Француска против офанзива почета 18. јула без икакве артилеријске припреме напада са великим бројем борних кола и на великом фронту изазвала је изненађење код непријатеља и постигла огромне успехе. Она је управо учинила преокрет ратне ситуације. �Борна Кола Француска против офанзива почета је 18. јула а завпшена 4, августа 1918., у којој су Французи заробили 35 000 за побл>сника и запљенили 800 топова. р Она се назива у Француској: „друга победа на Мавни« После ове против офанзиве 6. августа генерал Фош унапређен је у чин маршала, док генерал Петен одликован војничком медаљом“. ” франиуска је и после ове против-офанзиве, нарочито од 24. јула када је обједињена команда код Савезника и поверена маршалу Фошу, врло често употребљавала борна колапочев од битке код Амијен-Мондидије, па и у свима другим ТЗорбама све до пораза Немапа 5. новембра, коме је следовала и капитулација и примирје 11. новембра 1918. ф ранцузи имају сада „Трупе Борних Кола“, на чијем је челу чувени генерал Е сти јен . Он је у исто време и командант познате школе ,,Сеп1ге Ф Е1ш1ез 4е сћагз 4е Сошћа1“ у Версају; под његовом су командом и бригадни команданти луковницп Сће(1еуШе, Гоп1ате, а и техничари Уе1ргу и ЗаћопгШп. IV. Немци зову борна кола — „<1ег Тапк“ и „4ег Катр1та§еп“ Они су били изненађени израдом и употребом борних кола код Енглеза и Француза. Немци су децембра 1913. год. добили од једне немачке фирме понуду за једно оклопљено превозно средство са гусеничастим ланцем. Немачка Војна Управа на срећу за нас понуду је одбила. Крајем пак 1914. год. неки конструктор У оН тег у Немачкој пропагирао је врло много израду копнених крстарица. Чак су вршене и извесне пробе, али меродавни војнички фактори нису поклонили овим покушајима скоро никакву пажжу. Кад су Немци били изненађени нападом Енглеза са борним колима на Соми 15. септембра 1916. нису имали никаквих одређених и тачних података о том борбеном средству. Командант 1. Армије генерал Р. уоп Векгаг извештава: „Треба још сачекати, да ли ће ново борбено средство донети онај успех, који од њега вероватно очекује наш непријатељ. Борна кола, уз даље усавршавање конструкције, биће без сумње врло важно борбено средство".*) .. *) 8сћ\уаг1е: Бје тгШапвећеп ћећгеп ћев Оговвеп Кисде3-Вег, 6“ 1920. и Е. ЕићепПогП — „МеЈпе Кпеевегтпегип^еп 1914-191». Вегћп 1922. �12 Артцлериски Гласник Начелник Штаба Врховне Команде у Немачкој генерал Н1пс1еп1п1Г§ 11. октобра 1916. нише после 3 недеље појаве борних кола: Без да прецењујем појаву борних кола, ја не могу оспорити извесне шихове успехе. У сваком случају савршенији модел борних кола представљаће снажно борбено средство. Стога сматрам као потребно, да се одмах отпочне са конструкцијом тих борних кола. Чим к о н с т р у к ц и ја једног успе, колико толико употребљивог модела, треба одмах отпочети са израдом тих борних кола у маси“.*) Немци су поводом гога сазвали октобра 1916. збор представника аутомобилске индустрије и предузели све мере, да се са најспретнијим конструкторима проучи и изради план за конструкцију борних кола. Војна Управа и ако је обећала обилату помоћ у новцу, особљу и материјалу ипак рад комисије није био лак. Прва борна кола названа А. 7. V. по конструкцији инжи' њера Уо11тег-а вршила су пробу у Мајнцу маја 1917. ал» која због употребе слабог материјала нису била добра, јеР и ако су 16. априла 1917. Немци успели да испред фронта I. и VII. Армије униште прва борна кола непријатељи нису ималичачне податке о конструкцији све док нису после битке код Сатћгаћа заплениаи прва енглеска борна кола. Немци су, код Камбреја испред своје 1ћ Армије запленили 64 енглеска борна кола и одвукли их у СНаНего), па су ту инсталирали радионице и то је био центар за њихове јединице борних кола. Послали су одмах у тај центар најбоље инструкторе, који су предузели испитивање и проучавање заплењених борних кола и тек 6. јануара 1918. успели су да израде и пошаљу на Западни Фронт „прво немачко јуриш но оделење борних кола“,**) са 5 борних кола А. 7, V. Тај систем борних кола био је великог типа, тежак 30 тона. Немци су своја борна кола употребили први пут у борби код 51. Оиепбп-а 21. марга 1918. и “го 2 оделења: Бр. I. са 4 борних кола А. 7. V. и Бр. 11. са 5 енглеских заплењених борних кола од свих 9 борних кола 2 су имала дефекте на мотору а 2 је оштетила артилерија непријатеља. Н!„л„1к0епега1 .Виа1 ~ „Нтс1епћигв“, Рапз 1921 и Ре1с1-Магесћа1 уоп Нтиепћигј* — „Аив т е т е т ћећеп Вег1т“, 1924. **) 31игт-Рапгегкга11\еадеп-Аћ1еИип8. �Борна Кола 13 И ако је магла отежавала рад борних кола ипак су много користила при савлађивању митраљеских гнезда Француза. Немци су израдили после тога известан бро] борних кола тако да су имали око 20 типа А. 7. V. Оправили су лаплењена енглеска борна кола, те од тога образовали оделења борних кола : Бр. 1„ 2. и 3. немачких и Бр. ц 12 13., 14., 15 и 16. заплењених, која по мишљењу Е. Лудендорфа нису дала велике користи, јер су се чести кварови тешко оправљали због оскудице у материјалу.*) Немии су по том у лето 1918. израдили борна кола типа V- К. тежине од 30 тона, по угледу на лака борна кола Енглеза и Француза и њих су нарочито употребили у борби за време својих великих офанзива на Западном Фронту према Енглезима 21. марта 1918. при нападу на линију АмијенМондидије и за време битке код К емела и Лиа, када је поред 152. дивизије ангажован и велики број борних кола и када су успели да нанраве на фронту Савезника оне чувене џепове код Мондидије и Шато-Тијери. Поручили су били да се израде 1000 тих лаких борних кола, али примирје 11. новембра 1918 између Савезника и Немачке прекинуло је рад.**) Немци су израдили и борна кола систем К. великог типа тежине око 150 тона, са 4 топа калибра 77 мм. и 2 митраљеза Максим. Она су се могла расклопити и преносити на 20 теретних аутомобила са приколицама и на бојишту била су свега 2 борна кола систем К. која су још у првом сукобу претрпела неуспех, јер су била неспретна, тешка, са дебелим оклопом и ниским подножјем сандука, те су се лако заглављивала на земљишту. Немачка В ојска при појави борних кола код Савезника на Западном Фронту није много полагала на њих. Сви су сматрали у почетку за погребно, норед протеста штампе против употребе таквог варварског средства у борби, да треба да убеде трупе, да борна кола нису опасна и да су без дејства. Немачка Врховна Команда много је побијала вредност борних кола да је на крају у томе и сама себе преварила.***^ Хинденбург, и ако је препоручивао да се израђују, кад је видео борна кола у Ш арлеоа марта 1918. рекао је : „По ,. *) Е. ЕибепбогН - „Меше Кпедвепппегипдеп 1914-1918.“ Вег1ш 1922. стр. 462. **) МШ1аг-\Уос11еп1)1а11 N1*. 5/1924. стр. 112. ВегНп. п ***) М. 8сћ\уаг1е — „Оје шШ1ап8сНеп ћећгеп (1еб Огоззеп Кпееез.' Бвг1ш 1920. стр. 108. �14 Артилериски Гласник свој прилици она неће послужити за велике ствари; али, кад су већ израђена, ми ћемо их моћи тако исто добро употребити“. , „ Лудендорф, за борна кола вели: »Видео сам их на једној вежби 1918.. са 1 јуришним батаљоном и утисак на мене нису борна кола учинила тако велики". Рупрехт Престолонаследник Баварски, командант Групе Армија на фронту према Енглезима 20. априла 1917: „Борбе од 9. и 11. априла 1917. показале су, да се пешадија има мало да плаши од борних кола, ако сачува мир и поверење у своја одбранбена средства". Виљем Престолонаследник Немачки, командант Групе Армија 10. августа 1917. пише: „Конструкција француских борних кола само је један неуспео покушај, који није испунио ниједну од нада, које су полагане у борна кола. Француска борна кола не само да су терет за нашу пешадију као борбено средство, већ су немоћна против наших одбранбених средстава, нарочито протав наше артиларије". Немачка Врховна Команда, па и највиши команданти писали су против борних кола, да би сачували самопоуздање и морал трупе. Али, нижи команданти писали су супротно: Командант 27. Немачке : Дивизије износи: „Морално дејство борних кола на пешадију врло је велико. Гако исто не треба потцењивати материјално дејство топова и митраљеза на борним колима. Од њихове ватре 124. пешад. пук 11. априла 1917. год. претрпео је знатне губитке". Командант 123. гренадир. пука „Краља Карла“ о енглеском нападу 11. априла 1917. пише „Напад борних кола изазива осећај немоћности, да се може отклонити та опасност". Немци су према Версајском Уговору од 28. јуна 1919. морали да униште сва своја борна кола. Премда се тврди„ да они имају многа борна кола сакривена и сада. V. Италијани*) зову борна кола — „Сагго Агта1о“ и „Сагго (1' АззаИо'1. Они су, чим су се појавила прва берна кола на Западном Фроиту, ангажовали све своје индусгриске фабрике, да израде сопствени тип борних кола. Тек фебруара 1918. год. почели су са израдом и то су била прва „тешка борна кола, рја! П р о , 2000“. За време примирја 1919. год. израдили су по угледу на Французе „лака борна кола, Р1а1 Тјро 3000“, која су употребљавали и на вежбама у пролеће 1923. год. код Белуна. *) Р. НеЈе! — „БЈе ИаНешбсћеп Тапкб", МШеЦипееп, \Угеп 1924 �Борна Кола 1& Цталијани на фронту за време рата нису употребљавали , . 0ја борна кола, јер то нису допуштали: земљиште Алпа и пијава. а и бро] борних кола. Италијани п ослерата установили су трупе борних кола Нвоаг1о Сагп А гтаП 1 чије је седиште V П ијетралати код С а и којих је командант пуковник N06 Огазвј, а које се претварају по новом Закону о Устројству Војске у „Согро Сагп Агтаб11. Италијани израђуЈу своЈа борна кола у фабрици 'оружја Иа1“ У Турину. ’’ VI. Руси зову борна кола — „Танкт.“ . Они за време рата, док су били са Савезницима нису ништа предузимали да израде свој тип борних кола све до почетка преговора о миру у Брест-Литовску 22. децембра 1917. између Русије и Централних Сила. Врангелу н Јањикину слали су Французи и Енглези своја борна кола типа V« и \У1нрра1 А од 1918. С овјетскаР у си јаи м ал аје пак 1922. год. око 45 борних кола и за израду и оправку истнх уредила фабрику у Харкову, где израђују и своја нова борна кола „НепаиН Коз81Јзку“. 1 шш ‘с Ч ехословаци зову борна кола — „Шобпу Уи1“ или „Ођгпеп! У иг“. Они су, пос/ е образовања државе, према Версај'ском Уговору од 10. јануара 1920. и Сен Жерменском Уговору и ТриЈанском Уговору. образовали трупе борних кола „Ргарог Шобпе Уогћу“ у логору МИомгЦг-у. Њихов командант је био пуковник Уој14сћ Уезе1у; сада је пак мајор ЈозеГ Кгапас. Чехословаци су купили известан број француских борних кола. Али, они покушавају у фабрици Шкода у Пилзену да израђују свој тип борних кола: лака и тешка. VIII. Румуни зову борна кола — „Саг Ј е 1ир1а“. Они су кад су ступили у рат 27. августа 1916., добили пд Француза известан број борних кола систем Шнајдер. Румуни су после рата образовали 1 пук борних кола, Киш СУ ®°Рна кола распоређена у Бесарабији: Трговиште и Румуни немају свој тип борних кола. Али, раде на томе, А П0Дигну у земљи фабрике за њих, као и за аероплане. �16 Артилериски Гласник IX Грци зову борна кола '„Танк . Они такође мисле да образују 1 пук борних кола. Али, још нису изабрали модел борних кола. Ј Бугари зову борна кола — „Боини кола“. Они према Нејском Уговору од 27. новембра 1919. год. чл. 6 6 -7 0 не смеју имати јединице борних кола. Аустријанци зову борна кола „Т ап к “. Они према Сен. Жерменском Уговору од 10. септембра 1919. год. чл. 118—136 не смеју имати јединице борних кола. Маџари зову борна кола — „НагК0 С8| “ или „Тапк“. Онн према Тријанонском Уговору од 4. јуна 1920. год. чл. 102—120 не смеју имати јединице борних кола. Арнаути зову борна кола — „Танк“. Они добијвју наоружање од Игалије. Борна кола ми немамо. Како пак све поменуте државе имају борна кола. Па поред ових још и: Белгија, Бразилија, Чиле, Естонија, Финска, Јапан, Летонија, Литавска, Персија, Шведска, Шпанија па и Швајцарска, то се намеће питање: ,Да ли је потребно и код нас образовати, макар и најмању јединицу борних кола и старешине, нарочито бар официре припремити и упознати и са овим наоружањем".*) Техника борних кола. Светски Р ат прозван је, због силне употребе разних нових средстава за борбу и због увођења у наоружање аутоматског и другог оружја, ратом машинизма. *) Лектира: 1. „Соигз (Г ћ181;01ге,“ 1оте III. Рап'8 1921. Званично Издање Ратног Министарства. 2. 1ттапе1 — „Бег \Уе1кпее“ ВегНп 1919. 3. К. и. к. А. О. К. „Бхе 8сћ1асћ1; ће1 Сатћга1“. Ш1еп 1918. Поверљиво. 4 . СпкН Воиуагб — „Иеб 1есоп8 пнШаћгез Не 1а &иегге“ Рапз 1920. 5. М. 8сћ\уаг1е - „Бје тПШтбсћеп Гећгеп Пез Огозбеп Кпе^ев" и „Пт Тесћтк 1т \УеИкпе^е“, ВегИп 1920. 6. Оеог^е и. ЕгПтапп — „\УаНеп1ећге“ 1919. 7. ТепеШе со1оппе1о Ме11а — „N0210^1 8и11е агт1 рог1а1Ш, 8и11е агћ&ћеп е 8и1 11го“. Еота 1921. • » 8. Ке^иЈатеШ ргоу1гопи реп1ги Агтатеп1и1 81 типШипПе оре тЈаШепе-. ВисигевН 1921. Званично Издање. Т .Табсћепђисћ ћег Таик8“. Мипсћеп 1926. и „Егеапгип^вћапа", Мипсћеп 1927. 10. Ж. Ј. Ранковнћ - „Тенк“, Сарајево 1922. �Борна Кола 17 Светски Рат изнео нам је и показао-. да савремени бо„ „арочито пешак и коњаник пешке, захваљујући уским Р повима са траверзама, дубоким заклонима и блиндажима Р°„ |е у одбрани, још ]е и умогућности да издржи борбу са “епријатељем за време стаЈања у месту. " За време кретања пак на бојишту, ван заклона, борац .. изложен смртносном дејству: пушака, пушко-митраљеза, паких митраљеза, митраљеза и т. д., којом ватром непријатељ „а отвореном земљишту руши све што се пред њим појави. Савремени борац и позади заклона изложен је дејству „бацне артилериске ватре непријатеља, као и тучењу са авијона-бомбама и митраљезима. Светски Рат показао нам је и изнео да је силна убиствена ватра непријатеља са земље и из ваздуха још више лзазвала, те је, много раније поникла идеја о личној заштити борца, добила веома велики значај. Тако су постали: штитови, оклопи, блиндирани аутомобили, борна кола. Светски Рат, кад се подробно размотри, имао је на расположењу код ратујућих страна нарочито на Западном Фронту три врсте механичких покретних возова: \ :' ј | ! Блиндирани возови, који су се могли кретати само ■по шинама жељезнице и на којима су се обично намештали тешки топови, тако звана жељ езничка, односно блинди- рана артилерија. Блиндирани возови употребљавани су још пре Светског Рата на маневрима појединих европских војска и показали су добре резултате, као и то да у покретној војни могу бити од веома велике користи. Блиндирани возови, махом су величине обичног воза, на коме се налази какво артилеријско оруђе великог калибра.*) II. Блиндирани, односно оклопни аутомобили, к01и СУ као и обични аутомобили били везани за путеве, што у суштини чини једну врсту возова више за транспортовање снаге и потреба војске, па и као борбено средство. Блиндирани аутомобили могу бити: 1. Обични особни аутомобили, са мотором 40—50 Н. Р. (коњских снага), који су оклопљени. *) „Упут за формирање и употребу наоружаних железничких нозова", Београд 1923. 2 �18 Артилериски Гласник Ови аугомобили доста су незгодни, јер имају гумене точкове, који се пуне ваздухом. 2. Лави теретни аутомобили, који имају точкове са пуним гумама, који могу носити терет од 2—3 тоне. Ови су аутомобили оклопљени, али имају малу брзину и доста се тешко крећу по меком земљишту и по снегу. 3. Нарочити аутомобили, који имају покретаче за предње и задње точкове, који су веома јако оклопљени и које је нарочито израђивала фирма Ерхарт и ко(и су најчешИе употребљивани у немачкој војсци. Јачина мотора ОЈОга блиндираног аутомобила је око 85 Н. Р. Нарочиги аутомобили имају 6 разних брзина напред и назад, а да се предњи део не окреће, које су следеће величине рачунајући број километара за 1 час. Брзина Км. час Брзина Км. час ,1 брзина 6.2 4 брзина 27.0 40.8 10.2 5 2 „ 61.3 6 16.3 Оклопни односно блиндирани аутомобили пре почетка Светског Рата не само да нису употребљавани, већ чак нису с њима ни чињене пробе и покуси. Али, оамах у почетку Светског Рата њихов развој текао је тако брзо, да су за кратко време разне немачке фирмег Дајмлер, Ерхардт и Бисинг створиле више модела, па и у другим државама такође видимо неколико модела.*) Тако сада имамо: а) Немачки оклопни аутомобил „Ерхарт“, чија је тежина 8 тона, који се наоружава обично са 2 митраљеза М. 08. и са 1 резервним митраљезом. Сем тога на њему је инсталирана чак и безжична телеграфија. Сл. 2. б) Немачки Бисингов оклопни аутомобил. Сл. 3. в) Немачки Дајмлеров оклопни аутомобил, чија тежина износи са наоружањем 11 тона. Сл. 4. г) Руски Путиловљев оклопни аутомобил, који је више намењен као патролни аутомобил. Сл. 5. д) Руски Минерва оклопни аутомобил. Сл. 6. ђ) Енглески Л-1Нциа оклопни аутомобил. Сл. 7. е) Енглески Ланчестер оклопни аутомобил. Сл. 8. 1ш »уеп јш е^е , вегип 1У2и. �Борна Кола 19 ж) Талијански Фијат оклопни аутомобил. Сл. 9. „■) франиуски Аустин оклопни аутомобил. Сл. 10. и\ француски Пежо оклопни аугомобил. Сл. ц . л француски Ренол оклопни аутомобил. Сл. 12. јл француски Пакар оклопни аутомобил. Сл. 13. лј француски Пјер Аров оклопни аутомобил. Сл. 14. III. Борна кола су као оклопљени и наоружани механички оетни возови, способна не само, да се крећу по разно“1 земљишту бојишта и да савлађују препреке и веће „агибе од 50%, већ и да се употребе као веома снажно борбено средство. Борна кола су дала у току Светског Рата веома велике користи. ^ Конструкција борних кола почива на конструкцији блиндираног воза и блиндираног аутомобила од којих се разликује тиме што су место обичних борних кола употребљавани ланци покретачи и што су наоружана топовима мањег калибра, митраљезима и бацачима пиамена, и што могу да прелазе скоро преко сваког земљишта и да савлађују све препреке и тешкоће земљишта. Конструкција борних кола, у опште личи спреда на огроман сандук, чији је предњи део заобљен и спушта се ка земљи. Са стране имају облик више елиптичан. И када нису у раду, личе на какав торпиљер, који се насукао на пешчани спруд, где почиње да упада. Борна кола су дугачка око 8—15 м. Тежина им варира између 5 и 30 тона, а покреће их мотор од 200 коњских снага. Та моторна снага покреће се пцмоћу две широке челичне пантљике, које се налазе са једне и са друге стране борних кола; те пантљике састављене су од покретних парчади повезаних између себе а које покрећу борна кола убадајући се у земљу. Када се борна кола крећу рекло би се да је то неки огроман инсекат, који више изгледа да се вуче него да иде. Да би се добила промена правца искључи се из покрета једна од ових челичних пантљика, и ако се хоће да иде десно искључи се десна пантљика а креће се само лева, која повлачи целу машину у супротан правац, дакле десно. Борна кола, у пркос својој масивности и многобројним препонама и незгодама на земљишту могу се кретати средњом брзином — 12 Км. на 1 сат.*) ~~ *) Р. Н е^ — „Та^сћепђисћ НегТапкз-, Мипсћеп 1926. М. 8сћшаг1е Тесћшк 1ш \Уе11кпе&е“, ВегИп 1920. 2* �20 Артилериски Гласник Послуга им се састоји од 10 —15 људи, одлучних и храбрих јер да би се затворили у унутрашњост ове страшне машине, потребно је имати исто толико храбрости, презирања смрти, као што је то потребно код подморница. У Борна кола скривају у себи читав арсенал: митраљезе, топове од 37 и 75 мм. и доста муниције, као и посаду. Борних кола има три врсте: I. Тешка, велика, борна кола. Теш ка, велика, борна к о л а јесу тако звана борна кола за пробој, за рушење заклона и препречних средстава непријатеља. То је најстарији тип борних кола. Тешка, велика, борна кола служе: 1. за време рововске во јн е да рушећи јака и многобројна одбранбена средства непријатеља прокрче пут и наараве пролазе нападној пешадији и лаким борним колима. 2. У покретној војни те-ке се употребљавају и то само при нападу на јако утврђене положаје непријатеља. Тешка, велика, борна кола су у виду торпеда, који се креће са 4 мотора, чија се покретна снага са бескрајним ланцем преноси на три пара точкова. Предњи крај је Јако подигнут. Она су величине вагона брзих возова и то: ширине 4.20 м., висине 2.10 м. и дужине 5.50 до 7.70 м. Оделење за покретање налази се у задњем делу борних кола. Тешка, велика, борна кола имају тежину око 20—40 тона, мада их има као што је „немачки тешки тенк систем К.“ и 150 тона. Брзина им је кретања око 8 Км. на сат, по равном путу, док на неравном путу око 4 Км. Тешка, векика, борна кола наоружавају се махом брзометним топовима 75 мм. или 57 мм. и са 2 —4 митраљеза са посадом махом око 8 људи, мада „немачки тешки тенкови" имају 18—22 војника. Тешка, велика, борна кола имају оклоп јачине око 27г см. и најосетљивији део на њима махом су прорези за осматрање, мада се и томе доскочило центрифугалним брзим окретањем куполе и пушкарнице. Тешка, велика, борна кола прелазе ровове од 3.5 м. и дубине 3 м. Треба се старати да ров буде толико широк, да се предњи крај борних кола не пободе у реверну страну рова и тада је даље кретање напред свршено, кад их треба одмах онеспособити. �Борна Кола 21 Тешка, велика, борна кола могу да еавлађују нагибе до епеНи. Она се могу кретати по блатном земљишту; али шире од 3.5 м. са стрмим странама не могу да прелазе. т к о исто не могу да се крећу ни по шумовитом земљишту, 2 да поједина дрва дебљине 20 см. газе као траву. * промена правца са овим справама врло је тешка, зато е она још са већих даљина упућују извесним правцима. С Тешка, велика, борна кола, намењена за пробој, још су V расматрању и у погледу њихове конструкције постоје више типова: 1 . Француска.*) Француска В ојска у садашњем наоружању као и Ен- глеска Војска има само борна кола, типа V*, док је за време рата поред овога типа употребљавала и моделе Шнајдер и Сен Шамон. 1. Теш ка борна кола модел Сен Ш амо датирају из 1916. год. када је у фабрици истога имена поручено 4С0 комада,’ једновремено са моделом Шнајцер, коме је веома сличан и од кога је већих размера. Сл. 15. Тешка борна кола типа Сен Шамо покретала су се помоћу два бескрајна ланца, који су смештени са обе стране у оклопном сандуку и код кога је покретање вршено помоћу једног електричног мотора систем Панхар-Левасор јачине 80- 90 Н. Р. (коњских снага.) Тешка борна кола типа Сен Шамо на повољном земљишту достизала су брзину до 10 Км. на час; на бојном пољу пак само 1—4 Км. на час. Укупна тежина са оклопом и наоружањем износила је 26 тона. Спољне размере биле су: дужина 80 м., ширина 2.8 м., висина 2.4 м. Покретљивост ових борних кола давала им је могућност да савлађују стрмо ископане ровове до 1.8 м. па и код чврстог и сувог земљишта до 2.5 м. и да се крећу по нагибима до К°/о = 29°. Али показало се да су тешко употребљива на земљишту мало више изривеном тешком артилеријом. Тешка борна кола типа Сен Шамо чије трајање вожње износи 20—30 Км„ 6 - 8 час., наоружана су : са јсдним топом <ј мм. М. 97. са почетном брзином V = 550 м. с. са по 108 иетака са обе стране топа који се намештао на кљуну борних кола и са 2 митраљеза систем Хочкис рачунајући на митраљез по ) Р. Не1ц1 — „Таасћепћисћ (1сг Тапкн", Мипсћеп 1926. и „Егцапииввћапћ", Мипсћеп 1927. �22 Артилериски Гласник 5000 метака; или само са 6 митраљеза систем Хочкис са 12 780 метака или пак са 2 топа 75 мм. М. 97. са 207 метака и 4 митраљеза систем Хочкис са 5.640 метака. Борна кола типа Сен Шамо имала су послугу 1 официр и 7 војника. Борна кола типа Сен Шамо била су облика дугуљастог сандука који је са предњим и задњим шиљатим делом надвишавао бескрајни ланац. Она су представљала велике површине, које су се једна с другом састајале под малим угловима. Оклоп је био спреда јак 11 мм., позади 8 мм., са страна 8.5 мм. и озго 5 мм. Оклоп са стране био је доцније појачан на 16 мм. Оклоп није допирао до бескрајног ланца, већ је овај био незаштићен. Борна кола типа Сен Шамо имала су најосетљивије место: спреда пушкарнице и прорези за осматрање, са стране бескрајни ланци и место мотора и позади прорези за осматрање и бескрајни ланшр----- 2. Тешка борна кола модел V* датирају такође и 1916., која су нрви израђивали Енглези и која су прва и употребљена у току Светскога Рата код Енглеза, потом код Француза. Сл. 16. Тешка борна кола типа V* чије су размере дужина 9.38 м., ширине 2.75 м. и висине 2 30 м„ тешка су 32.5 тона са притиском на земљиште 750—500 кгр. см. са отворима за посматрање од 12 мм. и 6 мм. Она се наоружавају са 2 топа од 6 ливре (57 мм.) са 207 метака и са 4 митраљеза систем Хочкис са 5.640 метака или са 6 митраљеза систем Хочкис са 12.780 метака. Тешка борна кола типа V* крећу се брзином око 5 Км. на час, мада је у пракси сбично око 3 Км. Она се пењу уз нагибе до 45° и прелазе ровове ширине 3.95—4.10 м. њихово трајање вожње обично је са количином бензина без попуњавања до 6 час. Послуга је ових борннх кола 1 официр и 7 војника. Тешка борна кола типа V* имају оклоп чија је дебљина спреда 13 мм„ са стране 9 мм. и озго 6 мм. што их чини доста осетљивим, као што су им и осетљива места седиште шофера, пушкарнице и отвори за осматрање. Тешких борних кола типа V*, која су код Француза у употреби има 2 модела: �Борна Кола 23 а) Мушки — та1е: Тежине 33 тоне Дужине 9,877 м. цјирине 3,95 м. Висине 2,24 м. Наоружање: 2 топа 57 мм. на угловима 1 митраљез Хочкис с преда 2 митраљеза Хочкис са стране 1 митраљез Хочкис позади 207 метака топовских 7800 метака митраљеских. Посада: 8 људи — 1 официр и стрелац напред, 2 на топу и остали на митраљезима. 1 врзина кретања 7.5 Км. на час. б) Ж енски — ГетеИе: Тежине 32 тоне Дужине 9,87 м. Ширине 3,32 м. Висине 2,64 м. Наоружање: 1 митраљез Хочкис напред 4 митраљеза Хочкис на угловима 1 митраљез Хочкис позади 16.200 метака митраљеских. Посада: 8 људи — 1 официр, послуга и механичар. Брзина кретања 7.5 Км на 1 час. 3. Теш ка борна к ола модел 2 С. датирају још из 1917,, која су израђена код Тулона и била звана „Сћаг с1е 1а 8еупе*. Сл. 17. Тешка борна кола типа 2 С. чије су размере дужина 10,275 м , ширине 2,95 м. и висине’4,15 м. тешка су 68 тона. Она се наоружавају, према типу, којих има 2, са: 1 топом 155 мм. и 12 митраљеза или са 1 топом 75 мм. и 12 митраљеза. Тешка борна кола типа 2 С. крећу се брзином 8 Км. на 1 час и пењу уз нагибе до 45°. Послуга је 14—16 људи са официром. Тешка борна кола типа 2 С. имају оклон, чија је дебљина спреда 45 мм., док озго, са стране и позади 22 мм. 2. Енглеска.*) Енглеска Војска још 1915. год. била је готова са израдом ^нструкције тешких борних кола тако, да су она већ била ^ Пе1к1 — „Тавсћепћисћ (1ег Тапкв", Мипсћеп, 1926., МШећ н™. 0/4, 9/10 од 1922. И 1/2, 3/4 од 1923. М еп . �Лтугипрпетг.тт Гласник готова и предата војсци још почетком 1916. год. и убрзо после тога и употребљена на фронту. Енглеска тешка, велика, борна кола, којих има сада & разних марака од I—IX, чији је нарочити облик у виду ромба са ланцима, који иду око спољашности оклопа и који не Љедерирају, покрећу се помоћу једног мотора систем Дајмлер јачине 105 Н. Р . коњских снага, чија је снага била у почетку помоћу једног точка и једне направе у облику пужа, подељена на 2 са стране намештена точка везана нарочитим ланцима за бескрајне ланце. Мотор је покретан бензином, који је нарочитом пумпом извлачен из суда, који је био смештен у задњем делу борних кола. Бескрајни ланци, помоћу којих се вршило покретање борних кола ширине су_0.5 м. клизили су са својим плочастим папучама по ваљцима, који су били смештени на телу борних коли, и на 1 см. ланца долазило је 0 5 —0.6 кгр. од целокупне тежине борних кола. Управљање борним колима, односно скретање у страну могло је се вршити на месту, кад се искључи точак на једној страни ланца. Енглеска, тешка, велика, борна кола имала су разне брзине, које су се мењале према конфигурацији земљишта: 1. На бојном пољу и по земљишту изривеном зрнима артилерије имала су само 1—3 Км. на час. 2. На равном и подесном земљишту до 6 Км. на час. Трајање вожње износило је око 35 Км. Енглеска тешка, велика борна кола имала с у : дужину око 7.8 м., ширину 2.5 м. са доксатима за топове 4.2 м. и висину 2.4 м. Њиховаспособностза дејство као и покретљивостна земљишту била је врло велика, јер им је нарочити начин вођења ланаца и напред издигнута форма ромба давала одличну моћ пењања и нарочиту способност савлађивања земљишних неравнина и одбранбених средстава: левци од граната, препреке од жице, па и у бетону постављене железничке шине биле су, само ако нису много густо постављене, ломљене и нису представљале никакву препреку. Она су имала још и једну нарочиту техничку направу за повећање њихове покретљивости на земљишту: мост за пењање, који је лежао озго на борним колима и који се при употреби закачиње за оба бескрајна ланца, те клизи при покрету унапред преко једног озго намештеног клизача. �Борна Кола 25 На предњем делу борних кола носи се велики сноп „шбља, које треба да служи за испуњавање рупа и ровова. ш Јаке шуме, али не и поједина млада стабла пружала су прееку. Ровове од 3.20 м. ширине, управне препреке од 1.20 м. висине, влажае ровове од 0.65 м. дубине, исто тако и живе ограДе и шУме> еавлађ ивала су она лако, као и успоне до 45°. Енглеска, тешка, велика, борна кола, имала су незгоду, је0 је у њима била веома велика врућина, која се пењала чак до 60° С. и у којима се није могло дуже задржати од 6 часова. Енглеска, тешка, велика, борна кола према наоружању и употреби, као и начину њихове израде, величини димензија и тежини, јачини мотора и брзини вожње деле се н а : 1. Енглески мушки тенк (ша!ез) који је наоружан са 2 брзометна топа од 6 ливре, 57 мм са 206 граната Наоружање је дејствовало са окретних лафета из доксата са стране, са 4 митраљеза систем Луис са 20 сандука муниције, 5.000 метака, од којих је један био намештен на предњем делу борних кола, док по 2 митраљеза могла су да гађају место топа са доксата; четврти митраљез био је резервни. Сл. 18. 2. Е нглески ж е н с к и т е н к (Гете1ез) није имао у наоружању ниједан топ, већ само 6 митраљеза систем Луис са 12.780 метака; Митраљези су били по 2 намештени на доксатима са стране, 1 на предњој страни борних кола и 1 као резервни. Сл. 19. 3. Енглески топовски тенк, који је наоружан са 1 топом од 127 мм. са 150 граната, који је имао бити употребљен као покретљива, изненадна и јака артилерија. Тежина борних кола је износила око 39 тона са мотором јачине 150 Н. Р. и највећом брзином до 8 Км. на час. Сл. 20. 4. Енглески транспортни тенк за људство, чији је мотор био смештен у предњи део борних кола, тако да је остали слободан простор био повећан и довољан за смештај поред посаде још и за 50 људи. За пењање у борна кола и силажење из њиха била су са стране 4 врата. Борна кола са наоружањем од 2 митраљеза систем Луис тешка су 32 тоне, док без посаде 27 тона. Сл. 21. 5. Енглески транспортни тенк ва снабдевање, био !е без наоружања. �26 Артилериски Гласник Служио је за довлачење на бојно поље нарочито муниццје и других потреба. 6 Енглески обавештајни тенк, који је служио као веза борних кола између себе и између пешадије нападача и који је имао поред других средстава за одржавање везе још и нарочиту станицу за безжичну телеграфију од 15 Км обима. Р Снабдевен је за службу јављања још и са голубовима писмоношама, што је у почетку било мало незгодно, али доцније показало је врло добре резултате. 7. Енглески тенк за нарочите цељи, који је употребљаван: за постављање телефонских линија, укопавање кабла, полагање мостова, за рушење и проналажење мина. Он је имао у својој унутрашњости један нарочити мотор, који је дејствовао на једну хидрауличну справу за вучење, која је одозго лежала и која је полугама и ланчевима дејствовала на једну дизалицу на предњем делу борних кола. Највећа моћ ношења ових борних кола износила је око 15 тона и са њима је могао да се постави један мост састављен из 2 челичне шине дужине 7,8 м. за 1 минут. Често пута су ова борна кола и сама служила као мост, на тај начин, што су улазила у ров и у њему остајала дотле, док остала борна кола не пређу преко њега. Енглески тенк за нарочите цељи има за рушење на дизалици намештену нарочиту направу, док за чишћење минских поља морао је гурати пред собом један нарочити челични ваљак, који је имао да производи опаљење мина. Сл. 22. Енглеска тешка, велика борна кола имала су посаду, која је била наоружана револверима а појединци и карабинама и која се састојала: 1 официр као вођа борних кола, који је поред осматрања кроз перископ, вршио управљање борних кола, па и руковао митраљезом намештеним на предњем делу борних кола. 1 шофер, који је руковао мотором; 2 нишанџије за топ; и 2 митраљеска стрелца код мушких односно 4 митраљеска стрелца код женских борних кола. 2 механичара, који врше и сигналску службу и у случају потребе замењују шофера. Енглеска тешка, велика борна кола, чија је јачина оклопа износила на уздужним странама 9 мм., док спреда и на топовским даскама са стране 13 мм. а озго само 6 мм. довољно су штитила све органе за кретање, те и ланци са стране нису могли бити погођени, нарочито кад је доцније још и код неких модела био оклоп појачан на уздужним странама на 15 мм., спреда на 18 мм. и озго на.12 мм. �Борна Кола 27 ц а њима су осетљива места бнли бескрајни ланни, про„ рчи за осматрање, пушкарнице и капци за проветравање о и сам мотор и судови за бензин. ’ к3 Енглеска тешка, велика борна кола у току Светског Рата била су више пута преправљена, тако да их има 8 равних марака и њихова је јачина мотора повећавана од 150 д0 300 коњских снага, док трајање вожње је до 80 Км. 3. Немачка.*) Немачка Војска, која је пожурила одмах после прве појаве борних кола код наших савезника Француза и Енглеза ла им подржава, имала је неколико врста својих борних кола, која су била врло неспретна и доста тешка и која су у првом сукобу претрпела пораз. Немачка борна кола су по закључцима Версајскога Мира тач. 6. од 28. јуна 1919. уништена и припадају више историји. Па, ипак, вредно је изнети их, јер није искључено, да је Немачка, бар један део од њих сачувала за свој будући реванш. Немачка Војска имала ј е : 1. Немачки, теш ки, велики тенк А. 7. V. који се датира још од краја 1916., када су конструисана једна борна кола са 2 мотора систем Дајмлер од по 100 коњских снага, један поред другог, тако да је сваки од њих дејствовао на један ланац и сваки је мотор био од 4 цилиндра са 165 мм. пречника и 200 мм. дизања, чији је број обрта износио 8—900 у минуту, док је покретање мотора вршено електричним путем а за хлађење предвиђен је по 1 вентилатор испред и иза мотора. Сл. 23. и 24 Немачки тешки тенк А. 7. V. покретан је на тај начин, што је електрична снага преношена помоћу једне двоконусне у једну заједничку мењачку кутију, која је лежала у задњем делу борних кола и која је, подељена на два дела, имала у обе половине за сваки мотор мењачке точкове и сваки ланац могао је да покаже брзину од 3,5 и 9 Км. на час напред и назад. Немачки тешки тенк А. .7. V. имао је 2 суда за ,гориво и сваки мотор био је спојен са оба суда, тако да дотични не би употребљавао гориво само из једног суда. Сваки суд садржавао је 250 л. и могао се сваки за себе затворити са по једном славином. Немачки тешки тенк А. 7. V. имао је органе за кретање, који су се у главном састојали из 2 ланца за кретање, од _ *) НаирГтапп \У. ОбгНег — „Тесћпјзсће МШеШшвеп ићег “ГгабзепрапгегкгаПмтјцеп", ВегНп 1922. �28 Артилериски Гласник којих је сваки имао по 48 папуча, свака величине 50/34 см„ ко е су обухватале котураче и зупчасте точкове утврђене на оквиру борних кола, управо ваљке за вожење и опирање у трима колима са ваљпима. На ваљке за опирање одупирала су се борна кола помоћу спиралних опруга. Вођење нишана с унутрашне стране папуче, вршило се овим трима колима са ваљцима за вожење, на којима су се кола управо и покретала Ова троја кола била су једном мотком спојена у један систем кола са ваљцима. Ланац борних кола је имао ослону дужину око 5 м. и ширину 0.5 м., тако да су заједнички оба ланца давала ослону површину око 5 м2. Притисак на јединииу иовршине био је стога 0 .5 -6 0 . кгр. см2; док пренос борних кола са ваљцима био је 2.200мм Немачки тешки тенк А. 7. V. управљан је на тај начи.ч, што би се искључио мотор на страни, на коју се хтело окренути и једновремено кочио ланац. Потпуно затварање ланца проузроковало је кретање на том ланиу. Скретање на месту, постизало се управљањем једног ланиа за кретање унапред, а другог за кретање уназад. Најмањи возни круг имао је пречник око 4.5 м. Немачки тешки тенк А. 7. V. имао је максималну тежину 30 тона, од које је долазило на тежину: 1. Мотора и т о ч к о в а ............................16.6 тона. 2. О клопа..................................................... 8.5 тона. 3. Наоружање и п о с а д а .................... 4850 кгр. Немачки тешки тенк А. 7. V. који је био дужине 7.3 м., ширине 3.05 м. и висине 3.4 м , имао је на равном земљишту брзину од 9 Км. на час, док на изривеном гранатама највише до 5 Км. Моћ вуче пак при брзини од 3 Км. на час достизала је до 15 тона; успоне до 1/3.5 као и ровове до 2 м. ширине лако је савлађивао. Трајање вожње зависило је од земљишта по коме се креће и оно је махом било 30—35 Км. Немачки тешки тенк А. 7. V. услед велике своје тежине и јачине мотора имао је и велику моћ уништавања препрека. Био је наоружан са 1 брзометним топом 56 мм. и са 6 митраљеза систем Максим, чија је укупна посада била 18 људи. Наоружаван је поред тога још и са: лаким митраљезима, карабинама, аутоматским пишгољима, ручним бомбама бацачима пламена и т. д. �Борна Кола 29 Послуга је била: 1 офилир, 1 шофгр и 1 резевни 1 ме„аничар, 3 послужиоца топа, 9 стрелаца за митраљезе и 2 војника за везу. Немачки тешки тенк А. 7. V. имао је изглед огромног ^смостраног сандука, чији су предњи и задњи крај били под тл/пим углом спојени, и који је на својој средини имао малу Ууполу за осматрање. ’ Спреда, позади и са стране налазили су се многобројни отвори, који су служили делом за гађање,. делом за осматрање. Оклоп, начињен спреда од 30 мм., а са страна од 20 мм, пебелих Дилингерових плоча, покривао је цела кола са бескрајним ланиима, код којих је само онај део који додиривао земљиште био откривен. Спреда и позади био је оклоп мало издигнут, да се при прелазу рупа и ровова не би врхом забо у земљиште. Оклоп свуда около затворен, захтевао је да се начине нарочите направе за проветравање, јер се је температура у унутрашњости пењала до 60° С. Било је такође потребно и нарочито осветљавање помоћу једне машине. Оклоп је штитио против парчади лаких артилеријских зрна и зрна 8. т . К. муниције. Немачки тешки тенк А. 7. V. осматрање и везу са другим борним колима вршио је помоћу нарочитих прореза за осветљавање. 2. Н емачки т еш к и , вели ки т е н к А. 7. V. II. је даље усавршавање ранијег немачког тенка А. 7. V. по угледу на Енглезе. Сл. 25. Немачки тешки тенк А. 7. V. 1Ј. имао је: дужину 8.4 м., ширину 4.7 м. и висину 3.2 м. Оклопна грађа борних кола била је спојена са скелетом, укупна тежина износила је 40 тона и због спретног вођења ланаца који се напред издизао борна кола су имала и бољу покретљивост на земљишту и могла су да прелазе ровове до 4 м. ширине. Немачки тешки тенк А. 7. V. И. био је наоружан са 2 брзометна топа 57. мм., који су били смештени у 2 нарочита доксата са стране и са 4 митраљеза систем Максим. Немачки тешки, велики тенк А. 7. V. 1Ј. био је израђен само један пробни модел и он је се показао при проби због свог неповољног тежишта на земљишту као непрактичан, јер се лако превртао. 3. Немачки теш ки, велики тенк К. као тип оријашких борних кола са огромним размерама и јаким наоружа•ивм отпочет је да се израђује 1917. Сл. 26. �30 Артилериски Гласник Немачки тешки, велики тенк типа К. имао је 2 мотора систем Дајмлер од по 600 коњских снага са 1100 обрта у минуту, који су своје дејство преносили електричним путем на главни точак, који је био смештен у задњем делу борних кола. , Средства за гориво довођена су притиском мотора. За хлађење мотора био је предвиђен нарочити апарат, покретан глицерином који је имао 3 електрична зрачила за довођење ваздуха у унутрашњост борних кола. Немачки тешки, велики тенк типа К. покретао се је помоћу ланаца, који су били веома јаки и удешени као на лађама и који су се састојали из једне си аем е кола са ваљцима, која су се покретала око' борних кола нарочитом пругом. Како је услед велике ларме мотора споразумевање у унутрашњости борних кола било врло тешко, то су биле направљене нарочите направе, електрични сигнални апарати за споразумевање између посаде и официра слично ономе како је.то уређено код подморнииа. Немачки тешки, велики тенк типа К. имао је брзину при вожењу у напред: 1 б р з и н а .................................... 1.9 Км. на час 2 ,, . . . ј 1 . . • . 4.2 ,, ,, ,, 3 ,, . . . . . . . . 7.5 „ ,, ,, Брзина пак при кретању у назад предвиђена је само 1.9 Км. на час. Немачки тешки, велики, тенк типа К. био је: дужине 13 м., ширине 3.1 м., односно на доксатима са стране 6 м. и висине 2.85 м. Наоружан је са 4 брзометна пољска топа 77 мм„ који су по 2 смештени у доксате са стране у једном округлом ' оклопу и са 2 митраљеза систем Максим смештеним у по оклоп са стране, између топова, док нише за муницију биле, су близу топова у средњем делу Посада борних кола имала је 1 официра и 21 војкика. Немачки тешки, велики, тенк типа К. имао је оклоп који се састојао из: троструког 3 м. широког крова јачине 10 мм., оклопа са стране начињеног од једне 12.5 м. дуге оклопне плоче јачине 30 мм., доксата са стране, предњег и задњег округлог оклопа, који су се састојали из 2 око 20 мм. јаке плоче које су још биле ојачане и нарочитим направама и оклопног крова јачине 20 мм. На крову оклопа направљен је био 1 ниски цилиндрични осматрачки торањ за осматрање. �Борна Кола Немачки тешки, велики, тенк типа К огромним размерама представљао један „7, *°1И 1е СВ0ЈИМ укупној конструкцији једно ремек дело при кпНк Т?о?0 " по Јсу била готова и монтирана 2 ова ТРнЛР‘ „ 1918‘ ка»а требљена, већ су морала биги по Версајском М и р у ^ и ш т ^ а 4. Америка: Американска В о]ска за време рата на Западном Фп0„™ „а војишту Француске, ниЈе имала „иједан сопствени тЈп борних кола, већ ]е била снабдевена са једним делом француских и Једним делом енглеских борних кола. ^ Американска Војска сада има: ТСНК тежине 37 тона>дужине 10 44 м ширине 3,66 м , висине 3,14 м., чије је наоружање2 тола 57 мм. који ре окрећу за.110°. 2 митраљеза Браунинг напред. 2 митраљеза Браунинг на вратима. 1 митраљез Браунинг позади. 208 топовских и 15100 митраљеских зрна. Тешки тенк М. VIII. има посаду 12, док код Енглеза је 8 људи. Он има оклоп, чија је дебљина 16 мм. с преда, са стране 10 мм а одозго 6 мм. Брзина кретања 9,6 Км. на 1 час. Сл. 27. 2. Тешки тен к модел V*, мушки и женски, исти је као и код Енглеза, од којих је и узет. 5. Италија.*) И та л и ја н с к а В п јск а има свој тип тешких борних кола: ,.Сагго Па1 Ћ ро 2: 00;‘, који је тежине 40 тона, дужине 7,4 м., ширине 3,1 м., висине 3.8 м. чија је посада 10 људи са официром. Сл. 28. Италијанска тешка борна кола типа Па! 2000 наоружана су са: 1 топом 65 мм , 2 митраљеза Ревели с преда, 2 митраљсза Ревели са стј ане, и 3 митраљсза Ревели позади. Она имају оклоп 20 мм. Брзина кретања 7,5 Км. на 1 час. *) Р. Не1д1 — „Тавсћепћисћ 4ег Тапкв", Мипсћеп 1926. и „Егвапгип8вћаш1“, Мипсћеп 1927. �32 Артилериски Гласник II. Средња борна кола. Средња борна кола, по својим техничким подаиима, стоје између тешких, великих и лаких, малих, борних кола. Средња борна кола представљају један модел, који се употребљавао, како за продор и рушење препрека и одбранбених средстава непријатеља, мада је овај продор слабијег ефекта, тако и за праћење пешадије при нападу. Средња борна кола обично су тежине око 13—25 тона са брзином обично од 8 Км. на час. Наоружавају се махом са 1 брзометним топом 75 или 57 мм. и са 2—4 митраљеза и послугом од 6 —8 људи. Средња борна кола требала су, у почетку стварања, да замене тешка борна кола, као непрактична, тешка и гломазна. Сада постоји и то само у Француској, један модел: Средња борна кола, систем Ш н ајдер, која су наручена још 1916. год., али трупи предата тек 1917. год., које године су и уАотребљена у 8 група — 82 борна кола на фронту V. Армије од Краонског Платоа до реке Ене. Сл. 29. Ф ранцуска средњ а борн а ко л а, сисгем Шнајдер кретала су се помоћу 2 бескрајна ланца, који су били вођени око 2 точка у виду плоснате елипсе са готово једнаким пречницама и који су имали облик обичне гусенице са сандуцима са ваљцима: ланац је био узак и имао мале закачке. Покретана су са 1 мотором систем Шнајдер јачине 60 коњских снага, који је достизао брзину највише 7. Км. на час. Технички подаци: 6 м. дужине, 2.1 ширине и 2.4 м, висине; савлађивала су ископане ровове ширине 1.5—1.8 м. и нагибе до 39° и чије је трајање вожње било 20—30 Км., 6 —8 часова. Наоружавана су са 1 кратким топом 75 мм. са почетном брзином од 200 м. и дометом само до 600 м. са 90 метака и са 2 митраљеза систем Хочкис, по 1 са стране са по 5.000 метака. Посада је била: 1 официр и 5 подофицира и војника, од којих 1 подофицир заменик вође, 1 нишанџија за топ, 1 носилац муниције и 2 митраљеска стрелца. Први модел средњих борних кола систем Шнаједер имао је само 1 топ 33 мм. Француска средња борна кола систем Шнајдер имала СУ оклоп, чији је спољни изглед био у виду правоуглог сандука са по 1 предњим са 1 оштрицом и задњим кљуном. �Борна Кола 33 па и слаб кров. Сем тога за њих су се'м“п т Г ,Л и' мтрањ е’ годни путеви и најзад кРоз прорезе на кљун« Р» И по' осматрање и одржавала веза са спољашношћу У РШИЛ0 се III. Мала, лака, борна кола. Мала, лака, борна кола, јесу тако звана пратећа борна кола, која се придају коњици и пешадији нападача, па да: КоњиЦу прате и с њом напоредо врше јуриш на непри- јатеља. Пешадију помажу и с њом делују у најтешњој вези, чистећи јој зрмљиптте и потпомажући је како у покретној, тако и у рововској војни. Мала^ лака, борна кола прате коњицу и пешадију и у нападу руше и откл&њају све, не само пасивне препреке, већ и активни отпор непријател>а на бојишту. Она помажу и омогућавају наступање пешадије и коњице н у исто време допуњавају рад тешких, великих, борннх кола. Мала, лака, борна кола имају тежину око 6—8 тона, брзину кретања до 15 Км. на час на добром земљишту, док на испресецаном и изривеном земљишту око 5—8 Км. Наоружана су махом са 1 пешад. топом 37 м/м и са 1—2 митраљеза док од послуге имају обично 2 борца: шофер и нишанџија. Мала, лака, борна кола могу да прате скоро свуда пешадију и коњицу, чак и по бојишту изривеном гранатама. и по нагибу од 45°. Она могу јачином свога оклопа да противстану ударима парчади граната а и обичноме пешад. зрну. Она су у Светскоме Рату показала веома велике користи, нарочито после п р о б о ј н е в о ј н е за време гонења непријатеља. Мала, лака, борна кола, која треба внше сматрати као наоружање намењено пешадији и коњици, сада су у наоружаљу код свих великих модерпих војсака: з �34 Артилериски Гласник 1. Француска.*) Француска Војска има у наоружању лака борна кола „истем КепаиИ (Ваћу), која су била поручена 1917. год. а хшедата трупи, око 5.150 комада, тек почетком 1918. год. н употребљена први пут 31. маја 1918. год. при заустављању Немаца на источној и североисточној ивици шуме В и л е р— К отереа. 1, француска лака борна кола систем КепаиК (Ваћу) х.рећу се ломоћу бескрајног ланца, гусенице, који је састављен из више челичних папуча међу собом повезаних осовиницама где свака папуча на свом предњем крају има зуб ширине папуче ради лакшег припијања уз земљиште, наро•што уз нагибе. Бескрајни' ланац навучен и затегнут је на точкове са обе стране борних кола и он'се креће помоћу једног, са обе стране, зубчастог точка, који пак^покреће мотор путем извесних посредних органа. "бескраши ланац обмотава зупчасти точак и један котур, док га растеже једна врло- јцка опруга. Између зубчастог точка и котура^налази се једна странка од челика, из које с доњехст{1ане јвире точдотћи, који се окрећу по бескрајном ланцу као. и точкићи прнчвршћени за прулшик израђен у виду^челичне полуге и који олакшавају окретање и растезање бескрајног ланца. Бескрајни ланац пролазио је кроз ваљке, који су чврсто бнли смештени у једну чврсту велику гвоздену шину и који су федерирали, чија је дужина ослоне површине ланца на земљиште и пренос износила око 0.5 м. Сл. 30., 31. и 32. . Францус-ка лака борна кола систем Ренол нмају 4 цилиндричан Ренол-Блок мотор са зенит карбонатом, јачине 40 коњских снага, који је смештен у задњем делу борних кола и који се ставља у покрет помоћу једне нарочите направе и тера бескрајни ланац помоћу нарочитог точка и система спона, те тако развија брзину до 5 Км. на 1 час на бојишту, док на повољном земљишту и ван бојишта и до 12 Км. на час. Француска лака борна кола систем Ренол хлађење су кршила у својој унутрашњости једним системом термосифона, где је за сваки бескрајни ланац била смештена по 1 снона за компримирање ваздуха иза спона за главну осовину и точка за брзину. Између мотора и спона били су смештени ц р! I с ?,4' А аи<1кће^ 7 ~ "Тесћшцие би сћаг 1екег“, Рапв 1922., Р. Миш!ћеп ’1927С11еП1)иС11 ^61* ^ ап^ 8'*’ Мипсћеп 1926. и „Ег(;ап2ип{Јбћапс1“, �Борна Кола 35 пгадник и вснтилатор поред којих се налазио и суд за бен Док је СУД за зеЈТИ" лежао оа стРане на подножју мотош 3"Н’ француска лака борна кола систем Ренол са оклопом и моружањем тешка су само 6.5 тона, док је њихова величинг ^ужина 4-1 м-. ширина 1.8 м. и висина 2.2 м. Наоружани су са 1 брзометним полуаутоматским топом 37 м/м, са 225 метака или пак. са 1 митраљезом систем Хочкис 4.800 метака. Наоружање Је било смештено у једном торњу у виду уудоле над оклопом. За време Светског Рата употребљаван У л топ 75 м/м са кратком цеви. ' Посада: 1 шофер и 1 послужилац за топ или митраљез. Бокротљивост била је врло велика и они су могли да лређу на добром земљишту и сувом времену ровбве 1.7—1.8 ц. ширине са стрмим ивицама, д а прелазе преко свих препрека од жица, да оборе дрвеће или пикете од дрва пречника 0 20 м. као и металне од 0.05 м., да прелаве све врзине, плотеве, живе ограде, шибл>аке и младу шуму, па и да оборе зидове од цигле и ли.кам ена испод 0.40 м. дебљине, као и да пређу нагибе до 45° и бродове-ТкРрмри до 0.70 м. дубине са ( чврстим коритом. м— Трајање вбл?'ње износи око 40 Км., 8 часова. Француска лака борн.а кола систем Ренол имају оклоп који је покривао само предњи део борних кола у коме су лежали сви делови сем бескрајног ланца, који је био незаштићен. На оклопу са горње стране налази се покретна купола са двокраким капцима, који служе као врата за спасавање; на супротном п ак прорезу покретне куполе провучена је топовска или митраљеска цев и дурбин, који су се могли окретати на све стране. Осматрање из борних кола вршено је кроз уске проре-зе на куполи, који су проналаском електричног обрта куполо стварајући беспрекидан прорез (цавали велико поље осматрац,а. . Јачина оклопа била је од 6—22 м/м на месту где је купола, док за површине сандука 16 м/м, за падне површине 8 м/м и за патос 6 м/м. Француска лака борна кола систем Ренол имала су осетљива места нарочито. бескрајни ланац, па и читава горња поврпшна оклопа. Дно ових борних кола довољно је уздигиуто те не закачиње у кретању за неравнине. 2. Ф ранцуска лака борна кола систем Реиреоћ сличне СУ конструкциЈе каб и л:ака ббрна кола систем Ренбл. ... з* �Лт>г1Чтттог»ИПК‘И Г.тга.пник Разликују се само у толико што је горња површина оклопа својим обликом боље конструисана да прогивстане ударима зрна непријатеља и што је бескрајни ланац био боље удешен те му је нешто и брзина већа. (Сл. 33). 3. Француска обавештајна борна кола у свему су ист конструкције, као и напред поменута. Без наоружања су и снабдевена апаратима за безжичну телеграфију. , ■ , ' Служила су за везу између борбних кола међу собом и ових са пешадијом, авијонима и осталим родовима оружја. Њихова је посада била махом 3 војника: 1 шофер, 1 телеграфист и 1 механичар. 2. Енглеска.*) Енглеска Војска добила је лака борна кола тек 1918. тод., која су била много слична -немачким лаким борним колима и која су се звала »Лаки тенк систем 'ШпреЈ«, 1. Енглески лаки тенк, Випет, имао је брзину на бојном дољу ок<) 5 Км. на 1 час; док на повољном земљшшу 14 Км. на час. Кретала су се помоћу ‘2 мотора од 50 коњских снага и њихово је трајање вожње износило 90— 100 Км. (Сл. 34). Енглески лаки тенк систем Випет тежак је око 16 тона; његовд је величина: 6 м. дужине, 2.5 ширине и 2 м. висине. Због своје подесне конструкције ланаца који су сачињавали нредљи део борних кола могао је да савлађује ровове па и пзривено земљиште до 3 м. ширине. Оклопљон је једпим оклопом јачине спреда 13 м/м, а са стране и озго 8 м/м и био је наоружан само са 1 топом или са 2 митраљеза; чија је укупно посада била 3 лица: 1 шофер, 1 механичар и 1 стрелац. 2. Енглески лаки тенк, »Мепшт Магк А«, који базира на конструкцији МЉЈрређ тежак 14 тона, дужине 6.08 м., ширине 2.618 м., висине 2.75 41., наоружава се са: 3 митраљеза Хочкис и 1 у резерви и 5400 метака. Енглески лаки тенк МесИит Магк А има посаду: 1 официр и 2 војника. Он има оклоп 14 м/м спреда, 10 м/м са стране и 6 м/м одозго. Брзина кретања 9.6 Км. на 1 час. ’;Так?ћепћ,и сћ бег Тапке*, Мипсћеп 1926. и „Тапк , 2. свеске, ћоп(Јоп, 1920. �Борна Кола 37 Енглески лаки тенк, »Ме<1шт Магк В«, тежак је 13 јужине 7.95 м., ширине 2.72 м., висине 2.81 м. 1°11а’0н ј,;' наоружан са 4 митраљеза Хочкис и 7500 метака. Бнглески лаки тенк МесМит Магк В нма посаду: 1 офитг 2 ВОЈНИК*!. ^*1'' од има оклоп 14 м/м с преда и 10 м/м са стране, док » и/и озго И позади. ® Брзина кретања 9.6 км. на 1 час. 4 Енглески лаки тенк, »МесМит Магк С«, тежак 20 -гона, дужине 7.95 м., ширине 2.72 м , висине 2.81 м., Наоружан је са 3 митраљеза Хочкис. Енглески лаки тенк МеОгат Магк С има посаду: 1 вођа 2 стрелца. Он има оклоп 15 м/м с лреда и са стране 10 м/м. Брзина кретања 11.5 км. на 1 час. , 5. Енглески лаки тенк, Викерс, на јесењим маневрима 1025. употребљен је у већем броју. Он је тежине Г<7 тона, дуисине..5.17 м , ширине 7.60 м , внсине 2.55 м. Енглески лаки тенк' Викерс наоружан је са 1 топом и е митраљеза. Он има посаду: 1 офидир и 4 војника. Оклоп је 15,м/м с преда, 10 м/м са стране и 6 одозго. Брзина кретања за краће даљине 40—45 Км. на 1 час. С. Енглески лаки тенк »М ебгат Магк I)«, прво издање и друго издање, који је познат и као »1л§ћ1 М сћегз« и који еу слични већ изнетим: 3. Немачка.*) Немачка Војска предузела је израду лаких борних кола јула 1918. и била готова са израдом тек 1919. год. после рата. Имала је лака борна кола: 1. Немачки лаки тенк, Б. К., чији је мотор јачине 40 До 60 коњских снага и састојао се из по 2 паралелна дувара на десној и левој страни тенка, у којима је 6 кола са ваљцима за вожење било тако смештено, да су могли извршити управан покрет под дејством опруга а тако исто и по*рет по дужини према земљишним неравнинама. Зубчасти точак и котурач били су смештени у овим паралелним дуваровима и бескрајни ланац био је сличан оном _Ј^аемачког тенка А. 7. V. само мањих размера, где је број НеМ *Ј М„ 8сл'аг1е — „Б1е ТесћпЈк \УеПкпеее“, ВегНп 1926. и Р. 6 >Да8сепћисћ Нег Тапк8“, Мипсћеп 1926. �Артилериски Гласник 38 лапуча појединог ланда износио 74 а укупно 148, чија ширина папуче 250 м/м при дужини ланца од 2.8 м. на земљишту чини притисак 0.6 кгр. (смЈ.) Сл. 35. и 36. Тежак је 8.5 тона са наоружањем, муницијом и посадом; дугачак је 5.08 м., широк 1.95 м. и висок 2.5 м. Немачки лаки тенк, Б. К., за повећање моћи вуче, добијао је поред нормалног мењачног точка, још и 1 точак као додатак који је повећавао вучу у размери 1:2. Управљање борним колима вршило се помоћу нарочитог точка и при окретању на десно морао се ток силе провести једном нарочитом споном на десни ланац и ланац једновремено десним руковатом; одкочити; обратно при окретању на лево. Сва направа за управљање била Је смештсна у нарочитом простору у задњем делу борних кола. Немачки лаки тенк систем С. К. имао је брзину: са додатим точком: без додатог точка: 2 Км. на час 1. брзина . . на час 2.5 Км. на час 5 Км. на час 2. 4 Км. на час 8 Км. на час 3. 7 Км. на час 12/14 Км. на час 4. За вожеље у назад могла се употребити само једна брзина. На.јвећа брзина од 14 Км. могла се је постићи само ноД повољннм околностима, на равном земљишту и на тврдом тлу. Моћ вуче била је при 1. брзини без додатог точка 3.000 кгр., са дђдатим точком 5.900 кгр. Борна кола су била у стању да прелазе са 1. брзином без додатог точка успоне 1:3.3 (=17.5°), а са додатим точком 1:5.53 (=41°). Ровови до 2 м. ширине за њега нису представљали никакву препреку. Немачки лаки тенк, Б. К., чији је најмањи полупречник обрта био 1.8 м. имао је трајање вожње 00— 70 Км. Наоружан је оа 1 брзометним топом 37 м/м и 100 метака муниције, који је био смештен у парочиту направу на задњем делу борних кола и гађао у нравцу вожења у напред преко шофера а могао је биги окренут и у страну, као и по висини или са 2 митраљеза систем Максим који су били смештени у једноЈ округлој куноли на задњем делу борних кола. Оклон је имао, који је обухватао само средњи део борних кола и у коме су били смештени: мотор, точкови, судови за гориво, наоружање и посада, док су са- обе стране средше оклопне направс били потпуно отворени ланчеви. \ �Борна Кола 39 На органима за вожење били између ланаца, ваљци за вожење, зубчасти т к о Г „ ДкотТ тзачи и опруг(-. у У Хладник је имао нарочити оклоп у виду су "* " »4«»« “ 5 , 5 ВенгилациЈа температуре у унутрашњости борних ко™ вршена Је помоћу Једне нарочите машине зшне ек сх аЈГ п К0ја је место обичног вентилатора загрејани ваздух и ? , ! ■грашњости борних кола црпела и кроз нарочити оиоп наУГ ' клопцу оклопа истискивала. ^ на по' Постројењем -ексхаустора губила су борна кола нештп мало У моторноЈ снази и код њих је гориво довођено мотору помоћу притиска гасова из 2 суда, ко.јн / у оба садрж аГ н о т и лежали између о м о п а и мотбра. у и лКод ових борних ко.та. мотор ,је бцо узидан у предњем делу, док и шофер и наоружање см етен н у з а д њ е Г д т 2. Немачни лани тенн, I . К. IV. III., КОд кога је мотор смештен у задњ и део и СЈедињен еа органима за вожењо ? Шофер Је напред. / Америчка Војска, сем лаких борних коћа КепаиИ, мушки и женски. које су уђели ОД Фраицуза, сада има: 1. Американски лаки тенк КепаиИ — : Тће АтепсапВиШ КепаиН//, којц ,је тежак 6.53 тона, ду.кине 5 м., ширине 1.74 м., висине 2.Ш) м. Он је наоружан — мушкн са 1 топом 37 м/м, женски са 1 митраљезом Бровшшг и 238 топовских односно 4200 митраљеских зрна. Посада борних кола је 1 вођа п 1 стрелац. Оклоп 15 м/м свуда, сем озго, где је 8 м/м. Брзина кретања 11 Км. на један час. 2. Американски лаки тенк, СћпзИе, пливајући »АтрШћшт«, који је дат маршш. Тежине је 7 тона, дужине 5.1 м., ишрине 2.4 м., висине 2 м. Наоружан са 1 тоиом 37 м/м и пма посаду 2—3 човека. Окдои је о м/м. Нрзина кретања 25 Км. на 1 час, 3. Американски лаки тенк >Рогск, конструисан је 1918. .Таксћепћисћ ћег ТапКз", Мипсћеп 1916. и: амепрописи: „ЈУг. 928, Тапк. Агш. апћ 1 ( 8 Убе , �Артилериски Гласник 40 Тежак је 3.04 тоне, дугачак 4.4 м., широк 1.85 м., висок Његова Је посада: г иица и 1 Брзина кретања 12.5 Км. на 1 час. ±*., м/м. 5. Италија.*) Италијанска Војска има свој тип лаких борних кола: >Сагго ГЈа! Тјро 3000::. Тежак је 5 тона, дужине 4.20 м., ширине 1.85 м., висш е 2.20 м., висина трупа од земље 0.25 м. (Сл. 38). Италијанска лака борна кола типа Иа1 3000 наоружана су са: 2 у једно спојена митраЉеза 8. I. А. и 2000 метака — женска. или са тоиом 37 м/м — мушка. Посада: 2 војника — 1 шофер и 1 нишанџија. 0клоп 16' м/м и 8 м/м кров. Брзина.'Кретања 15 Км. на 1 час. 1 . (Наставиће се) Бриг. Ђенерал Жив. Ј. Ранковић. Издање министар. хзоЈСке. и о вер љ и во . Лектира: 1. Ср*. Сгаи(Ићег1 — „Тесћпјдие с!и сћаг 16е:ег“. Р ап з 1922. Званично Издање центра за обуку борних кола у Версају. 2. Нр1. Ббг!!ег — „Тесћшзсће МШеПип&еп ићег К атр ћ у а^ еп ипП 31га8бепрап2ег\уа§еп“. НеН. I. ВегИп 1922. 3. 1Л. со1опе1 С1ауеих — „М есатбте Пе с о т ћ а ! Пеб реШеб ипИеб Пе сћаг П’оссотра§пет1;“ Р ап з 1922. Званично иоверљиво Издање центра за обуку борних кола. 4. Сеог^е и. ЕгПтапп — „\УаНеп1ећге“ ВегНп 1919. 5. 8сћ\уаг1е — ,Д)1е Тесћш к 1 т \Уе11кпе&е“. ВегНп 1920. 6. Тепеп1;е со1оппе1о Ме11а — „N0 2 1 0 0 1 биИе агт1 рог1а1;Ш, агН&Иепе е зи1 Нго“. К о т а 1921. 7. „Кеди1атеп1; р п т г о п и реп!ги Агтатеп1и1 81 типШи1е“ Пе Мап1;епе“. ВисигезН 1921. Званично Издање. 8. К. Кги^ег — „Тапкб, 1 ћге Еп181ећипк“, Ваиог! и. У етеп Н и п ^ 1т К пе^е“. ВегНп 1921. 9. Р. Не1§1 — „Тазсћепћисћ Пег Тапкб“, Мипсћеп 1926. и „Ег&апгипдбћапП", Мипсћеп 1927. 10. „Тапк Т га т т § ;“, 2 свеске, ћоп(1оп 1920. 11. Уо1сће1т — »бег Катр1‘\уогеп т Пег ћеиИиеп КпегШ ћгипи“, ВегНп 1924, 8 6 12. „Унут за формирање и употребу наоружаних железничких возова", Београд 1923. Званично. 13. Жив. Ј. Ранковић — „Тенк“, Сарајево 1922. �0 употреби претходиичке артилерије 41 О употреби претходничке артилерије. Под овим насловом штампан је у 2. свесци Артилет,иског Гласника чланак артилериског пуковника г. Драг. Љ. ]?адосављевића. Пуштајући га у лист, Уредништво је напоменуло да ће радо примити и друга гдћдишта по овоме питан>у; слободан сам користити се тиме и изнети своје мишљеље о употреби претходцпчке артилерије. Писад чланка пита се: Какви су први циљеви на које би претходничка артилерија требала да отвори ватру? Затим излаже да то Не може бтии непријатељска артилерија јер је она далеко, на граници крајњег домета артилерије, која се придаје претходниц!|, т. ј. брдске, пољске и пољске хаубичке. Да ли она може бити циљ или не, да ли се 1>вако а ргшп смо преломитиЈедно ваЈКно питање, изнећемо доцније. Затим писац третира питање: Да ли то могу бити слабији, предљи делови нспријатељске пешадије? Излажући рад претходнице, он вели да је у сусретној борбн тежља: »да се шшцијатива рада узме у своје руке, н да се непријатељ примора да се лати одбране на неподесном земљишту. Ова тежња може се остварити само ако је рад претходнице смишљен, енергичан и брз, а да би то био, морају сс предузети извесне мере да се не би губило у времену око савлађивања и протериваља предњпх непријатељских делова. Једна од тих мера је и излазак дела претходничке артилерије са задатком, да туче оне непрпјатељске делове, којн ометају претходницу у њеном брзом раду«. Али одмах затим писац изводи закључак, да претходничка артилерија не може постићи тај резултат, и ако је циљ примамљив; »сметња је у томе што је бојшнте пусто, пусто чак и кад се на њему налазе и јаче снаге, и тим више кад је реч о иредњим и' слабијим деловима. неиријатељске нретходнице«. Да то докаже, писац велн да је то стога, што је та претМдничка артилерија далеко 4—5 км. од предњих делова не1:ријатељске претходнице те ће, не знајући где су ти делови »а које би требало отворити ватру, остати обичан посматрач �Артилериски Гласник бошог поља, При томе он не даје наде ни да ће осматраље и веза омогућити иретходничкој артилерији уочавање циљева. Дакле, по писцу: >Овим кратким излагањем долазимо до закључка да се у сусретним борбама, а по савременим тактичким начелима о таотреби претходничке артилерије, ова не може са успехом употребити и искористити«. Ла виднмо да ли је то тако, по мишљењу нас пешака. Пре свега, погрешно је изнађено одстојање претходничке артилерије од предњих непријатељскнх делова (4— 5 км.), јер дубина претходнице до чела артилерије не износи 3 км. већ 2300—2600 метара; даљина наших патрола до непријатеља никако није 1—2 км., јер би то значило да или те патроле на томе одстојању угдедајуДгепријатеља — што је врло тешко, или да овај на тој даЉини отворњватру на патроле — што је невероватно. По нашем рачуну, даљина од чела претходничке артидерије до предњих непријатељских делова могла би у моменту додира рзнегн-око 3 км. Али и то одстојање постоји само у моменту додира, па се затим брзо смањује, јер ако Се 'пред непријатељем патроле и зауставе, делови иза њиХ (предње о^ељец>е, прихватница, потпорница), а за њима и главна трупа претходнице, крећу се и даље, и развијају се за борбу са тежњом да без губљења времена протерају непријатељске слабије делове. На тај начин даљина до непријатеља смћњиће се-за четврт часа од 3 на око два км. Ако сад претходничка артилерија буде имала истакнуте своје извиђаче код прихватнице, или бар потпорнице, ови ће бити у стању да од пешадије сазнаду, ако не тачна места непријатељских аутоматских оруђа, онда бар ужи простор на коме су она пласирана. Доброј артилерији и то ће у прво време бити довољно. Овако исто иоступаће и непријатељска претходница, па ће наша артилерија убрзо имати као циљ и неиријатељску артилерију, а не као што нисац всли: да она не може бити прави циљ због великог одстојања; ми смо видели да се оно брзо може омањити на половину почетног одегојања (3—4 км.). Према томе, ми сматрамо да јс нетачап иишчев закључак да се претходничка артилерија, »а по савременим тактичким начелима«, у сусретној борби не може са успехом уиотребити и искористити. Ми налазимо да та начела не могу никако бити »савремена«, кад једном делу артилерије не дају могућност да ради оно за шта је он и одређен. �О употреби претходничке артилерије Цисац је рекао да је једна од мера за брз, смишљен и „пгичан рад претходнице ступање у дејство њене артидесводећи одмах затим то дејство на нулу, он не даје и епоедлаже и какве друге мере. Извесно је мислио да оне Н6киее од пешадије. Наравно, ми пешаци знамо за аксиом: ™ авти ери ју не треба употребити тамо, где је довољна сама ттешадија; знамо да је и наше наоружаље моћно и у стању сломити и јаче отпоре. Али ми исто тако знамо да наше наоп«кање добија пуну своју вредност и моћ тек на месту — V одбрани, и да не смемо излагати војничке груди против машина. Зато се и може десити, да нас у борби непријатељ, кош је умешно пласирао и маскирао своја аутоматска оруђа, нарочито митраљезе, дуго задржи и нанесе нам осетне губитке. То је моменат када ми очекујемо помоћ од свог изврсног и најмоћнијег помагача, од артилерије. Зато је наше мишљење: Претходничка артИлерија може и у сусретним борбама, и нарочито у њима, у многоме да помогне својој пешадији у ломљењу ћ ДоКалних отнора умешног и дрског непријатеља; иначе, . кад гби др/кчије било, ми не бисмо знали разлога: Зашто се 1он к и придаје нретходници, и зашто тактика ставља претходничкој артилерији у задатак: прво, да својом в&тром очисти и олакша даље надирање претходничке пешадије. Овој усћех претходничка артилерија осниваће на одржавању те.сне везе и са предњим делбвима претходнице, на брзом изласку на положај и блиском лласирању. Веза са предњим деловима даће артилернјн цнљеве, којн н иначе у првом додиру неће бити ни многобројнн ни солндно заклоњени, те ће се лако уништити или неутрализовати; брз излазак на положај неће дати непрнјатељу могућност да се солидно учврсти на земљишту; блнско пласирање, које омогућује кретање позадњих делова и после добивсног додира, омогућнће осматрање и брзо уочавање циљева, најефикаснију ватру. осматрање њеног дејства, н тучење и позадњих непријатељеких делона и његове артнлерије у моменту њиховог кретања унапред. Артилернја ће у своме дејству у овим ириликама бити солидно заштићепа, јер ће нсиред себе иматн развијена најмање два батаљоца пешадије. * » » Затим иисац третира улогу претходничке артилерије, Учраво Нјсних делова, цри наступању (а не >нападу«, 1«гко нисац вели) на неиријцте.ља који је израније заузео лоложај и бргаинзовао га за што јачи отпор. �44 Артилериски Гласник И при овоме, писац налази, јавља се иста тешкоћа у изнатажењу циљева и око васпостављања и одржавања телеЉонске везе као и у суседној борби. Зато он проналази лруги начин њене употребе у протеривању предњих и слабијих непријатељских делова. Тај начин Је у скраћивању одстојања између положаја који поседа један део претходничке артилерије и пололсаја непријатељских предњих делова што он постиже избацивањем још за време марша дела артилерије што више унапред, те да он може уочити и ситније непријатељске делове једновремено кад и најистакнутији делови сопствене претходнице буду дочекани ватром и задржани. Као закључак овом разлагању, писац пледира да се за ово прида свакој прихватници по један вод пратеће артилерије, у првом реду товарне. Иако се слажемо с писцем да је- потребно што пре протерати рве предње делове које је непријатељ истурио испред евог положаја, ићак, придавање вода артилерије прихватници не сматрамо као целисходно. Прихватница је мала јединица (чета), заузи\(а борбени фронт од 2—300 метара, нема довољно оснгурана крила и бокове, налази се у моменту додира највише на око 1ЈК> км. од непријатеља, па ће вод пратеће артилерије бити изненађен митраљеском ватром и с фронта и са бокова, нарочито моћи ће и најслабија патрола са аутоматским оруђем, ако му се појави с бока — што је врло лако могуће — да му сасвим отежа дејство ,ако га убијањем стоке и сасвпм не онемогући. Овај начин употребе артилерије, придавање њеног дела прихватницама, могао би се још употребити у гоњењу савршено растроЈ'еног непријатеља, отприлике онако као што оу били Бугари после пробоја фронта у 1918. години. Па и тада би се морало радити са доста опрезе. Што се тиче осталог, главног дела претходничке артилерије, писац налази да би он требао да поседне онај положај, који се у моменту ухваћеног додира с непријатељем налази У висини потпорнице. Не можемо се сложити са овако категоричким захтевом. Пре свега, на тој висини може и не бити никаквог а најмање удобног положаја за пласирање артилерије; затим, непријатељски предљи делови могу се после добивеног додира под натиском претходнице повући, те би се овако прерано пласирана артилерија нашла на одстојаљу са кога не може успешно дејстовати. Најзад, претходничка артилерија не мора се сва пласирати на једном лоложају, како то по писцу изгледа, већ се она ангажује по деловима, �У КОЛИКО се укаже потреба за то; и баш ступањем у дејство артилерија ће вршити својвм прихватом, онако како то писац и износи на с т а ^ Т 04 , чланка. е 1рани 1. свог Ми сматрамо, да уопште, ступаље у дејстнп т ничке артилерије зависи у првом реду од сит^™ љ Р ТХ0Д' јатеља и земљишта; њен главни циљ мора б и т а д а ш Г Т ' касније потпомогне своју претходницу, с т у . З ћ ? , ефи’ по могућности пре непријатељске арталерије и п т а т^ 401? 0 се на таквом одстоЈању, да може ито туже’т е ;™ Т рЈаЈући промене положаја. Где ће, кад и како да потеда °3 не може се овако за столом решити већ еамп .тГГ6 П0Л0ЛаЈ. "Р ” « , у Пешад. пуковник Павле Гр. Павловић. ж° % �46 Артилериски Гласник Прислушкивање и употреба радиогониометрије. Предњи чланак саставњен је нрема податцима из Школе за везе и трансмисије у Версају и према сопственим опвжањима током светског рата. На свима пољима техиике опажамо током прошлога великога рата огромни наиредакх којп знатно одскаче од доратног лаганијег развитка технике. Нарочито сва средства за везу, која су (Јрзо-достигла велики значај, развила су се за неколико годића рата до невероватне висине. Нарочито морамо забелец^ити големи развитак телефоније, телеграфије, бежичне Јелеграфије и телеграфије кроз земљу. Али веома брзо увидело се је, да се са све већим усавршавањом наведен^х с^дстава за везу у истој мери даје и непријатељу могућнос^' да са исто тако усавршеним справама хвата наше разговоре и депеше. Усавршавањем справа за прислушкиваље могла је једна од зараћених страна да ухвати дели нападни план, важне заповести и наређења као и јачину и распоред друге стране, па да избије противнику из руке предности, које доноси изненађење. Колику су важност Немци придавали служби прислушкивања види се из њиховог правила при концу рата, у којем наглашавају, да служба прислушкивања даје вишем командовању најважније податке о непријатељу, а Французи са своје стране признају, да је врло често једине податке о непријатељу давала служба прислушкивања. Према томе је јасно, да су сва средства за прислушкивање од највеће важнооти за обавсштајну службу, јер им често дају највише података о непријатељу. С друге стране је важно, да се сви органи службе везе, као и сви остали, који се користе средствима за везе, упознају са пачином прислушкивања, како би при употреби средстава за везе користшш све мере продострожности, а да непријатељ не би могао прислушкивати наш телефонски и �Ј ј р ислушвиваље и употреба радиогониометп.ј. " “ Сч' " , | е » — » чланку изнет јо технички уређај разних на на прислушкивања и коришћење ухваћених веоти С ‘ожемо назвати офанзивно нрислушкивање, а уједно су из нета и иротивсредства и начин рада, који требају да нае "безбсдс од нрислушкивања противничког, н,то можемо начнати одбраном против прислушкивања. Ј у цредњем чланку изнећемо: I. Прислушкивање телефонским путем; Ц. Прислушкивање путем бежичне телеграфије и III. Прислушкивање путем телеграфије кроз земљу. аК° V прсдњем 1. Прислушкивање телефонским путем. 1. Принцип прислушкивања телефонским путем. Ш слнци 1 представљена је једна телефонска ланија АН са јсдном лшцрм и са зсмљоводима 2, и 2, на њеним крајекима. тој линији укопчане су телефонске станице Т, краЈс н Т... Нри раду Јгелсфонске станице Т1 шцље иста струју путем телефанске лини је До станице Т 2 а јтелефонски круг затвара се нутем зекљовбда 2 2 кроз земљу до земљовода 21. Ово зцтваранге електричног круга кроз земњу бива у безброј нраваца, који имају облик силника н који су на слици 1 обележени са 8 1 . 8 2 н т. д. Поставимо лн на нрноме одстојању прве телефонске линије два друга земљовода 2 3 н 2 4 н спојима их једном жицом С IX нролазиће кроз исту једна струја, која ће битн тим јача, што јс мање одстојање између обију линија. На слици 1 можемо телефонску лшшју С I) узети као део правца 8 3. Ако у ж ицу С I) укопчамо један телефон Т 3 са справом за појачавање (ампдификатором) а растојање обију линија није сувише велико, можемо у телефону Т з слушати разговоре, који се воде н а линији А В. Ако узмемо један рам од жице А (види слика 2) и спроводимо кроз исти електричну струју, и поставимо равноодстојно овоме раму један други рам од жнце В видећемо, да свако слање струје у првоме раму А, прекидање исте или мењање' јачино струје нроузрокује појаву струје у раму В ј супротноме нравцу. ’ „ Ова појава нозната је свима под имоном индаквда. Електрична струја у раму А зове се индукуЈућа а ј 1 •. В индукована струја. �ЛгггттттРПИГ^ТСИ Гласник Појаву слике 1 можемо објаснити и помоћу индукције на следећи начин: Ланац А В слике 1 затвара се кроз земљу не само правцима 3 1, 8 2 и т. д. на површнни земље, већ и слнчним правцима, који улазе дубље у земљу. На тај начин можемо случад слике 1 представити и на начин, како је изнет на слици 3, то јест диније А В и С В са одтоварајућим правцима, којима стрУја затвара ландц кроз земљу сачињавају два рама од којих један на другог дејствује путем индукције. . , На слици 3 Је ланац А В В1А1 индукуЈући и проузрокује у ланцу С И 0 ‘ С1 индуковану струју. . Према томе се у телефону линије С Б чује разговор линије А В услед земље као спроводника и услед индукционе појаве, која надмашује спровођење земље. Из предњег процзлази, д а .с е ’ у близини непријатеља не смеју употребљавати телефонскђ линије са Ј'едном жицом и земљоводоЈ)!, јер непријатељ може све говоре слушати. Све телефонсКе линије у близини непријатеља морају бити двогубе, то зцачи, да се/ЗаГзатварање електричног круга употребљава место земње опет жица. Али ни дјвосгрука жица не даје нам потпуну сигурност противу непријатељског прислуш мвањ а, јер је довољно, да се једна од жица налази на два неизолована места у додиру са земљом, па да добијемо исту појаву, као што јс то описано код слике 1, и 3. Треба имати у виду, да противник може на удаљењу до 5 км све телефонске разговоре прислушкивати. 2. Постављање једне станице за прислушкивање телефонским путем. За постављање једне станице за прислушкивање изабере се оно место, на којем се могу очекивати извесни резултати. Станица се мора поставити тако, да се одмах од почетка бар нешто чује и постепено се онда положај све више и више побољшава. Рад при постављању једне такве станице јс следећн: а) На изабраноме простору израде се на 3 до 4 км растојања добри земљоводи и то или у предњој линији, или још више у напред. б) Земљоводи се споје помоћу добро изолованог кабла малог електричног отпора, који се уводи у заклоп изабрате станице за прислушкивање, која се обично смешта у близини којег команданта ради што боље везе са свима јединицама и командантима. �П рисл уш кив а љ е и уп отр еба р а д и о г о н ч п и ^ - 49 Употрсба нољеког лаког кабла није добра, пошто ие™ ,,ма вслики отпор (105 Ома). Кабел треба одвојити од осталих тслефонских линији, како га телефонисти других једанит Геби замснили са својим или га дигли, пошто се на њему не !Јује разговор. Ј ' у близини саме станице израдитн врло добро земљовоц Шема мреж<; једне станице за присл.ушкивање вили ее на слици 4. Земљоводи 1, 2, 3, 4 и 2 су они, који се израђују одмах при постављању станице за прислушкивање. г) Извршити покусе са везама 1—4, 1—2 4—2 и то „рво без појачаваша (амплификатора). При томе се већ са обичним телефоном може чути позив вибратором или електромагнетом непријатсљских телефонских станица, ако су земљоводи нашо станице за присЈЈушкивањс добро размештени. Ако се укопча амплнфикатор, може, се слушати сам разговор д) Ако буде потребно, израдс се -још неколико земљовода и то увек на ноловшш међупростора од два^већ израђена земљоводаГ . 1 1, ' Све комбииације земљбвода ее испитују, па се онда задрже само,;рш‘, квје-^ају добре резултатс а зсмљоводи од комбннација, које кроз неколико дана не дају резултате, повуку се. с М И ||1 Шема једног хкчкача (шалтера), иомоћу којег се лахко могу добити разш1 комбииације вемљовода, приказана је на слици 5. Зсмљоводи Могу се израдити на следсће, начине: 10 до 15 чаура пољсвдг топа безују се бакарном жицом, која несме бити сувпше, танка, н која со летује за чауре. Ова бакарна жица безује се онда са спроводним кабловима а чауре се са отвореним делом на ниже угурају потпуно у земљу. Из данцета чауре избију се капнслс, како би кроз ту рупицу могао излазити ваздух из чаурс. Може се израдити из магазнна пушчаннх чаура једна мрежа тако, да се нсте везују бакарном жицом н закопају у земљу. Добар земљовод може се израднти из цннканнх или бакарних плоча велике новршине а иајзад можс жичана прскр1‘ка т'прцјател>а иослужити као земљовод, ако су коцеви кз гвожђа. Добар земл>овод несме имати всћи отнор од 50 Ома. Осмљоводи једие ф])анцускс станице за прислушкиваше КоЈа је 11110. год. била ностанл>ена јужпо од 13оп)те-е код 4 �50 Артилериски Гласник ТШо1оу имала је један земљовод у немачкој жичаној проттепи један други у једноме левку у близини немачких ппелњнх ровова; онај код саме станице био Је израђен из з цинкане плоче величине 1 м% које су биле укопане у једној шупи. Једна аустриска станица за прислушкивање у Волининији код с. Видумке имала је један земљовод у једном руском истуреноме рову. Услед разних сметњи, које могу проузрочити телуричне струје или блиски јаки електрични водови, као што је то био случај западно Черновица на Бесарабскоме фронту, где ј,. нр03 један део жичане препреке била спроведена јака електрична струја, може изнети начин рада помоћу земљовода затајитп. У таквом случају мора се користити само појава индукционих струја. У ту сврху одбије 'се неколико пута део земље између двд равноодстојна Тфедља рова и две на те ровове од ирилике управне саобрачајнице, па се на тај начин добије један велики рам, који нам служи за прислушкивање. 3. Послуга једне станице. За послуживаље једне станице за прислушкивање потребцо је следеће особље: 1 подофицир као командир станице, који мора бити добар електромеханичар и који зна језик противника. 4 послужиоца (ако се жели радити непрестано), који морају знати језик противника. Потребан број телефониста-линијаша за одржавање липија. Французи су на Солунскоме фронту између Охридског и Пресбанског Језера имали станицу за прислушкивање нротив непр. дела фронта, који су држали Немци и Бугари, те су за послуживање те станице за сваки језик морали имати по 3 послужиоца, који су се мењали. 4. Искоришћеше ухваћених разговора. Ухваћени разговори и депеше биће само онда од вредности, ако се одмах искористе. Зато морај.у станице за прислушкивање бити везане са телефонском и осталом мрежом за везе, како би могле своје извештаје најбрже доставити ономе, којега се исте тичу. Ако се н. пр. у ухваћеном разговору ради о нрепаду на јодно стражареће одељење или о дизању у лагум једне мине, �Прислушкиваше и употреба радиогониометрије 51 . ;асно, ЈШ 1° м°РаЗУ сазнати они, против који* оу наакиије п|.<'ДЈ'зетс, ®':Д' лбоатно не смеЈу сопствени пешаци и артиљерци изи из вида, да сваки непажљиви телефонски разговор губиЈиса“ ° цористити противнику онкрај паше линије. Неклико типичних примера. и 9. новембра 1916. год. ухватила је једна француска Н за прислушкивање на делу фронта код Нагагее-а отаница ТеЛсфонске разговоре немачких пешака и артилногоор Ј он 'једлор француског напада са отровним гасољерада разг0В0рИ дапи Су детаљпе извештаје о резултату „има. с рубицима, имена немачких официра и подофицира, „еста команданата и т. д. Један одломак из тих ухвађених разговора гласи: V 92 ћ 24 Ш ,-;Одсек! Група! Гасни напад! Требамо артилериску помоћ. Батерије нека не гађају сувише кратко, нека одмах повећ&& далнјнуХ \I у 22 ћ 31 ЈП Овде централа. Немојте отворити ватру. Прва Група! Отворите ватру. Све батерије нека отворе ватру. У 22 ћ 54 т Нетрала! Молим ооматрачницу П • Ствап код пешаднје није добро ишла. Да су одмах извсотили.^нагаа артиж'рија би од почетка направила ^ ^ С л у ш а ј, имао сам нови уметак за маску > био сам са истим јако задовољан. Морамо се потужити на И™1‘^ * Г.1СН0 Морао сам врсту звона, које је али зв0” п' окон наШао. Сви су дуго около трчати, док сам га в МОрају радити. седили „о скалинама н нису виали тмм«Ч*ЈУ 1 Ја се надам да со то више неће ночовшт. Ј 23 ћ 00 т 11 V 11 часова 15 минута сви Овде осматрачница 1. • * ачнпца 11 сама трао.у били алармнрани, онда Је о с ^ ^ томе 0бавести жила артилорнску ват))у 4* �Артилериски Гласник 52 Облак је долазио доста густо и све је имало маскп У моме одсеку није се ништа десило. . : . Нисам далеко од комапдира прво чете. Ако имапза њега нешто господнне поручниче? У 23 ћ 35 т Могу говорити са норучником Шмитом? Овде подофинир Хуфланд осматрач осматрачнице 11. — Био сам особно доле на грудобрану са командиром чете и могао сам целу акцију осматрати. Обдак гаса био ,је густ, али очигледно сувише кратак. По том се све замаглило а непр. артилерија је почела га ђати десно од Мадам Бах. После су праскале ручне бомбе и митраљези оу пуцали'. У 23 ћ 44 т Да. V- Изебек-Север. —^Мајетеру је јако зло. Боровски га је одвео у Швабеншлухт лекару. Бар није имао маску? Да, има своју маску али узбуна је доцкан објав Има их овде неколико љена, па је удис( који су већ умр, 9. XI!" 191^. год. ИШША У 7 ћ 20 т ЈиИУЈ Вили! Јеси ли још жив? Здраво Дагсако, мог;'ао сам још да прођем облак гаса. Али било је већ крајње време. Облак .је био .јако г.уст и наше справе за сиашавање нису радиле; да смо још мало дуље остали код Рихарда, били би сви мртви. Јестс ли метиули маске? Природно, јер да нисмо, не би сада био на аиарату. Пзгубио сам једног телефонисту; има много болесних. Код 4. чете мањка 40 људи. На осматрачници 1 их је неколико бацало. Одмах ћемо добити п.уно тачније податке. То није било угодно. 8 ћ 40 т Јесте и ви добили гаса? Да, али онде јс било доста нодношљиво. 8 ћ 42 т Јесте и ви добили гаса? Да, ми имамо много болесних. �Прислушкивање и употреба радиогониометрије Овде канцеларија. Ето капетана. — Поручник Краи, молим вас, можете ме известитл како се ствар са гасом одиграла? — Свакако господине капетане. Ја чу вам читати извештај. Молим пишите. — Облак гаса био је пуштен у п сати. То је био бели облак, који се је брзо при'ближавао, ма да ветар није био јак. Истовремено са облаком гаса био је препад артилериском ватром на одсек 11— 12. Гас је остао И сата у рововима. После се могло изаћи. Мирис. је био неугодан и неподношљив. 1 Код људи се појавило јако ^сантљање, бацање и пљување крви. Овде гас није био такб опасан као код 4-те чете. За сада незнам ништа тачније. Господине капетане има много болесних, и т. д.„д т. д.« Током зиме 191,5.-1916. год. припремали су Немци за 'неколшсо ^ан а јфдну локалну операцију, да опет заузму КешчПе—81.-\Уааз1, чиј.у суисТоЧиу^ивицу држалн Телеграфска ч и а 10. Француске Армије поставила је у кратком времену у самрме селу станицу за прислушкивање, која је дала одличне резултате. Непакњом немачких телефониста сазналн су Французи врло важне податке, као: Места за прикупљање одреда за наиад, магацине ручних бомби, правце јурипших колона, места рововских оруђа, магацине муниције, места команданата, време и час напада и т. д. На основу ових података могла је француска артилерлска противприпрема посве онемогућити напад, који заиста и није извршсн. После тога настао је на немачким телефонским линијама потпуни мир. Путем заробљеника сазнало се, да је непријатељ тачно знао узрок неуспеху. У једноме документу немачког Главног Стана од 26. I. 1918. год. изнето је следеће: »Непријатељ нас прпслушкива! Навешћемо један нарочито маркантан случај који је проузрочен несмотреннм разговором немачких телефоннста. , Средином новсмбра 1917. год., расправљали су Французи на ЈеДном делу нашег фронта телефонски све дстаље једног гасног напада. Овај разговор ухватнли су наши слушачи реч 10 реч и телефонирали га нешнфрнраног надлежноме коман- �Артилериски Гласник ланту ма да их је природа ухваћеног разговора морала опоменути на обазривоот. Резултат нијо изостао. Непријатељ је заиота олушао нашу предају ухваћеног разговора и знао је, да смо са његови намерама за напад упознати. Напад је био други пут и на једној тачци, где нисмо могли ништа прислушкиваш и успео је. Тако је нехат наших људи проузрочио смрт мпогих њиховнх другова.« у Волинији код једне аустриске дивизије преконтролисавала је једна батернја елементе за гађањс. Станица за прислушкивање, која је радила на истоме одсеку, ухватила је извештај руског командира чете, који је са тачном ознаком времена јављао команданту батаљона, да су два непр. артнл. зрна у толико и толико саги пала иа место, где се дели ручак и да су^2 кувара рањена, а један казан пробушен. “Ухваћени подаци су били јављени дотичној батерији, која је идуКег дана за ,време..ручка избацила са елементима од дан раиије неколико рафалах Ребултат нијћ, изостао, јср је командир исте чето јавно батаљону, да има услед артпл. ватре великн број мртвих и рањених н ако се нбпр. батерија не уништи, да ће са својом четом напустпти ровове. 5. Предострожности противу прислушкивања, а нарочито у непријатељској земљи. При излагању принципа прислушкивања телефонским путем, навели смо већ мере које се морају предузимати, а да се одбранимо од противничког прислушкивања. Све до свршетка рата наилазнмо код свију војсака иа све веће и веће усавршавање у томе погледу. Усавршавао се. телефонски кабел и начин постављања телефонских линија, усавршавала се' употреба шифре, усавршавали су се апарати за тајну телеграфију, као што су га при концу рата употребљавали Французи под именом филерфона (Еи11егрћопе). Ове предоотрожности биле су тим више потребне, што су ближе биле предње линије и што се је дуље остајало на истоме положају. Али не прети само у предњим линијама онасност прислушкивања. И у нозадини нас протишшк можс прислушкивати и то помоћу шпијона. Нарочито сс у насељеним местима лако може прислушкивати на тај начин, да се танком жицом код два телефонска �Прислушкивање и унотреба радиогониометријР 55 „ипека направи неприметпо земљовод и да се у једној кући 8 * анарата. за прислуш кивањ е хватају телефонски раз говори. Употреба амплш рикатора дозвољава пуно бољи и ко„отнији рад. Помоћу једног рама у једној соби или шупи, који се иоже неприметљиво наместити под кровом или под ћилимом и помоћу једног ап арата са сијалицама са три етектроде мале потрошње, које се гри ју обичним џепним батеријама, може један ш лијон да прислуш кива све разговоре, који се воде 'на телефонским лини јам а, које леже на подлогама утврђеним на самим к ућам а или које пролазе близу поред куће. Сви они који постављају Јелефонске линије, морају при своме раду увек имати пред очвма, да непријатељ може прислушкивати. Зато избегавати' настанбе-41 куће као подлоге за телефонске линије. Најбоље је употребљавати сплетени двоструки кабел, јсоји Даје веома слабо индукционо дејство. При свима разговорима трсба бнти обазрпв. II. Прислушкивање путем бежичне телеграфије •О I I I I 1. / V 1. Принцип прислушкивања путем бежичне телеграфије. Ири овоме начпну ирислушкнваља ради се о томе, да се ухвате све депеше, које шаље једна бежична станица, чији се електромагнетни таласи прн предаји депеше шире у свнма иравцима. Јабно је, да једна обична пријемна бежична станица може вршити тај посао. Она треба само да на дужини таласа предајне станице бележн телеграме, као да су њој упућепи. Ако се жели прислушкиватн у свпма правцпма, употребљава се антена у виду кншобрана, у виду слова ћ или V. Ако се пак жели ирислушкивати у једном одређеноме правцу, онда се употребљава антена у виду слова ћ или у виду једног рама. Техника бежичне телеграфије дозвољава бољи рад но прислушкивање иомоћу телефонских апарата путем земље. Оиа нам сем прислушкивања, то јест хватања противничких бежичних депеша, дознол>ана још н одређивање места предајне станнце. Оно утврђивашо места противничких предајннх станица врши се путем радиогониометрије. �д п т н л р п и п к и Гласник 2. Радиогониометрија. Прннцип употребе радиогониометрије. Ако на једноме плану утврдимо места двеју бежичних станица и одредимо истима основне правце к а северу или ка 1едно1 трећоЈ на плану познатој тачци, онда можемо утврдитн Место једне четврте тачке на плану тако, да меримо угловна оастоињ а између основних тграваца и праваца до тражене таткс )1 добијемо* исту у пресеку праваца, повућених кроз познате тачке под мереним угловима. За контролу рада узме се још једна трећа станица, па се у нресеку од повућена 3 правца добије тражена тачка. То је познати топографски ра /1 пресецања у напред. Радиогониометрија дозвољава нам такав рад. На слици 6 представља А.непријатељску предајну станицу а В, ЈО и О сопствене 3 пријеМне станице ,које су снабдевене' радиогониометрима, то јест са справама, које омогућавају заједцћнко слушање предајне станице А и мерење углова. Радногонирметриска станица је обична пријемна станица, чија ]е антена израђена у виду рама, који се да обртата око своје окомите осв. Овај рам хвата Херцове таласе, које шаље^ непријатељска предајна станица, као што то ради и која друга антена. У једном пријемном апарату, који је спо.јен са тим рамом, чује се при томе звук нзвесне јачине. Овај звук чује се најјаче, кад се рам налази у правцу на непријатељску предајну станицу, слабд ако се рам обрће и престаје, када је рам постављен управно на правац ка непријатељској предајној станици. Практични уређај једне такве станице. Прве радиогониометриске станизе 1914. године имале су гломазне антене у виду рама од којих 30 м дужине. Постепено су таквим станицама давани разпи облици већ према спреми и-иницијативи за ту службу одређеног официра. Један практични тип једне овакве станице има следећн Уређај: У једним затвореним колима (аутомобилу) смештен је један округли стол са поделама за мерење углова. У средишту тога круга постављен је обртно носач рама, који пролази кроз кров кола и на којем је непомично утврђен рам у виду мпогоугаоника и служи истоме као окомита оса. На �ЈТ рислушкивање и употреба радогонипм т т ..ј„ 57 „осачу јв утврђена једна сказаљка, која клизи по кругу “оделама. У унутрашњости кола налази се још остали на мештај једне канцеларпјс за рад са потребним картама и “усолом за одређивање севера као основног правца. 3. Исноришћење ухваћених депеша. Већ једноставно. прислушкивање без радиогониометриских мереша даје нам податке велике важности Опште је познато, да бежична телеграфија има ту слабу страну, Да непријатељ моиге слушати све наше депеше. Ако су исте нешифриране или ако непријатељ позна нашу шифру, онда садржина тих депеша не представља за љега никакву тајну. У октобру 1914. године време иемачког повлачења и велике трке ка мору, француске бежичне станице за прислушкивање •ухватиле су цео-бежични уаобраћај Марвицове коњице. Ево кЛекоЈШко интересантних депеша: • »3. /X. у 8 ћ 30 ш Марвиц 1-вој Армији: 1. и 2. коњички корђуб околина Аггав. Ловци овде поред ]. Корпуса.« »3./Х. у 12 ћ. Марвфц гардиској Коњици: Његово Краљбвско Височапство наређује 1. Коњичком Корпусу, да дође ссверно 1. Рез. Баварског Корпуса. Не упуштати се ире у борбу, док се не дође на правац БоиИепз.« »3./X. у 1С ћ 40 ш. 5-та Коњичка дивизија гардиској Коњичкој дивизији: Немогуће проћи југозападно од Аггаз-а ради битке. Доћили јаку артилериску ватру код Сго1зШев-а. Покушаћу сутра с вама се ујединити ако се ситуација не промени« и т. д., И Т. д. У свесци бр. 1 од Кеуие МПНаше Егапсајзе од 1./уП1921. год. доноси ђенерал 1)ироп1, ранији шеф обавештајног одељења Всликог Главног Стана следеће: »Познат је маненар који је концем августа допео победу код Таппепћегц-а. Лудендорф га износи на дуго и широко у својим мемоарима н ноносн се са њим. Нема крнво. 70 је једна од најлепших операција рата. Али има Једна маленкост, коју он не спомшве, која је нарочито олакшала ■■■ гг,в аадатак а смањујо његову слављену одлучност. Пн .Је виавао руску шифру. С ва'наређењ а његових неприЈатељ. лована су бежичном телеграфијом. Он их је дешифр р< �Д птстлтРПИПКИ Гласник знао их је у иото време, као и извршиоци. Свако вече дешиЉтшрани су ухваћени телеграми око 11 часова. Доносили су се Лудендорфу, који је његова наређења подесио по њима. Ако је изнимно било каког задоцњења, долазио је у собу за дешифрирање, да сазна узрок«. Ове податке добио је ђенерал Бироп! од раниЈег о<рицира за шифру Лудендорфа а потврђене су од стране Фалкенхајна у његовим мемоарима. На сличан начин као Лудендорф радио је и командант 7. аустро-угарске Армије током офанзиве кроз Карпате преко Превоја од Јабланице почетком ,1915. године. Он је исто био у посједу руске шифре. Према руским депешама подешавао је кретање својих трупа током целе офанзнве кроз тешко пролазне Карпате, имајућн ва употребу само једну добру цесту и оштећену жељезничку пругу К бгбзтегб—Ое1а1уп. Овај рад имао је али неочекивани конац. Приликом налада изме^ђу” Кабтеогпе и К.о1отеје заборнли су Руси једног официра, крд којег су нашли пцсмо, у којем он пишући кући хвали ђенерала Пфланцера—Балтина и навађа, како исти хвата све руске депеше и дешифрира их. ^Од тога дана нису Аустријанци више могли дешифрирати ругже депеше а армија ђенерала Пфланцера-Балтина је код Долине и Отанислава претрпила пораз. 12./VI- 1918. године нека немачка станица бр. 96 послала је следеђу шифрирану депешу: »Молим снабдевање за 14 Станица У егђепе, — 3 транспорта за поделу деловима 18. Корпуса; 80 сандука, 20 џакова за Агћапеге, 100 сандука, 40 џакова за уоп 8аН пз...« На тај начин су Немци открили 18. Корпус у две дивизије из којих се је исти састојао, јор је било од раније познато, да је ђенерал Агћапег командант 15. а ђенерал уоп ВаНпз командант 38. дивизије. 20./1Х. 1918. године у току француско-српске офанзиве на Солунском Фронту 1. француска група дивизија предала је бежичном телеграфијом 16-тој колонијалној дивизији наређење за напад за идући дан. Немци су ту депешу деломично дешифрирали. Како се из предњег види, потребно је, да се позна неиријатељска шифра, па да се ухваћени телеграми могу користити. - �"р и с л у ш к и в а ш е и ^ п о т р е б а радиогон ^ ^ , ^ Из даље изложеног видећемо, да се и без тивничке шифре, само путем позивних знакокГ! аМ'\ а ПР°' диогониометриЈе могу о непријатељу добити врло важни Ра' даци, 1ГО' Прислушкивање безкичним путем V ве™ игцшјом даје нам куд и камо више података Ј Д Ј Г „,го телефонско прислушкивање или бежично примутњ ' Размотрићемо постепено бежично прислушкивање — јГ °НДа ВаЗДУШНИХ СТаНИЦа а У - - саИ радогГ- 4. Бежично прислуш кивањ е земаљских станица у вези са радиогониометријом. Беигично прислушкивање у вези са радиогониометрнјом пружа нам могућност да у једној централи за прикупљаше ухвафених извештаја о непријатељу саставимо једну сизду са уцртаним непријатељским бежичним станицама како је то приказано на слици 7<^аГда не познајемо противникову шифру. . -гх [ Називи станица обележени су са позивним знацима истих. Ови позивни знаци хватају се пажљћво при међусобном позиВањЈг станица и уносе се у скицу. Сем тога се пазн, које су станице обично у међусобном саобраћају. Ако се сад још у скицу унесу дужине таласа, са којима нсједине станице раде и ако се станице, које стоје у међусобноме саобраћају споје, добије скица 7 изглед, који је изнет на слпци 8. Имајући у виду неке основне принципе при употреби бежичних станица, долази се до непријатељске организације. Тако н. пр. две дивизије, које граниче једна са другом, употребљавају никада исту дужину таласа, да се међусобно не сметају. — Што се више приближујемо ка првој линији, то су дуж ине таласа све мање. Највеће дужине таласа користе се у позадини. Французи су н. пр. знали, да Немци код дивизиЈе у требљавају лахку пољску, код бригаде средњу П0ЉСКУ а пука малу пољску станицу. Л ахка и средња пољска ст? Д имала је за погон једну динамомашину а мала стан ц « мулаторе. Нрома томе су се тс станице могле већ по авуку разликовати. , „ пл. Сем тога су поједине станице употребљавал »ања депеша, који су се разликовали од дррт јЈ0. Тако је једна станица код 25. немачке дивиз! ј Д �Артилериски Гласник 60 о ПУта место 2-пута. Друга једна станица стп Н иремс на конац деноше место на ночетак „ т. д а' Помоћу таквих и сличних опажања могла се је лахко непријатеља О Т К О итн И Т И ооганнзација ОРГаИИЗаЦИЈа Н е и р Н Ј а .^ а само путем ,м ибежичног о љ ц ч н о г п„и приГтушЈшан.а V вези са радиогопиометријом не марећи аза нсмоп ћност дешифриран.а депеша, Оваквим радом допј Допунила е е је скица 8 и добила се скица слике 9. Бпојеви дивизија могуг се добити телефонским прислушкивањем или путем исказа заробљеника. Ново постављене станице проверавају се међусобно Зато се услед непажње телеграфиста лахко могу установити нове станице н. пр. јсдне дивпзије, која је дошла за ц0јачање. *“ У септембру 1918. годиие на Солунскоме Фронту 122, француска и 17.' колрннјаДна, дивнзија нису до задњег часа употребљавале бежичн,у тслеграфЈгју и остале су неопажене од стране Немаца и Бугара. То је према њиховоме признању. један од^в&жннх узрока успеха 0 ({>анзиве. Ако ,се н. пр. нафдном одсеку, ,на коме је до мало пре владац-ишви Фи.ични саобраћај опази, да се нсти јако смањив и да је на поједнним деловима посве изостао, знак је, да Ссе код нгаЈријат^ља врши н«ко прегруиисавање и да се делови.цзвлач|: из фронта. Саобраћај етаница даље у позаднни доводи до закључка 0 групис&њу днвизија у корпусе и армијс. Према дужшш таласа, као према позивним знацима н међусобноме саобраћају могу се одрсдиги границе између појединих армија/корпуса и дивизија. 1917. године на одсеку АЈзпе устаљили су Французи границу између групе Уећег! и 15. баварског корнуса на тај начин, што су приметили, да је група Бјећегђ којој је припадала и 5. дивизија, променила нозивни знак 1./У Ш , док је 15. баварски корпус, који је грапичпо са 52. дивнпијом на 5. двизију, мењао позивне знаке тек 21./УШ . Промена места бежичних станица даје исто важне по датке о промени места команданата. Н. пр. након једне акЦијс промена положаја предњнх бежичних станица у назад даЈе наслућивати, да је акција завршена или обустављена. 1917. године Немци су поставили дуж Хиндснбургов( линије своје бежичне станице пре ш то су исту заносјоли 1ранцузи су помођу радиогониометрије утврдили речену ли вију и дошли до закључка, да противник намерава повлапеље на ту линију " �Прислушкивањ е и употреба радиогоииометрије За врсме великог и задњег повлачева Немаца 1918 гп ,и„е давале су радиогониометриске карте сваког дана места пепријатсљских делова за идући дан, пошто су бежичне ста пшс команданата биле рашде подизане. Ш Даље је изнет прсвод једног немачког документа из „,,јег се види, колике користи може донети прислушкивањс „ ,тем бежичне телеграфије у вези са радиогониометријом а ,'једно су наведене и француске примедбе, да би се уочиле грешке, ко.је се нри томе могу десити. Ц]еф обавештајног одсека VII. Армије. . ° . Т. А. 9./У11. 1918.. Цов. Бр. 50982. Одељење за искоришћавање. Седмични извештај за време Од К ^ ./У П . 1918. год. I. Тактички резултатц. Армија. 1 1 Ирисутност 10-те Армије потврђена је задњи иут помоћу имена једног официра бежичне тслсграфије, 6-та Армија путем нспромсњене предаје метеоролошке станице аћ'у у ТгПрогћу. Што више, сјгањс ;Код 5-те Армије мора се према бежичноме саобраћајуј прпзнати. (Главни армиски стан Моп,шог1). XVIII. аримиски Корпус. Стањс на фропту 18. Корпуса иотврђује се и даље скоро дневно, задњи пута 7./УП. сномињањем имена радиотелеграфкста. 2 дивизије, које иринадају Корпусу (38. и 15. див.) иотврђене су дневно непромењеним бежичним саобраћајем и телеграфијом кроз земљу. Према једном дешифрираномензвсштају спада 2-га кираснрска дивизија пешке исто 18-том Корпусу. Место команданта дивизије утврђено је у дворцу 81. К1ап-е источно од Ке(ћот1епи н т. д. Резерве. Присутност Резерви потврђена је задњи лут 7./VII. помоћу з дивизиске станице нрнгушених таласа у пределу КеггеЈошЈз—Ке1ћеиП. Ове станнце су само међусобно у сао- ('Шримедба Француза: Ово је погрешно, .јер је командант 2. дивизије био У Рраг^ез-у. Ту се сигурно ради о муннционом депоу.) �Артилериски Гласник 62 браћају. Изгледа, да је то јединица за себе, одговарајући је. дноме корпусу.'1 Бежични саобраћај. Свакодневно мењање цазива станица, које Је одпочело V »пћи од ЗО./УН. на 1.Ш1. на целоме фронту, испољило сс као мера за камуфлирање, које је брижљиво принремљено и тачно се извршује почам од Главног Стана па све до предњих станица. Називи се на свима линиЈама састоје из бро1ева са или без слова и дају целоме бежичпоме саобраћају једноличност. Алн припадност појединих станица разним армијама препозната је већ из самог састава позивних знакова. 10 Армија употребљава позивне знаке, који су састављени нз бројева 2, 4 и 5, 6-та Армија употребљава скоро искључиво 0, 6 и 9, доћим су позивни знаци 5-те Армије једнака онима 10-те Армије. Није- се опазило ни једно понављакђ текста. Али опазило це је пона]}ља,ње позивних знакова при иозивању друге станице. Нема повољних услова за састављаше једне шеме.(2 Ово свккодневно мењаае позивних знакова у безкичноме саобраћају са непригушеним таласима даје лриродно пуно теже нодатке за састављање белгичне мреже. Појединих дана прикључила се к томе још једна врста камуфлаже, сигурно нарсђена од више команде, која се тачно одржава, а састоји се у попречнозјге саобраћају и мењању дужипе таласа.(" и т. д. Саобраћај телеграфије кроз земљу. Непријатсљ је у ноћи од ЗО./УГ на 1./УН. на целоме фронту Армије променио позивне знаке за бежичну телеграфију и телеграфију кроз земљу. Ове мере су сигурно пропи(ОПримедба Француза: Немци су у овоме случају направили велику грешку. То што су држали за јсдан Корпус јачине 3 дивизије у резерви, била је стварпо бсжична мрежа противаеропланске одбране. Изненађује, да им нису пали у очи карактеристични извештаји противаеропланске одбране. Ако се вишем командовању извештаји такве важности дају као сигурни, могу наступити непредвиђене последице.) (2) Примедба Француза: Ово понављање могло се је, на жалост, тек након једног месеца одклонити). (3) Примедба Француза: Мењањс дужине таласа није тачно.) �Прислушкиваае и употреба радиотип— Т 'РИЈе 63 Фпанцуског Главног Стана, јер су утврђене код 10-те, сане од 1 дрм ије а до сада нису никада у таквом обиму за5-те и поједине дивизије као 2-га, 1-ва и 128-ма нису одмах дагкеиеЈмсњалс ПОзивне знаке, пошто се телеграфисти на првог нису Да“ плмах цривикли. 153-ћа дивизија нагтаот™ =ЈЈсте исте «ИСУ одмах л - нривикли. 153-ћа дивизија наставипа Тп Да употребљава свој стари знак, „ошто није на воеме „обила списак нових знакова, што произлази из једног ухвв ћеног извештаја, са, којим дивизнја тражи од корпуса За нх и за 87-му дивизију списак нових знакова, који ј ш н!бе лримљен. Промена позивних знакова са одличном дисциплином V саобраћају (8 од 26 дивизија на нашем фронту нису лале сем проверавања линија нштакве извештаје) показује како пепријатељ настОЈИ, да нам отежава; да сазнамо за’ анга жоване дивизије путем телеграфског саобраћаја кроз земљу У томе предљачи 10. Армија, док се код 5-те и 6-те Арми е многе дивизије препознај.у по каракифнстичној манипулацији при телеграфирању. Н. пр. колонијална дивизија шаље дневно нем лико имена телеграфиста са кратким француским нешифрираним' тбкстом, поздра-ве, обавештења да је дошао курир и т. д. Она ј е п о тим знмсовима и препозната. Америкцнци пред нашим фронтом служе се у саобраћају француским начином. Они употребљавају интернационалну Морзеову азбуку а не американску. з. американска дивизија одала се само случајно са једном енглеском нешифрираном депешом. 8-ма и 3-ћа италијанЈка дивизија уиотреблмша исто изразе и начине француског саобраћаја. Код Талијана није целе ссдмице ухваћена нешифрирана депеша. Алн талијански телеграфиста забунио се 3-пута, позивајући пријемну станицу са »<3а« на место француског х!е«. Телефонски саобраћај. Чули су се само Фраицузи. Раднло се само о артилсриском ос.матрању н реглажн. Опажа се у томе саобраћају француска дисциплина, јер се не изговара никад једно име, даљина, квадрат на плану-управљачу или једшшца.« 5. Бежично прислуш кивањ е ваздушних станица у вези са радиогониометријом. Ово прислушкиван.е нема далеко тако велику као прислушкивање земпљских станица. > хваћени имају обично само локалну вредност. Путем дуготрјајннх покуса дошло ее је до за. У сс помоћу нрислушкиван.а аероплана са бе/ГЛчним ’ �64 Артилериски Гласник 1Пс11исД| 1915 1916 и 1917. год. било Јо увећано осматрање и честе пеглаже помоћу аероплана узето као знак једне пред: стојеће офанзиве. 1918. године настоЈао Је противник, да Путем слабог ваздушног саобраћаја сакрије намеру офаизиво. У првоме реду су о месту и раду противничких аероплана заинтересоване ловачке ескадриле и противаеропланске батерије, гако би могле ометаги њихов рад. Потребно је, да им се доставн само простор на којем непријатељски аероплан радн са ознаком времена, како би ловачке ескадриле упутиле У тај простор потребне ловачке патроле а противаеропланска артилерија да отпочне гађаље са-оним батеријама, у чијем се домету аероплан појави. Нокуси су показали,-да је могуће запречити пут непријатељским аероплаиима, да дођу-радити над нашим положајима и да лх со може принудити, да остану далеко од наших^линпја, и на малим висинама. Појмл1иво је, да селгронлани услед велике покретности не могу утврдити помоћу рресецања у једноме датом часу, али таквб утврђивање места аероплана није у осталом од. никакве важнбсти. Довољно ,је знати само простор, у коме се арроплан креће н ради а тај & помоћу радиогониометрије може лако начн. Једна радиогониометриска мрежа од 2 станице је довољна за‘ цели фронт једне армије. Рад јн следећи: Фронт дотЦчне армије подели се на уске секторе шпг управно на сам фронт или радиално полазећи од средине радиогониометриских станица. Сваки од тих сектора означи се једним именом или бројем. Оваква подела продужи се и на делове суседних армија. Ова нодела унесе ое у карте, које се поделе радиогониометриској централи, ловачким ескадрилама, противаеропланским батеријама и истуреном обавештајном одељењу армије. Чим радиогониометриске станице са сигурношћу утврде ненријатељски аеронлан, који даје знаке бежичном т.елеграфијом, јављају га одмах ловачким ескадрилама и протинаеропланским бат(фијама, у чиј(‘м се домету може налазити �Прислушкивање и употреба радипгпп^.- трије шадијом и т. д.) н. пр. »А о У у 15 час! :0Ва код Ан« И Драге пеглажа« ' Чујс ли се нротипнички аероплан без „пм™ • ц сата знатс Је, да није протјеран то се , ' ла Ј°ш наЈ® се ради сваких 15 минута 1 ’ Т° Се Изв™та.ј понови На такав извештај ловачка ескатрита • • дотични сектор у коме се налази неириЈатсљоТ ПрИпала чтућује одмах нотребан број ловачких аеооптаиГ аероплад ' ■ ------- - «"«•»» ш ™ , „ --------- ана У лов на телеграфијом) .товачке ескадриле. Валпн н»: стоји нри реглажи, да у назначеном сектору извиди неншпатељску батерију, која гађа. Ако ШГВУј Нзвиди, јави нсту на пред истуреном обавештајном, од.мнењу Корпуеа са ознаком да батерија врши ргглажу пбмоћу аероплана који таје т >ј’ и тај знак у јо м и том ст-тстору. - ^ Ј Д исјЈни ухваћенп саобраћај радиогониометрнских станица и извешт&Јцг суседних станица служе за утврђивање ссктора. којима прнпадају^^азнђмшзивни знаци. Тако нсто се са иреммш^ могу утв 1»дити оне батерије, које на извесне ксзшше, зпаке врше реглажу. На тај се начшг. при слушањ.у јсдног всћ познатог позивног зћака, може одмах јавити и место непријатељске батерије, која ће веропатно отворити иаљбу. Истовремено се могу обанеетити они ци.њеви, за које се всћ од раније зна, да дотична батсрија на љих гађа. Да би све то (ђуикционисало, мора бити постављена добра веза између радиогониометриске централе, помоћних органа обавештајце с.Тужбе, (чета за реперисање по блеску и нупњу, осматрачнице), балона, оематрачннца противаеропланск" одбране и оних де.това, на које ее обнчно врши гађање помоћу реглаже са аеропланом. Ако се алн нозшши знаци мењају рад је отежан али дмра радиогониометриска служба може и у таквом случају Днти добре резултате. Разумљиио је, да је цео наведенн рад могућ само онда, 'Тко је фронт дуже времена устаљен, ако је неаријатељ нетшжљив и не камуфлнра свој рад, ако располажемо са добро извежбаним људством у служби прислушкивања, које има поверење и добру нол,у. за евој рад. А мокретпој н у ропонској нојни на немирним делоиима фронта губи радиогоннометрнја своју вредност. . та ....... ■ ■Ипим случајевима остаје пам гамо обична антена за присл}5 �66 Артилериски Гласник III. Прислушкивање путем телеграфије кроз земљу 1. Принци/,1 прислушнивања путем телеграфије нроз земљу. Једна предајна станица телеграфије кроз земљу састоји ее нз два земљовода, који су међусобно спојени телефонскид каблом у који је укопчан предајни аПарат. Пријемна станица састоји се рсто тако из два земљоВОда, који су спојени тслефонп.им каблом у који је укопчан иријемни апарат са амплифнкатором. Види слику 10. Када размотримо ову слику^идећсм о, , да је слична слицп 1, која представља принцип прислушкивања телефои_ ' . скнх разговора? Одвођофе земље, ф ЈЈесе^крд обичног телефона толико тшбегава^уиотрервује с графији кроз земљу по иаЈедна пре|ајна станица телеграфије кроз земљу није нцшта друго него .јеЈна кратка телсфонска линија, која јс веома брижљнво на својнм крајевима спојена. са земљом, а у коју је као нредајнц апарат укопчан место микрофона један доста јаки вмбратор. Пријемна .станица телеграфије кроз земљу једнака .је станици за телефонско прислушкивањс. Једина разлика лежи у томе, да се услеД јачине предајне станице можс слушатн на неколико километара и да је растојање између земљовода највише 200 м. Појаве, на којима се оснива рад су исте, као и код телефонског прислушкивања: земља као водић и индукција. Из досадањих разматрања произлазе следеће. три чињенице: 1. Све станице, ма које и.зраде оне биле, могу се мсђусобно прислушкивати. Станице француског или енглеског система могу н. пр. слушати станице немачког или аустриског система и^ обратно, само морају исте с обзиром на удаљеност станица бити довољно јаке а основцце несму бити постављене под непогодним углом. (Осноиицом се назива прави спој између оба земљовода Једне станице). �П р и с л у ш к и в а њ е и у п о т р е б а р а д ипГпц„ „ , [г 2. Свака сопствена станица за прислунтг, сКих разговора, која је израђена на при„цип7и3„ е1 еЈ еЛефон% I., је УЈВДНО и нриЈсмна станица за н р и с л т а т ^ У оделграфије кроз земљу и то у пуно јачој мери н Ж К теле' ‘дена станица телеграфије кроз земљу. Ја Г0Д «оп3. Свака сопствена станица за" пристмтт-,, ; ;енпх телефонских разговора, коју погтав2 и п п : С0П" ствених ,а над истима је уједно и станица за прист«,ш ”аД' тотгегплгћи,е "кроз клоз аемљу. РислУшкиван>е ^ т в ш—е телеграфије земљу 2. Искоришћење ухваћених депеша. Све што је до сада казано за прислушкивање бежичном телеграфиЈОМ без унотребе радиогониометрије остаје и ришћење ухваћених депеша телеграфи],. кроз земљу у важ’ ностн. Начин рада код тс.чпграфиј.* крез чемљу (мрежа позивни знаци, форца извештаја и т. д.) ј е Исти'кав и кол бе жичне телеграфнје. ■ А Телеграфша кроз земЈцу^је исто тако недискретна, као и бежичиа телеграфија још и више него ова, јер је телеграфија кроз збм.љу за време борбе често једино средство за зезу између пука н њене станице се налазе V нечцшјатељској ватри|, па $ телеграфисти узнемирени него његови другови заиослени код у назад повућених бежичних станнца, па често не одржавају све мере предострожлостп и предају непшфрнране депеше. Ову велику недискретност бежичне телгграфнје кроз земљу смањује околност. да опсег дејства изнаш а само неколико километара. Како се у борби лредају обично иешифриране депеше, то је онда лахко узимати у обзир само оне, које су од важлостн. Неколико примера: »5. и 22. V. 1917. год. унотребнла се код 18-тог франдуског корпуса врло много телеграфија кроз земљу. Напад Је вр,цен на положајима Сћеппп с1е О атез, северно Сгаоппена плато каземата и на Уаис1егс. . •Један суседнн корпус, који при овоме нападу ниЈе по ангажован, ухватио јс многе депеше 18-тог корпуса, Ј ј гаазвале негодовање. , Тако је један командант батаљона јавно иеп'1'фЈ’ „а»акон заузећа одређеног објекта целу . своју организ ц Ј„ иа новоме положају. , 5, а батаљона, Гвише �68 Артилериски Гласник Јелан други јавио је исто тако нешифрирано, како м.у јсцан немачки' митраљез, коме је тачно означио место, про- тзрокује велике губитке. уЈ време немачког напада на одсек СаПУогше—■ УаисЈегс јавно је један командант француског батаљоиа нешифрирано, да има још само пар људи способних за борбу и да ће га и најмањи напор од стране неприЈатеља бацити низ обронак на Сгаоппе. Ове несмотрене депеше случајно нису биле од штето, пошто их непријатељ сигурно није ухватио, пошто су његове станице за прислушкивање услед јаког бомбардовања биле јако страдале, а његове станице телеграфије кроз земљу биле су толико оптерећене сопственим радом, д а нису стигле и прислушкивати.« » 19. V. 1918. год. командант једног француског батаљона једне дивизнје трашио је телеграфВјом кроз земљу: >»да се одмад његови људи смене, јер су посве исцрпљени и с-а којима неможе! противстати једном непријатељском нападу«?. У тој депеши било Ј'е само неколико речи шифрирано, док је в.ећц део |биф нешифриран. Немци су 1ухватили предљу депешу и неколико сати доцније напали су фјц:ек тога батаљона и заробили командантас батаљона и скоро сво људство иетога.« За бЈЈзо коришћење ухваћених денеша нотребно је анати шифру нецријатеља . Ова шифра, која <о унотребљава у предњим линијама је обично једноставна. Хвћтањем многих шифрираних депеша нарочито на мирнијим фронтокима, може се лахко доћи до кључа шифре. Кад Ј'е једном шифра позната, искоришћује се ухваћена депеша на лицу места. Услед ове велике недискретности телеграфије кроз земљу најбоље је, да се иста у рововској војни за време мирнијих лериода употребљава само за вежбу, водећи при томе рачуна, да се шифра нс ода. 3. Рад телеграфије кроз земљу у вези са гониометријом. Како теорија показује могуће је, да се станице телеграфије кроз земљу утврде гониометриским путем. Али за тај рад су потребне компликоване топографске и електротехничке радње, које се морају вршити на 2—3 Км. од станицс, коЈа се треба утврдити. При томе се не моасе рачунаги па тачност већу од 200—300 м а под условом, да ,|е земља ј<'Днолична и да на међуиростору нема много жице. Ако непрнЈатељска станица даје само кратке знакове, потребно је, да �Приелуш киваљ е и уцотреба радиогоиит,- требљавали су се други начини. Ј Изнећемо кратко начин утврђивања ненр. станица телеграфије кроз земљу, којег су упртргбљавали Французи за 'време рата, а којег и сада изводе ради вежце. ■Једна непр. станица те.тег]1П1рц.јг к д а земљу може се слушати .од једне станице за нрнслушкивање телефонских ра8говорј?на даљини од 7— 10 Км., већ према томе. како су раздалеко пост^вЉени земљоведи потоње станице. Ако је створ. зеЈлље ,на домтаоме делу фронта, на којем желнмо врнтти наша' мерења једнолпчан. онда можемо памоћу .јеДног непријатељскрг апарата телеграфи.је кроз земљу, којц нам-је пао у руке, да размеетнмо наше станнде за прнслушкнвањеедуж нашег фронта. радећн са вибратором апарата телеграЉ је кроз земљу са нормалном дужином основицс п са нормалном јачином, са којо.ч обнчно ради непријатељ. Овако иостављтене станице за тедефонско прислушкивање врше репсрисаир непр. станица телеграфије кроз земљу. Један такав размештај тнх станица приказан је шематички на слици 11. Ако наше станице за телефонско прислушкивање В н С (на слици 11) добро чују једну непр. станнцу телеграфије кроз земљу, чији се положај има утврдити, а станице А и В исту чују слабо, не водећи при томе рачуна о разним комбш нацп.јама земљовода, које успостављају наше станице А, В, 0 и 0, онда је највероватније, да се тражена непр. станица налази преко пута станнца В и С, негде око места К. Апорођи нан.ем јачине звука у слушалицама при прнелушкнвању, са јачином звука н местима оне станице, којј смо употребили за размештај наших станица А, В, С, , * жемо грубо наћи место иепр. стаиице. телеграфије кроз Сем тога знадемо, да нашее станице с само на даљинама до 2 \м. земљу чују непријатељске обпчноо са �70 Артилериски Гласник Ако дакле по примеру на слици 11 станица телеграфцје кроз земљу с <1 чује непр. станицу К а наше станице а ћ „ е , исту не чују, онда је јасно, да се станица К може налазити само преко пута наше станице с(1 а иа приближноме удаљењу до 2 Км. На тај смо начин добили још један иодатак више за одређивање непр. станице К. Ако код наших станица телеграфије кроз земљу а-ћ, с-б, е-1 поставимо у разним правцима више основица,' онда смо у могућности да утврдимо и правац основице непријатељске станице К. Ухваћене депеше, нознавање непријатељског распореда и искази заробљеника дају лри.томе доста сложеноме раду драгоцене податке и олакшавају. ан&тно цели посао. 1918. год. пао је Французпма у руке извештај обавештајног официра нсмачке ј-те Армцје са једним приложеним планом у којча су на фронту око Уегбип-а биле уцртане све франЦусКе станице телеграфије кроз земљу, које су наводцо биле утврђеЗе прислушгцшањем и гониометријом. Французи су провериди ндведене Фодатке и нашли су грешке до 3 Км. станице унете Једноставно извештаја користио ири са- о-пшвању. своЈша плана извештаје обавешта.јног одељења и распоред трупа, јер није могуће, да .је могао све уцртане станице утврдити неком гониометријом. Иа наведеног видели смо, да је ирисдушкивање непријатеља телефонским и радиотелеграфским путем као и п.утем телеграфије кроз земљу од највеће важности за обавсштајну службу али да опет наш саобраћај истим средствима може непријатељу да послужи са по нас врло неугодним подацима. Сваки који употребљава наведена саобраћајна средства мора имати пред очима, да иста могу дати најбоље али често и врло лоше резултате. Зато ее али услед бојазни од непријатељског прислушкивања несме ггриступити нотпуноме нераду, већ се мора бити на опрезу и остати нажљив. Пп. Д. К. �^ е ^ т о г п а п с ј , ШоаЈ пјепој ј пјепоте гајц Орб1е о тогпапс!, и1ом пјепој 1 пјепоте га«1и и пиги 1 га!и А. П.ООЛ I 2АБАТС1 МОКААШСЕ, КАО ОЕЕА 2Е>1АЕЈ8КЕ 0КЕ2АХЕ 8ЊЕ. Могпаггса јес!пе Оггауе ргескаСалАја пјепи ротогаки огигапи. вПи, која — као 1 биуогетпа огихапа аПа - ста хасЈаЈак, Па ШП Пгхаупи гајеПпЈси с т1егезе пјепе. Која и1о^а' и оуој газЈЦг ргјраПа зигогетпој. а која ротогзкој огигарој зШ оргес1е1јији за т е ^гатсе Пггаге 1 ПоПсг пјеп за озСаИт Пг^ауата. ОПе зе опа ПоП1гије за ПгијЈст ПгГауата па корпи 1и, га ги т е зе, §1а\ти и1орг 1§га зићогетпа огигапа зП^, а еНе па т о г и , 1и ротогзка 1 пајгаН, ^Пе зе опа ПосИгије за Пги§1т П ггауата 1 па корпи 1 па тоги, 1и оће зПе гаПе гајеПп1скћ Етга\’а зо с!осИгије па то ги за згакот Пггагот, који гар1јизк.ије то ге, ПоП1гије зе јеПпако з А те п к о т као з А И кот 1 јеПпако за Е’гапси зкот као за К1пот Ш Јарапот, јег тоге пе ПеП, уес зраја као геИкЈ ргЈгоПпс ри1, к о јт тоГе Па зе коггзИ зуако, ко 1т а згеПз!а\’а га 1о 1 ко тоге Па \Ије па пјети з\’оји газ1ауи. МјгпоПорзкј гаПат тогпагЈсе згоПе зе и §1а\’пот: — па зр гетап је г орШ\-апје гагпо\тзпо§ — уг1о котрН1<о\’апо§ ИгоПзко^' та!ег1ја1а, таз1пег1ја 1 огиПа, 1е па оћиса\тапје 1 зр гетап је 1јиПз1\а га тогпагкки з1игћи па корпи 1 тоги; Иа1је — па газШи оћа1е 1 з\Пћ Пгга\тмћ ј рг1\а1п1ћ Шегеза па пјој; — па рокагК ап је пагоПпе газ!а\е 1 газШи роПатка 1 1Пгегсза пјИгоуЈћ и На1ексип з\’е1и 1 па \тзокот тоги; 1 пајгаП па угзепје ротогзке роПс1зке з1игће, који тасе па корпц ^гМ роНс1ја. . . Ч га!и је гасћПак тогпаг1се гагПсП ргета и1ог1, која Ј°1 «е ПоПеП. �АгШепбкЈ 01абшк 72 Ако јој бе аосЈеИ параИпа и!оеа, оп Ја опа 1ша: 1 с1а ро1га21 1 паЈе перпја(е1Ј8ки По1и, ра с1а је Ш ишаИ Ш и пајтапји гики опебробоШ га зуакш с1а1.ји уеси акссји, како М опа еаша га&озроНагПа т о г е т 1 с е Јо к и р т т заођгасајеш па пјети; 9 с1а ИШксга перг1ја!е 1јбки оИа1и, 1е ргебесе перпја 1е 1ји ч..е потогбке котип1кас1је, како Ш бе 12агуаИ пет1г1 теЈи зШпоУШбШот, које бе бпаћЈега т о г б к .т ри1еУ1та; 3 с!а (исе \'агп1је 1аске па перпја!е1јбкој ођаП. а иагосИо тјиб1пјбке сепке 1 1ике га!пе 1 1геоуаске т огп аг 1се; ј пајгаЈ 4. ако роб1ој1 патега. Ша бе Јгугв! какау Јевап! па псрпја(е1јвкој оћаН, рг> к о т е св исеб1уо\'аН 1 тојзка, — Ја икгса ј ргегеге ЈезаШпе 1гире, оз 1§ига\'аји 61 1ћ оЈ перг 1ја(е 1јбко§ параЈз, — с1а 1гире 1бкгса 1 га у г е т е харобеЈапја ро 1охаја, 1е с1а1ј1ћ орерамја^ Ја Ш ротаге \'а!гот буоје ћгоЈбке агИ1епје 1 пајгаЛ, ако ЈебапИ гП ко-кода гагШеа пе ибре, — Ја 1гире оре( иЈсгса I рс\таН и ро1агпи 1ики. Ако бе тогпагш ЈоЈеИ осЈћгапћепа и 1о§а, (аЈа опа јта: 1". Ја ргоћИа перпја 1е 1јбки ћЈокаЈи, и коПко оуи ћиЈе перг1ја(е1ј рге(1и21тао; 2. с1а ћгаш оћа1и ос! перпја1е1јбко§ парас!а ј гагагапја; 1 3. с1а бргееауа пергјја1е1јвке с1евап1е. .-\ко ве тогпапш ЈоЈеП оЈћгапћепа и 1о§а, 1ас1а опа 1та: како и параЈи, 1ако 1 и оћгапј, т о га с1а габро1аге ба ро!гећШт бгеЈбМ та га (о, а 1а вгесМуа би и рг\го т геЈи ћгос1оу1 Ш По1а. Уагпоз! По1е га 12Уевпи Јггауи Н т је уеса, б(о јој је уеса оћа1а 1 роЈезпЈја га Јебап1е, 51 о јој 1ике 1 ргЈбШптШ ј§гаји уеси и1о^и и екопотзк от 21\'о(и пагоЈа, б!о би јој \'ес1 1 јас1 ргекотогбк1 Јп1егеб1 (п. рг. оЈггауапје пастпаШ е зуебИ теЈи 1бе1јеп 1с 1т а , габШа роЈатско{* 1те1ка и з1гапот 8Уе1и, газШа ргекотогвко^ ваоћгасаја ј I. Ј.) ј пајгаЈ уагпоз! Но(е уееа ]е 1 Нте, з!о ви икгбШпЈјј ротогбк 1 т (е г е б 1 ј/уевпе Јгга\ге за тШгезипа зизеЈгић Јгхауа. Тако п рг. ха Еп§1езки тогпаг 1са је пајуагшр 1ак(ог . 2 )о§ о§а б(о Је се!а Јггауа о^гапјсепа т о г е т , а оуаки §гат ° 2е Д 8реб1П0 113 ®ато По1а 1 2 . гћов 1ога б!о бе Јп- ^ е1а’ " ј° ј ‘ �ВКОООП КАО то РОМОНбКЕ 0КЕ2АКЕ 8ЊЕ. I. Ор§(е. К а(т ћгоКоУ! аи ћоЛ еи а бгеЉК-а, сјја 8е параЈпа 8Па!?а и е г ф , огреОипа 1 тшпата а оеЉгапћепа и окГрц 8а81ој| и шиНгаШјоЈ копаЉикс!]! ро(кос1шћ с(е1оуа, и ћггт! 1 и ара’ гакша га ргоЉуасЈапје итјеШ е тав1е. АгШегЈја 1 (огреКа паје 1а\тија ви згес1з1уа ха параЈ ј (0 агШегЈја и вуакој р п ћ т , и који и ор8(е тоге Ја с10(1е Га1п1 ћгоЈ. а 1сгрес1о 8а т о и ћогћу .хтссК, ВгоЈога. АИ рг! акупоте га(3а1ки јесЈпе По(е, 1 . ]. с!а 81от1 перп']а1е 1ј8ки По1и Ш с!гид1т гепта, Ја ро8и§пе па]уес1 то^ист и8рећ, ироћећк-е 8е и |»гћ1 ; в\а о8!а1а 8гес18(\'а га параЈ, како ћ1 8е ћогћа 8(о рге окогМа 8(о ве Исе зресјјаћму агШепје; тјеп је е 1а\п 1 гас!а1ак Ја гагага пгрпја1е1ј8к1 га(пј та(ег1ја1 ј с1а т и о8оћ1је розасЈе опезрЉбоћЗјије га ћогћи, ћПо Пг1ск1 Ш Пибеупо, а ргтс 1р, Ја зе рп (о т е — 12 екопот8кЛГгаг]о§а — пе (гои \ц8е, пе§о’ 5 ( 0 је иргаго рсШећпшга ро8ига\'апје сПја, патесе пат рос!е1и агШегЈје и: 1 е 8и 1, 8 гес1пј1 1 1ак 1 каПћаг. И ро§1ес1и иро(геће ројесПпЈћ каНћага па гагПсШт Нролата ћгоПа, ћПа 8и }иуек рос1е1јепа тШјепја, аН 1рак илек је рге\’1асП\гао 1 ргеу1ас1и)е ргте1р, Па јеПап 1г\'еб1ап Нр ћгоЈа 1гећа с1а ћиПе паогигап 8а (ак \1 т каПћпта, (1а 8е и 8\акој ргШи то^пе ивревпо ћогШ рго1Ши 181о\г8по§ Нра пергјја(е1јбкод ћгос1а. Ра 1 и с1е(а1дг11т рНапјЈта паогигапја, као п. рг. Па Н (1а бе Нојпј ћгос! паогига 1е8к1т 1 1ак1т каПћгот, а па гасип бгеНпјед Ш с1а П, с!а зе и г т е и оћгјг 1 згес1пј1 каПћаг. а па гасип 1езко§ 1 1акок, ћПа зи тШ јепја роПе1јепа. Тако 8и п. рг. Епц1егл тгеНН, па ћојпе ћгоЈоте 1гећа паогигаН за т о (е з к јт 1 1акЛт каПћгот 1 орга\Ша\'аИ 8и а\оје тИјепје — з јеПпе з(гапе — Н те, §(о 8е па уеНко ос!8(ојапје тоГе цас!аи Н т (аспјје, с1т је уесЛ каПћаг, а — 8 Пгиде 81гапе — 1Пте, Па је га (исепје 1огрес1пП1 јесПпта — га 8(о и §1а\'пот №а с1а 81иГ1 8гес1пја аг(Пег1ја — (1о\'о1јпа 1 1ака. Огид1 оре( — а пагосНо Кс'тс1 1 Ларапст — гадоуагаН ви * јаки вгеПпји аг(Пепји, рогШајисЛ зе — 8 јес1пе 8(гапе — па ауе \'есц 1ап8|гпи (Ја1јши 1огрес1а, (ако (1а зе (огреапе ]есиП1се 8ур У18е Јгткт! ПотсНи 1акор; каПћга, а — 8 Пгиее б(гапе — РогјуаН 8и 8е I па ЈзкизНа ППке кос! Сипте. и кодод аи ЈаРапс! ЈпШпгппЈт 1 ћггЛт саПапјет 8а згеЈпјот аНиегц уес и ргуој ГагА ћогће роко8Ш розаск п 18кП1 ћгоПога 1 и 8е аП 1т пеок1ор1јепе ћгосјзке (1е1о\'е, (е (1т е рокагаћ, с1а бе �АгШепбк! 01абшк згеЈпја агШепја шоге С1ок>го ироШећШ 1 и ћогШ \гтеЛп ок)ор 1Јешћ ^ 0^8.3 ^ ^ . р081је(1пјј јрак | т аИ ргаУ0) јрг еос1 иуЈЛаји гес 1 Еп81ег1 уаГпоШ агеЉ је агШег.је, (е пао“; гигауаји за пјоте ђгоЈоге Ашп Пшк - кЈаае па гасип 1ак0? Когт1гапје 1гуебпо8 каПћга па ћгосШ гаупп - рг1г0[]по _ ос! е!ек(а, кој! зе геИ ро8(1С1 8а П т каП ћгот. Тако п. рг. ос! (ебко8 каНћга, к о т е је 81ауп1 гас!а(ак Ја ргоШја (езке ок1оре; с1ак!е ргос1огп1 е!ек(, (гаг1 зе Јапаз као т јп јт и т , Иа роИ раШпт и81от ос1 30°, а па оИз1ојапји 0(1 30.000 те(ага ргоћ1је газШи ћгоИбке т а в т е , а (а газ(Ка заз(ој( ве 12: ројаапо^ ок1ора, ок1ор1јепе ра1иће, 81а8а1Ша ро80П8к08 та(епја1а (и81јепа Ш лаПе) 1 Јгуапје ор1а(е ћгоКа за пјепот Игуепот росИодћт. Ако ве, п. рг. и гте јес1ап ЕпШезк! ћојп1 ћгоИ »Еоаја1 8оуе^пј« — , Шаае, т р је роја 8П1 ок1ор јак 343 т т , а ра1ићп1 Т0 1Ш11, опс1а се1а газШа тазјп е о\'о8 ћгоИа т о г е с1а 8е ргоееш па корћ 456 т т Кгиро\-о8 ок!ора 1 1и газШи (гећа с1апа§пј1 (евк! ћгобзк! |ор 4а ргоћсје па 6а1јти ос1 30.000 те(ага. АН оготе гаћ(еуи шби т о 8Н (1а ис1о\о1.је п1 пајуесч Еп§1азк1 (орохп об 381 т т па Коаја1 8оуегепј«-к1а81, ра гћо8 (о8а рг\-1 ргојрка( паогигапја «Ке180п -к1а8е ћ1о је каНћаг о(1 450 т т , а (Јсјепјје — пакоп УазЈпцЈопбке коп!егепс1је. која је као кгајпји 8гап1си каПћга ос1гесП!а 406 т т — ОоћНа је оуа к1аба (оро\е ос1 406 т т . Ка ЈвН пасјп 1 ћег зи тп је 12 181о8 гаг1о§а роуесаП 8и каПћаг 1 Атепкапс1 1 Јарапс1. Рпч 8и ЈтаП каНћаг ос! 356 т т јо§ па ргеПгабпјш вуорт ћгоПоучта КаП(огп1ја«-к1абе, а зас1а па п а јж т р т 11110(0 1 ОП1 406 П1П1. 4)ги81 зи 1таН каНћаг ос1 406 т т уес 8осНпе 1917. па ауојјт ћгос1о\1та Ка8а1а«-к1а8е, ра 8и патјегауаП , с!а пајпог1је јесПгисе паогигаји ва 450 т т , аН јћ је и 1оте — као 1 Еп81егс — бргешо гак1јисак У а 8 т 8(оп8ке к:оп!егепс1је, (е зи 08(аП рг! 406 т т каНћги. ТЈг роуесапје каНћга аШогПа зе је 1 то;зиспо8( \'есе е1е\'ас1је (ороуа, а роЛо оуе с1уе уеПсЈпе ^^60818^1(3]^ с!\а пајгагтја (ак!ога га (1отс4 1 ргоПогпи 8па8 и огиЈа, 1о опс1а I2" упеиа, Па се каПћаг ос1 406 т т га 18(а 1 и(1о\'о1јШ ро8(а\1јеп01111? . б1о ве Нсе 8гес1пје8 каПћга, ос1 ије8а ве и 8 1аУПот 1гаг1, ( а исе 1огрес1пе јесНп1се, Па козј ћгосЈбке рочасШ, (1а гагага П( о ор1Јепе с1е1оуе ћгоПа ј сЈа рго1г\'ас1а рогаге па ћгоЈи- �. о то г п а п с!, и1ог! пјепој _пјепоте га(1и и тјги б(ога к о Ј п је § а п е с1о1аг 1 и о ћ ?ј г и.П ко р го Јо ги а »п , ћггШа {ЈасЈапЈа. 8лаба, ко Р к о З и Ј е с Ј р о г е г и 1 1 а ( |т а , к о је 8и К е т с ј пп н<иа г Ш е п јо т и ђН с! кос! б к а 8 е г а к а , Ј28 1е сЈа 1 „ ! ! , 8а, 5Ге11,1Јот Метта п а јћ о Ј је о с Ј е о у а га к а П ђ а г о к о 150 Јт ш ров1а' ' 1|ЈеП1т гаР а га!81а 1 А т е п к а п с ! , к о ј! 8и 8е егсеуН о Нг? .• 127 т т кађђга рге1аге 8ас1а па 152 т т , 1е% ш ш рл '- 8''°Еа Јуоје пајпоу.је ђгоНоуе. ’ 8 ПЈ1те паогигауаји 0 б1Ш о у с т е је каШзги роуесапа • Нп-?* (о рогеЈ 8У1ћ сЈођг.ћ озоћта, које оп _ ш !еЈа Т Г ' % * гпас1 јоб 1 роуесапЈе ргос1огпе 8па§е. аа 1та> .ћак! каИћаг Јг^ићт је па уећкот ћгоћи 8,-п! № «. Јоб па епШезкчт, а пагосКо па п е т а Ш т ђо п1т ћ т Јосчта, к0Ј1 зи исеб(уоуаН и ђКс! кос! бкасегака ћ!о п ћ,с: каћђаг ћсђго га8(ир1јеп аћ „ а ђ го К о и с т а 'к ф ° [ ( Атепкапс. р081е оге ђ,(ке ба^гасИН па1аг1 8е ос! 1ако" ка Нћга вато Ј08 ро, пекоћко рго(К'аегор1ап8к1ћ (орога ° Кег1т1гајис1 паргес! гесепо о аг(1!ег1ј1 ћојпое ћгоЈа рго 121а21 као пасеЈћ, с1а ћоЈп! ћгоћ (гећа и е1аупоте паогиГаП 8а (евкот гЗгеН пЈот аН К епЈот 1 (о: р п о т . врозоћпот с1а ЈејбКиЈе ргоћеи паЈЈаеед ок)ора па 30.000 те(ага, а сћсшот Љ ћгго 1 гагогпо КејвН ије ргоНуи ГМћ 1 пеок!оР1јешћ с.Пеуа’ па 15.000 те(аћа. , 11 Ј а И[Т'’”'в К П Ч II. Ка(е«ог1бапје га(п!ћ ћгоЛоуа. Ргеша паогиГапји 1 гасћНки ројесНп.ћ га(пјћ ћгоОоуа. оп1 бе с1е1е и 81ес1есе ка(е§опје: 1. В о јш ћгос1о\'1; 2. В о јп е к г 8 ( а г к е ; 3. 1 ,а к е к г 8 (а г 1 с е ; 4. Т о гр ес1 о гагагас1 5. Т о г р Н ја г к е ; 6. Р о ;1 п 'о гп 1 се ; 7. М о ( о г т с а т с ц 8. 1)еро-ћгсс1оУ1 га аегор1апе; 1 9. Роггоспо ћгос1оу1је. 1.) Вој|п ћгоКоУЈ, као 8а8(а\п1 с!ео дго-а иусвпе Поје т Ч1о „ р , \ о т госћ., с!а Ј е ј б Н и ј и р Го (1 \и 8ГО;а перг11а1е1јбКе с1ак1е р г о Н у и ћгос1о\'а 18(е к а 1е 2 0 Г1Је. . 1 а паЈк1а\п|ј| — т о г е ве ћојп јт ћгоКоућпа. Ја па Р° к\'аШоИ га гП с|1 , аП р о б \т б 1 1&Н хас!а1ак РгоНуц перг1ја(е1јбке оћа!е 1 пјеп.ћ и(\'гс1епЈа. ПоЈе; Кгигђ акспа �76 АгШепбкЈ 01а§пЈк КатеШио ве ђојпЈт ђгоЈотипа РГУ1 1ћ ћгиЈр гаЈаЈак, 0111 и бУакот в1исаји Јтаји, с1а оћгасипаЈи за пајЈасгт 1 пајоћ погпШт с11јет1та, ра гћо* ^ пЈ.ћоуо в ку п о огиЈе 1 В1аупа габћћа тогаји Ш иуек па ваУгетепоЈ У.а.т. 0 е1атаот огисЗи ћојшћ ћгоћоуа — агћ1епЈ1 — аротепиЦ бшо гес паргећ; о 1огре(1и, као § 1ауг.от огићи ћ,гиеое гећа ћ!се еоуога <1осп1је, а ваћа ћа зр о т е п е т о јоз 1 гаШћг ћојлШ ћгоћога, која ве — како в т о уес гекћ — завЈоЈ! 12: ок 1ора ипи(атје рос(уос1пе копб(гикс1Је ђгоаа 1 арага(а, осЈпозпо ћотМ га рго12\’ас1апје итеМ е т а |1 е . Ок1ор ћојпШ ћгоћоуа Је 12 Нгот-шк1-сећка, коЈ1 зе рпгесћде пагосШт роб1и ркот 1 кор п. рг. т а г к е К. С. (Кгир сетепћг!) 1т а сугб!оси ос! пек1ћ 70 к§. па јећап т га ! 1 е1абћспоб! 11 %. 0 к 1ор ве и §1а\’п р т с1ећ па: роја§п 1 ок 1ор, ок 1ор згећпје агШегЈје, ок1ор 1огпје\’а 1ебке агШегЈје, ок1ор ра1иће I ок!ор котапћпШ (огпјеуа (у1сН зћки 1). Оћ 0 У1ћ ок1ора пајјас1 је ок1ор (евкећагШегЈје, ра га ћ т ројазш ок1ор 1 ок1ор §1аупо§ котапћпог 1огпја, опћа ок1ор бгећпје агШегЈје 1 као пајб1аћ1ј1 ок1ор ра1иће, аћ кој1 бе оћ оравпобћ оћ \’агс1ивп 1ћ бћа 1акоћег уес ројаса\’а. Рогећ о\то*а 1т а 1 ћоћаг ћео ћгоћа пеок1ор1јеп, аћ и §1а \т о т бУ1 озаНЈЈЈи (1е 1о\и Ок1ор 1јеп 1 би \ т 1о ћоћго. еНги§а 2аз1ћа ћојп1ћ ћгоћоуа 1ег1 и пјШоуој ипи!агпјој ро<3\’0(1пој копб1гикс1Ј1, која зе баб1ој1 и 1о т е , с!а је сећ ћгос!бк1 росћоћпј ргоб!ог игћиг 1 роргеко рос1е!јеп и шпојјо т а ћ ћ ргов(ога, оће1јешћ јећап оћ ћгиј*о§а ргедгаћата, које пе ргориб!аји уоћи (У1<ћ бћки 1). Р г е т а оуоте, ако ћгоћ ћиће 1огресћгап Ш (оросвИт ггпот ргоћ1јеп Ш гагогеп т јп о т , 1ако ћа и пје 0 роспе уоћа ћа ргосћге, опћа \'оћа т о г е ћа пари 1и бато опај ргоб!ог, и к о т е бе па 1аг 1 гира, а об!аћ ргозЗоп об(аји ргагпј, ра је ћгоћ бробоћап 1 ћа 1је ћа р 1о\т. Оуа газШа (гпа и ргсоте гећи ћа зћ ћ ћгоћ оћ ро(ор1јепја гћо^ екбр1огЈје (огрећа Ш т т е , аћ опа бе је рокага1а и ћћс1 коћ 8 ка§егака, као ћоћга габШа 1 ргоћуи агШегЈје, јег п. рг. петаска ћојпа кгб!агЈса ћ 1соу« 1 ако је ћћа се 1а 1ггебе1апа епјћебкот агШегЈјот, 1рак п1је ро!опи1а зус ћоће, ћок П1Је ћћа 1 (огрећЈгапа. . ^ирокоп. к ао 1геси габШи ћ о јп о т I и орб(е б у а к о т е ћгоћи Ргига и т е ( п а та§ 1 а, к о ја бе гагујја 12 пагосШ ћ ћ о т ђ ј Ш арага(а 1 која т о г е ћ а р гЈ к п је уесч ргоб(ог т о г б к е р и с т е . V У1бе р п ћ к а , и бу е(бко те га(и рокага1а бе је оуа т а д Ш , к а о 12 \тбПО бгећбгуо, кој.ш зе т о г е о т е з ћ п ерг|ја1е1је\'а аксчја 1 роћ п ј о т бе га б Јћ о т т о г е ја с е т и р го ћ у п .к и и т а с ј. , ^ *и ^ о јп јћ ћгосЈоуа рго(јуи оћа1е т о г е и т е ( п а та§ 1 а ћ а рги 21 ћ г о ћ о у јт а Јгугбпи газШ и. Т а к о п. рг. и п а\та ћ �л„81е о шогпапсЈ, и1о 21 пјепој 1 пјепоте га<1и „ га1„„ . . , 01аупе кагакхепзпке оојпое огоаа јези: аи 21па 180—220 т е!ага; аЈгта 29—33 те1га; еагепје 9—10 т е !а г а ; {опаха 30.000—40.000 (опа; 0 ећ 1ј т а ројазпо§ ок1ора око 400 т т ; сЈеМјта ок1ора 1езке агШег1је око 450 т т ; ОеМјта ок1ора котапОпод (огпја око 400 т т ; 0ећ1јта раШћпо^ ок!ора 70—100 т т ; АгШепја т и зе заз(ој1 1 (о: а) (езка: оО ро 8—9 (ороуа 406 т т ; ћ) згебпја: ос! ро 10— 16 (ороуа око 150 т т ; 1 у) 1ака: об ро 6—12 ргоИуаегорМпзкШ (ороуа. 2а 1апз1гапје (огреба ћгоб 1т а : 2—4 рос1уос1па арага(а га 1апз1гапје за ргесп1кот 560—550 т т . 8па§а т а з т е је: 30—40.000 копјзкШ зпада 1 ћгг1па: 21— 22 тогзке тИ је па за( Ш 12—13 те(ага и зекипсИ. 06 т (егеза је, (1а као рг1тег пауебето пајпочаје Еп§1езке ћојпе ћгобоуе ’Че1зоп -к1азе, којј зи (ек пебаупо с1о§гас1ет 1 кој1 зи (опа21гап 1 1 агт1гап1 з(го§о и дгапјсата, 2ак 1ји сетт У азт^опзкот КопГегепсЈјот. Оу1 ћгобоУ! 1т а ји : ЗигЈпи 213.9 т е (а г а ; нгјпи 32.3 т е (г а ; Вагепје 9.1 т е (а г а ; (опага ћег розабе 1 зу1ћ гаћћа 35.С00 (опа; а за розабот 18У1т гаћ ћ ата & —40.000 (опа. Већ1ј1па (езк1ћ ок1ора ргеко 400 т т . АгШегЈја Ј т зе заз(ој1 1 (о: а) (езка: 9 (ороса 406 т т ((е/.та з\ ако§ (ора 150 1опа); ћ) згебпја: 12 (ороуа 150 т т . 0 рго(1уаегор1апзкој аг(Непј1, (огресћта I згебпјет ок1ори пјје т з ( а рогпа(о. КоЈ оуЉ ћгобоуа је кагак(епз(1спо јоз 1 з1е4есе: . Оогпја је ра1ића ок1ор1јепа, а озш (оца ок1ор1јепе зи јоз 1 2 1зро(1 пје. Јес1па ос1 оујћ роз1е6пј1ћ 1ег1 и \'1з1п1 вогпје^, о Зги^а и \’1з1гп с1опје§ кгаја ројазпор ок!ора, (ако с!а зкира ба оујт (уоге пеки \тз(и ок1ор!јсте киНје. �АгШепбк! СНазшк 78 ма ћгоНогМша зе па1аг1 Јп81а!ае 1ја га аегор!апе, којјгпа чЛ “ в1иИ кгшепа раШћа. 0 \м аегор1ат 81 иг 1се ћгоаоујта га осШгапи ос! перг1ја1е1јвк1ћ уаг(1изтћ вћа. В гоНоу! пе тоди ®а §1ауп1т 1оро\'.та џаОаК ргеко . , кгше, , -5 Нр 7 витпје читпје— и пекоПко рготеш П НозаНапји 1 в!о се — ћег ћгоПога. 2.) Војпе кг8*аг!се. 01а\'пе кагакШпзНке оу1ћ ћгоПоса јеаи: Нигта 200—250 те!ага; мгјпа 30—32 те(га; §агепје 8—9 те(ага; (опага 30—40.000 (опа; НеМјта ок1ора 1еаке агШегЈје око 380 т т ; Нећ1ј1па ок1ора коггаиНпо§ (огпја око 300 т т ; Нећ1јта ра1ићпо§ ок1ора 70—80 т т . АгШепја 1т зе 8аз(ој1 ј (о: а) (евка: оН 6—8 (оро\'а 381—416 т т ; ћ) вгеЗпја: оН ро 10=12 (ороуа око 150 т т ; 1 V) 1ака: оН ро 6—10 рго(1улЕзгор1апзк1ћ (ороуа. 2а Гапзтапје (огреНа ћгоНоуј тш ји ро 4 роНуоНпа 1 ро 2 паНуоНпа арага(а га ;1апз1гапје 8а ргебп1кот 500—550 т т . и Зпада т а з т е је: 150—200.СС0 копјзкШ зпа^а 1 ћггта 32 тогзке тПје па 8а( Ш 16—17 те(ага и зекипНЈ. Како зе \1Н1, ћојпа кгз(аг1са — која је, као 1 ћојпј ћгоН гаросе1а за На1еко т а п јјт Ш тепг.јата, (е з1аћ1.ј|т ок1орот ј агШ епјот — пјје п1з(а гаоз(а!а и гагуНки га ћојпЈт ћгоНот, сес је паргеНоуа1а з п ј.т е рага1е1по. А ако зе ирогеНе ц1а\'пе кагак(епз(1ке ћојпе кгз(аг1се ва кагаИ еп зН ката ћојпо^ ћгоНа \НН1 бе: 1. 12 Н1тепг1ја, На је ћојпа кгз(аг1са тподо §1рк1ја пе§о ћојш ћгоН 1 ргета (оте тподо окге(п1ја 1 брозоћпјја га тапеупзапје оН ћојпо^ ћгоНа; 2. 12 јакоз(1 ок1ора, На је ћојпа кгз(аг1са 1акзе ок1ор1јепа педо ћојп. ћгоН; 3. 12 (опаге 1 аИПепје, На је р г\а коН ћојпе кгз(аг1се уеса а Нги§а је уеса коН ћојпое ћгоНа; I 4. 12 јакозП т а з т е 1 ћгг.пе, На је ћојпа кгз(аг1са тпо§о ћгга оН ћојпоц ћгоНа. Јазпо је Нак1е, На ве је коН ћојпе кгз(апсе гагуПа ћггјпа па .асип ок1ора 1 Нопек1с агШегЈје, ра с!а р г е т а оу о те пјепа б аула параЈпа 1 оНћгапћепа зпаца 1ег1 и ргуогге геНи и ћг21ш 1 уеПкој окге(позН, ра (ек опНа и ок1ори 1 агШегЈ.р. �тогпагин, и!огЈ пдепој ј пјепоте га4и и т1ги ј га1и 79 б*о 31' *‘СС раћгапђепое кггсЈбКа ргоНуц 1огрес1а 1 и лСописа ћгоЈа и т а ко8а иггока, 1г\'ес1епа је ипШ атиТ*® Рсгикс1ја коЈ оћсји ка1ее ог1.ја 1)гос1а р0 8о1о\-о 1б1оте пИп^°П' 81ГикВојпе к Гз1аг1сс, аа вуојста — паргес! 1г1о1Гт Г " X Пата з1и2 е 8го-и Г1о1е као ргесИ,ос1п,са, која 1та ,1а ргопаГ перг1Ја,е'Ја’ (‘а ,т и п а т е !пе ћогћи ' " а ћогђи госпДок пе ", епе его- Кас! зПдпе 8го , р г е ш т е ћогћи, 1ас1а ћојпе кг8,аг1се ећа пасеШо (1а зе з,аус ргес1 угвак перг1ја(е1јаке 1тме и (ак0 2\'ап, 1-РО огај«, ра с1а е а параапи зргећа. Роз1е ћотће пјјћоу је гааа1ак, аа ргоеопе 081а1ке перпја1е1јбке 11о1е (е аа јт зргесе ро\'га!ак и 1ики. 3.) ћак е кг8(апсе јт а ји и пајуке 81исаје\а, а а рга!е (огрИјагке ргШ кот пј,ћоу,ћ акс!ја. Рогес! о\о8а опе зе иро1геђ1ЈауаЈи Ј 2а 5.атов1а1пе аксјје, 1е га 12\м(3апје 1 га 1гпепас1пе Парас1е па перг1ја1е1Ј8ки оћа1и. 0\и ћгос1о\’Ј — како , к пјПн>\с е 1а\ пе 8\тће ргоШаг, — то8и и пај\’1зе б1исајсуа а а с!0аи и ћоТћи за перг1ја1е1Ј8кЈт (огрПјагката, гагагаоста, 1акст кг81аг1сата ј (гапброИпст ћгос1о\’1та, ра ) т хе 8(оеа \ 8аз1ој, паогигапје зато Јг бгеЗпје ј ргоП\' аегор1ап8ке агШ епје 1 ,г (огреаа. 01а\пе капсккгЈбИке о\’о§а ћгос!а јези: сћсгта око 160 те1ага; нгЈпа око 16 те1ага; ^агепје око 5 т с (а г а ; (опага 4—10.000 (опа. АгШепја т и 8е 8а81ој, \г\ 10—12 (оро\а око 150 т т 1 2—4 ргоИ\'аегор1аПбка (ора. 2а 1ап81гапјс 1огрес1с.: ћгос! 1т а 2 4 пас1\ос1па арага1а га Јапзсгапје ва ргесп1кот 500—550 т т . Зпада т а т п е је (1о 1СО.СОО копјзксћ >паеа 1 ћггта с1о 30 тогзкШ тП ја па 8а( Ш 18—19 те1ага и зекипсН. Како зе у!сП, 81а\пе о зо ћ те 1аке кгз1аг1се јези: уећка ћ тп а, сеПка зровоћпоз! га тапеугјзапје 1 згагтегоо јака агИ1ег,ја; с!ак1е з\'е озоћЈпе, којс зи роћећпе јесћтте ћгоби га кга(ки ћогћи ј јгпепааап парасћ Ок1ора петаји иорз1е, Ш ?а 1гааји завта та!о. 4.) ТогреДогагагаН тиШ зи р п о гас1а(ак, с1а гагагаји (огрПјагке, рос1тогп1се с т о 1 о т е сатсс, кој1 пасаје па «г<> (10(е, аИ и т Ј,ш 1 о т зуеЈзкоте га(и рокага1о зе је, аа 5ч о\е јеатссе зрозоћпе ј га гасћбке, га које зи тасе ргеа\1иепе 1аке кгз1аг1се. Кћое 1ора зи зе с иро1гећ1ја\'аИ гагагасс а Ргооте гес1и га о\’е гас1а1ке, ра 1ек и а,иј>оте га гагагапје огрПјагкЈ, росћпогшса 1 то(огп1ћ саптса. �80 АгШвМвк! С1авпЈк КНћоуо ^Шупо паогихапЈе зазЈој! зе 1 2 2 - 6 Јоро згеЈпјее каНћга 1 1 - 2 ргоПуаегорЈапзка ора, Је Јг ^ Г о - Ш ЈтоаШ.ка арага(а 2а 1апз1гаПЈе (огреЉ. Кагагас! петаји шкакуо* ок1ора, аћ га 1о јт а ји ћг2јПц ,1о 36 тогзкЈћ тНја па ва1, а уегоуаШо се 0о вкога боћШ ј јоз уеси ћггти. 5.) ТогрПјагке Јшаји га^а^ак, (1а и 2§о(1шт т о т е ш јт а пауаЦији па перг 1ја(е1јзке НгоНоуе, (е с!а па пјШ 1апз1гајц (огреба. . . . Ргета оуоте пјјћоуо §1аупо оги<!е Је (огребо, а об агНЈепје јтаји зато ро 2—4 1ака, и пајугзе вШсајеуа ргоНуиаегор1апзка (ора. 2а оЉгапи зћш 1т је а т о ћ г гт а , која зе кгесе ЈгтеНц 28 1 32 тогзке тП је па за( 1 итеШ а тадШ . 6. ) Мо(огп1 сатс! ш аји 1з(ј га(1а1ак као 1 (огрПјагке, р је 8(о^а 1 кос! пјШ ^аупо оги<1е (огреЈо, а о Ј агШ епје Јтаји оћ1спо 1—2 тНга1је2а 1 Јгпшпо пекој! ро јеНап 1ак1 1ор. 1 ПЈЈта га оНћгапи з1и21 јесПпо ћ г г т а , која ае кгесе а т е п и 25 1 40 тогзкШ тП ја па за(. 7. ) Робтопнсе Љ аји (акосЈег ЈзИ гасШЈак као 1 (огрј 1јагке. I пјШоуо је §1аупо огиНе 1огрес1о, а кос! пекојШ 1 т т е , с1ок 0(1 агШегјје Љаји оШспо ро јеНап (1о с!уа (ора згеНпјеЈ Ш 1ако§ каПћга. В ггта т је па(1 уоНот 12—20, а ро(1 уо<1от 10—15 тогбкШ тНја па ва(. 2ћо§ (о§а га оНћгапи з1иг1 1т и §1аупот §пјигепЈ'е. ћ’аротепи(1 (гећа, Оа зе Оапаз тп о § о га(И 1 па јг^габпјј роШосШШ кгзШгЈса, паогигапШ (е з к јт каП ћгот, аП зе Нте песето оус1е роћПге ћауШ. 8. ) Веро-ћго(1оУ1 га аегорШпе з1иге аегорШп1та као рНуајис1 ћап^агк Кјјћоу је јесПп1 гаПаШк, сШ сШпези аегорШпе и перг1јаћПјеуи ћПгЈпи 1 с!а Јт ргиге иШс1з(е (п. рг. и з1исаји га!а 12 тес!и Атег1ке 1 Јарапа Ш Еп^Шзке 1 А т е п к е ). (Паупа зпа§а га аорзШепи оћгапи заз(ој1 г т зе '\г пекоПко 1ороуа згес1пје§а каНћга 1 пекоПко арагаЈа га ШпзНапјо ШгреЈа, а парас1па зпа§а: 12 аегорШпа, које позе па аећи 9. ) Ротоспо ћго<1оу1је оћићуаШ и р г у о т е гес1и ћго(1о\’1је га 1гапрог(е, а опПа 1 8Уе озШШ ћгосШуе, кој1та зе зШИ т о т а п с а и ћИо који зугћи. �> о тогп агјсј, Шогј пјепој ј Пјеппто га()ц I <ш ћ го а о у ј 1т а ј и . ха з о р з ^ е п и осЉ пт {Оро\'а вгеЉ јееа каНћга 1 2 - 3 ргоПуа.тоР1аг",икаР(; " еко11ко 1ћ јоз 1 г а г а г а с , 1огР11 Јагке 1 т о 1 о г п ? 6 а т ° Ра, : Ј ; V,2 1о ћгапе кој! Ш рга!е па ри!оуапЈи. С. КАСБСА Р0М0К8КЕ ТАКТ1КЕ. I. 0р§1е. V а а у г е т е ш т , а ро зуој рпћс! 1 и ћи<1ис1т ротогзкћп срегасЈјатч Но1аге и о ћ гт га парас1 и 81ауПоте 1г1 оги1а 1 т агШепја, ШгреНо 1 ау^аНске ћотће. Моб1е ћ! зе пауез« о§ ; тогзке т т е , као се1уг1о оги<1е га иара«, аћ оћпгош п 0ко1поз1, с!а Је ро1а8апЈе з1а1п1ћ тогзкЈћ т!па уегапо зашо га Нлезпи т о г зк и Н ићти, песе зе опе - као ш <1о за<1а — иро!гећ1јауаН и зу а к о т е зкшаји, уес зато и ројеШшт. Бо Низе, 1т а пппа, које зи 1 пегагизпе о<1 тогзке <1ић1пе ј које р г е т а 1оте УгеИе 1з 1о 1оНко га пара<1, коћко 1 га о<1ћгапи. То зи 1ако гуапе »1и1ајисе т т е « — ћег изМгепја — које ве т о ^и ро1огШ и злакој ргШм 1 и зуакој уо<И. АИ ро1огШ суе т т е и је<Мој ротогзкој ћНс1 гпас1 181и оразпоз! га зор«Шепе ћгоНоле, каћ 1 га перг1ја1е1јзке, ра з!о§а пјШоуа параћпа угеНпоз! 1езко На се зе ка<1 ЈзкогЈзНН и о!уогепо1 пошогзкој ћНсћ 2ћо§ 1ора т о г з к е пнпе, ра БОе које \тзО, угеОе 1 угесћсе и ргуоте геОи као згеОзШа га оОћгапи з1с1г1з1а, 1ика, разага, роОезпШ т е з !а га 0езап1е 1 1. с!., а га параО ирокеШсе зе зато и ројеШпЈт з1исајел1та; п. рг. (1а зе ро1оге 1зрге<1 пергјја1е1јзке оћа!е Ш и роу1асепји ргес! перг1ја1е1јет, Оа зе роЈоге и козг пје§ол!ћ ћгоОоиа. Ра 1 а \Т Ј'а Н с к е ћ о т ћ е , с!ј1 поз1ос1 (аего- Ш ћ1<1гор1ап1) то§и 1езко <1а 1е1е р п зу ак о те сгетепи, иро1гећ1јауасе зе 1ако<1е з а т о и роје<Нп1т з1исај<;у1та. Ра 1 и о\'1т роје<Ип1т з1исаЈ'еуЈта исек је јоз уеПко рИапје, Иа Н се ро§о<1Ш ћгоНоуе 1 какоуе се геги11а1е розН§пиН р п 1оте. А тепкапс1 зи п. рг. ЈгугзШ §а<1апје ћотћата 12 ћШгор1апа па <1\'е з!аге; изШгепе ок1орпјасе 1 ро1орШ зи Ш, аћ ро<1 како\'1г„ окоЈпозНта? Ропајрге: те!еого1озке ргШкее ћНе иис зи 014 уг1о »*х~ г роуо1јпе, - --о / » јег '> пј та§1е, п1 ш к1зе, п1 П1 уе!га; <1ги§о: Ншро : §а<1ап1 еаДаш ћгоаоУ! 1> 'јеје ћПо п1 ћго оп > 1 пе з а т о з1аго§ Нра — §га<Јепое 1904. 2°0ше '•ћПјпо о ау1јаНс1 п1је јоз П1 цоуогПо, а к ато ћ уо 1 > ;§о зи БШ 1 ргШспо оз!есеш; 1гесе: у1зта, за кс0® , ђго. 'сапе кге!а1а зе је Ј /т е Ј и 1.000—3.300 те1ага, с • ^ �82 АгШеНбкЈ СНаемк (1оу1 зи ћШ ибШгеп! - перокгеШе т е (е ; 1 ре(о: ћго(1оу1 8и ћц; ћег (какуе о(1ћгапе. рКа 8е; каку 1 М зе гегиКа(1 ро 8(1§К роК оћгпи(1ш ргј. Пката) Ка је раКа!а к1ва, Ш Киуао уе(аг, Ш ћПа т а ?1а; ћ) (1а б(1 ћго(1о\'1 ћШ Капазпје копб(гикс1је Ш опе, која се 18(от (Јоа за з\’1т оКћгатћепЈт 8ге 8(\’1т а рго(1\’и параКа 12 уаг(1ића; с) Ка је У18ша, па којој 8и 1е(Ш ћ1(1гор1ап1 ћКа јгпаћ 5_6.000 те(ага; (1) Ка зи ћгос!оу1 ћШ и \-отј1; 1 е) с1а аи 8е ћгоКоуЈ ћгапШ зуојот ргоКуаегор1апвкот агШепјот, Ш оК ћгапћетт ебкаКгПата аегор1апа? Ка в\а оуа рКапја оК^оуог је кга(ак, јег: а) ћМгор1апј пе ћ1 иорб(е 1е(Ш, П1 ргеКигеИ акс!је; ћ) оК ћгоКоуа пе ћ1 зГ^игпо П1 јеКап ро(опио, а уего\а(по пе ћ1 ћЈо т ро^оКеп, јег ћ1 перг1ја(е1ј (евко Ковао и ћКгти јеКпо^ ћгоКа, паогигапо^ 0(1ћгапћеп1т езкаКгКата 1 ргоКуасЈорШпзкот агШегЈјот; с) ћКа ћ 1 уегоуа(поса роцаКапја га ћ1(1гор1апе тподо тапја; ,Ш Ј (1) ћгоКоуј ћ1 ро зуој ргШс1 1гтапе\'г1ва11 ћ о т ћ а т а ; I е) — као ро(1 ћ). Јоз (л ве осоте тоц1о (1ос1аК 1 т1з1јепје угћоупор; котап(1ап(а АтегЈске уојбке, репега1а Р егзтр -а, кој1 о ргећпјјт рокизша каге, з1е(1есе: >Оу1 роки81 8а пето(1егп1т 1 08(есеп1т ћгоКоуЈта, пас1ат бе, с!а песе ћШ робта(гап 1 као осШсап Кокаг, с1а зе то ге 8а вћсп1т ћ о тћ ат а ро(орК1 која ћКо тоК егпа ок1орпјаса, рге зуера јоз, ако је гоКепа оК зуоје роааКе, (е Ка зе тори роКиге(1 т еге га га8(Ки ргоКуи исЈпка ћотће.« Како 8е Как1е ујКј, аујјаКка пе т о г е 1ргаК и рото гзкјт орегамјата Кгири и1ори, уес Ка в ато па кга(ко у ге т е рогетеК (огтамји ћгоКоуа, (е Ка К те ов1аћ1 ргоК\п1ки агШегЈбки \’а(ги*). АК јрак пе з т е зе гаћога\КК, Ка зе Капаз тпоро гаК1 па ибаугзауапји (ако гуапор >(огреКо-ћЈКгор1апа«, ра Ка сеоуај рге Ш Коеп1је ЈргаК уагпјји и1ори и ротогбк1т орегасајата \т1о је уегосаћк), аК се т и (аКа ћШ р1а\’по огиКе аи(от о ћ п т (огреКо, а пе ћотћа. па пћп1..С1У),т пак па?е,"° пе пер1га уеНка уахпоб! аујаћке рг1 параКипа оћа1и 1 и оНћгаш оћа1е, а1( о (оте ћ(6е Костје ^оуога �Оо31 е о тогпапсј, и1ог! пЈепој 1 Ј 5 « 5 Д Г " “ тоги аНПеПЈ3 пјепотР г,„,......... .1.™. огтЗа: 1/р о ( г е ћ а јес1п од огисЈа хаујас и у е к ос) ,а 1 оЈ ек о п о тјје т а (е г 1ја 1а, а бЈеигпп^™,0841 пЈе№ о 8 (1а1је °а гагпотгзп.ћ {ак(ога. Т1 № о п 8и ° а о^п ?• гау‘8' по51 гааапЈа, 1ако 1_81?и т о гикоуапје (орот оћЈШ ^ ' 1ј1па па којој зе шоге јоз с!а розИ^пе изрећ И оуоте ро§1ес1и агШегЈја ћег витпје паЉпааије 1ог рећо, јег Је Љ јбШо агШегце мвипиЈе, аН и роВ1еаи екопотће и та1ег1Ја1и (огрећо иаЉпавиЈв агШепји, јег и тпово Либа јеса с1оУо1Јап Је 1 в а то Јес1ап 1огрес1о - ћоћго 1ап81гап - п« с!а ћгос1 роб1апе пеарозоћап га ћогћи Ш сак 1 с1а ро(опе.’ ^ \Ј 8уе(8коте га(и тпо^о ае је рагпје ро5уеШ0 изаугва уапји (огреНа, (е ве Је ро8(1§1о, ћа ћапавпр тоћегп! (огрећо тоге ћа ргеуаћ ри( ос! 15-20.000 те(ага. АИ 1о је такаипит а ако зе и г т е и о ћ г т коеОшјеп! 81§игпо8(1, (аИа п1 пајтоћег’ шј1 (огреИо песе ргеуаћ (1 уесј ри( оћ 12—15.000 те(ага, а оИ бгећпје агШ епје (гаг1 ве, Иа с1оћас1 пајтапје 15.000 т ’е(ага. Р г е т а о у о те јећпа (огрћЈћгка Ш и орб(е јесћпјса, која по81 (огрећо, ?а п а т е г о т , Иа да иро(гећ1 рго(ћи перг1ја(е1ја, ћ1се ргегапо Шогепа перг1ја(е1Ј8кој агШегЈвкој \а(гј, ра се уегоуа(по рге пааНгаНаћ, по §(о се 8е ргшакпиИ па 1апв1гпо ос1б(ојапје*). 1гп1тки оћ оуо^а с т е роћтогпте 1 ст1се (огреИо-ћћ с!гор1аш, јег ргуе — ћ1а§ос!агес1 зрозоћповИ га гопјепЈ-е — а сћијр иа1ес1 уећке ћ г г т е 1 та1е те(е, који ргигаји као сНј, то^и 1 тоси се и тп оц о зШсајеуа — а пагосНо ро по« — На бе рг1такпи па 1ап 81гпо оН8(ојапје, (е На 1ап81гаји (огреНа. 1гп1тки с т е (акос1ег 1 то(огп1 сатсј, аИ роз(о је пјШоуа аксЈја јоб га 8ас1а то^и сп а з а т о ро поп 1 1г ћизјје (јег 1пасе и рокге(и ос!аје Ш 1ирапје то(ога), (о пета јг^ећа, с!а се бе 1 оуе јесИпЈсе иро(гећ 1ја\'а (1 га вас! и о(\огепој ротогбкој ћНсЈ. б(о зе ћсе 1ап 81гапја (огреНа аа ћојшћ ћгоНоуа 1 ћојшћ кг8(аг1са па ћојпе ћгоНоуе I ћојпе кгб(апсе, (о се — 8ис1ес1 ро гаћ(еуи, којј 8е ро8(а\'1ја агШепр — тоси На ве Нез1 зато и ЈгигеШЈт 81исаје\чта, (. ј. кас! паб(апе как\а ^игуа, (е 8е ћгоНоу! виуте рпћНГе јсс1п1 сћиЈрта (ос1 ргШке па 10—-15.000 те(ага). 1пасе и погтаШ оте (оки ротогвке ћНке (ебко На се ве ћојш ћгосћпч Ш ћојпе кгб(аг1се теЈиаоћпо 1ап81гаћ. 2ћоц (оца, га гаггасипауапје ЈгтеНи ћојпП1 ћго(1о\'а 1 ћојпт пв 1 ,Р ,СгиКа )е 81\'аг, кас! \1Је о\ако\'П 1 јесћшса Ла^ “°к”?'е Рас1. у (о т е б]исаји рЈее рсг битпје ипШеп јес1ап Пео ЈеЛтта, 1 ЈараЈпи, аИ јрак Нгипоте 6е Не1и иареН, На 1апб1га (огреПа, (е Каћ перпја(е1ја. �84 АгШепвк! 01абпЈк кгб1аг1са (1\’а,ји ргоН\ш1ка оз 1а]е — као паЈд1аушЈе огисЗе — агШег1ја а 1о ро!\т(1 ији 1 пајпоу1Је 8 га(1п]е оуШ ћгоћоуа, и којјша з’е јазпо ЈбИсе (егпја, (1а зе па јећ п оте 1б1от ћгоћц ијеШп1 б1о уес1 ћгој 1ороуа за.б 1о ћо 1ј 1т ћејбШот. * * * Ако бе ћак1е рпхпа агШепја као § 1ауп 1 1 осПибијим Гак1ог и ћогћ1 Јхтећи уећкШ ћгоћоеа, опћа зе з а т а 0(1 аеће икагије роШећа, ћа зе ћогћепа 1акИка оујћ ћгоћоуа роћез! 1ако, како ћ 1 зе агШепја то(; 1а ЈзкогЈзИИ з 1о ћо 1је Ш ћгидјт гесша: ћа зе за ћгоћоујгоа та п еу г 1зе 1ако, Иа и зуакој ргШс1 ћиће пајуес1 ћгој 1ороуа и ћејзШи 1 с1а зе 1ај пајуесЈ ћгој пе итапјије ћезро 1гећп 1т тапеугЈзалјет. Ако ћ1 п. рг. јес1па езкаћга ћ!је 1а и ћогћ 1 (1а рготеп1 кигз, 1гећа 1а ћ 1 га рготепи јгуевпо у г е т е . 2 а оуо у г е т е опа ћ 1 тога 1а, с1а 1зк 1јис1 \ г с1ејб1\а јећап с!со зуојШ 1ороуа, 1е ћ 1 §а(3 а1а перг1ја1е 1ја за з 1аћ 1јо т уаЗгот, а оп — паргоИу — §а(Зао ћ 1 пји 1 ћа 1је 12 зу!ји зуојШ 1ороуа 1 у его у а то ћ 1 розИцао паћт&споб! и уаШк 2 ћов 1о§а, као ргуо рга\’Ио ћогћепе ћакИке па т о ги уаг 1 пасе1о: ( 3 3 б е ое 1 р о с е З к а , р а с1 о к о п с а ћ о г ћ е ћ г г ј и Ше ј б I V и б ! о у ј б е З о р о у а . *-Уећс1па т е !е , која бе Јг1аге перпја 1е 1ји сЗоЈагГ 1ек па ћгидо тез!о. Аћ тесЗиИт \т 1о зе 1ако с1ас1е исЗебШ, с1а зе §а(3а за пајуесјт ћгојет 1оро\'а 1 јесШоугетепо, с1а зе 121021 перг 1ја1е 1ји пајтапја те!а. Вгоћ — р г ет а зт е б 1аји зуорћ 1ороуа — т о г е (1а §ас1а за пајуесЈт ћгојет 1ороуа бато опсЗа, кас! <3 гш перг 1ја!е 1ја и 8 ек(оги АВС (уМ Гзћки 2 ), сјја уећс 1па 12поб 1 (1о 1 2 0 ". Оуа уеПста (1об1а 1па је, с1а зе за ћгосЗот 12\тз( з\'ак 1 т а п е \гаг, кој| 1та ха сПј: ис!а1Ј1УапЈ'е ос! дергчја1е 1ја Ш ргПјПгауапјс ка пјети, а с!а рг 1 1о т е оз!апе пергјја!е]ј 1 с1а!је и зек!оги. 12угз1 П бе тапеуаг 1ако с!а перпја!е 1ј ЈгаПе 12 оуоц зек!ога, 1ас1а ве тогаји с1а ЈзкЦисе 12 ћогће ргес1пј1 Ш гаћпј! дШстн 1ороу 1*). Јазпо је с!ак1е, (1а зе — оћгШот па пајћо 1ј 1 параО — тога пергјја!е1ји окгепиН \тзе-тапје ћоспа б!гапа, а 1а — кшсо с е т о оћтаћ \т(1еН — ргига је(1п о \т ет е п о \ пајтапји Вгос1 т о ге (1а ћис1е ро§ос1еп Ш и з!гапи Ш и ра 1ићи, ра ргета оуоте, ако бе кгог Јгуапји ју 1си раШће ( ујШ бПки 3 ) роуисе ргауа »а« 1 кгог ПопјШ Јсчеи б!гапе ћгос1а ргауа »ћ« пе УгеШ2оуоГроз1ее4 е ° ЈЈ " ^ 11 1°Р°Уа " а кЈт1' ка° П' рГ' ”Ме180П“ �Ор31е о то гп ап сј, и!огЈ пјепој 1 пјепоте га<1и I 0„Ја оуе ауе ргауе ргес1з1ау1јаји Јие кгајпје ри1апје, које •0" р°еа Ја Ји ,ЈГ0^ ‘ Јо^поугетепо, опе оегап1сауаји те(и Ј” огпасепи (1и/ти аиг1пи АВ. ро У181П1 п/погепи иГ)игша и х ш а “ а 0.101 1 _— ј , , АВ — како ™ зе па вИс1 о3 УШ уМ1 бШше1е, осЈповпо ушше ћгоЈа паЈ УоЈот Ју<< 1 ЈцГШе тЈ™ 1г л 0 ^ т а ° В 1,051,6 8е 1г ,Г0иб1а ВВЕ, ц коте СВ = 8 0 — гпас 1 рас1пј и§ао ггпа, а 8 (Ј) — §;Г;П1, ог)„ ^јпи ђгоЈа. ' ; 81Ппи’ оЈпо8по ЉАко Јак1е ИгоЈ окгепе пергЈјаЈеИи Иосп„ те»а, који оп ргиГа, је81е: А В = у + 8. 1е 0, а ако ^ о к Т е т ргеЈпји 1И гаЈпЈи б1гапи, 1аЈа Је: А В = у + Ј 1§е гепе (Ј к о т е о Ј ргеЈп ја Ју а в1исаја 1г1аге ћгоЈ уеси теЈи ујЈ1 ве 12 вапић Гогти1а. Ви2 АВ в га г т е т а је Јигт! Ј< он’ П08П0 81ПП1_ »8« ћгоЈа, ра јс тап ја, §(о је тапј! оуај 1ак(ог' а роз(о је 81п п а ћгоЈа буакојако таија оЈ ЈиГте (о опЈа те(а, који ћгоЈ ргеЈ8(ау1ја т а п ја је, каЈ оп окгепе пепгћа (е1ји ћосаи 8(гапи, пеео к а Ј т и окгепе ргеЈпји Ш гаЈп и Оуо — га + е ћ с т и т е (е ро \1к!п1 гесепо — пе угеЛ 1 га т г т и т е (е , јег оћгпи(о, т е (а је Шга ,каЈ зе окгепе пергјја(е1ји ћоепа з(гапа, педо к а Ј т и зе окгепе ргеЈпја Ш гаЈпја АН 8 Јги^е 8(гапе оре(, даЈапја па тоги аи рокага1а, Ја је (Јгекка и каЈапји иуек т а п ја ро ргаеси, пе§о ро Ја1јт1, а 1 гавШгапје ро ргауси т а п је је о Ј га$1игапја ро Ј а ф т , ра гћое (оеа уеНсЈпа т е ( е ро §1г1п1 пе Јо1агЛ и оћгт. 8(оеа, као Јги^о ргауЈо ћогћепе (акИке па тоги, уаг1 пасе1о Ј а з е р о т о § и с п о 8 (1 о к г е п е п е р г 1 ј а ( е ! ј и ћ о с п а 8 ( г а п а , која гпасј пајћо1јј ро1оГај 1 га параЈ 1 га оЈћгапи. Ка оуо ргауПо т о г е о Јт а ћ , Ја зе паЈо\’еге 1 1гесе, које ргоЈгћш перо.чгеЈпо 12 ргеЈпја Ј \ а 1о јез(: ( г е ћ а ( е г Ш , Ј а в е г а и г т е р о 1 о г а ј р г е Ј 1 П г а п е р г ј ј а ( е 1ј е т , ( а к о г V а п 1 Т-р о 1 о г а ј, како Ш ае параЈ Јгугвш и се1о 1ћ и роШјак перг1ја(е1ји, јег (о -је га параЈпи(ое пајдоп рошгај (и1оеа ћојпјћ кг8(аг1са). Оуа (г 1 ргауПа УгеЈе, коНко га јеЈап ћгоЈ (оћко 1 га Згири ћгоЈоуа, ијеЛ пјепЈћ — и сНји гајеЈптке аксЈе и јеЈпо орегаНтао (е1о. . . ... 1 оуЈе је — оћгЈгот па ЈејаШо агШепје — пајР °''° ЈП!Ј| Ро1оГај, к а Ј ћго<1о\Л окгепи перг1ја(е1ји ћоспи 8 <1гие1т геслта, к а Ј \о г е рогеЈ пјеца и ћгагЈ,. А 1 оре( 8(гапе — ако ае и х те и оћ21г па\'а1а перпЈа Ј , РИЈагкЈ — а 8а Н т а зе па 8 \гак 1 п а с т тога гасип ђЦЈ № 1 8 0 Јица ћ гагЈа о1акза\а (огреШта роеоЈа , Р �86 АгШепбкЈ С1абшк 1апб1гап 1 1 еа пајуесе шодисе <1а1јте. О зјт оуода, зиуИе с!иеа ђгагсЈа о!егауа 1 всепаПгассји Јгтеди ћгоПоуа, и коћко ве 13(а пе угз1 гасПојЈгаКјот Ш га(11о(е1е 1оп1јо т. Јоз — о ћ гтот па агШег1ји заб(ау1јепо§ орегаПупод {е1а — тога зе паротепиП, с1а зуак1 ројеШпЈ 1)гос1 т о г а ЈгћееауаП <1а Позре и ро1је ПејзШа агШегЈје зуоеа с!ги§а, како §а пе ћј ргЈзШо, с!а р гек т е ра!јћи. 0 о со те (гећа <1а зе \о(П гасипа \-ес ипаргес!, ра ргета о соте с!а зе ис1езЈ 1о гт а с 1ја ћгосЈоуа. I I . ТакНка 1>го(1ога и ћогћј за (1ги§1т ћгосТоуЈта. РгеПпјЈт гагта(гап јет (1оз11 з т о с1о гак1јиска: рг\о, с!а је агШепја §1аупо огигје и ротогзкој ћогћ! 1 с1ги^о: с1а — оћгЈгот па (1ејз(\'о агШепје ■*- ргига ћоспа з(гапа пајћо]р, а ргеПпја 1 гаЈпја пај§оп ро 1огај га парас! 1 осЈћгапи. Оуе Пуе стјепјсе озпоуа зи ћогћепе (ак(1ке ћгодоуа, која 1т а и ^Шгпоте, Па ЈогтЈга 1 газрогесП јесПпте, (е Па 12\тзј парасЈ. Когпигапје јеЛписа. Ро1агесЈ оЛ стјеп1се, Ла ћгоЛ — окгепи( ка перг1ја(е1ји ћоспот з(гапот — гаигјта пајћо 1ј( ро 1огај 1 га параП 1 га оћгапи, паПагшо за т о па П\е Гогтатје, и кој1та ћгоЛоу! јес1по0 орегаНупо^ (е1а то§и Ла гаигти о \ај пајћо 1Ј1 ро 1огај. То зи: ћгагПа ПЈ з(ерепаз(а Нпјја (у 1(П зПки 4) 1 ко1опа ( у1Ш зНки 5). Која се зе 1огтас1ја и к о т е з1исаји иро(гећШ гау1з1 ос1 ргШка, аП па зуакј пасјп ргеЛпоз! се зе ЛаН ћгагсП Ш з(ерепаз(ој Пшјј, роз(о је и пј1та пај1акзе тапеупзаН 1 т о г е зе пајћоЈјс Па ЈзкогЈзН агН1ег 1ја. 1гугзепје параЛа. Мапеуаг, којј зе 1т а ЈгугзШ и сПји параЛа, '/а\пз1: ос! зорзШепе агШегЈзке зпа^е, ос1 ја с т е перг1ја(е1јзко§ ок1ора 1 0(1 (огтагизке ћггјпе ћгоПоуа. Рос! агШ епзкот зпа^от пе росјга/.итоуа зе о\'(1с зашо ()гој (ороуа, уес 1 ргоПогпа зпаца ггпа, 1 (аспоз! ^аНапја роје(Пп!ћ каПћага. ТЈ ро^1ес1и ћгоја (ороуа гасП зе иуек з а т о о (о т е , (1а зе ћгоЛоуј с1о\’ес]и р ге та ргоНуп1ки и (акау ро1огај, кој1 с1ориз!а такз1та1по 1зког1зсепје агШегЈзке уа(ге, а и род 1о(1и ргоЈогпе^ 'паде 1 ргесЈгпозН даЛапја, с1а зе јгаћеге 1ако \'0 ћогћепо оиз(ојапје, за ко§а зе то ге (аспо ^асЈаН 1 з1гигпо ргоћК1 перп]а(е1јеу оИор. , ....Рге™ . оуоте. (1а зе ос1т а ћ и росе(ки ћогће то ^ п е 1зкоП 8(1(1 т а к з јт и т аг(Кег1зке уа(ге, (гећа с1а ћоспа з(гапа ћго- �Орб1е О т о г пагјсј, и!огј пјепој 1 пјепоте га4ц ц т!ги 1 га!и 87 гЈоуа ћиЈе окгепи1а ка пергјја1е1ји, с!т 8е с1о8ре па 1гаћгапо ћогћопо ос181ојапЈе. 81ода та1орге, по з(о 8е (1о,ре па ;2аћг„" ’ п] 8 1 ојопје тога зе — оадоуага]исот рготепот кигза — пгсп т :(1и Ш ШгрепаМи 1гт}и, која 1егг окотИо па ргаип ,, г-оте ие пШ перпјаШ ј г ос1таћ оЊогШ ха1ги Ако пе 1,ис1е Шкакоуе пагосИе окоШобИ ро нгосИ пергсја!е1ј се уего\'а(по ос1ео\'огШ па о\ај тапеуаг вПспт’ т т е ггош, јег с!гицасе дићп јес1ап Пео зуоје агШегкке уа!ге 1е <Јо1а21 и з1аћф ро1огај. Ако оћасЈуе По1е окгепи јес1па Пгиеој ћоспи ч!гапи, оп'Ја иорз!е роз1оје з а т о (1\’е тодиспозН 1 Јо: Ш с1а оћасЈсе уоге и Јб1о те Ш Па \?оге и ргоНуро1огепоте кигви. 1Ј вуакоте з1исаји о1:а<1\'(' 11о1е /а и /.1т а ји ]ес!пак парасЈпј 1 оћгапћеп! ро1огај, ра ако зи јесШако јаке 1 \'ос!епе арзо1и!по ргауПпо, 0пс1а 1акНска ргеПпоз! и јесЈпоте ос1 ргесЈпја с1са б1исаја тоге <1а зе розИепе јесИпо у есот ћ г гт о т . Оуа 1акНска ргеПпоз! зазШјј ве Ш и гаигатапји 1ако гуапо^ >Т-ро1огаја« па угзки Ш гери перг1ја1е1јзке Цшје ћго<Јо\'а Ш рак и гаиглтапји ћогћепоц оПзШјапја, које пајћо1је о<Ј§о\'ага <1ејнНи зорзШепе агШегЈје. N8 којг паеЈп то ге, <1а ве ћ г г т о т ронНцме 1акНска ргсс1поз! уШесето оП таћ: Као ргУ1 з1исај рге1роз1а\что, с!а 11о1е А 1 В уоге рага1е1по и 1з1оте кигзи ( уШ! зћки 6). Ако ћ г г т о т пас1тосп'|ја 11о1а А рокиза, <1а окге1апјет Позре и /Т-ро1оГај« па угзки 11о1е В (У1<Н зНки 7), 1е Па па 1ај пасЈп розН§пе 1акНски ргеПпоз!, опс!а 11о1а В тоге Јгћес! оуоте — га пји пајпеицосНнјет ро1огаји — па 1ај паст, с!а роспе 1 з а т а окгсНаН и 1з1оте зт1з1и 1 рага1е1по за 11о1от А (уЈШ зНки 8). Ка о\’ај пас!п оћас1\'е се 11о1е ор1заН копсеп1пспе кги/оуо (\'1сН зПки 9), шјс зе ро1иргесп1С1 оПпозе јес!ап паргата Пгицоте, као ћгг1па 11о1е А паргата ћггтЈ !1о1е В. КагПка ЈгтеПи ро1иргесп!ка јесЈпака је ћогћепот ос1з1ојапји Но1а. 1Ј о \о т е з1исаји 1езко се изреН ПоН А, с!а па угзки 11о1е В гаигте >Т-ро1огај«, аћ ког1з1есс зе уесот ћ г гт о т тоге, Па гаигте опо ћогћепо ос1з!ојапје, које пајћо1је ос1«о\'ага ПејзИи пјепе агШегсје. Гг1 рготеп1 ос1з1ојапја, Ио1а А тога тапеупзаН 1ако, ко<1 ргЉПГауапја е1гГ1 перг1ја1е1ја 1 и ро1ји ПејзНа буојт гаПпјШ, а кос! ис1а1ј1\’апја 1 и ро1ји ПејзШа зуојјћ рге|1пј|ћ б1а\п1ћ 1оро\га, а оуо се розНдпиН, ако кос! ргШПгауапЈа ћиае ^ггаШ пергЈјаШПа п ајтап је па 30" Пезпо Ш 1еУо оа ргатса, оПповпо кос! и<1а1ј!\’апја па 1з 1о 1оНко з1ереп1 Пезпо Ш 1е\’о �88 АгШепбк! С1абшк оа к гте буонћ ћгоЈоуа. Ргекогасепје јесЈпе ос! оу!ћ Кгап1са јпуоМга вићИак јес!по§а с!е1а уа!ге, 1е с!оуос11 ]асее и ро1огај в1аћјједа. (Оуо зе и оз!а1от у1сћ 1 па зпс! 2 ). Као Љи§1 з1исај рге!ров1ау1то, с!а 11о1е А 1 В уоге рага1е!по, аП и ргоПуро1огепоте кигаи (зПка 10). КекП зто, с!а зе оћтаћ и росе!ки ћогће т о г е ЈакогЈзИП так зГ ти т агШег1зке уа!ге јесГто па 1ај пас1п, с!а зе та1о рге, по з!о зе Оозре па 12аћгапо ћогћепо ос!з1ојапје — рготеп1 кигз, 1е ргес1е и ћгагс1и Ш и з!ерепаз1и Нпјји, која 1ег1 окотћо па ргауси, и к о т е зе \'1с11 перг1ја!е1ј. 0\'ај тапеуаг ггугтсе л'сгоуа1по оће Г1о1е, ра ако зе рг1 оуоте тЈтоЈсЗи, опсЈа се росеН — како \’0<1а јесЈпе, 1ако 1 уос!а <1гијге 11о1е — с!а окгесе р ге та гери перпја1е1јзке Нпјје ћго<1о\-а (\1сН зНки 11), 1егес1, На па гери пјецоуоте гаигте »Т-ро1огај«. Ако јес1ап ос! пјјћ ргоризН оуо окге!апје ^иМ то^испоз!, 6а ЈвкопзН уа!ги зуојШ ргебпјШ §1а\тШ 1ороуа (уМ1 зПки 2) 1 6о1аг1 — Л обпози па зко§а ргоНупгка — и зШШр ро1огај. Оћгпи1о, ако оћабуе Г1о1е окгепи и гесепоте зт1з1и, опс1а — као и р гу о те 1ако 1 и оуоте з1исаји — !1о1е се оргзаН копсеШггспе кгицоге ( ујсН зНки 12 ), С1Ј1 зе ро1иргесп1с1 г и оуоте з1исаји осЈпозе јесЈап р г е т а 6ги§оте, као ћ г г т а !1о1е А паргата ћ г а т !1о1е В, аН з гагНкот, 6а је заНа ћогћепо о6з1ојапје јебпако гћЈги оћабуаји ро1иргесп1ка. К агите зе, Ио1а В то ге 1 и о ео те зШсаји, На — ос1§оуагајисгт окге!апјет — јгћецаеа, 6а јој зе !1о1а А ров1а\ч па гери и »Т-ро1огај«, аН пајгаЗ 1гћес1 пе то ге, сгт зе <гтес!и пјШ зтапјг газ1ојапје. Р гета оеоте, ако је !1о1а А ћгга, опба — с1а Нозре и »Т-ро1огај« па гери !1о1е В — т о г а пајрге зтапјШ газ1ојапје, ра 1з1от опсЈа окгепиН кигз р г е т а гери Но1е В. Оћгпи1о, ако оћабуе !1о1е 1т а ји јебпаки ћггЈпи, 1а6а се опе оћ1с1 1зН кги;г, а рг1 Ш те ШгШе !1о1а А, с1а с!гг1 !1о1и В и Ро1ји НејзШа зуојШ ргесШјШ, обпозпо !1о!а В !1о1и А и ро1ји НејзШа зуојјћ гасШјШ ^ШупЈћ Шроуа. 1Ј о у о те з1исаји песе Но1е 1егаН јебпа р г е т а (1гидој сНате1га1по, псцо се оћаНуе 1егаН па 181ој з!гап1 кгида 1 исек па ЈзШте осЈзШјапји (лш 1 зНки 13), 1е песе уегоуаШо п1 јес!па ос1 пјШ розН^пиН »Т-роШгај«. Како 12 зуеуа рго1г1аг1, ћгга !1о1а је и з!апји, <1а т е п ја ћогћепо оазШјапје, аН с!а розН^пе 1 1акНски ргес1поз! песе јој иуек изреН, ако па зуакј пјеп рокге! ћис!е ргоНупЈк осШоуопо гзћш Ш бНсшт рокге!ош. �| о шогпагјсј, ц1огЈ пјепој ј пјепоте гаЛи и тјги г га!и 89 21)00 4о0 а тШ јепје, с1а ђг а1а1з1Ј1 тогао оЉпаћ и оосеЉ,, иогће гаигеИ сНуегееШап киг 8 1е 8а пајуесот ћ ггто т ћго9л0уа оуа пауапи пауа1Ш па јЈасее перпја1е1Ја - и ^иЈи сПји иа ћа Штићго свко«—& .— 1геПи1по 1зкоиг°,ј.. 8уи „,п, ВУОЈЦ аг 111еегтки п 8ки уа1ги а б т а је 1кгјуо. ™ ™ Јег т _____ _ , агШ уа1ги — - ввавта пајгаа „к0 је агШ епјот в1аћ !]1 р го ћ у тк јзс! ћ ггт о т , опс1а 6е т и Ј ро 1рб° — изреи, аа зе роз^ерепо ргЉП21 ргоПутки _ пе ™ћес1 рг! Ш те п! т а 1о ос1 т а к 8 1 ти та 8уоје агШег1вке уаће ° а паргоИу, ако је ргоиушк Пга, 1аПа се оуај ПШ иуек и Ј апји, с!а рготепјепо ћогћепо оЉћојапје ћгго роргау1, оћпо8по ћа гаи гте опо, које т и пајћо1је ро§ос1 ије. Уеса ћгг1па Ј т а с!ак1е — пе зато 8 1га1е0 1 вки угећпоб, — у е 6 1 (акћски ргеДпоз!, с1а сИкћга ћогћепо оћвШјапје, а 1а стјепЈса — Увс а а т а ро 8 ећ 1 гпас1 'и,ћогћ 1 1гтес1 и ћгоћоуа гг1о тпо^о. III. ТАКТ1КА НИОООУАА' 110КВ1 8А 0ВАШ1. Орегасце ћгос1оуа ргоћуи оћа1е тоди 8е роћеНћ и §1аупоте па: — 1 гпепас1 пе парас1 е; — ћ 1окас!е; _ 1зотћагс 1оуапја; — ораеНапја за т о г а ; 1 — {огзтапја разага. КиепасОп парасН. Оуо 8и аксЈје, које ве — и пају1ве б1исајеуа — угае оНтаћ и росеЉи перг1ја1е1ј81\'а, а сПј ш је: ЈгуЈПапје перпја!е1јвке оћа1е 1 еуеп!иа1по г а г о т т п је : перг1ја1е1ј8к1ћ 810 па1пШ 81апша, ге 1је г т с к 1ћ рги^а, 1ипе1а, тоа1оуа, у1ас1ика1а, 1е1е0 гаЕ8 к 1ћ 1 1е1е{оп8кШ Нп1ја, ћцогаскШ ћгоПога и 1иката 1 па оћогепот т о г и 1 8Пспо. Оуе 50 акс1је ргеПигшаји Папји Ш поси, 8а је ћ п т Ш 8а Г18е ћгоПоуа, ра ако ивреји; I. ј. ако ћгос!оу1 пе ћиПи оте!еп1 и 8\’о т е гас!и — опПа ве гаПа!ак пјШоу 8 а 81ор и 1аспоте 0 аИапји сПјеуа, ва г а г о т 1т г т 1т а . В1окас1е. Оуо ви акс1је, које 1т а ји га сПј, с!а ве гаћоп 1гуебпа |ика Ш с1а ве па Јгуевпоте с1е1и оћа1е ргекте ротог8к 1 заоћгасај. 0\’е ве акс Iје т о е и ргоПигеН за вуакот каћ0ог1јот пгосЈа, ћЦ0 ројесНпсе Ш и 0гир1 1 то§и 8е роПигећ и т 1ги као ‘ и га!и. Опе 8и с1ак!е ргЈвПпа тега јеПпе Нггаге ргоћги �90 АгШепбкЈ 01абп1к (Јгиее, ва 1е2пјот, На ве ргоЦутки патеШ е зуоја уо1ја, ^1§е рг18и 81Уот, пе§о иро(гећот огихапе 811е. ВотћапЈоуапја. ВотћагЈоуапја еи ак тје, које 1таји га сИј, Ја §е р0. аИ^пе какау тога1п1 е!ек! Ш с1а зе 08(е 1е, 0 Љ108П0 гахоге 12'гебт оћјекИ. ТЈ ргуоше 81исаји гасП бе оошпо и ^ааапји па сПјеуе уесЈћ (НтепгЦа, као б!о &и: зе1а, уагот 1 8Нспо; (1ак1е о ^а(Јапји рго8*огЈја, §(1е п1је ро!гећпа 1оНко (аспоз! коПко ћггјпа §а<3апја. 3(о§а оуакоуа зе ћотћагНоуапја т о д и ЈгугзШ 1 ц тЈтоћоНи, ва пајуесот ћ г г т о т уохпје 1 за пајуесе§ то^исеј; ос!81ојапја ос1 сНја. 1Ј Нги^оте 81исаји, паргоНу, га(Н ве о ^аПапји па сПјеуе тапјјћ Штегшја, као 8 (о 8 и: агзепаН, 81 а§аН8 (а, казагпе, та2агт1, (аћг1ке, гагиа и(уг(Јепја 1 бНспо. Оуакоуа ћотћагћогапја — гагите 8 е — 2аћ(еуаји (аспо ^аНапје ј тогаји ро ргауПи, Па рокаГи 12Уе8пе (аге ораеПапја. КоП ћотћагПоуапја пеи(угНетћ котр1екба, као 8(о зи: б1а§аПз(а, казагпе, (аћг1ке 1 еИспе и8(апоуе, које 1еге и јеПпој о(уогепој уагоз1, §аПапје 8е у гт розгеНпо Ш иерозгеПпо, 8(о 2ау181 оП (о§а, Па Н је сНј гак1опјеп, Ш п1је 1 у г т 8е за гаи8(а\Пјеп1т ћгоПоу1та, како ћ1 зе розНеао з(о ћо1ј1 изрећ. АН ве р п оуоте пе 8т1ји изМгШ ћгоПоуј, Па пе ћ1 розШгШ перпја(е1јбк1т р п т о гзк ш бПата, ,као изМгепе те(е. 2а Па1јти, за које 8е у гт оуакоуо јеПпо ћотћагПоуапје тегоПаупа је Пић1па уоПе 1 зро1јпа Нп1ја еуеп(иа1по роШГепЈћ перпја(е1јвк1ћ т т а . б(о је УоПа НиМја 1 8ро1јпа Пп1ја ро!огешћ т т а ћНга оћаН, 1о зе га ћотћагПоуапје т о г е игеН тапја Па1ј1па 1 оћга!по. ОбтаШапје рг 1 розгеПпот ^аПапји уг§1 зе 12 ћ1Пгор1апа, кој1 оПггауа уеги за ћгоПоу1та ротоси гаПт-(е1е§гаНје Ш гаНт-(е1е(ошје, а ргј перобгеПпоте угш 8е перовгеПпо ва ћгоПоса. (Јзрећ оуакоуо§ јеПпо§ ћотћагПоуапја 2ау1а1 јеП то оП параИпе 8па§е 1 итезпозН параПаса. Оћгпи(о, коП ћотћагПоуапја и(угПепо§ котр1екба, п. рг. јеПпе га(пе (ике, изрећ пе гау181 8ато оП параИпе зпа^е параПаса, уес Ј оП оПћгапћепе зпауе параИпи(о§. 3(ода зуакако рге, по з(о зе ргеПигте оуакоуо јеПпо ћотћагПоуапје, (гећа осепШ: — коНк1 1 како\Ј сићКс! шојјц Па паз(ире га (1о(и га угете ћотћагПоуапја 1 .. Па Н се Н кићПси 8(ајаН и ргауој гагтегј аа 5 ићИс1та , кој1 8е еуеп(иа!по шпиц (]ц папези пергјја(е1 ји; оПпозпо, Па �^ЈТпјј1е о шогпагЈсЈ, Шогј пјепој 1 пјепоше ,1 „ксјја т о г е (Ја иНсе осИиспо иа ро1ога1 1 Ако оЈ јјоуог па оуа с1уа рИапја 84 ј 0П(1а рге, по з!о зе рНаШр! о у о т е ' Л 51ес1есе р п р г е т е : 1. <3а зе 1гу1(И 1ика Ш т е 81о, које 8е аога11, ра аа ве изШпоу!: 1 га ћ0,1!кРП?а1е1ја? е ћ Г н а ^ ^ ће ‘^ з е Ј08 патег»„„ и и патегауа ћотћаг- 1ики т ш е н Г 1 Јаб!ПЗ ° ћа,8ке аГМеНЈе’ ко*а ћгап1 ^Исаа 1и “ _ јап п а оПаНћ оНћгапћепЈћ згећПауа с1о11спе 1ике 111 гасН Н зе о ћотћагНоуапЈи какоуо8 с1ги8о8 тез1а па оћа (аНа јас!па ћгоНоуа, к 0Ј1 т о 8и пајћгГе, На ргЈзкосе и потп: оуоше т ез!и ; н _ ја с т а оз1а11ћ осШгашћетћ згез1ауа с1о11спе 1ике 111 те81а, а и р гу о т е геНи: ш т а , роНшогпта 1 уагЉзпШ з11а 1 ттјгас!: _ На зе оНгесН ро1огај 1 гпасепјеоћјекаШ, кој! зе 1та1и ћотћагНоуаН. 2. Тгећа Накје, На зе из1апоу1, На Н зи оћјекН — кои зе патегауаји ћотћаг(1оуа!ј,— гак1опјеп1 Ш зи пегаИопјепц <3а Н се зе Нак1е ^аНаН розгеЉ о Ш перозгећпо, а га Нт: а) — Ако зи оћјбкН гак1опјеп1, Нећа пајрге из1аштН, На Н зе ргеко гак1опа тоГе иорз1е с1а §асЗа; 1гећа (1ак1е оагесНН у јз т и гак1опа 1 пјезоуи иНаЦепоз! оћ сНја, ра пасј пајуееи 1 п а јт а д ји с1а1јгпи оН оћа!е, за које зе тоге ЈгугзШ ћотћагПоуапје. Тако п. рг., ако зе гасН о ћошћагНоуапји агзепа1а Ш Јгиие које уагпе из!апоуе и 1ис1, опНа зе рге зуе8а пагпас1 па оћа1зкој кагН 1аска (гес1то 1аска Р па зНп 14), ргеко које се зе ЈгугзШ ^аПапје, ра зе гаН т оЈгесН ујзта оуе 1аске пас1 тогзкот р о у г з т о т 1 пјепа ћопгоп1а1па ис1а1јепоз1 оН сНја 1 1ггасипа зе п а јт а п ја 1 пајуеса НаШпа ос1 оћа1е, за које зе тоге . цаДаН ргеко пје. Роз1е оуо8а роуики зе па кагН кгог 1аски Г (Иге кгајпје 1аске сНја: ргауе а, ћ 1 с, (1, које о8гашеа\гаји зек1ог 12 ко§а зе тоге роцосНН сПј и зу ак о т е ргасси ргеко 1аске Р. Ако зе и о у о те зек1оги огпап јоз пајтапја 1 паЈуеса с1а1јта, за које зе т о г е јтаНаН ргеко 1аске Р, сјоШје зе гејоп АВСВ 1г коца се зе пајгас! ш тзШ ћотћагћоуапје. Ргауе а, ћ 1 с, с1, као 1 зуе оз1а1е ргаге, које 1еге 1гте<^ ај'ћ, 1е рго1аге кгог 1аски К Нас1и зе 1аспо ргепећ па ћгоћзт котраз ј за оуоца па .1ороуе, а 1о (1ги81т гесјта гпап, а 1аски Р п1је ро!гећпо п ' \чс1еН га угете 8ас1апја, ра ш ир ИећШ као ротосп и шзапзки 1аски, \гес зе даНапЈе тоге о у°1јпо 1аспо Па Јгугз' 1 ротоси котраза. �92 АгШепбк! С1абп1к тт о у о ш е \еп у е Н к а р ге Н п о з! НгоНа п а р г а ш а о ћ аН , је г оћа1а п е т а I п е т о г е На 1 т а оН геН еп р о 1 о га ј п а р г а т а НгоНн, <1ок1е еоН ћгоН у о гј, р а р г е т а 1 о т е п е т о г е т На § а е ас1а р 0згеНпоТ а ћгоН — к а к о је р о к а г а п о — т о г е На 1о и с н н о ћ г јг о т п а оћа!и . , ,. ћ) А к о з и о ћ је к Н п е 2 а к 1 о п ] е т , 1аНа в е оН геН1 в а т о (Ја н јп а ва к о је с е з е јхугз Ш д а Н а п је 1 т е а п 1 и§1оу1 о ћ је к а !а ,. р а ве г а Н т 12Г аси п аји е1еуас1јоп1 и§1оУ! г а Н оН спе о ћ је к ! е . Кас! је п а јеН ап оН р г е Н п ја Нуа п а с т а р г 1 р г е т 1 је п о вуе„ Л о је р о Н е ћ п о г а ћ о т ћ а г Н о у а п је , опН а з е р г1 в !и р а 1 акс1ј1, р 0ј а _ п а в у а к ! п асЈп — Н е ћ а На з е 12угв 1 и в у а и и с е 1 аа п а ју е с о т ћ г 21п о т у о гп је . О в т а И а п је г а у г е т е к о г е И и г е Ј?а<3апја 1 ћ о т ћ а г Н о у а п ја т о г а ве р гер и зН Н агК 1 е г1 в к Јт Н М го р 1 а п 1 т а , а о з ^ и г а п ј е {1о1е оН еуеп!иа1п1ћ п а р а Н а з а в Н а п е п ер г1 ја 1 е1 јзк1 ћ р о Н т о г п 1 с а 1 а е г о - Ш ћ М го р 1 ап а угвЈсе 1 аке г ћ м е јеН Н Н се Ио1е, 1е а е г о - 1 ћМ гор1аш , кој1 ве — га је Н п о ва !1 о 1 о т — и р и ! е и ак с гји . Огид1 п асЈп, п а к о јј ве ћ о т .ћ а г с 1 о у а п је т о г е с1а 12 угв 1 1 р о Н апи, ваз1ој1 ве и 1в к о п в с а у а п ји и т е 1 п е т а § 1 е г а газШ и ћгоН оуа оН п е р п ја 1 е 1 је у а и§1еН а. Еп§1ег1 ви п а о у а ј п а с т — и р го в 1 о т 6 г а ћ 1 — ћ о т ћ а г Н о у а К 2 е ћ г 1 § е е Ј р о в Н еН в и ћ е г 1к а ко у Јћ д и ћ Н а к а уг!о Н о ћ аг и з р е ћ . . А к о ве Нак1е 112т е и о ћ г Н и т е ! п а т а § 1 а , к а о о Н ћгап ћ е п о в г е ћ з к о п а р а Н а с а , опН а ве г а ћ о т ћ а г Н р у а п је т о г е з к о гШ зЈеН еса М р о Н К с п а зН ка. К а р аН ас бе — к а о ј и р г у о т е з1 и с а ји — п а ј р г е р гЈр гет Ш зу е , в!о је р о Н е ћ п о г а ћ о т ћ а г Н о у а п је , р а с е г а Н т ЈгстзШ а к с јји п а вЈеН еи п а с т : К а јр г е се ров1аН п а р ге Н ћ г г е 1 1 а к е је с К т с е , в п а ћ Н е у е п е ћ о т ћ а т а 1 а р а г а Н т а г а р го 1 гу а(1 ап је и т е Ш е т а е 1 е — а за г а Н а Ј к о т — с1а и оН геН епој и Н аЦ еп о зН оН о ћ а 1 е 1 и оНгеНеп о т е в е И о г и т о г з к е р и с т е рго1гуес1и Н е ћ е о гШ ос! и т е Ш е т а § 1 е ( п. р г. п а зНс1 14 и з е к ! о г и О Е С О ). К е р о з г е Н п о роз1е о\'ОЈ?а Н о р 1 с т с е Г1о1а ва § 1 а у п Ј т је с Н п 1 с а т а , 1е г а и г е Н ро1огај рогасН та § 1 о у Н о § гМ а 1 о к о г Н ! у а Н и п а 1 и к и 1 о ћ ј е к ! е и пјој. О з т а Н а п је г а у г е т е к о г е к 1 и г е ^ а Д а п ја 1 ћ о т ћ а г Н о у а п ја у гзЈсе ј и о у о т е з1 и саји ћ1с!гор1ап1, а ј е Н п о у г е т е п о в а П о1от р ге Н и ге с е а к с јји 1 ћ М г о р 1 а ш 2а ћ о т ћ а г Н о у а п је , 1е п аН о р и п Ш акс1ји По1е. 1Ј к о Н к о ћ о т ћ а г с М у а п је т о г е с1а и в р е п а јес1ап ос1 р гесјп ја и у а п а с јп а 2ау1з1 — ћ е г в и т п ј е — т п о д о оН о ћ а 1 з к е агН 1ег1је, а ћ у и е п е ц о ос! о ћ а 1 зк е а г Ш е п је гау1з1 з у а к о ј а к о оН о ћ а у е зИ Ј п е з1 и гћ е п а оћаН , о ћ а 1 зк е а у ј ј а ћ к е 1 ос1 р го Н у п Јк о у Ш рг1т о г з к т з п а § а 1 згес1з1ауа, а и р г у о т е гсМи ос1 р о Н т о г п т а г тта. . �Ор31е о шогпагјсј, и!огј пјепој ј пјеп оте га<1и и Ш1ги ј Шш1П>о РГУ1 зЈисај ђотћаг<1оуапја { ј и ооч1ау1шо, (1а зи оћауезШјпа 81игћа 1 ауЈјаНка [, аа 1Н 1 " Г а; 0П“а је Ј,0{е и з р е ћ , п е § о с1а п е с е . га(и 83 • . се, 1 Рге!- 51пЈ - ‘еа “а°[0а1еа; г61е0а^ е ’ а а се ак с1Ја РопајргЈје с1пјеп1са, с1а зе и зуаписе пе уИе НоКго и с10у| па ри ст!, рги .а уес ро1опј1та то^испов«, с1а 1етг?е аксмп јгпепас1по. Ји Пги8а с т је п 1са, с1а аксјја ргоИси оћа1е <1о1аг1 пепа<1апо гпасЈ 28 пЈепо^ ћ гап т са дић.1ак .гуезпое угетепа, јег оГтог ’ <Ја 1т в 1 р п р г е т и . когек иги 8ас1апја, а с1ок оп јгугз! 0Уа1 ровао, т о г е га 181о у г е т е Но1а сЈа Јхсгб! ро1а акс!је. Тгеса с!пјеп1са I. ј. пасЈтоспоз! оћа18ке агШегпе пж! ћгос1зкот и ро^еН и 1аспоз« еас!апја рћесаје - ћо Нибе _ б1аће 1гд1ес1е Поћ, аИ з с!ги8е 0ре( з1гапе, ако {1о(а _ коН 8(ес1 зе р п п т с К е т а с т ј е т с а т а дигпе и акс1ји §те1о ј 8а пајуесот ћ г г т о т уогпје, 1ас1а агШеггека паНтос оћа1е тоге и пајујзе з1исајеуа с1а с!о<Је ргеказпо сЈо јггагаја. (Ј г т Јт о .с1,1п1д 1 з1исај ћотћапЈоуапја, 1. ј. ро ћапи за итеШ от т а ^ о т 1 рге(ро8(ау1тр, с1а ј и о\’оте з1исаји оћа!а пе га8ро1аге за р о т о г зк 1 т зпауата 1 згес1з(у1та, опћа оре( 11о(а 1т а т п о ео 12 д 1ес1а па изрећ. јег: 1. Маз1аеот рго1гуес1епе та§1е, а 1 ћгоНепјет оћгеЗеп је ро1огај Г1о1е п а р г а т а сПји 1 пјепа иПа1јепоз1 оћ сПја, Пок паргоНс оћа1а т о г а (ек с1а оПгесП зуој ро1огај паргата ПоН 1 и(]а1јопоз( Но(е ос! оћа1е 1 2. Ргасас и к о т е се По1а (»аПаН (акоПег је ИоН уес рогпа!, а оћа1а т о г а I пје§а (ек с!а оПгезП. 81о§а г и о у о т е з1исаји, каП ћгоПзка агШепја роспе Па ПејбКије, оћа1зка т о г е 18(о т Па роспе за рг1ргетот, а Пок зе опа р гјр гетј, По(1е т о г е (1о1а 1 и осоте з1исаји Па П\та ро!а аксјје. ^ајгаП рге{роз1а\Ито, Па је оћауез(ајпа з1игћа оћа1е па заугетепој \из11П 1 Па оћа1а га8ро1аге за По\'о1јпо ротогзкт зпа§а 1 8геПз(а\’а, опПа и р г г о т е оП ргеПпјЈћ з1исај<\’а ћотћагПоуап ја, рге по з(о зе (1о1а 1 рг 1ћНг1 оћаИ ћ те ћгапПас окак' «ћауе8(еп о кге(апји 1 п а т е г а т а пјепЈт, ра се је Посека 1 рг1ргет1јепот у а (г о т зуојјћ (орога 1 ћег зитпје гпа(по оз(еНН. И П гиеоте з1исаји ћотћагПогапја I. ј. за итеШ от та ^ от, 1>гапПас оћа1е се — с1т о(кг1је перпја(е1јзки НоШ 1 патег® . «с1таћ роПигеН ргоН\акс1ји за вуојјт ротогзкш зпа^а агеПзНпта, а и р г е о т е геПи за т Јп а т а , роП тот.сата 1 аегоП; ћЈПгорШпЈта, ра акшји Г1о(е Ш ипаргеП зргес1П Н1 1огре П|гапјет ј ћ отћагП оуап јет зкиро пар1аНИ. �94 АгШеибк! 01а8шк ОрзеЛапја 8 шога. * Оуе аксЈје тоди ЈтаН га с11ј Ш рг1ргети параЛа уојвке па 12уезпа ођа1ака ићгЛепја Ш ро(ротадапје орегас!ја уојвке, које зе уоЛе па оћаН и Лоте1и НгоЉке агН1епје. ОуЛе сјак1е п1је — као кос! НотНагНоуапја — §1ауп1 сПј, Ла зе парасЈпи, о§1е1е Ш гагоге јгуезп! оћјекН рогасН Ш рокгај ићгЛепја, уес Ла 8е параЛпи 1 гагоге б ата и(угЛепја, ра гћо§ (о§а (гећа оуЛе даЛапје Ла ћиЛе Лоћго рг1ргет1јепо, како М зе сПј 8(о рге родоШо. РгЈргета га орзеЛапје \тз1 8е и §1аупоше, као 1 га ћотћагЛоуапје, јесНпо 8(о оуЛе (гећа јо§, Ла зе ро тодисб(уи ос1з(гапе 1 т т е , и коИко ћиЛи ро1огепе јзргес! перг1ја(е!Ј8ке оћа1е. ОрвеЛапје је бИспо ћотћагЛоуапји, ра је 8(о§а 1 оуЛе гаујзап иврећ оЛ оћа1бке агШегЦе, аН у т е по оЛ оћа18ке агШегЈје, гаујвап је зуакојако оН ргоНупЈкоуЈћ ротогзкјћ впаеа 1 8геЛ8(ауа, а и ргуоте геНи ос1 т т а , роЛтогпЈса 1 аего- Ш ћк!гор1апа. Оус1е ћго(1оу1 ш аји п ар гата оћаП пагосПо уеНки ргећпоз( и (оте, Ла то§и уа(ги зуоје аг(Иег1је На бкопсеп(пзи па који дос! (аски оћа1е, с1ок паргоНу, оћа1а (о пе т о г е с!а ист1 па ћгоћо^е, гћс§ перокге(поб(1 8УојШ (езкШ ћа(ег1ја. Оуи буоји ргеЛпоб! 11о(а се — гаги те зе — ЈбкопзНН рг 1 орвеЛапји, (е се па\’аП(1 пајрге па јеНпо кгНо орзеНпиШ^ и(угЛепја 1 гагогК1 оуо, а га (1т се пауаНН па сеп(гит 1 па с1ги§о кгПо, ра па 1зН п а с т оћгасипаН 1 8а п јјта. Бо с1изе, и тпоцо кШсајсса, а пагосКо и б1исајеу1та, дс1е зе гасП о п ајто Л етЦ ет ктеб(аји оћа1зке агН1ег1је, ПоН песе изреН, На ип1зН се1и оћа1бки агН1ег1ји, аН јрак изресе јој, Ла је ћаг оз(еН и (оПкој т е п , Ла је роз1е (гире гаигти за згагтегпо т а Н т (гићИсЈта. Оуо ћ1 ћКо иг рге(ро8(ауки, (1а оћа1а пе гавроШге 1 за ротогзк™ .чпацата 1 згез(\'1та, аП ако опа газроШГе 1 8а °у1т згезШЈта 1 зпа^ата, (ас1а орзеЛапје — и пајсчзе н1исајеуа — песе изреН. Боћаг ргЈтег га оуо ргига п а т аксјја и ОагКапеНта и т1пи1оте га(и. 1Ј осој акс 1Ј1 исеа1\()\а1о је котћЈпоуапо епц1езко-(гапсизко ћгос1о\’1је, које је пајрге 1т а 1о п атеги , с!а (огзПа (езпас 1 ргоћге и Мгатогпо тоге, ос1по8по и СагП §гас1, аП Лосекапо перпја(е1јзк1т т т а т а , п1је тог1о с1а 12УГ81 °Уе п атеге рге, по з(о ос1зН тјп е. КасП (о§а аксјја је гароее1а за сНсепјет т1па, које — 081т озеНјШШ ^ићКака и ћгос1оу1та, к о р т а је ћШ роуегеп оуај розао — т је Лопе1а п1какоуо§ р1ос!а. �^ ^ т о г п а П с Ј , Шогј пјепој ј пјепоте гаДц ц т|г„ Ј ^ ^ Пуо ккиро — еогко гакиаЈуо, с1а ае пе тоГе у1ас1ан га ј^ргеа оћа1е, иок па оћаП 8озрос1ап п е р п ја Ц т ? 0Г„а ‘ ак1 рокге! По1е, с1оуе1о је вауе,п',ке па МећГ*Љ Т ? Нпи 1 « ‘ихти СаПроЧзко ро1ио8»гуо. Ма 1ај паст иросе1а С Јага 0уе акс1Је за ткгсаеап јет 1гира. 1 (1г1'8 К о т 1П по\ап 1т орвеиапјет аа11ро1јбко8 ро1иоз1гуа за корпа I т ° г а , г/.81е<1а1оје, <1а се оуа аксјје изре«, јег ћго<1оу1 К ги§ес! је<1пи перп]а1е1јбки >а1еп]и га <1ги8от, - кгсШ зи п ,,1 (гирата; 1 перпја1е1]зко 11о ра так аг 1 81ора ,а з!о" т ј иг акири сепи, — 1рак је ра<1а1о и зауехптке гике Р 2а оеај парге<1ак зауехш т зи 1таН, <1а к>1ац0<1аге з1и. јц §]о Тигс1 пЈзи гааП пЈкакоуШ ротогхкјћ зпа8а, кој1та Ш тое11 оте1а« аксији НгоНоуа, аП — теЛиН т — ројаеа иета■, ј)1 ро<1т о г п 1са па 1оте т е з!и рготепИа је ргШке, о којппа ц [гапсибкј копПаа<1т1га1 1) а е 1 > з1е<1есе: \еро-/.е1ј1\ч <1о1агак роП тогпта јако је рготето зПиас1ји и 1)ап1апеПта. 8а\’е/лпс< пе Н1 з^пгпо п< запјаН о акс1ј1, која 1гах1 т1егуепс1ји ок1орпјаса, с1а т з и гпаИ, <1а Тигс1 пет а ји ро<1тогп1ра., Ра 1 ка<1 8и ве уес ројаеПе роИтогаке, <1а зи зе ћаг ројауПе т е з е с рге, по з!о зи зе 1гире 1бкгса1е па (јаЦро1јбко ро 1иоз 1г\’0 , НПо ћ1 јоз исек ћ61је окапШ бе рос!игеса које — з е т уагауе па<1е — пе ћ1 п1з!а Иги^о <Ја1о. О\ако рак, ка<1 је \’ес ћПо 15кгсапо ргеко 100.000 1ји<И т је 8е то§1о уке’ па!гак, пе§о је 1гећа1о аксјји <1а1је роОирћаИ ба 1акт! јесИпЈсата 11о1е, а 1езке ћго<1о\’е 8к1опШ и ,а1је\’ Мисјгозал. 1Ј оу о те зи <1оуо 1јпо окагак1еп,лгапе ргШке, које зи па- з1ирПе ро.јаеот перг1ја1е1]8к1ћ ротогзкјћ зпара, а 1 роз1е<Нсе пј!ћоуе рокага1е зи зе ћгго, јег 1гире - пе ро1рота8а11е \’1зе 1езк1т каН ћгот ок1орпјаса (ћ о јт ћ ћгоћоуа 1 ћоЈтћ кгзјапса) тогак' зи и г т т а Н когак ро когак 1 паризтћ перпЈаћкЈЗко гет1ј1з1е. ћТајга<1 и {ећгиаги 1916. §о<Ппе — роз1е И-тезеспое парога 1 1ги<1а, а 1 зкирШ Гг1а\’а и 1ји<181\’и 1 та1ег1Ја1и п1је У18 е ћПо П1 јеНпок за\’егп1ско[> уојпјка па ро1иоб г\и 1 је<1по§ зауегпккод ћго<1а рге<1 [)аг<1апеИта. РогзЈгаија разаГа. 0 \’о ви аксјје за с11јет. <1а «е рг°уаИ и бе 1г јеНпе 1ике 12 а<1 е Ш На 8е ргобе кго '“ [ ^ е п Оуе а к т је т о 8 и бе тог^дТагаТагШ ег^и пагЈоуапЈа, к о Ј е Је 1ша1о га спј, «а гахш в боНспе 1ике Ш Шапаса, ра зе је и о \о т е 1 и Р • ... (е8паса Ако је <1ак1е 8 1а\’па агШег^ја ^ е з п е 1^ ^ угете рг0. гагогепа, оп<1а рг1 {ог 81 гапји и1ага и оуи 1 > ^ I 8ато»ага кгог о \а ј (езпас ћго<1зка агШег.Ја .т а 6а зе �96 АгШепбк! 61абшк • - с= П ап к 1г ш т ћ а ( е г 1 ја т а з г е Ј п ј е 1 1 а к е а г Ш е п је , к о је ћ г а п е и ! Г р о т г т ! 1 ва ћ а Ј е г Ц а ш а 181о8 а гИ У его у аШ о ја с е 8 ка1Јћ^ „ Нј " 8К ^ - 1 Г - Ш Рг1 Рго1аги кгог (е8Пас наИе о рнЛааи 1гте(1и с!уа оЉ гапћепа ЈгоШа, ра ,о је рго1ах Ш (евпас к га т 1 а.п, 1о Је г кгаса ћогћа 8а Ж о п Т о и та 1 аксгја т о г е ЈеП тцв Љ и8ре. Оћгпи(о 51о је рго1аг Ш 1езпас (1иг1 1 иг1, 1о тога 1 ћогћа Јиге На 1гаје’ ра да Н се ве 1 и о у о т е б1исаји гаугШ! ј е Н т Ј т иврећот уеНко је рНапје. . . , , ^ Бо Низе 181опзк1 р п т е п {огзтапЈа и1ага и 1ике 1 рго1ага кгог 1езпасе рокагаН зи, На в а те П апктпе ћа1ег1је т 8и ш,ек и 81апји, На гаНгге ћгге ћгоНоуе (аксца и1)аг(1апеНта), аН пе ћгапе и1аг Ш 1е8пас а ато ћа!ег1је, пе§о јоа тп о^о У18е т т е 1 ћагЈкаНе 1 оге сгзНН рос! уа!гот {1апк1гп1ћ ћа!ег1ја (а тогаји 8е рге (огвЈгапја о И М ) 2пас1 зуакојако §ићНак јес!по§а Не1а опјћ јесНпта (с1га§ега), к о јјт а зе роуеп оуај розао. - 2а угете {огаЈгапја 1гећа 1егШ, На ћго(1оу1 пе ћиНи 8ичпае аи§о"1г}огеп1 ИапкшптЈгаШ гЈјата. КасН 1о§а уогпја кгог раваги Ш 1езпас 1гећа На ћис1е и (огтас1ј1, која и ргауси уогпјесајјћ 8иу1§е Оида. Оз1т 1о§а ћгоНоуј т о г а ји уогШ 8а пјатесот ћггјпот. 2ас1а1ак, кор зе рг1 (огзЈгапји п а т е с е ћгоОоуша, На(1е зе гагНеИН и сШа Не)а, оН којјћ ргУ1 р о с т је и т о т е п !и , каћ ћго(1оу1 Новреји и ро1је <3ејз1уа Напкјгпјћ ћа1епја, а (1гид1, каН ћго(1о\и уес ипЈНи и оравпи разаги. 2а \т е т е рг\'Ој» Не1а гас!а1ка, ћгоНоуј тогаји 1е8кот агШег1Ј'от На с1еј81уиЈ'и ргоНси {1апк1гпШ ћа!ег1ја 1 пј1ћоу1ћ и1\тс1епЈ'а, а 8гес1пЈ"от 1 е\'еп1иа1по 1акот ргоНуи ро8ас1а о\ић ћа1ег1Ј'а. Ако 8е гасН о и1аги и 1ики, опћа и 1гепи1ки, каН ћгос1оу1 сЈозрјји и оразпи разаги, тогаји ос1таћ окгепиН д1а\'пи агН1епји 1 јеНап с1ео 8гес1пје ргоНуи ћа1егјја, које ћгапе и1аг ро <1ић1п1 1 ргоНси ћгоЈоуа, кој1 8е еуеп!иа1по гаНезе и 1ис1, а Ргеоб1аН Јео 8гес1пје 1 зуц 1аки агН1ег1ји гаНггауаји 1 с!а1је ргоН\'и И апкјтјћ ћа(ег1ја. Ш оуај паИп, а зсакојако иг тпоЈ;о гг!ауа и 1јис1в1\'и 1 та1ег1ја1и, ПоН тоге и8реН, На ргосаН и 1ики, аН ако рго\'аП, (ааа.зе рНа: како Ни^о т о г е с1а о81апе и пјој? 8е.Р ге*Р08*аућ На је 1ика тоНегпо иНгПепа, оп(1а је ро8уе 18а1јисепо, с!а По(а ипЈаН пјепи се1и дШупи агШегЈји, а пе ишаћ 1г јеЈ Јас]а ј0ј 8е т о ^е с10јт0С1Ш, с1а па тН п атп 1 А “ Г а т а ' 83 к ојш а је ргоуаШа и 1ики, т о г а 1 ћераћ опл V л 0?3 т °Вчбе изШгШ 8е и јес1пој гаиге1ој 1ис1 8ато > ( Је гаиге(а 1 21а\'па агШегЈја, кој'а §НН 1ики Ш ка(1 �п„5(е о тогп агјсј, и1огЈ пјепој ј пјепотвЈ-.н.. и т1ги . ^ -===---- ------ --- ; - агШ еп Ја и пајшапји гики 1оНко гагогепа ј ј е пе„ шоге У1§е, с1а паиНј НгоДоуЈта. А& пеРг\п о(1 оуа <1уа га(1а1ка, 1. ј. 7аит ЈЈ/ V °Риб1озепа, РГУ 1 ос1 оуа < Јт а ха(1а1ка, {. ј. гаигесе §1атае аг111ог По1а пе тоге Ја 1гуг81 уес 12 гаг1о8а, Ио пета 1 т а Х а „ )е’ а се ко(1 тоИегпој* ро81ау1]апја оћа18ке агШегШ с 1 ‘ ,$ ? ’ ћаић!са 1 теггега и (1ићок1т иуа1ата) 1гуг1Ш 1 Ц " КаШ (о^а 1огв1гапје равага_ . озуојепЈе .гуевпе и(уг«1епе Шке тоЈе аа ве овШап Је(1т о гаЈеЉ.ск.т гаЈот По(е 1 зићогетпе уоГке а п1ров1о гаЛот ЈвЉе Љ с1гиее 8.1е 8ат е, јег опо, а(о ћ 8е то^1о НоИ <1080(1141 ва вШапе оћа18ке агШегЈје, т о б10 ћ! 8е (о 15(0 (1080(1111 1 УОЈЗС1 ва 81гапе рго«уп1коуе 11о(е. Апа1одпо УгесП 1 га 1е8паее. Ха копси 1гећа јо§, с!а 8е и кга!ко озугпето 1 па: 1)е8ап(. 1)еаап(а јт а ји с!уе уг8(еЛ (о: 1. _ 1акоу1ћ, к о ј!т а је сИј, (1а ве 8(а1по гар08е(1пе цсевпа 1ика, ос!по8по с!ео гет1Ј181а па перг1ја(е1ј8кој оћаИ Ш ла оћаП 8и8ес1а п.једоуоа, 1е Иа 8е 8(уог1 ро1агт ро1огај га <1а1је па8(ирапје ргоИч и перг1ја(е1ј8ке огигапе 8Ие; 1 2. — (акосЛћ, кој1та је сИј зато игпетјгауапје 8(апог1118(уа па перг1ја(е1ј8кој оћаИ, гизепје перг1ја(е1ј8к!ћ з^паШШ 81ап1са, ге1јегп1ск1ћ рги^а, (ипе1а, Пгшпоуа, {е1еј;га[8кШ 1 (е1еЈопзкЈћ Ншја, гаИЈоГ в(ап1са, 8ета(ога, — икгаЉо: кој1та је сНј кга(ка акшја га о те(ап је перг1ја(е1јзкое гас1а ћПо и т а коте род1е(1и. 2ћо§ (о^а ве и оуоте 81исаји гарозећа гетђМЛе па перг1ја(е1јвкој оћаћ в а т о ргћгетепо, Пок ве пе јгугт гаПа(ак, а га « т бе р пајујве 81исаје\'а оре( париз(а, ров(о ћ1 тасе ћПо пегеп(аћПпо, Па 8е уегије га пје§а 1гуе8(ап Пео огигапе 8Пе, кој 1 ћ1 га всакј (1гии1 га<1 ћ т пеигасипјћ, а оз1т (ода ћПо ћ! (евко 1 8паћс1еуа(1 осај (1со 8Пе. УгаИсето 8е ропоса па рг\Л в1исај Пе8ап(а, (. ј. па бћагапје роШгпоу ро1огаја га Па1је паргеЈоуапје ргоП\'и пергћ ја(е1јзке огигапе 8Пе. 1)а 1П 8е осакау јеЛап с1евап( то§ао ЈгугаШ, роћећпа је па ргуоте т ев (и јак а По(а, ротоси које се ве оп иугзШ. Р1о(а и оуоте в1исаји с1аје ргеуогпа згеПбћа, оћегћеПије ргеуог, оПггаје \еги ва сеп(га1пот котапс1от 1 ро(ротаге агШег1јот в\’с орегаејје, које 8е ћис1и \'ос1Пе и Поте(и пјепе_ агШепје, аП Пезап! в а т \т в 1 уојвка 1 (о 1г рго8(ојЈ гаг\о%а, јег опа газроЈаГе 8а т а з а т а 1 вгеПвћЛта, која 8и ро(гећпа га ћогћи па корпи. . кге, по |(о ве рг1з1ирј 1г\гвспји осакосоу ПезапЈа (гећа 1ггаШН (асап р1ап с1е8ап1а, а Па 8е осај тоге кгааИ! ро <гећпо је; 7 �АгШ егШ 01а8шк а\ (Ја зе гпа 1аспо, какоуе зи т е з п е ргШке па оћаН Ш и 1ис1, 8Је се зе 1зкгса« 1гире, (е р г е т а оуш ргШката ‘ 8е 0(1геШ пас!п Јбкгсауапја 1гира _1 пјШоуо зпаћсЈеуапје; ’ _(ја зе с1о1ији 1аспа оћауевШпЈа о 8гсс181ујта, којјта га8ро1аге перг1ја*е1ј па тезШ Ш и ћНШт, % Л е се 8е ЈгсгмЦ (Језап^, 1е ргета оујш бгес!б1У1т а , аа бе оагеа 1 ја с т а 1 паоги- гапје (ЈезапНпћ 1гира; с) _ (|а 5е рг1кире вса ро1гећпа 8гес1з1\’а га ргееог 1гира ј та(епја1а 1 зуа 8геШ(уа га оз1§игауапје ргеуога, 1е <1а бе оргете га 1ај сНј 1 Нгге и рг1ргет1; ,1) _ (Ја ве р п р гет е зуа роШећпа згеНзЈуа га икгсауапје 1 јзкгсауапје 1гира 1 та!ег1ја1а; 1 пајгаН е) — На зе из1аП ге(1, ро к о т е се зе 1гире 1 та(егјја1 икгсаН 1 ЈзкгсаН, којјт се.рШ ет ри(оуаН, §;(1е се зе еуеп(иа1псг зугасаН 1 и к о т е сПји, ко]1 се Ш ћго(1о\Н ргаНН — па којг пас1п 1 па к оте газШјапји, којј се Нгос1о\'1 з1игШ га уеги ј па кој1 се зе п аст оНггауаН уега, како се зе (гире 1 з(ока ЈзћгапјЈуаН га угете уогпје 1 пајгаН; з(а зе 1т а ргеНигеН и зШсаји перг 1ја(е 1јзкојт парасЈа, Па зе оћегћеПе г1уоН, оНпозпо и з1исаји, Па Ш (опио кој1 ос1 1гапзрог(п1ћ ћгоПоуа, како зе шаји зразауаН ГШоН 1 та(ег1ја1. Вги§1 (1ео Пезап1по§ р1апа (гећа На оћићуаН гасЈпје, које зе ш аји ЈгугзШ ос1 (гепита, каП зе НоПе ргеП перпја(е1јзки оћа1и, ра с1о (гепи(ка, Нок зе (гире пе Јзкгсаји 1 пе гаигти рГУ1 ро1огаЈ'. 0 \’0 је — т о ге зе гес1 — пајНеНкаШЈјј с1ео Незап(а, ос! ко§а гаујзј зуе, јег, изре Н оп, изресе и пајујзе з1исаје\'а 1 1гес1 с!со, а п<5 изре Н оп, (ас!а ка(аз(го!а пјје (1а1еко. ХЈзрећ оуоца сћицода с1е1а гаспзЈ и ц1аупоте: а) — оН згагтеге ја с т а зорзШепе 1 перг1ја(е1јзке 11о1е; ћ) — ос1 јас1пе перг1ја(е1јак1ћ зИа па оћа11, оНпозпо па тез(и, дПе се зе ЈгугзШ с1езап(; 1 пајгаН с) — оН Мјец. УеНсапзка »81исајпозН«, п. рг. На паз1ир1 ро§оПпо Ш перојсоНпо угете, ра с1а о!акза Ш иргоразН з\’с. Тгећа гпаН, сЈа зе соуек и оуакосчт ргШ ката па1аг1 и\тек \гтеПи с!уа перг1ја1е1јзка ГгопЈа, о<1 кој!ћ је јеПап перг1ја(е1јзка оћа1а, за з\Ит пјепјт оНћгапћепЈт из1апоуата, а Нги§1 је перг1ја(е1јзка 11о(а. РогеН оуо§а Но1аг1 јоз 1 о(егауајиса око1поз(, На је соуек »е/.ап га (гапзрог!, ра — и з1исаји параНа пергћ Ја(е1Ј'зкШ ротогзкШ зпада — п е т а НоуоПпо з1оћоНе га кге(апЈе, а перпја(е1ј је ћпа. Ба ћ! з1ој/а оуакау јеНап Незап! тодао изреН, то га зорзкепа Но(а ћш (оНко јака, На то ге је П т т Не1от уоНШ ћогћи ргоћто из(апо\-а перпја(е1Ј8ке оћа1е, а НгиеЈт, На тоге' зН11 гапзрог! оН пергјја(е1 јзкгћ ротогзкјћ зпача. Мога, Нак1е-, �: 0 т о г п а п сј, и!огЈ пјепој ј пјепоте гаДп ц шки ј га)ц 99 ргШке иуа риш шико ]ака, коНко перпја4еШка рп(а ђШ ргоН таоте б1иса]и (1е8ап1 т ога • л 11о1а - (угДепоте Не1и перг1ја1е1Ј8ке оћа1е. Је(1поте пеЦ ОћШгот па ћогћи Ио1е 8а о ћ а к к т и81апоуата рге кк, аПја 1гира т о д и с1а па81ире с1уа 81исаја Н 0 г' са ' ак? 8е па"16™™ 12УГ8Ш Леаап! па гетЦНи које иупЗепо, као као п. е т 1и81е ч в1а1по и^Шепо, п. рг. рг. 22ет1ј181е и ћШт! :_Ј вдебпе’ ЈК01 Хе )е 1ике гћ и ,1иС1 8а т о Ј> опс1а и оуоте 81исаји 1гећа пајрге ^епе гугзШ орбес1ап]е оуЉ и!угс!еп]а 1е .ћ гагогШ, а како 8е 1о ‘Г8Ј уШе11 вто паргеИ; 1 ’ ],) _ ако г е т 1ј1§1е, 8<1е 8е патегауа ЈгугзШ Оеаап! пће 8{а1по и(УгИепо, уес 8а т о р т т е т е п о гаробесћтШ ћирата „ са т о л а кО!«1 пагчп-- __ _л. и 0\>оте г ’ које би зе +П — ----и1ша 81исаји 11о1а 1т а па]рге, с1а ргопаће перпјаЈеЦзке оћакке ћа(егЈје, 1е ћа Ш пеи1га1те, а г а ћ т 1т а ћа о1уог1 уаћи 1 па 0б(а1е оЉ гапћепе 0бИ1е иерг1ја1е1јбке | 1С1ЈА\]и1> м ----------•• ц81апоуе »ошииус 11 рокгаје, рошгаЈв, како ћ1 Ш пчН паргауНа те§1а теб1а згорт зуоћт 1гирата. (п т ™ , роћ гаујевот 8Уоје ВУОЈе уа!ге паргауЛа Сео оуај гас! 1 и р гуоте 1 и Лги^оте 81исаји 11о1а се 12угбШ ба исЗа1јепобН^ па који пе то§и, с1а Лоћасе оћаШкг 1ороу1, а кас!а §а 1гУГ81 ,1ас1а — Лггесг оћаШ 81а1по рос! уаћот 1 сћ б1ес1 је ос! перг1ја1е1ј8к1ћ 1гира — ргПаг1се ка пјој, 1е пајгаћ јбкгсаН 1гире ба 8гес181у1та, која је и 1оте сИји ропе1а за боћот. 1Ч аК Ш 1 б Ш о8е с х1бкгсаји о л х с а ј и 1гире, и. а и ш ш ро1огај па пергћ Макот-вШ 1е лгаигти к п 1 1* ^ О П А О П ! 1 П ТТ*А /-»1 Г 1 Л А С1 А О О п Ш 1 к А чкп ш л -Ш ја(е1ј8кој оћаК, гаросЈпје 1геси с1ео сЗезапШ, 11. ј. ћогћа авапић с1езап1п1ћ 1гира ба пс'рг1ја!е1јет. 2а \т е т е оге ћогће 11о1а б1ој1 ргесЗ оћа1от и к ак оуот гдоћпот гаћги 1 б1иг1 18кгсап1т (гирата као рНуајиса ћага, бргетпа с1а ш и зуакој пергШс1 ргИекпе и р о т о с 8а б у јт бгеНвШша, која јој 8(оје па газро- 1Ј т т и 1 о т вуеЗвкот га!и ћ1о је јесЗап огакау сЗебап! \>есер бШа па ОаНро1]8кот ро1ио81г\и, а 1 Јбкгсагапје засегпјскјћ 1гира и 8о1ипи зраНа пеоброг1уо и НезаШе. Оги§а угб1а сЗе8ап1а, 1. ј. р т т е т е п о 18кгса\тапје 1гира па перпја1е1ј8кој оћаП, и сНји, с1а 8е игпетћ! 81апоут81\'о Ш сЗа 8е гагоге јгуевпе И81апоуе, уг8 1 бе 8а 1јис181\то т 8ат1ћ ћгосЗбкЈћ робасЗа. О уоте 1јис1з1\ти рг1с1аје ве ро пекоћко сЗезапШЈћ 1ороуа, т ја је иШ^а бНспа и1ог1 рга!есе агШегЈје па корпи 1 РгШаје 8е 12\’е 8па коПс1па екбр1ог1\’а га гагагапје осЗгесЗешћ и8(апоуа. 1пасе ргЈћПгауапје ка оћаП 1 јбкгсауапје 1јис181уа 1 та1ег1ја1а 8Испо је, као 1 кос! ЈезаШа гесец 8Ша, аато б 1от гагћкот, Ја 8е о\'с1е уг81 8\'е за ћгосНШт 8гес1б1\’Јта I. ј. ошт БгесЈвКчта, к о јјт а ћгос1 га8ро1аге игек ј и вуакој рп 1С1Мић. Н. Нгоппс, рогиспЈк ћој. ћгосЈа 1. к1. �100 Артилериски Гласник Шта треба знати о свом телефону и телефонски^ станицама У прошлим ратовима констатовали смо, да чног особља по трупним јединицама не зна да рУКУјРНа ст№' телефонима онако катсо треба, а такође да не зна ИСВ0'1?11 сметње на линијама. Уелед овога је служба везе трпем, тнога уштрба, а често ,је била и сасвим онемогућена цошт • она у прошлим нашим ратовима скоро искључиво’базимт на тецефону. ' '— • Како & И данас обраћа слаба пажља при извођењу обуке на служвУ, везе, то бн и у буд.ућем рату могле да пасттач лсте комплш*ације, којеугМнбгоме отежавају ову службу. — с тога да ,(ји ј ј ш л к ш стручним органима--извођење 'обуке п војни’ цита у служби везе указаћемо на иоједине случајеве, којису ‘се дешавали у пронпим ратовнма, те да со исти не би више Лонавјјзали. 1. ТЕЛЕФОНСКИ АПАРАТ. Ова.ј апарат је врло рсеттмша справа н ако се спе фабрике старају, да га направе што издржљинјим и неосетљпвијпм. Телес|)бнсКи аиарати војнога типа и ако су миого уирошћенији од апарата, који се употребљавају у мирно доба (т. зв. државног типа), ииак садржс у себи делове иеоишне о:акоме телефону, који су у великој мсри осетљиви. Најнежнији 1[ најосетљивији део у гелефону је микрофо н . Његова исправност игра главну улогу за јисноау предаје живе речи путем телефона. Непажљивим руковањем телефонском комбинацијом највише со квари ова.ј Де0-, °!ј да се микрофон одржи у исправности троба с-’ придржав следећих упутстава: а) Не трескати комбинацију о тврде прсдмете, да сс не °ш тресу угллна зрнца у њему, већ овлаш лункати руксок отране микрофона. — 'Гакође но бацати комбшшцВД “ а зволити да иадне, јер ће се у већшги прилика скрха‘ Ј ,"г,Ј|С. мембрана у микрофону, иосле чсга ће тслефон нос а се п|)аван. (Да је мембрана скрхаиа лознаје се но то. <■> чУЈе шуштање у телефону на станици која слушлк �1Цта треба знати о своме телефону и телефонским станицама 101 б) Не говорити на телефону оа пуним устима јела, јср ће се ситни делићи од овога окупљати на мембрши и тиме емаљавати њену сластичноот. По свршеном јелу треба дсбро опрати уота, пре него што се приступи разгозору на телефону. в) Комбинацију при разговору на телефоиу држати тако, да је њена оса што управнија на земљу. При 'говору телефоном У лежећем положају — кад је оса комбннације паралелна. са земљом, а нарочито кад је телефонска мекбрана окренута на горе — слабије ће се чути разговор, јер угљена зрнца неће налегати на мембрану, већ ће се већина њих одвојитн од ово и притећи на угљени чепић испод ње. г) Угљена зрнца троше се у прашину услед потреса и дуге унотребе, те с тога чим више не помаже растресање на начин изпет напред под а), треба променити микрофонску капслу, а стару послати на оправку у мсханнчку^радионицу. Такође треба вршити промену микрофонске капсле и онда,’ кад прсне угљена мембрана. д) Микрофонсђи левак играгвидцу улогу код микрофона, јер еакунља звучне тадасе. 0 тога треба обратити велику пажљу на исправност лејвка, а чим се овај; олучајно сломије, замонити га новим. — Ако св(пак нема на расположењу резервнн левак, онд^ треба при разгрвору допунити шаком недостајући део овога. Врло важну улогу за јасиоћу говора код телефона нгра телсфонска олуншлица — или краће телефон. Он се код војннх телефона налачи на комбинацији (главнп) н у телефонској кутнји (помоћни). Треба се увек старати, да нам је телефон исправан, а то ће се постићи на тај начин, ако његова мембрана не лежи на језграма електромагнета. Исправност телефона цени се по томе, гато овај одјекује као празно буре, кад се аритом овлаш куца одозго по његовој мембрани. Ако при овоме куцању телефон не одаје жељени звук, треба удаљити мембрану од језгра уметањем ттарчета дебље хартнје изрззане У виду круга између мембране и кутије, у којој лежн електромагнет. — Постављање парчета хартије директно на језгра еамо погоршава осетљнвост телефона. — При уметању поменутога прстења треба пазити, да се не повреди омот електромагпета, који се састоји из врло танке изоловане бакарне жицс. Шкољку за слушање код телефона такође не треба повреДити, јер се тимо умањава јасноћа звука. Телефонску мембрану брижљнво чувати од повреда и не кривити је у циљу удаљавања од језгра, већ ово уда.љавање вршити на горе описати Начин. �Артилериски Гласник 102 Тастере (или дугмета) за прикључење микрофонског лаипа <ПРИ говору на телефону) и зумере (при нозипању су,Сед^ станиде) чувати од повреда, ]вр ће се иначе бесциљно трошит,, телефонска батерија. - Ови тастери треба увек да су у исправном стању те да их њихове опруге одмах враћаЈу у миран Цо. ложај по ослобођењу од притиска. — Кад се не говори на телеЉону или не позива, тастери треба да се ослоооце пригиска, да се неби батерија тропшла и онда, кад нам није потребна, а такође и да би се иста одморила (успеда да изврши деполаризацију), пошто се код војних телефона употребљавају Неконстантни елементи (у већини случајева типа Лекланше). Гајтан, који везује комбинацију са апаратом мора се брижљиво’чувати, да се не савије нигде под оштрим углом, јер ће Се при честом оваквом савијању пфекинути на местима где су оштри углови. На ово треба обратити нарочиту пајкн.у при таковаву комбинација 'са гајтанам у телефонску кутију. , Олучајцо повређену изолацију гајтана треба одмах обавити изолишућом траком. — Места где је гајтан изнутра прекинут позбају се по томенит0 СУ мекша под руком; оваква неста треба пажљиво оголити, прекид везати, па понова брижљиво изолисатњХ / \ Све клеме на телефону треба палгљиво и често прегледа^п, да;се нијсу окриДисале (захрђале). Оксидација се са њих уклања трља^ем сукненом крпом ијш меким дрветом, а никако металом. Од унутрашњих делова телефоиа иајосетљивији је зумер (зујалица). Овај део највише пати од оксидације контакта; иста се уклања на начин као код клема. Регулацију зумера треба да врши стручно лице, јер бесмислено окретање завртња за регулацију не води ничему. — Брижљ ива об.ука војника у регулисању зумера треба да ,је један од главних циљева обуке у руковању телефонима са зумерским позивом. Унутрашњу шему телефона не треба дирати, то је посао механичара. Незграпне војничке руке увек више штете, него што користе. Батерија елемената је врло важан фактор код телефонскцх апарата. Одржавање у исправности батерије је велика вештина. Обука у овоме ногледу је од ирвокласног значаја. При руковању батеријама треба обратити пажњу на следеће: а) 'Налити само онолики број елемената, колики је лотребдн за састав телефонских батерија. Остале елементе оставити У сувоме стању, јер се на тај начин нс троше. о) Наливање елемеиата вршити врло пажљиво тако, да се вода не прелива и не кваси тглеме у кутији. На 5 минута носле нрвога наливања предузети поновно наливање воде Д° �Шг ™ е б а знати о своме телефону и тел еф он скш — ш лотребнс количине. После једнога сата излитп и * елемеите добро запушити. По свртеном на-^П°ТребнУв<>ду лажљиво избрисати сувом крпом; нарочи™ '^ 1 ању еле«енте на брисање клема. рочитУ пажау обратити в) Ненапуњене елементе добро чуватн лачин могу стајати годину дана; посте овога Ј ? " ® ' На ПВ»Ј могућству употребити. вога Рока треба их по г) Напуњени елеменат не сме имати кратке везе јео ће г* „„аче брзо истрошити. У опште кратку везу избегавати ко^ свију елемената — како наливених, тако и неналивених. Д д) При везивању елемената у батерије претходно пажљиво ■очистити клеме за везивање и крајеве жица, којима се везују ђ) Не употребљавати сувигае дугачке жице за везивање елемената у батериЈе, већ употребљавати најкраћу везу Пре него што се телефонски нпарат веже за линију тпеба му испробати целокупну шсму. Ово сс врши на следећн начннЛиниске клемс (И и П,; Ише и Огб; Линија и Земља) вежу се на кратку везу иарчетом жице, па се — притиснувши на тастер за прикључење микрофона — дува у микрофонски левак ако је апарат иснраван чуће се ово дување у нашем телефону' у протпвном нсће се чути. Индукциони ћалем телефонског апарата никад се не квари, сем од механичкијс повреда и од атмосферског електрицитета. — Д а би осигурали наш апарат од овога електрицитета треба сваку телефонску станицу снабдети громовођом и осигурачем. Без ог,лх справа не треба никада битн. с тога се мора телефонски апарат пажљиво прегледати, дали их има у својој шеми или не. Лко их нема, треба поменуте справе инсталисати између линије и земље. Грешке у овоме погледу љуто су нам се светиле прогалих ратова, јер смо у најпотребнијим моментима остајали без телефона, с тога се треба старати, да се исте не понове. 2. С М ЕТЊ Е НА ЛИНИЈАМА. Сметње могу наступнти у апаратима или на линијама. Кад емо помоћу горе изложене пробе констатовали, да нам Је телефонски апарат исправан, а сметња нпак постоји, онда се она находи на лннији. Ово ванги само тада, кад Је ировер, исправност и телефона н а суседној станици, са којом ћемо радити. На линији могу наступнти две врсте сметњи: 1. или Је линија на краткој вези и 2. или је лннпја прекинута. Поннато је, да имамо две врсте телефонских и 11а п р о с т о м е л а н ц у, где ностоји само један про д �104 Артилериски Гласник ,а везу измећу станица, а други проводник ,1е замењен земљом и н а д у п л о м е л а н ц у , где ,)е веза између станица извелена са два лроводника, а земља је искључена, Према тоМ1> кратка веза на простоме ланцу наступа, кад кетални део нр0. водника дође у везу са земљом — и ако проводник није Пре. кинут; а кратка веза на дупломе ланцу добгца се, кад се метални делови двају проводника додирују међу собом. Додир не мора бити непосредан, већ може бити и посредан, као на пр. преко живог растиња, метала, влажних предмета и т. д. Чим ое констатује сметња на линији, треба одредити, далц иста потиче услед кратке везе или услед прекида, Ово је потребно с тога, што се кратка веза отклања много лакше и брже, него прекид. — Код кратке везе линија је цела, а код прекида може недостојати мањи или већи део линије. Испитивање линија врпш се разним инструментима, најпогоднији је за ово волтметар, а затим галв&нометар, бусола, електрично звонде и др. — Дакле најбоље средство за испптивање лцн^ја }е волтметар са елементом (а по потреби и батеријом — а'ко је отпор велики). Ради крнстатовања, дали је линија на краткој вези илн у нрекидуС треба откачити ову од телефона, па место њега ставитИ у ланац волтмешј са елементом на начин показаи зцг слици 1. и 2. —| Ако ^остоји кратка веза између тачака на ир. 8 о и б,до\ казаљка волтметра. скренуће за извесаи угао, којц ће сказаЈвка скренути, кад је линија исправна. Што је овај угао скретања већи, у толико је кратка всза ближе станици, на којој вршимо мерење. — Ако ,је пак нрекид ]га линији, тада ће ска-заљка. во.тгметра остати у миру — неће скренути — ако крајем Р додирнемо тачку ћ , (сл. 2.). —. Место прекида на линији наћи ћемо, ако тачке ћ , и 1ј2 оставимо разједињене. а тачке ћ, и I,, вежемо на кратку везу жицом К, па крећући се од једне станице дуж линије ка другој станици везујемо волтметар са батеријом са тачке 8 о, 8, о, 82 о2 и т. д. Тада ћемо кон■статовати, да је прекид и.змеђу тачака 8, о, и 82 о2. Прекид се може одредити и помоћу контролног телефона на следећи начин: На крајним тачкама линије код ћ , Ш и ћ , ћ , вен;емо телефоне, а са контролним телефоном крећемо се дуж линиЈе везујући »вај за тачке 8 о, о„ 82 о2 и т. д. — До 5, о, чућемо ^ о ^ 82 °2 ч^ емо ста],ину II, дакле прекид је пз■чпич1Ј1^ луплога ланца представљеног иа сл. 2 . може се до' Ла ]11>екип.Ута линија обојим крајевима лсжи на ојим металним делом. У томе случају ће се чути су- �седна станица, али нешто слабије него на дупломо „ород говора чућс сс и ш у ш т а њ е , ко1е пнпи™ ланцУ- а 'ута ућих струја кроз земљу. — Овакву л и н С ™ УмсД јовести У исправност, парочито ако се налазииепп681 Такође ?к°ог штаба, јер ће нас иначе непријатељ н р ^ ш Р ^ т Г 0”ш10 је на таЈ начин створен прости ланац место лупл0™’у ° ' ћава страна овако исквареног ланца је још и та Хр.' ман>и ветрић може један од крајева померити с1%мљеИЛ ' ' се прекинути ова лабава веза, -емље, те ће Исправност простога ланца испитује се на начин пнет стављен на слици 3. - -Тедан крај волтметра веже « Л „ију КОД а други за земљу код Т; други крај веже се за земљу. Ако јо лишца исправна, сказаљка воттметра скренуће за извесан угао: а ако је линија у прекиду скретања неће бити. — Овде мо.жо наступити случај Ла тт„ р’ кинута линија својим металним делом лежп на земљи ће сказаљка волтметра сЛренути јонГза већи угао те’ ћемо констатовати кратку везу. — И овде се испитиваље линије може вргаити .крнтролним телефоном на начин горе описан само што ће се Једна клема телефона везивати за линију код тачака 8, 8, , 8,. а двуса кДема за земљу код тачака Т,, Т2 Т„ Констатовање к в а р а ;ца. линији може с!е изврппгги самим станичним те.тефоном на неколико начина и то: а) Кад ицамо телефон са зумерским позивом, чим је прскид на линијн, ш-ћг се чути зујање нашега зумера у нашој слушалици. б) Кад пак имамо телефон са индукторским позивом, онда се квар одређује на .цчедећи начип. Познато је, да се магнетно поље нроизведено индукованим струјама противи окретању нндуктора сразмерно .јачини овнх струја, а ова јачина је обрнуто сразмерна отпору ланца, Према томе, ако при окретању ручице индуктора иаилазимо ца већи отпор но обично, то значи, да је спољни отпор врло слаб или раван нули (у томе случај.у ностоји додир на лшшји, или линија лежп на земљи грло близу апарата). На против, ако је окретање ручице врло лако, значи да нема индукованих струја (имамо потпун прекид линије). в) Ако суседна станица не одговара на наш позив, онда °с треба уверити, дали лннијом тече струја т. ј., дали је личија испранна. Ово се видн везивањем галванометра*) на деригацију ка линиским клемама нашега телефона. Ако скамљка иоказује скрстање значи, да није наш апарат у квару. и, бусол*) Најбол.е је употребити волтметар, а може н телеграфск> �Артилериски Гласник^ 106 4 се галванометар веже једним крајем за линију Ц и дру. ™м м лшга®У клему апарата и, ш опет показуј« прису. сл 4) тада су и наш апарат и линирх исправни У суседној станици није код телефона. .л Може се такође одредити, дали Је квар испред или иза „ттза V апарат. Ради тога примењуЈе се шема изложена на ^ 4 само се прекину спојнице (обе жице) на улазу у осигу. о Сш и п) Ако игла галванометра скреће значи, да постоји мећусобан додир између апарата и осигурача (кратка везар Ако галванометар не ради значи, да јс квар н а линији или у суседној станици. ‘ На закључку напомињемо, да телефонски апарати највнше трпе квара од оксидације 1-трђања) клема, контакта и спојева у шеми. Онај, ко еачува свој телефон од оксидације, ичаће га псправног у свакој прилици. А ношто оксидација наступа под утицајем влаге, то је главна дужност свакога лица, коме је дат телефон на руковање, да овај што брижљивије сачј' вд >д вгта^е. Инж. пуковник Ђорђе Јорговић. ■М *. ‘У , * т о �Нова гледишта о употреби обалске Нова гледишта о употреби обал ск е артилерије Нскуство из Светског рата као што пототпека»<, учавање употребе свих родова војске, исто тако д а ? , Г стрека и за истраживање бољих и савременијих начим требе обалске артилерије, но што јс то било до последаег рата. С времена на време ио етраним војним часописима јављају се покуш аји који нви наговештавају потпуно нова гледншта о употреби Обалске Ардтерије и која су махом У потпуггој супротности са ранијим гледиштима. Свесгран.о ,проучавање ових питања нарочито је од важности по нас и њиховаТграЦлна оцена, сачуваће нас од узалудних:;њ6вчани* издатака, гу;бље»а времена као и од погрешног дбвања праВца Обалској Артилерији још у њеном ночетку. Овом цриликом ириказаћемо два чланка по овоме питању. К КI. ј 1 Први је чланак из једног скорашњег Ороја сев. америк. војног часописа »Соав1 АгНИегу Јоигпак;, где се расправља пнтање о томе, да ли северо-американска Обалска Артилерија треба да буде стална и на једном месту или пак може да буде и покретна, те да се премешта тамо где се у даном тренугку укаш е потроба за њом. Писац чланка, ослаљајући се па ратно искуство а нарочнто на стечено искуство из познатих напада Споразумних Сила на Дарданеле, истиче какве би све користи било од покретне Обалске Артилерије при операцијама исте танве врсте. Стварно, покретиа Обалска Артилерија много се лакше камуфлира но артилерпја стално постављена на ЈеД™* " а У елучају, да ,је непријатељска авиациЈа Р Ц Р ’ . 1;1'етна Обалска Артилернја у с.тању Је да пр П 1а‘сто. Осим тога, од покретне Обалске АР ™ Р Ј попожаја очекнвати дејство изпенађеша отварањем ватр �Артилериски Гласник Н меета која су непоаната непријатељским оделењима аа ре- " ^ “ покретљивоот Обалске Артилерије, па према том-з „ гшкост, омогућиће вншој команди да на наЈоољи начин 1БеНагГс л с в ^ и м м м ^ 'е 'и да у потпуној слободи одреди н уреди. поседне оне ампласмане са којих је артилерија у стању да пружи највећу корист. Повед овога, ако непријатељ напада на просторију која није утврђена, покретљива Обалска Артилерија моћи ће увек. ступити у борбу. Најзад, у случају потрсбе, оиће лако пребацити артилерију са приморског фронта на сувоземнн фронт. Најзад писац као закључке из овог чланка изводи, да: а) Артилерија са сувоземног фронта могла би бити у великој мери покретљива; ако буду лакс батерије са коњском вучом, тешке батерЦје са трактерима о оруђа великих калибара аКо се Јфемештају жељезничким путем. Разуме се, да би билбТШтребно, да се још за времемира изврпф веома^ подробно проучавање земљишта дуж морских обала и да сС израније одрсде положаји, којн би се у случају потреб^ имали поседати артилеријом. 6У Артилерћја са примроског фронта могла би делом бити поскГвљена у унутрашњости утврђења ради извршења тачно одређених задатака, а остатак Обалске Артилерије на. тај начин остцје у могућности да се премешта као и артнлерија са сувоземног фронта. »Кеуие П’АгШ1епе« I. 99. 1927. И. Други чланак по овом питању изашао је у »МИИагГУосћепМаК-ус, свеска бр. 44 од ове године. У чланку се излаже, да је у марту месецу ове године у Холандском ». дружењу за проучавање војних наука« артилериски капетан Гротендорст одржао једно предавање о »посрсдном н непосредном гађању Обалске Артилерије«. Предавању ирисуствовали су министар војни и командант оперативне војскекраљевнне Холапдије. ,М1Шаг-\УосћепМа«« сматра да слпт пРилика на целој — и Немачкој — обали северног втатжна Улога која припада Обалској Арти*, ' Р У ОДбрани Немачких обала иосле губитка флоте наавтижњШее иСап“ г™рССапТ1ШМ “злагаљима о унотреби обалскедоост ујготјгп тд ’Рапи обала< к°ј° је изиео капетап ГротенД°рст, упозна и његова читалачка нублика. �Нова гледишта о унотреби обалске артилерије 109 Капетан Гротсндорст излаже следеће: Скоро све државе искористиле су искуства, стечена у току светског рата и извршиле су реорганизацију своје обалске артилерије на тај начин, да ,]е зедан извесан број батерија направљен покретним и тако успособљен и за посредно гађање, односно ва поседање заклоњених положаја. Из овог произлазе следећа преимућства: 1. — Пошто се заклоњене батерије са мора не виде мора их непријатељ прво пронаћи и тек онда може приступити дејству противу оваквих батерија. 2. Када је заклоњена батерија пронађена и њено место тачно утврђено, мора и нападачева артилерија дејствовати посредно, што је за нападача ,знатно теже, но за браниоца. 3. — Осматрање метака 'је за нанадача много теже, пошто је са палубе бродова ово осматрање немогуће. Управа ватром и ру^овање ватром ће бити код нападача с тога веома несигурдОј док браниоц увек може организовати своје осматрање Сс& више земаљеких^осматрачница и тачно утврдити пад мртака. 4. -Послуживатве оруђа ће бнти мнрније, пошто се лс нишани нопорредно и нослуга с тога не внди непријатеља. (>. — Поп^на муниције, см||на послуге или батерија, снабдевање људства намирницама, оправка материјала и т. д. вршиће се са више мирноће. 0. — Означавање циљева није потребно; оно је потребно сЦмо ако постоји један или више помочних осматрача, када помоћним, осматрачима треба означити циљ. При непосредном нишанењу међутим потребно је означавање циља ■сем од стране комаЦданта дивизиона (батаљона Обалске Артилерије) командиру батерије, још и од стране командира батерије водницима или.вођама оделења и евентуалним номоћним осматрачима. 7. — Тешко је могуће, ако не чак немогуће, да нападач стави нод ватру један појас дуж обале, дубине 2 'А до 3 кт, т. ј. земљишну зону, на којој ће се постављати замоњене батерије. 0 неком неутрализовању свих батерија, поотављених у овој зони, не можо бити говора, пошто је нападач привуђсн да нишани и гађа посредно. Батерије обалске артилерије међутим, које дејствују непосредно, налазе, се у непосредној близини обале и дубина зоне на којој су лостављеие износи еамо неколико стотина метара. 8. — Оруђа заклоњених батерија, која не нишане иеносредно на циљ могуће је заклонити још и димом или вештачком маглом. �110 Артилериски Гласник Пажност свих ових преимућства ће постати још већа, „ ^клотненс батеријс брзо могу мењати св0Је положајс; »шгућност брзе промене положаја имаће свој велики знача.ј кам у°тактичк0м! тако п у стратегиском смислу. Посредно нишанење и гађање има и своје слабе стране ! _ Губитак у домету; код тешких далекометних топова овај се губитак међутим неће много осећати. 2. _ Појава мртвих, нетучених простора. Брижљпвим избором батериских положаја ће бити ипак могуће, да се тај недостатак сасвим отклони или сведе на најмању меру. 3 _ Осматрање погодака је тешко, пошто није увек могуће да се осматачи налазе на прћвцу гађања. При непосредном гађању међутим осматрање такођер није лако, када се исто врши под ноповољним прилцкпмз* и на ускв циљввс. Сважако ће бити могуће да се при добро организованом осматркњу место погодка врло тачно одреди. 4 _ Пбтребно је риш е-линија за везу, пошто се пе врше само верти^ална, већ и бочна помераља. Ово важи још у јачој мери за Оруђа, која мењају свој положај. 'Упоређењем дебрих и слабих страна долази се до закључна, да су преимућства многобројнија и вааш ија од недостатака, и да је зајоруђа Обалске Артилерије, која гађају посредно покретљивост потребна. У првом реду долази у обзир за пбмераље оруђа железнички колосек, у другом реду моторна вуча. Померање обалских оруђа на железннчком колосеку има ове \цобре стране: 1. — Оруђа се могу брзо поставити тамо где затреба. 2. — Батерије се.могу лако извући, ако трпе непријатељску ватру. 3. — У случају потребс, оруђа је лако упутити у радионице за извршење евентуалиих оправки. 4. — Нападач неће никад тачно знати, н а којем ће се месту налазити оруђа у положају. Неповољна је околност, да се оруђе и послугу не може заштити оклопом (штитовима) иошто се пначе знатно повећа тежина и да је приликом промене лоложаја потребно доста времепа док се поновно отвори ватра, пошто је дејство са колосека (са железничких кола) код тежих калибара немогуће. Калибар од 150 м/м од прилике је данас најтеже оруђе, које можс још без нарочитпх припремних радљи да дејствује одмах са железничких (транспортних) кола. И пак ће, вероватно већ у скорој будућности, ово моћи и тежи калибри. �Нова гледишта о употреби обалске артилерије 111 Употреба и примена моторних лафета зависи од тактичких прилика и од тежине оруђа. У опште може се казаги, да се данас много интензивније тражи решење проблема добрих борних кола, наоружаних са митраљезима и лакнм пеш.адиским топом, него да се решава проблем нарочите артилерије са моторном вучом. Капетан Гротендорот разматрао је даље изгледе евентуалне одбране Холандске обале и њених најважнијих тачака: Хелдер, Имујден, Хук-ван-Холанд и Флиоинген, те је долазио до закључка, да с обзиром на финансиску снагу државе није могућа дуготрајна, самостална одбрана целе обале и спречавање искрцавања непријатељу. Предавач сматра међутим, да ће Холандија у случа'ју непријатељског иапада са мора увек моћи да рачуна на савезништво и помоћ неке друге државе. Потрсбио ће бши дакле у главноме, да се спречи први покушај непријатељског искрцавања и да се одбије први напад, Илак и за извршење овог задатка потребна је тешка и средња јзбалека артилерија, успоеобљена за посредно гаЈјање из заклоњених положаја, Вредност сталних обалсцих. утврђења, која постоје од раније, требало би свакако испитати и утврдити њихову способност за одбрану обале у случају рата. Из ћдискусијеј која се развила по завршеном предавању сматра »МПИаг-^осћепМаи« да треба напомснути речи једног поморског официра и то: »У битци код.Јитланда гађало се је на одстојању од. 15000 м. и постигнуто је доста погодака. У борбп двеју флота ће бити једна илћ Друга страна побеђена, али ако ће нека флота имати довољно Омелости, да се упусти у борбу са обалском артилеријом, онда ће бити дотична флота у напред осуђена на погибељ. У светском рату н. пр. није обалска артилерија на острву Хелголанд испалила ни један метак, из разлога, пошто се нико није осудио да предузме напад на острво Хелголанд. Из овога се може закључити, колика је важност тешке артилерије у одбрани обала. Енглески укотвени бродови су на фландријској обали на одстојању од 25000 м. дејствовали противу Немачких обалских батерија, Ове су могле да дејствују једино помоћу осматрања из ваздуха и Енглески бродови су увек одмах нестали, чим су Немци били у ваздуху надмоћни«. Покретној обалској артилерији, односно покретним тешким далекометним оруђима, у вези са ваздухопловством, припадаће свакако у будућим ратовима при одбрани обпла важна улога. Ж. М. Л. и Б. А. �Артилериски_Гласник Различности. Ваједничке вежбе између разних родова војске и авијације Маневрима трупа свију родова војске у којима учествује и ш виаш т да би били што кориснији и поучни.]И, требало би ла^иретходе подробна веаИаља. у току којих би били проучавани начини рада у заједшадн са авиацијом. Овакав начпн рада допушта заиста свакоме, да може боље себи да да вачуна о уолугама, које се могу тражити од авиације, као и могућности бвих лри заједничком раду. Овакав начин рада такође допунидцда се лакше поправе учињене грешке и да ст извјзсу' потребЦ поуке у циљу Завођења јединства доктрнне односно употреда авиације. На жалост, ове се всжбе врла ретко изводе, И! трупе свих родоВа војске имају додир са авиадијом обично само за време вежбања у иољу, које је врсме врло кратко за једно подробно упознавање. Сматрамо дакле за т;орисно, да саопштимо нашим читаоцима примедбе уочене у току заједнички! вежби између авиације и трупа свију осталих,родова војске. Пешадија. — Вежбања треба да се састоје у изучавању појединих фаза борбе. Када је ситуација одрсђена и иста добро унозната од стране авиације, она прати промене за једно ограничено време, стављајући себе у улогу било сопствене авиације за ираћење, било у улогу непријатељске авиације за извиђање. Главне примедбе учињене у току вежбања ове врсте односиле су се с једне стране на тешкоћу всзе између иешаднје и њене авиације и с друге стране на потребу да се нешадија привикне на скривање погледима авиације. Тешкоће везе проистичу услед немања погодних знакова за распознавање, нарочито у случај.у мало бржег премештања од стране нешачких јсдиница, и услед релативно ограниченог бро.ја знакова коЈима располаже пешадија ради брзог и простог споразумевања са авиацијом. Да би се помогло овом недоатку погодних заставица за добру примену које су раније �Различности 113 Силе круте чврсте, пробао се је у неким пуковима пешадиЈе један систем заставица саграђених од лествица које су ее покретале око једног завртња, помоћу кога су биле спојене једним својим крајем. Пчтатно је било разапето на ове лествице и застава се отварала и затварала као иека лепеза. Овај систем дао је добре резултате, специјално са гледишта добивеног у времену при јављању авиацији о премештању места команданта. Треба истаћи такође и тешкоће, које су последица морања да се употребе и сада стари начини везе помоћу ракетли. Количина ракетли стављена за ову сврху на расположење авиације је оередња. Није редак случај да се деси, да осматрач употреби све своје ракетл§,' које су се налазиле код њега, и да ниједна неда сигнал — светлост. Овај детаљ има своју ваисност, пошто можеТЈа.учини немогућ или врло, несигурним што се тиче резултата, цео^маневар у ком учествује авиација. Пешадија де1придаје увекЈсву важност извесним ситницама у одредским веисбама а коју Иц стварно треба придати. Тако, често је.|долазило до тога. да су јединице пешадиске које су биЈге довољно прикривенс, да не би могле бити на први поглед. опажене од авиације, биле ипак откривене због коња који- се држе да пуоју у близини трупе или због одржача за везу који-ћу се премештали у невреме. Сакривене трупе биле су опажеће и због покрета подофицира, који да би поправилн прикривање својих људи, нису водили рачуна о себи и нису предузели потребне мере опрезности. Кад је могућђ, најбоље је скривање од погледа авиације непомичност. Више пута у току самих вежбања или маневара десило сс је да трупе јачине до батаљона слабо сакривене, али које су биле нотпуно непомичне, потпуно су измакле погледу авиаци.је која међутим запажаше у близини трупа предмете мање видљиве али у кретању (као: лака кола, сиклисте и т. д.). Догађа се често, да руковаоци вежби спомињу у њиховим извештајима, да су аероплани могли видети трупу на земљишту само зато, што су летели ниже него што би то оило у рату. Треба међутим да знају и штабови и трупе да до дубине 3—4 км. у позадини фронта непријател>ски аероплани доћи ће кад кад летећи на малој висини (од 300 до 500 м), у толико пре, што бви аероплани могу бити снабдевени лаким блиндажима, а пушке и митраљези би имали слабо дејство на њих. �Артилериски Гласник п ^Рбно 1е дакле за трупе, да се науче свима обазрц. П„ воЉичка ситуашча допушта, да предузму !>ве востима, којв в ј би избеглИ цогледу ових аероплана. Ш ° мГаониже ми ћемо изнети примедбе у овом погледу, птг^о се то односи на артилериЈу и коњнцу. У ш изнесемо сада примедбе које се односе на везу авиације са артилеријом п коњнцом. дптилевија. - Подробне заједничке вежбе авиације еа артилеријом треба нарочито да се истакну у ова два правца: — Испитивање свих начина везе који се употребљавају између авиације и артилерије за време премештања — про. мене положаја, и — ЈИготреба авиације-у ниљу контролисања камуфлаже својих батерија. Веза нзмеђу авиације и артилерије за време премештања мозке-. бити осигурана било помоћу бацања извештаја у кутијама, ћлИ бежичном-тедеграфијом, под условом, да се образују по прописима инструкције о авиацији од 24. јануара 1919. годин&\(&' 44), платна која остају стално развијена за време трајања покрета, и у овом циљ у треба да буду намештена на колима. За везу помоћу бацача извеш таја у кутијама, нема нарочитих тешкоћа. За везу пак помоћу бежичне телеграфије покушаји су чињени лостављењем на кола са коњском вучом прпјемних апарата бежичне телеграфије, који допуш тају аероплану да позове дивизионе артилериске и да захтева од њих да тгодигну њихове антене. Ови покуш аји настављ ају се сада; они су већ дали интересантне резултате, али који не допушта.ју још да се извуче коначан закљ учак о томе, каке корпсти и незгоде овај систем нуди. Начин камуфлаже помоћу мрежа од ж ице показао се је сасвим недовољап, кад је употребљен сам за себе; озаЈ недостатак био је у толико осетљивији, што су артилерци ненавикнутн на вежбе ове врсте постављали у опште своје топове правилно на земљишту, која правилност иада одмах У очи при проучавању израђених фотографиЈ'а. Најбоље средство камуфлаже је сваки пут кад то земчпти.П Д0звољава> да се топови разместе неправилно по џбупо ’ - Р аввинама земљишта и т. д., премештајући топове 1еланЈзгплО»°ЈШК0 00 сеика од ових предмета помера. Ово Је Д 1 начин да топови буду увек у захнату сснке. �Различности 115 Мреже од жица могу послужити, у овом случају, као споредна камуфлажа, и аеропланске фотографије пе дају више тачна обавештења — (знаке лаке за распознавање). Коњица. — Практичне вежбе у одржавању везе између авиације и коњице^треба да се састоје нарочито у проучавању услуга, које би коњица могла очекивати од авиације т. ј. у истралшвању задатака за давање авиацији која је за маневре стављена на расположење коњици. Нарочито ће у току операција коњице у циљу извиђања или обезбеђпвања она имати потребу да се обраћа авиацији. Да би авиација овде могла радити корисно са коњицом у њеним задацима, требаће најпре брижљиво одредити авиацији, по осама одређеним за надгледање од коњице*. извиђања која треба да изврши помоћу ваздушног осматрања: то је около и дуж ових оса, постављених обичцо по главниц линијама за комуникацију, где ће авиаццја тражити обавештења. Ова извиђаља од стране авиације ће обично омогућити, да се коњица оривнтише о правцу кретања главних делова непријатеља, о јачини његових снага и о тачкама докле су допрли њениЈДгредњи 'делови. Авиација има могућност да врши вертикална оикатрафа, док коњица врши осматрања хоризонтална. Коњица се због тога може двоумити у оцени: да ли она Вма пред бобом, кад је већ дошла у додир, обичан застор, или напротив, предходнице а позади њих организовану силу. Авиација може и треба да јој д& ово обавештење. У свима рлучајевима авиација треба да буде уиотребљена од коњице као патрола пошто има следеће одлике: — Она није сп^ечена никаквим препрекама земљишним у свом раду и може видети чак и иза њих; — Она има велики рејон за рад и може донети брзо једно обавештење са велике даљине (К часа је довољно да оде и потражи једно обавештење на 20 км. даљине и да га донесе); — Супротно обичним коњичким патролама, она схвата боље целину догађаја од детаља, који јој детаљи често измакну. Да би овај рад у заједници могао бити извршен са успехом неопходно је потребно, да веза између авиације и кољице буде успостављена тесно и солидно, да авиација зна сваког минута где њено обавештење треба да се достави; да устаљена платна за обележавање места команданта буду по договору раширена скоро стално, п да једна бежична стаиица за примање буде исто тако увек подигнута к о д мес т а к о м а н д а и т а к о њ и ц е. 8* �Артилериски Гласник ГкР ово захтева многобројнс заједничке вежбе којо тре. 0ве , " 1 п0 свима већим гарнизонима где се налаап ашјлпи 1а преко целе године, јер ће се само на тај налин моћи оТвГрити јединство доктрипе и сагласност у раду. 410 »1а Ргапсе МгШагге«. , .Аеропланско осзттрањ е артилериског гађања Капетан Канон, из примењене школе у Версају је под овим насловом објавио у »Војном аеронаутичком гласнику« (свеска мај—јуни) једну интересантну студију, из које пзлажемо најважнији цзвод; д а објасни ва/кност питања^ писац нас потссћа на то да се је у авг}грТу 1914. на француском фронту могло констадаватц, Д® су Немци већ имали аероплане, који су радили за рачун артилерије. ЈОигврвме Французи су се са жалењем питали, шта су-да артилерију могли. урадити њихови аероплани^Излог} њихове потпуне .отсутнбсти био би, што су таДа многи француски штабовиј/сматрали да се аероплани могу несигурно и врло слабо упОтребити за артилериска гађања. И доиста, у многим армијама забрашгли су употрсбу аероплана за ову врсту везе. Тако нћпријатељске батернје од 1.30 и 210, добро заклоњене, могле су некажњено гађатн фраш^ушгелгрупе и батерије. Ова је ситуација' била иесношљива и бд септембра 1914. брзо су се множили упути поводом ваздушног осматрања артилериског гађања. Пошто се тако неизоставна потреба ва-здушног осматран,а артилерије родила у рату, треба најпре добро да проценимо садапгње могућггости авиације по томе ггггтању. Ове могућности битгго зависе од атмосферских услова, од висине аероплана коју често органичава висина облака, од 'ситуагш.је коју осматрач заузима према сунцу које може имати према себи или за леђима, од одстојања објекта, од калибра ергга која гађају и најпосле од непријатељских ловачггих аероплана и непријатељске противасропланске артилерије, који деЈствују. Све што се може рећи то је, да п о д у с л о в и м а с р е д њ е в и д љ и в о с т и на висигш од 2000 м ваздушни осматрач може лако одредити место једггог рафала од четири . етг.а од 155 или од 12 метака од 75 који су пали гга 5 или 1 љчега (^оризоггталгга даљина). Ако јс могућа висина (ваздушна) слабиЈа, гга пр. од 500 до 800 м. гго магли (или �Различности 117 облачини), горње одстојање је знатно смањено; пошто се тада аероплан много приближио објекту (посматраном предмету), то има да изврши одлазак и повратак са ризиком цаздуиших борби и његов рад постаје врло слаб. У шумовитим зонама опажа се, да излазе димови који ироизлазе од распрскавања, али није ттикзко сигурно да ли су то димови од зрна распрснутог у ваздуху или димови кад нуно зрно удари о земљу и тада се распрсне. Јачина авиације у особљу и материјалу је врло ограничена с друге стране. Ватерије треба’дакле да искористе до максимума времена летења, те да због њих аероплан не губи време за осматрање. У том циљу- батерије треба да смањо на минимум периоде неготовости за гађање и да брижљиво припреме њихово гађање тако, да први метци падну у близину објекта, те да-не могу, идмаћи оку ваздушног осматрача. Најпосле, батерије треба да гађају најбржим начином. Ј , Iо ' Писац р а ^ Љ у је задатке-ба~,одређеним објектима, т. ј. било задатке рцглаже гађања, било задатке контроле гађања и задатке цадгледагј&аудсоји се састојб у истраживању артилериских објеката. У случају задатака са одређеним објектима, ваздушни осматрачуима програм гађања, који ће батерије (њему ло8нате|), и м а м ; да изврше на његов захтев. У случају задатака надгледања, осматрач тражи објекте који се открију у зони надгледања и за њих извештава заинтересоване батерије. За све обе задатре, аероплан општи са артилеријом помоћу апарата. бежичне телеграфије са пригушении таласима, чије су крајне дужине 210 и 500 метара. Међу овим границама моасе ое располагати са десет посредника па један корпус. Тако се имају таласи од 210, 230, 250, 270, 295, 320, 350, 380, 410, 440, 470 и 500 метара за један корпус. Међу овим таласима, они који су подвучени резервисани су начелно пратећим или блиско надгледајућим аеропланима; таласи од 410, 440 и 470 су за аероплане, који далеко надглсдају и далеко истражују објекте. Један корпус располаже дакле са осталих шест аероплана од шест дужина таласа, за релажу или контролу гађања, У недостатку времена и средстава у аеропланима,, реглаже тачности треба да су начелно резервисане за гађања оруђа врло крупних калибара. Уопгате, гро артилерије требаће да се задовољи са потпуном припремом гађања и конгролом помоћу аероплана. �Артилериски Гласник 118 Ваздушна контрола гађања има циљ да осигура да са елементима гађања, прорачунатим што могућо тачније, зрна добро погађају предмет (објекат) на који се гађа. у Јом диљу једним рафалом се гађа постепено сваки објекат са батеријама, које оу унапред одређене. Да би ишло што брже, препоручљиво је, да аероплан општи само са антеном цај. внше артилериске јединице, а не иостепено са групама 'и обсатно; преношеља потчншенпч једшшцама врше се тада земаљском телеграфском мрежом. Уосталом, у случају неисправности ове мреже, неие Оити иојш ,о зло, ако антене групе будЈ' такође прислушкивале. Изузетно, задовољеве ђц моћп бити увек дато без одлагања на захтев >гађајте« са — аероплана. А то је главног Да би ишло брже, аероилан н.еће објекте по њиховим координатама, него по простим словима а, б, в, г. и т. д., устаљеним утапред тако, да ова слова иду једно за другим у одређеном реду објеката. 'НајпоајФ, да би се добило у времену, прописано је да једна батерија гађа само један рафДл и на један објекат. Овај рафдл износи 12 метака за 75 ко,ји дејствује брзо, осам метака за 15бЈ чија мала брзина гађања Чини, да практично, обнх осам метака образују у ствари два раф ала а не један. АкО- ова.медини раф'ал није био виђен или није био осмотрен, изостала контрола понавља се тек послс свију осталих предвиђеннх контрола, те да се не би изменио ред радњи устаљен унапред за цео рад. Исто је тако са рафалима који нису бпли нађени као обухватни; у том случају, осмотрен резултат јавља аероп.тЈшЈи прелази на сдедсћу контролу. Контрола н е о с м о т р е н о - г р а ф а л а , к о ј и ј е п о п р а в љ е н обав е ш т е њ е м, врши се такође после свију осталих контрола. Било би интересантно знати, колико може један аероплан контролисати батерија на разним објектима за један час, за које време може летети не спуштајући се на земљу. На жалост врло је тешко дати ово обавештење. Број могућих контрола за један час летења зависи, у ствари, од много чинилаца. Само се може казати максимална граница овог броја, а то значи претпостављајући добр.у видљивост, непријатељсч.а борбена авиација мало активна или ако се контрола вриш под добром заштитом, иотпуне ирипреме гађања са циљевима тачно унетим на плану-управљачу, тачне сондшке, добро руковођење топова,' својство муниције, и До^)у дисциплину ватрс, т. ј. извршеше гађаља без одоцњења према обавештсњима са аероплана. Кад су сви ови услови испуњени, може се узети да један аеронлан може за �Различности 119 један чао извршити .12 контрола од 75 или четири од 155 дугачких. Али ови су бројеви оувише оптимистички. Доста често дешава ое, да први рафал гађан са прорачунатим елементима, чак са великом тачношћу, није осмотрен. И тада, да би се имао један рафал уоквирен, није ретко да ее има да гађају два или три рафала пре но што се свршило са контролом. Овај једини разлог изгледа природно да допушта да, у средњим условима, један аероплан, за један час летења, може извршити пет или шест контрола, било н. пр. да контролише две групе на један објекат или једну групу на два разна објекта. Отуда се види, да су тачно шест артилериских аероплана довољни за један корпус норма'лно појачан. Међутим, и кад је могуће одредити за артилериско осматрање већи број апарата и ваздуганих осматрача, артилерци ипак треба да користе до максимума, у овима приликама, сва остала могућа осматрачка средства сем аероплана, као балоне и земаљске осматрачнице. Одбрана против ваздушних напада Американски часошс Соаз! АгШ1егу Јоигпа1 (март 1925.) ■објавио је један интересантан чланак о одбрани против ваз.душних напада. ђ1а да Североамеричке Оједињене Државе имају мало да се боје напада ове врсте, ипак то питање интересује јавно мњење. Бво главних тачака тога чланка: Нико у морнарнци не сумња о вредности помоћи, коју Ратерије и фортификације обала пружају морнарици за време рата и о њиховом утицају на поморске операције. По аналогији, може се рећи да ваздушне, земаљске и поморске снаге треба да се налазе у тесним, везама са противваздушном артилеријом и зависиће једна од друге у будуће као и данас. Користан ефекат ове артилерије не лежи само у стварним губитцима, која она може нанети непријатељском ваздухотшовству. Та артилерија даје корист, што принуђава само својом претњом непријатељске аероплане да лете више и мењају често правац; према томе, она им отвара тешкоће да изврше њихове задатке, а нарочито бомбашким аеропланима, чије гађање постаје све нетачније са већом висином. Комисија за проучавање одбране обале Хавајских острва изразила се о противваздушној одбрани овако: »Прнслушкивање по звуку, потребан систем рефлектора и довољан број противаеропланских топова добро пласираних, осигуравају врло озбиљну одбрану против непријатељских бомбашких аероплана, који се тада могу врло тешко снаћи. Та се орга- �Артилериски Гласник 120 низација У односу на рефлекторе, налази у истој ситуацнјн, ™о обалска артилерија у односу на ратну морнарицу. Сум! виво је да се ваздупши напад управи против тако брањсне Гоне« Ш отиваероплански топови могу гађати против бомбатпких аероплана на свима висинама, на коЈима могу ови летети под' условом, да се могу видети; њихово јо гађање сад од врло јаког дејства. Још у светском рату, и поред недовољног броЈа противаеропланских топова и непотпуне наставе особља, резултати лротиваеропланске артилерије нису били незнатни, као што показују даље изнети подаци: Број аероплана стављених ван слуагбе: Италија 540,. Немачка 6554, Француска 2000.. Број аероплана оборених противаеропланском артилеријом: Италија 129, Немачка 1520, Француска 500. Око четвртину губитака цроузрокавала је противаероплацска артилерија, Али, сем тога, не треба губити и.з вида, да би, без црбтиваеропланске артилерије, ваздухоггловство вршило бвоје' задатке са много мање узнемиравања, и према томе добило много веђе резултДте. Због тога сад сва ваздухопловна>средства теже да, лете врло високо, а то компликује све потребне констркције, употребу и наставу особља, с У 1916. г. француска је артилерија оборила 60 аероплана, 4917. године 120, а у 1918. години 220. Да постигнеове резултате, она је избацила у 1916. годшга 11.000 метака за један1аероплан,- у 1918. год. 7.500 метака, рачунајућп ту и метг;е које су избацили обични пољски топови; број метака лротиваСропланских топова био је 'само 3200 за један аероплан оборен у 1918. Енглезима је требало 8000 метака противаеропланских топова у 1917. да оборе један аероплан, 4500 метака' просечно на целу 1918. год., а у последњој периоди 1918. год. само 1500 метака. > 1918. г. американска противаеронланска артилерија. оборила је 54 непријатељска аероилана, са средњим утрошком 605 метака на један оборени аероплан. У битци код Бен Михела прислушкивање по звуку и рефлектори омогућили су да се открију многи иоћни аеронлани и 1;онста томно Је, да су ови избегавали зоне осветљене рефлекторима ефлектори фактички врше велико моралио дејство на ави Јатичаре, и том се приликом констатовало, да се већина не т Г Л ИХ„„аерОТланЧ ослепљени рефлекторима, вратили натраг дан аороплан, обухваћен светлосним зрацима, изгубио је Ј.У ориЈентацију и пао је на земљу близу Вињела. �Различности 121 По искуствима извршеним од рата, осматрање аероплана помоћу рефлектора потврђено је. Американски авијатичари цене, да је аероплану врло тешко да избегне светлосни сноп рефлектора, и да ови зраци много узнемиравају пилота, који изгуби свој правац и не може више разликовати земљиште ни предмет који тражи. Бомбардовање неке зоне, осветљене рефлекторима, а где су друге светлости брижљиво маскиране, је скоро немогуће. (Па Соав1 АгШ1егу Јоигпа!). Организација Италијанске артилерије Код артилерије разликују се у Италији: трупе и теритијалне артилериске установе, » техничке артилериске уста-. нове. Техничке артилериске установе растоје се из: конструкционог и опитног рдељења и из неколико техничких установа. АртилфЈЈгке трупе с^стеје.се из: 10 корпуснихартилериских команада; (при сваком корпусу једка); • 27 пољских артилериских пукова; 1+ пукова тешке пољске артилерије; 1 пуКа коњичке артилерије; 3 пугм брдскс артилерије; 10 пукова тешке и обалске артилерије; 10 дивизиона противаеропланске артилерије; 1 ремонтске команде; 10 артилериских управа. Пољски артилериски пук представља дивизиску артилерију и у миру састоји се из 4 дивизиона, од којих су прва три запрегнута са коњима, док се 4. дивизион товари на мазге. Овај четврти дивизион етупа у случају рата као пратећа артилерија једне пешадиске бригаде. Један пети дивизион треба још да се формира и то са коњском вучом, који је по италијанском гледишту најзгоднији као дивизиска артилерија. Дивизиони имају по три батерије и наоружани су овако: Дивизиони први и други са 75 м'м пољским топовима (Депорт); дивизиони трећи и пети са 100 мм пољским хау.бицама (Шкода); дивизиони четврти са 75 мм односно Об^мм брдским топовима. Мобилизација предвиђа; да се удвоји орој пољске артилерије. �Артилериски Гласник Тешка пољска артилериЈа замишља се као корПуСВа аптилерија (на корпус један пук) и као таква снабдевена^ мотошом вучом. Пук има четири дивизиона од по з батерЈ® Пота пука наоружано је са 105 мм топовима (Шнајде^ Јеа пота са 149 мм хаубицама (Викерс-Терни). а Коњички артилериски пук треба да служи као лако нокретљива резерва Врховне Команде за појачање коњичких и!ш велосипедских јединица. ТаЈ пук састоЈИ се такође из 4 дивизиона. од којнх 2 диризиона са 75 мм топовима (Круп коњска вуча) и 2 дивпзиона са /5 мм топовима (Депорт, М0торна вуча) а дивизиони су од по две батерије. Три брдска артилериска пука одређена су за три аллинске ловачке дивизије. Пук има 4 дивизиона од ц0 з да. терије. У пуковима трећи дивизиони наорунгани су са 75 мм товарнпм брдским топовима, а нрви дивизиони са 100 мм хаубпцама, које вуку мазге на рукуницама н точковима малог квлотрага./ ' Тешка артилерија је армиска артилернја; четири пука лсте су чиста тешка артилерија са моторном вучом; два пука су изрцчнцћбалск&дртилерија, дакле наг сталним положајима а ч^тпри пука ^у мешовита. Број дивизиона варира од з до 6 од по две батериУ^ Наоружање чисто т<чнке артилерије састбји се;из: 140 мм тОпова и 210 мм хаубица у једнаким деловпма; вуча се врши делом помоћу теретних аутомобила, делом помоћу трактера. НабДЉкање остале тешке артилерије састоји се из: 200 мм мерзера (моторна вуча); 305 мм х&убица: 305 мм мсрзсра (моториа вуча); 331 мм хаубица (бензин-еЛехЈгрични транспорт); 381 мм топови (на желе-зничком лафету) и 152 мм поморски топови. На сваки корпус долази по један противаероплански днвизпон од 2 батерије и 1 резервнс (кадровске) батерије. Онн стоје у управнотехничком погледу нод тешким артилериским пуковима, а у тактичком погледу под командом команданта корпусне артилерије. Прве и друге батерије сваког дпвлзиона имају по 4 аутотопа (76/45 Ш најдер) н 2 противаеропланска митраљеза. Трсће батерије, стално на месту, лмају такође 76/45 нротиваеронланске НГнајдерове топове и 8 митраљеза. Противаеропланска школа гађања има сем тога једну школску батерију и једну радничку чету, као и радионицо. (Аг1. Ншк1$с1ти) �Новости и белешке 123 Новости и белешке. Североамеричке Сједињене Државе Нови колосални топ. — Новине су пре кратког времена објавиле ближе појединости о новом колосалном топу и његовој муницији. По тим податцима, топ ће имати и на 40 км одстојања уништавајуће дејство. Целокупна тежина са цеви и лафетом износи 472 тоне. Тежина метка износи 544—725 кг, ■а пуњење (које тера зрно\'208 кг малодимног барута. Уз лафет иде један мотор од’145 коњскиХ^снага који троши снагу за доношење муниције, покретање топа и сабија ваздух за рад за^гвардд^ и даје топу елевацију или депресију. Топ се може у пољу за мање о д ^ Ч а с а спремити за отварање паљбе. За послуживање|Цедног топа потребно је .50 људи, а за једну батерију од' два топа потребно је 200 људи. Топ је одвучен на фор Мк. Артур у близини Сан Диего (Калифорнија). Пратиоциссу п.утоваћи у јјбдним принадлежећим мунициским колима са деличн^м котрљајућим се вратима и направом за нроветравање. На колима се налази машина за кување јела и 5 постеља за рпавање. (М\УВ1аП) Буџет за 1927.-28. Владин буџет за идућу буџетску годину, почињупи у исто време кад и енглеска буџетска година. 1. јуна, поднет је народној скупштини 9. децембра 1926. Он предвиђа кредите, чија сума достиже 4.014,571.000 долара (1 долар = 56 динара); он је за 16,544.000 долара већи од буџета 1925.-1920. Буџет аеронаутике износи 73,477.000 долара ( = 4.114,712.000 днн., а то значи да је сам буџет аеронаутике 21/« пута већи од целокупног буџета наше војске за 1925.-1926.); буџет војске износи 366,722.000 долара; он је за 11 милиона долара већн од претходног буџета; и буџет морнарнце износи 313,815.000 долара. Америчани дају дакле 754 милиона долара народној одбрани, а то је у динарима: 42 милијарде и 224 милнона, а то значи да је сам амерички војни буџет ЗК- пута већи од нашег целокупног државног (12 милијарди динара) буџета. Интересантно је, да се упореди -американски војни буџет са француским; у францима американски војни буџет износи 18.850 милиона, а француски �Артилериски Гласник 124 7.742 милиона франака, а то значи да јс американски већа М 2ХПреУдседни !1^гаџ °траж и о је од народне скупштиие, од три лаке крстарице, којс треба радити да Г б и С р а д н л и ш у одРоних осам које трсба да буду порш п е лре (1927. , цазирајЈ-ки базирајући то на ф факту, што, У ^ Г м огтор пое јула (192/.Д ^ п» акту, шт пеуте у море ицкн Ппжавс у току посговооп су С1едињене СевеЈоамеричке Државе у току прсговора да. се лрошире садашњи уговори са великим силама за омањивање наоружања. ж и ‘>- Норвешка Смањивање зојске. — По новом иројекту за нову организацију војске, норвешка војска знатно ће се смањити. Од способних рекрута ступиће на. војну службу око 70 од сто; оетатак одслужује своју војну обавезу на грађанском или војном .радул “Код сваког пешадиског батаљона (4 чете) укинуће ве једна дета; а место ње формира се једна чета тешкиг митраљеза. сК0д три пољска артилериска пука укида се по један дивизирн, а место њега формира се брдска артилерија. Број гок&сшх официра и чиновника знатно ће се смањити 1д 600). (ЈтВ 1 а П ). (место досадашњих 3700 Смањивање војних издатака. — Министар војске ноднео је предлог народној скупштини, да се војни издатци за. 1927. смање за 10'А милиона данских круна. (тувпш). Опити са тешким пољским топом и хаубицом. — Данска. је изабрала за наоружаље евоје војске 10.5 см топ и 15 см хаубицу фирме Шнајдер и К. и сад са љима врпш опите. Тон 10.5 см има специјалан лафет; тежина зрна је 10,4 кг: највећа је почетна брзина 840 м, даљина домета јс 17.700 м. У ноложају за гађање топ је тежак 4040 кг. Хаубица 15 см нма лафет са дуваровима; љено зрно тешко јс 41 кг, има највећу лочетну брзину од 580 м у секунди; даљина домета је 13.000 мст. Хаубица је тешка 4.532 кг у положају за гађање. Оба су оруђа удешена за мехаиичку в.учу, имају точковс из гумеса федерујучим особинама, чије сс федеровање за гацаље искључи. Онити сс још продужују са оба оруђа; облик. зрна још нијо дефинитивно устаљен. (М И . т в в . и . 1ег,к. М Ш .). �Оцене и ирикази 125 О цене и прикази. Мајор Менге и капетан Розенбуш. — П р и м с р и з а у п о т р е б у р о в о в с к и х о р у ђ а у м а н е в а р с к о м рату. Са 34 слике. Издање Митлер и син, Берлин 1920. (Век вр1е1е т (Јеп Етва1г еоп ,МЈпеп\\'сг1'егп 1п Ве\\'ерипдакгIе§, уо11«Мајог Меп^е ишЈ Наир(тапп КозепВивсћ, Уег1ад МШ1ег & 8оћп, ВегНп). Двадесет задатака за вод-1лаких и средњих рововских оруђа, за два таква водалу заједничком раду и за употребу целе чете у нападу и одбрани, код претходничког и заштитничкогЧЈатаљона у вероватној употреби; корист и техника овог тешког пе&адиског 0]зуђагтЈедан део задатака изводи се са трупом, и ро томе они стоје на практдчној основи. Због тога мајорз-и капетани треба да проуче ове јасне и детаљи■сане задатке. На тај начин добива се јасан поглед у суштину овог бођбсног средства, које је баш у маневарском рату, а нарочито по планинском земљишту, пешадијн најдрагоценија потпора. Вод рововских оруђа није ништа друго до једна полубатерија малог домета, која пратн пешадију; апарат за осматрање и везу у мањој мери, као и за гађање, али чи је, осматрање може бити мгакше. До артилерис.ког размишљ&ња ипак се не Долази. Ж. Отенхајмер. — У ц у т р а ш њ а Б а л и с т и к а . Париз, А 'К олен , 1926. Цена: повезана 11,90 франц. франака, броширана 9.80 ф. (Ба ћаНвНцие т(ег1еиге, раг Ј. ОКепНе1тег, Рапв, А. СоНп). Ово дело образује природну допуну књиге, коју је тшсац дао под називом » С п о љ н а Б а л и с т и к а « . Но ова књига »Унутрашња Балистика« третира основни проблем; а дај ,је: да одређује брзину зрна и притисак развијен на устима цеви у зависности од података пуњења. У књизи је наведено много метода, и писац их излаже непристрано, не дајући школско првенство једне методе над другом. Извесно, д а је то једно од ретких дела, где су методе развијене једна поред друге врло јасно и врло стручно. Ова књига обухиата, у малој свесци, суштину материјала, који се садржи у дебелим балистичким третирањима, �126 Артилериски Гласник у архивима техничких комисија а нарочито у стручним предавањима у апликационим артнлерисшш школама. Редигована по најсаврфенијим податцима балистике, ову ће књигу јако ценити техничари, као и они који конструишу оруђа, а исто тако и они који се са њима служе. у поратној књижевности Краљевине С. X. 0 . није се до сад појавила ни једна књига ове врсте. Читаоцн »Артилериског Гласника«, а нарочито артилернски и артилерискотехнички официри, заинтересовани овим кратким приказом, у стању су, набавком ове књиге, као и оне ( ћ е ћ г ћ и с ћ Јиг В а Ш бћк, I. В аш Ј (А ш в е г е В а Н в ћ к ) и. I I . В апс! ( 1 п п е г е В а Ш б Н к ), уоп С. С гап г, В егН п 1925.) на немачком језику, која је у »А. Г.« раније приказана, да упореде најмодернија гледшцта, која у француској и немачкој књижевности постоје о проблемима Унутрашње и Спољна Балистике. Такво упоређење само ће обогатити њиховсј знање о тим стручним савременим питањима. — Милош Ђ. Станковић, пуковник. \ Библиографија стручне књижевности. Кетие (Г АгШ1епе. Деиембар 1926. г. СгоиапН Отпор ваздуха при кретању зрна (свршетак). Со1. Сгов: 0 боравку у артилериском центру у Мецу. Мишлење пешака. „ ... . 0 Јаиуар 1927. г. Уоишетт: сЈа разумевање теориЈе релативитета. \Уогће: Улога команданта против аеропланске артилерије. Ргеуабћ Изложба аутомобила год. 1926, 0 модерном конструисању аутомобила. Фебруар 1927. г. уошНетш: оа разумевање теорије релативитета. * * * 0 бочном ваздушном осматрању. ^огће: Улога команданта против аеропланске артилерије. п . Март 1927. г. Вепо11: Проучавање методе гађања обалске артилерије. �Библиографија 127 0а2'ег: Артилериске групе наоружане топовима од 75 мм на пољопривредним трактерима. Сашрз: Графичко решавање појединих проблема гађања Вирге: Домаће гориво (за моторе). Април 1927. г, ВепоН: Проучавање методе гађања обалске артилерије (свршетак). УаиШег: 0 против аеропланском гађању (наставак), Јодпе1: Оцена нагиба помоћу топовског зрна. Бирге: Домаће гориво (за моторе) (свршетак). Мај 1927. г. 1дге: Савремена фортификација. УаиШет: 0 против аеропланском гађању. МатДгеуШе: Коректура помоћу високих тачака распрскавања. ]уни 1927. г. 1§ге- Савремена фортификација. Ар1Ге1: Историја француске артилерије. Артилерија код КаћеШз« Оићоигвап: Упут за гађање тешке дугачке артилерије. новом методу коректуре помоћу Мајзопн: Белешка једностраног осматрања дап ! 1 п \ Ветие ЈШКаЈге Ггапдајзе. Бр. 66. Децембар 1926. г. ВаШз: Мишљење о организацији земљишта од Наполеона па до данас. Бр. 67. Јануар 1927. г. ВаШз: Мишљење о организацији земљишта од Наполеона па до данас. Бр. 68. Фебруар 1927. ВаШз: Мишљење о организацији земљишта од Наполеона па до данас. Бр. 69. Март 1927. г. Радегу: Топ од 75 мм. као пратеће оруђе. Сеп. Сашоп: 0 ратној вештини. Кетие (Р Ш апЈепе. Фебруар 1927, г. * * Упут за јединице борних кола. Регге: Војне вежбе и литература. * * * Упут за јединице борних кола. Март 1927. г. Април 1927. г. �Артилериски Гласник 128 Со1. ЕИеппе: Штудије проблема везе ар гилерије у нападу. „Јоигпа! МПИаг бијазе". С1гјсћ \ГШе: Командовање и одговорност.^аНЈ,ар 192?- г. МаИоззе: Борна кола и њихов значај за нашу ВОјс^ ЈЈаећ Хемиски рат и припрема за разоружање. ™ , Хсћокко: Војска и филм. . . КиГ: М оторизациЈа воЈСке. Март 1927 . ' г- Април 1927 . • г- „Ви11е11п ВеЈ^е Јев бсјепсеа МПНаЈгев". Бр. 1. Јануар 1927. г ЗоШаи.х- Тактичка употреба артилери|е (Преглед новог белгиског- унута за употребу артилерије). Бр. 2. Фебруар 1927. г. Вегеие-Са1е1: Доктрине употребе артилерије (наставак). (Употреба артилерије у Немачкој, Француској, Енглеској и Белгији за време напада.) ШоЉаих: Други проблем балистике. Бр. 3. Март 1927. РоиЈег: Начини осматрања гађања. НепгоИе: Наша пе иадиска артилерија. Мг. Рацио!: Пешадиска артилерија (нас1авак) (мај, аугуст, септембар год. 1926.) Мг. Уегћае§еп: Организација покретних одреда. Бр. 4, април 1927. г. Мг. Рацио!: Пешадиска артилелерија (наставак). Мг. Уегћае^еп: Организација покретних одреда Бр. 5. Мај 1927. г. Веге12е-Са1е1: Доктрине употребе артилериЈ'е (наставак). Соћеаих: Други проблем балистике. „Вјт1з(;а (Н А гИ еНепа е (Јепјо' Јануар 1927. . Вигхш: Утицај профила зрна на кретање зрна у ваздухУ' Коз1а8по: Индустриско напрезање Италије за време Све ског рата (наставак). Фебруар 1927. г. Роћ: Нови метод за мерење почетних брзина. т Ко51а§по: Индустриско напрезање Игалије аа време еког рата (наставак). �Библиографија 129 Март 1827. г. Коз1а§по: Индустриско напрезање Италије за време Светског рата (наставак). Согассш1о: Брза припрема једне артилериске групе. Сгаааа: Артилерија и рефлектори. „11ет1§1а МИИага НаНаиа". Часописи »Ба Соорегасшпе 8е11е А гтн и »А1еге Р1атат« не излазе више, њих замењује часопис »Шу1з1а МИИага НаНапа*. Јануар 1927. г. Сеп А§о: Сусретна битка. Кар. Нурро: Даљне извиђање у планинама и равнинама. Фебруар 1927. Сеп. МаИеие: Механичко преношење за време рата. Со1. ВагђавеШ: Практично питање о заједничком раду артилерије и пешадије. Март 1927. Со1. 31апћагт: Употреба великих јединица у немачкој и француској војсци (према званичним упутима). Април 1927. г. * * Рат и литература. „МННаг-МГосНепћии11. Бр. 42. 11. маја 1927. г. * * * Кретање и дејство оружја за време Светског рата. Оибашив: Савремена дивизија. Ке°е1е: Борбене зоне. Бе§еп: Како се брани колона за време марша против оклопних аутомобила. * * * Заштита обала и аероплани са минама. — СН: — Мишљење Пољака о авијацији за бомбардовање и о. њеној употреби. Бр. 43. 18. маја 1927. г. * „ * Кретање и дејство оружја за време Светског рата. Бр. 44. 25. маја 1927. г. С. Вие1в: Исхрана Европе у случају рата. Шс: Посредно и непосредно гађање обалске артилерије. Нав1т§ег: Примена аероплана за транспортовање рањеника. Бр. 1. јуни 1927. г. \У. Зсћ.: Хемиски раг. Бр. 2. 11, јуна 1927. г. Шапв: Командант и трупа. �Артилериски ГлаСник 130 Озкаг Ке§е1е: Стратегија и географија. Копга(1 1.ерро: Брдска трупа. Бр. 3. 18. јуна 1927. г. Кајзег: Енглеско ваздушно наоружање. Т.: Техничко прогресирање енглеских хидроплана. Вгап(11: Лаки одреди. КеЈзег: Артилерија у нападу у рововској војни. „АгМНепвМвсће Кипавсћаи“. Март-Април 1927. г. Каг1етзк1 ОћзШ.: Однос између технике и тактике. УоЈ^-Низсћеуед!: Корпусна артилерија савремене војске. Оеп. ВегешК: Артилерија за време напада у рововској војни. 1лрз: Данашње стање мерења помоћу фотографије. * * * Седам малих задача за гађање. „Нсеге81есћшк“. Бр. 5. Мај 1927. г. Јиз1гоу: Конструкпија и дејство аеропланских бомби (наставак). АУаћпНз: Руско мишљење о заштити становништва од ваздушних напада (свршетак). „ИПИапгЈзвепзсћаНИсће иш) 'Гесћшзсће ЈШ1еПппееп“. Март-Април 1927. г. Не1д1: Да ли је развијање борних кола прешло свој врхунац ? КевеЈе: Утицај борних кола на суштаство рата. Уегзб: Тактика примене борних кола. Оегаћеп: Припрема индустрије и мобилизаиија. Мај-Јуни 1927. г. КепЈиНс: Промена употребе артилерије за време Светског рата. Н.: Развитак артилериског материјала за време и после Светског рата (са сликама). Септембар-Октобар 1927. г. Борбе у планини. (Чланци пригодом 10-годишњице битке код Капорета.) Садржаја биће изнет у идућој свесци Аргил. Гласника. „ 1 )ег номија. 8 сћме12 ег АгПИепв!". Бр. 4. Април 1927. г. * * Наша коњска запрега у војсци и народна еко- �Библиографија 131 * * * Посматрање опхођења са коњима у нашој артилерији. * * * Војна употреба погона »Кедгеаае-Шпзип«. „Т1)е Соаа! АгНПегу Јоигиа1“. . „ Бр. 1. Јануар 1927. 1 одишњи извјештај команданта обалске арти- лерије. ВгапЈ: Вежбање против аеропланске артилерије. Вајгб: Обалска артилерија. Бр. 2. Фебруар 1927. СгеепиооЈ: Неке грешке при обунавању батерије. „Тће РПЈ АгНПегу Јоигпа1“. XIII. Март-Април 1927. Ботћагб Еттапие1; Француска артилерија (реферат у Хенералштабној Академији). Сгапе 1УШаш: Шест месеца са једним јапанским артилериским пуком. * * * Међународни закони о хемиском рату. „А гту Ог(1опапсе“ . Бр. 39. Новембар-Дебембар 1926. г. У овој свесци има низ чланака: 1. 0 раду на Ебердинском артилериском полигону; 2. о противаеропланском топу од 37 мм. Браунинга, којему ауторитети проричу велику улогу у нротив аеропланском гађању малим калибрима; [3. о експлозивима. Интересантан је чланак историског карактера, који оцртава развитак самопокретљивог зрна. Ова се теорија почела у задње време пажљиво разрађивати. Бр. 40. Јануар-Фебруар 1927. г. Свеска садржи чланке о фабрикама артилериског материјала, о самом материјалу и о гусеничним артилериским трактерима. „Мавуаг Ка1опау Ког1бпу“. Бр. 2. Фебруар 1927. г. Ваћш1: Проблем заједничког дејства разног оружја. Бр. 3. Март 1927. г. Ваћт1: Проблем заједничког дејства разног оружја (наставак). Мап61: Апарат за показивање циљева. Какоз: Аутоматски телефон. МапсИ: Будућа војска. �Артилериски Гласник 132 „Вонна и Техника*. Бр. 290-291, Квинтет: О рганизација и сл у ж б а заш ти те труп а у селима од хемиског напада из ваздуха. Е. П.: Изум левизита. * Бр. 310. * Т актичко извиђањ е пута з а теретн е ауто м о б и л е * * Војна жељезница са коњском запрегом према искуству светског рата. Бр. 311. * * Оделење за извештајну службу у немачкој нојсци. * * * * * К ам уф лаж а ради остан и ц е. * И звеш тајна сл у ж б а у колон и јам а. * ^ * Нови француски телефон систем 2. В. М. 1914. Бр. 1. 1927. Цирковичт.: Организација позадине у планинској војни. џ * Питање о гађању на велике даљине. Цитовичк: 0 хаубицама. Ачокаст.: Оруђа већег калибра на ваздушним лађама. Голдман: Маскирање код понтонира. * * * Утицај обртања земље. Бр. 2. Цирковичт.: Организација позадине у планииској војни. Димитријевх: Тренутни упаљач. зн-же: Разлика у боји пантлике бездимног барута. Суслениковт: Нови модел противогасног фиљтра за заклоне. Куликовх: Радиостанице дивизиске мреже у страним војскама. Бр. 3, Матишин!.: Мане метала. Е. 10. Бежична телефонија помоћу светлосних таласа. Бр. 5. Гродскци Распоред притиска гасова у души цеви. Јаковлевх: Метали страних топова. Бергенфелофт,: Енглески брдски топ 70 мм. Сергевскш: Заштита од бомби са аероплана према немачком упуту. Пољаковк: Апарати за прислушкивање и телеграфија кроз земљу у немачкој војсци. В. В.: Опити бежичног преношења помоћу врло кратких таласа. * * * Новости о вези помоћу радио-станица. �Библиографија 133 .,Военеш. Журналкк. Бр. 1. и 2. Март и Април 1927. г. Р. А.: Пешадиски бој. Киновг: Решење тактичког зедатка који је био предложен на испиту код Више војне Академије у француској у год. 1926. СуипконЋ: Тактичка начела употребе борних кола са пешадијом на основи званичних упута у разним војскама (Италија, Немачка и Аустрија). В. Крептерв: Од Седана ка Марни. ,,Ргхек1а<1 агШегувк!**. N. 1. Јануар 1927. г. Мг. Когегуо Магјап: Општи принципи употребе артилерије. 1п2. В1изк1: Начела избора најљепшег калибра за противаеропланску артилерију. Р. Лакатекн Основи »аутофретажи« (самоојачање) иеви. К, 2. Фебруар 1927. г. 81а«чпвк1: Ноћно гаЈјање артилерије. Муг. \\ге1)ег: Топовође у артилерији. ЈапоиЂкР Белешке, које се односе на »аутофретажу«. Ка^уакгошвкј: Артилериска сондажа. Тотасгешзкк Атмосферни утицај на гасове. ВгартзекР Противо-аеропланска артилерија. Одбрана. N. 3. Март 1927. г. Кјгсћтауег: Нова француска и пољска екцерцирна правила за топ. \Уећег: Конкурс артилериског запрега. 51ашпзк1: Руско мишљење о организацији против-аеропланској јединици са гледишга тактике и гађања. Јако№вк1: Белешка о »аутофретажи« (наставак). Коуа1е№зк1: Артилериска сондажа (свршетак). Бр. 4 Април 1927. г. Кгаје^зкн Наставник, техничар и ђенералштабни официр у артилерији. Котга1с2в№зк1: Коректура гађања са гледишта снажкости ватре и уштеде муниције. Јакотузкк Основи »аутофретажи« цеви. Косгпагкјешјсг: Искуство у погледу стабилности барута у зрнима са шупљинама. МоШепзку: Пуцање чаура. Бр. 5. Мај 1927: г. Кгајеи-зкн Наставник, техничар и ђенералштабни официр у артилерији (наставак). 51аи-тзк1: Тактичка и ватрена јединица по схватању Руса. �134 Артилериски Гласник Јакошзбкј: Основн »аугофротаже« цеви (наставак). Кона1с2в№зкк Коректура гађања са гледишта снажности и уштеде муниције (наставак). Тосгузк1: Савремена одбрана обала. Бр. 6. Јуни 1927. гКоген/о: Боцба са непријатељском артилеријом. КгајешзкЈ: Наставник, техничар и ђенералштабни официр у артилерији. \Уебег: Упут за топовођу. РгоГ. ВојЈапзкк Хигрометричко стање ваздуха и проветровање магацина. УогћгосИ: Ратна индустрија. Тосаузкј: Савремена одбрана обала (наставак) „Уојепзкб-Тесћшске 2ргату“ Бр. 5/М ај 1927. г. Вегдег: Аутомобил са шест точкова. Б т з : Памук и целулоза од дрва за фабрикацију без> димног барута. Рокогп\: Реперисање на звуку (наставак). Вегдег: Борба за реке. Бр. 6. Јуни 1927. г. Вегј?ег: Борба за реке (свршетак). Рокогпу: Реперисање по звуку (свршетак). „Уојепвке Еогћ1е(1е“ . Бр. 1. Јануар 1927. г. Е1пег: Борбена авијација. * * * Топографиј 1 и трупе. * * * Зона сигурности. Бр. 2. Фебруар 1927. г. Број 3. Март 1927. г. * * * Веза у артилерије. * * * Артилерија у Мароку. Бр. 6. Јуни 1927. г. УеИ: Представљење вагре и вежбање у примени. ЗизеШк: Организација обавештајне службе артилерије у дивизији. Зоићгаба: Камуфлажа артилерије и вежбање у камуфлажи у мирно доба. К. Ш. �Нове књиге 135 Нове књиге. А§вшп1е е уапапи а1 Мос1е11о рег §И ттеп1ап Ие1 та!егја1е (Гаг1§Непа е §ето К ота. 248 страна. Временнон боевоа устав!. артилерш. Петроградт.. Материалнаја час1к 122 мм (48 лин.) хаубици обр. 1910 г. Стрељба Применение приборов* дља стрелабв. 111 страна. Уирре Нр1т.: ХЈМетсМзћисћ Гиг (Ие ИасћпсМеМгирре ипИ ТгирреппасћгЈсћ1еп-УегИап(1е. С11аг1о11епћиг§. 1927. Цена 12 м. Има 516 страница. КогсвупзкЈ: Оћгопа рггесЈтусго^оша (одбрана против борних кола) Варшава. * * * Научнија иследованија атмосфери. Москва. 120 страна. ћииеп Апбгб: ТаИука аг1у1егШ отамтапа па рггуИаИасћ. Варшава 1927. год. Садржи 224 стране са 24 шеме. Упорникок: Практичесте прјеми численнаго интегрироваШа дифференшалнт.хћ уравненн! движенШ центра тажелаго снарада; Петроградћ. 112 страна. Коић I.: Мапие1 ргасб^ие с!е шЗШогоМјре. Рагјг. 154 стр. Ое1пеи: Би тбсап18т е пе Т асИоп Ие Г урегНе зиг 1е реаи. Непгу: РгоћаћШб Ие Иг. Рапз. 150 страна. I. ОКепћеЈтег: ВаНзИ^ие 1п1епеиге. Раг1з. 200 страна. Ке$1етеп1 зиг Г етр1о1 1асИдие Ие Г агИ11ег1е (Ве1§1дие). ћаиге: Та у1с1о1ге 1гапсо-езравпо1е Иапз 1е КИ. 1927. ОћегИ Р. Ке11ег: ТНе Тесћпјзсћеп УегћтИипдзтШе! 1т 1пГап1ег1егев1теп1. — Напбћисћ 1 ТекГопоГГшеге ипИ Те1еГоп- ипИ 81§па1ип1егоШ21еге. Кипсћ 1927. Цена К М. К. 4. 01. Мећ1ег: Ое1апИећеиг1еНии§ 1т Каћтеп 1акНзсћег АиГбаћеп. Са две секције ВегНп 1927. Шилдбах и Военнија развгдки. Москва 1927. 276 сгр. Свенцинскји Ст.роматников11: Деиствија вс искћ ночу. Пегроградћ 1927. 148 страна. Сатћига! ЕИтопИ: С1ћетез (Г агГШеиг. Рапз. 1927. Цена 18 ф ран ака. Ивановћ: Служба материалнои части артилерии по опиту мировон воивт. 1914—1920. Петербургћ 1927. 100 страна. Цена 0'90 руб. �136 Артилериски Гласник Поповћ: Методика обученја артилерискоГ! стрелбе. Москва. 1927. Има 48 страна. Цена 060 руб. * * * Бег (Јеи1зсће Кипкуегкећг. 1927. Нгз§. 1т АиГ1га§е (Јез Ке1сћ5ро51тЈШ81егштз. Вегћп. 1927. Ст.роматников1|: Химическат. воина. Москва 1927. 64 стр. Киршсовћ: Таблица длт. вичеслешт. балистическаго ветра. Москва. Сапожниковћ: Тактика артилерти. Москва. 152 стране. Цена 1 руб. са сликама и шемама. Кратки садржај Књига има девет делова. I. део: Општа начела за употребу артилерије и видоећи артилерије. II. део: Руска артилерија и муниција. III. деб: Организација артилерије. IV. део: Артилериски стројеви, положаји и снабцевање муницијом. V. део: Припрелш: отварање ватре. VI. деб: УвоД артилерије у борбу, служба извиђања, артилерија на маршу. VII. део; Рад артилерије за време напада и у сусретној борби. VIII. део: Рад артилерије при одбрани. IX. Карактеристика употребе артилерије у грађанском рату. Сеп. Сћагћоптег: 1гаИб 6е ВаИбНцие ехГбпеиге. Т о те II. Рапз 1927. Цена 180 Гг. К. Ш. � Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Artileriski glasnik Subject The topic of the resource artiljerija, vojska Description An account of the resource Artileriski glasnik bio je stručni časopis posvećen artiljeriji, vojnoj taktici i naoružanju. Objavljivao je članke o tehničkim inovacijama, strategijama upotrebe artiljerijskih jedinica, balistici i obuci vojnog kadra. Časopis je služio kao edukativni i informativni resurs za vojne stručnjake, oficire i ljubitelje vojne nauke, pružajući uvid u savremene trendove i razvoj artiljerije. Creator An entity primarily responsible for making the resource Od br. 6 (1928) urednik Milan A. Damjanović Od br. 12 (1929) publikaciju uređuje Odbor kod Artileriske Škole Gađanja Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Publisher An entity responsible for making the resource available Sarajevo : Artileriska škola gađanja Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1926-1928 Rights Information about rights held in and over the resource <a href="https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0/deed.en">This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License.</a> Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource 23 cm Language A language of the resource bosanski, srpski Type The nature or genre of the resource časopis Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN 2232-8947 (Print) ISSN 3029-3812 (Digitalna reprodukcija) NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID 21869574 Still Image A static visual representation. Examples include paintings, drawings, graphic designs, plans and maps. Recommended best practice is to assign the type Text to images of textual materials. Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Artileriski glasnik 1927 Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN 2232-8947 (Print) ISSN 3029-3812 (Digitalna reprodukcija) Description An account of the resource Br. 3-5 Ovaj dokument je obrađen korištenjem optičkog prepoznavanja znakova (OCR). Da biste pretražili dokument, preuzmite ga putem opcije Download NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID 21869574 IIIF Item Metadata UUID d39bc593-b855-49b6-8c71-298cb6b2aa19 https://kolekcije.nub.ba/files/original/a1ebb7bebd4db83efea8e845ed07d017.pdf 041a682a406969a3c9055c9a2143a3ab PDF Text Text V Г г ■ УРЕЂУЈЕ: В. д. Начелнина штаба Артилерисне Школе Гађања Артилериски Потпуковнин Милан А. Дамјанови^. \ ■' САРАЈЕВО — Ш ТАМПАРИЈА „БОСАНСНЕ ПОШТЕ" ��СВЕСКА БР. 8. 1928. ГОД. ГО Д И Н А III. УР ЕЂ УЈЕ: В. д. Начелника штаба Артилерисне Ш коле Гађања Артилериски Потпуковник С А Р А ЈЕ В О — Милан А. Дамјанови^. Ш Т А М П А Р И Ј А „Б О С А Н С Н Е П О Ш Т Е ’ �% н> �САДРЖАЈ: Страна 1. Тактика ватре у артилерији. Од Петра М. Тодоровића, арт. бриг. ђенерала............................................. 2. Артилериска обавештајна служба на нашем Јадрану. Од Мирка П. Брусића, арт. ппуковника.......... 3. Тактика ватре у артилерији. Од Илије Јанковића, арт. мајора . <•................................................................ 4. Неколико речи о путањи зрна. Од Антон. С. Стош ића, арт. пуковника..................................................... 5. О контрабатерији. С франц. превод ЈБуб. Ивковића, сан. пуковника...........................................« . ............... 6. Употреба дурбина са тангентном мрежом. По француском ч)д Ивана П аш ч ен ка.................................... 7. Наша производња челика. Од инж. техн. ппук. Душ. Њ егов ан а............ / • \ ...................... 8. Различности: Артилериска група у борби, с франц. превод Мил. Стевановића, арт. пуковника. — Механичка вуча код лаке артилерије; по немачком Мил. Станковић, пуковник у пензији........................................... 9. Новости и белешке: Енглеска: Утрошак муниције британске артилерије за време Светског рата. — Топ-хаубица. — Заштита становништва од бојних отрова. С. А. С. Д.: Опити гађања и транспортовања пољске артилерије................................................................................... 10. Оцене и прикази: Ратна служба артилерије. ОдШ. 11. Библиографија стручнекњижевности.................... 12. Нове књиге.......................................................... ••• 13. Огласи................................. ........................................ ПРИЛОГ: Слике. 1 43 68 84 103 118 144 165 178 184 186 193 195 ��Тактика ватре у артилерији. КАРАКТЕРИСТИКА: АРТИЛЕРИЈЕ, ВАТРЕ, ЗРНА. А р т и л е р и ј а је најмоћнији творац ватре на бојшнту. В а т р а, вечити такмац »покрету« у стварању победе на бојишту, добила је у пооледњем светском рату опет своје место, испред покрета, које су јој и сви ранији ратови додељивали, а обично дуги периоди мира одузимали. Јер и ако је доказано, да покрет остаје увек и једшга одлучујући фактор успеха, ипак је он »потчшђен« ватри,, и јго у толико више, у колико су већи прогреси у балистици учињени. Док су правида пре рата тврдила, да ваљана и добро командована трупа може наступити и под најаћом ватром, рат је показао да и најбоља трупа неможе се кретати напред, ако није постигнута надмоћност ватре, која принуђава непријатеља, да се рђаво брани. Рат. Служба у тач. 868 вели: »Сад више но икад, покрет мора бити моћно потпомаган ватром«. И даље у тач. 869 каже: »У том циљу мора се, вештом употребом и комбинацијом свију средстава за ватрено дејство, постићи и стално одржавати надмоћност ватре«. Званични француски упут за тактичку употребу великих јединица (1922 год.) вели:'»Ватра је најмоћнији фактор борбе. Напад је ватра, која наступа. Одбрана је ватра, која зауставља«. Ва . т р а ј е а р т и л е р и ј и ј е д и н и н а ч и н дејс т в а н а б о ј и ш т у . Пешадија их има три1): ватру, покрет, удар; другим речима, куршум, ноге, бајонет. Главни је задатак артилерије у борби да својом ват р о м2) потпомогне пешадију; то је њен гајбоп Ј'е1ге. Ватра је мерило вредности артилерије. Артилерија у толико више вреди, у колико је љено ватрено дејетво интензивније и успешније. 3 р н а, која посредством гађања производе ову ватру, ј е с у г л а в н о о р у ж ј е а р т и л е р и ј е , са к о ј и м се о н а б и ј е. Ово се врло често заборавља. Погрешка, која са животом и крвљу на бојишту плаћа. 0 Рат сл. тач. 880. ’) Рат. служба тач. 908. ■) Питање само фабрикације и преноса. 'V �Артилериски Гласник Зрно је прави борац артилерије. Крвник, како се само ложелети може, оно један пут пуштено и упудено, неустрашиво јури у непрдијатељске редове, где умире уоиЈаЈупи (ако смо га паметно упутили, иначе умре без накнаде). Иослушно је. Верно иепуњава дате му заповести, (зато Је по некад ц компромитујуће за свог господара). Мана му је, што нема иницијативе; погрепгке свога командира неисправља и извештаје не пише. Ономе ко би хтео да се поправи, другу заловест да му да, зрно може само да каже: »Доцкан, командовати то је прдвидети«. Одређени му пут прелази брзином, коју само светлост п електрика надмашују, а на крају свога пута експлодира и са својим парчадима дејствује. (Противно пушчаном зрну које дејствује само као цело.) Дејсгво ово је у сразмери са деструктивном (разорном) моћи зрна, која је у зависности од калибра, природе зрна, унутрашњег лунења (експлозива) и упаљача његова. Зрно дејствује не само у тачци, до које га је лутања довела, као што је случај са пуш. чаним зрном; његово дејство се простире и на већу или мању окшшну око места експлозије. Али ма како да је моћно » пространо дејство зрна, оно Ј’е ипак, начелно »пролазно« т. ј\ после е н с п л о в е с временом се губи кад брже кад спорије, нема моћи за трајни и дефинитиван резултат. Резултати њиме постигнути оетаће без одлучних последица, ажо се нису на време иокористили. (Ово се не сме заборавити при комбшговању акције Дртилерије са другим родовима војске). Група зрна, која учествује у стварању ватре на једној истој тачци и у исто време, сачињава праву »борбену јединицу« артилерије, чији распоред одговара димензијама, природи и повредљивости циља (објекта). Ова јединида, као и борци који је сачињавају, нема никавве иницијативе; она евсплозијом својих елемената (зрна) само ставља у дејство суму деструктивне моћи њихове и дословно извршава заповести, 1;оЈе ј°ј је пре лоласка ка непријатељу дада извесна »маневарска јединица« (батерија, дивизион, пук). Ма да су функција и резултат акције ове борбене јединице у тесној вези са вредношћу добивених заповести од маневарске јединице, ипак од тренупеа кад је борбена јединица пошда маневарска Јединица нема више никаква утицаја на њу. Ова тесна веза и зависност борбене јединице од маневарске, која се нагло прекида, чим је борбена јединица пошла Г п Г ^ вЉе добивене заповести, сачињава значајну кара.к- Д а ш о Т з т ^ ? )е’гК°ја У В63И са могУћн°шћу обнављања , губитка у вредности њиховој2), представља с»снову за >маневар ватром«. -чу је^федходило-Ток код љ ™ ет У М°к Ка° И Зрн0 исте вРсте' к0)е никаднијераван’старомеД б^рвд. ебИВа’ новај™Ја на бојишту �Тактика ватре у артилерији 3 Својство артилерије, да са својим »борбеним« јединицама •(од зрна формираних) еволуционира и маневрује са нео•бичном гипкошћу и покретљивошћу, далеко у редовима непријатељским, док јој »маневарске« јединице, творци бор. •бених јединица, стоје на месту, непокретне и под руком командних органа, чини од ње род војске најспособнији за м а н е в а р в а т р о м . Под условом, да је снабдевање муницијом осигурано, артилерија је данас у рукама команданата боље средство за регулисање тока боја него резерва пешадије, јер ова, један пут упућена и пуштена, тропш се и губн пз руку, док ватра артилерије стоји стално на расположењу. 0 ГАЂАЊУ: Гађање је радња којом се тежи да се у борби са непријатељем што ,боље, и, према приликама, најбоље искористц разорна моћнрна. Сваком гађању претходи »припрема«. Прицрема се састоји у одређивању лравца и угла цевима -оних оруђа, која у гађању учествују, водећи при том рачуна не само о топографској даљини и месном углу циља, него још и о свима другим факторима, који могу да имају утицаја на пут и лет зрна (ветар, деривација, нагиб точкова, густина ваз.духа, тежина зрна, температура барутног пуњења, врста барута, режим цеви). Према приликама на бојишту, ова припрема се врши више или мање лотпуно. У колико имамо више времена и бољих средстава за извршење њено на расположеЊу, у толико се и она потпуније и тачније може да нзврши1). Што је пак потпуније извршена припрема гађања, потпуније и корисније могу да се експлоатишу својства топа и муниције у гађању. Гађање, чија припрема није била »потпуна«, мора се регулисатиметком, ч и м е с е и с к љ у ч у ј е и з н е н а ђ е њ е и а к ц и ј а м а с о м . Само потпуно извршена припрема допушта, да се гађање може и без регулисања метком (звучне коректуре) да изврши, и следствено д а с е в а т р о м о с т в а р и и з н е н а ђ е њ е и к о н ц е н т р а ц и ј а д е ј с т в а ; да се иогађа невидљиви циљ и без помоћи орвана са осматрање из ваздуха (аероплана, балона), као и да се и ноћу може дејствовати, ма да се на дотични циљ за време дана није гађало. 5) Шта се има разумети под иотнуном припремом гађања, какви •су усдови и поступци за извршеље њено, нредвиђезо је у одредбама правила „Припреме гађања“ �4 Артилериски Гласник ГАЂАЊЕ КОЈЕ СЕ РЕГУЛИШЕ МЕТКОМ. Не изискује припрему. Извршује се по осматрању и одени само једног лица, које је једино и одговорно за извр. шење његово. Оно оличава »локалну централизацију« свн.ч техничких радњи, које нам гађање намеће (приирема, извршење, осматрање, вонтрола), а не противи се »децентрали-зацији« средстава за авцију. Зато му је примена најбржа. Свака и најмања јединица може да га иримени независно од друге, али само противу једног ограниченог и одређеног циља. Кад све иде добро, овај начин гађања нуди максимум гаранције за успешно. дејсгво, јер се рвзултат види и цени нело. средно, својим оком, па се исти може по вољи и регулисати.. Ове особине чине, да је овај начин гађања врло користан за дејство противу ограничених и виднпх циљева, и кад ситуација налаже да,се што дре ступи у акцију. Али је с друге стр^не врло јако потчињен осматрању, т. ј. не може се гађати, кад није мвгуће осматрати. Због тога му се у многоме ограничава поље рада или применбхНоћу и по магли, на пример, н е м о ж'& с ерта. ђ а т и, јер се не може ни осматрати. С е м тогаЧ5в"а з а в и с н о с т о д о с м а т р а њ а и с к љ у ч у ј е и к о н ц е п т р а ц и ј у. . На великим дајљшама вредност овог гађања јако опада (због цовећавања растурања погодака) а кад је у питањуакција веће размере, једновремено регулисање гађања разних јединица, чини поље осматрања тако замршеним, да је тешко наћи се на њему и разликовати метке једне јединице од метака друге. Ако би се у циљу, да се ово избегне, регулисање гађања распоредило по времену, онда би се потпуно изгубили изгледи за »изненађење« и'многа групна гађања била би нзвршена противу тачака, где већ више ништа није повредљиво.. С обзиром на то, да је гађање живих циљева, по ратном искуству, успешно само за прве три минуте, јер после три минута све пгго није погођено ван опасности је (скривено или удаљено), треба за ова три минута извршити и коректуру п групно гађање, а то је услов кога је ретко кад могуће задовољити; командир треба да је одабрани стручњак, а трупа врло тренирана, извежбана. Љректура која претходи стварном гађању изискује кад већи кад мањи утрошак муниције. Овај утрошак је код доброга командара обично ‘/» од целокупне потребне количинв муниције за једно гађање. Будући да метци, употребљени у коректури, (регулисању гађања) обично слабо дејствују на циљ, јер га тек траже, то се и утрошак њихов мора сматрати као губитак. Сем ових метака извесни метци и групног гађања, који по з а к о н у р а с т у р а њ а п а д а ј у в а н ц и љ а т а- �Тактика ватре у артилерији 5 лође су и з г у б љ е н и з а д е ј с т в о , јер због малобројноегн <своје не могу да имају ни оно морално дејство, које слични метци у » к о н ц е н т р а ц и ј и в а т р е « могу да имају. На овај начин може укупни губитак да доотигне око У, броја Метака за гађање употребљених. Значи да од 800 метака у шаржи, може 200 метака да буде изгубљено, за дејство. Колика је ово штета, не само у погледу на снабдевање муницијом (а нарочито кад је ово и иначе оскудно), него и у погледу операција у опште, може се лако увидети, ако ое само узме у рачун тежина ове муниције, која се губи и прорачунају потребна средства за њен пренос, имајући у виду не "једну батерију, него сву артилерију у дивизији и’ армији. ГАЂАЊЕ БЕЗ КОРЕКТУРЕ МЕТКОМ. Нзискује времена и срсдстава.за пооИуну припрему, али •завреме, за које топ ћути," није чак ни^нуждан. Благодарећн знодели ч>ада« и -употреби инструмената, мерењем и срачунги вањем разни^ цш равки у топографском, балистичком и аеролошком погледу, могу да ре-тгринреме елементи не само за .једно гађање него.и^ читав низ гађања, и. не само за један топ или б.зторију цегб' ,за вишс њих, и за више разних објеката, који ће се тући једновремено или узастопно. Овако припремљенај гађања могу;да даду (ако треба) у тренутку кога команданУ одреди, нагло, без| икаква увода и објаве, читаву оерију кратких али масивних урагана од експлозивних зрна, кад више кад мање густих, нрема природи објекта и врсти дејетва; које се жели иостићи. Према пројектованом маневру, ове експлозивне масе преносе ое е једног ■сбјекта на други и тако се намера командантова ватром остварује. Код ове врсте гађања рад је подељен и, обратно ономе што је код гађања, коме коректура метком претходи, разне радње које гађање изиокује (припрема, извршење, осматрање, контрола, рукшање) децентралисане су и предате у руке спеннјалиста. Тиме се боље искоришћује способност ангажованих лнца (командира, команданата, осматрача, и др.), рад врши _у маси (не ради се >на парче«) и остварује економија у времену и средствима. Овај начин гађања није потчиљен осматраљу као онај први. Никакав начић осматрања не сачињава неопходнп ;услов извршењу гађања, али се користе сви начини (осматрања), јер сваки од њих може да допринесе маневарском карактеру кога овај вид гађања у основи својој има. Осматрачки органи, ослобођени бригс и дужности да осматрају сваки гметак, лакше и боље извршују друге две своје. улоге: осма- �6 Артилериски Гласник траље бој. поља и контролу гађања (контрола доложајд. средонег поготка). Непотчињеност осмагрању омогућава: да се проширд ноље дејства сваке једишгце (туку се и они простори који (;е. не виде) чиме се отклања потреба за премештањем топова ц. смањује се број ових, сљедствено отклањају се и друге тешкоће у циркулацији, енабдевању, и инсталацпји; — да у једном истом гађању узме учешће маса зрна ма. којег броја топова и разног калибра, само ако се уопште могу искористити путање њихове; — да се може дејствовати дању и ноћу у свако доба, јер. само ненормалне атмосферске промене могу пореметити рачуц и план овога гађања; — да се једновременим извршењем кратких, масивних. изненадних гађања, скоро онемогући непријатељу, да реперише јединице, којо.у сгварању ових експлозивних урагана учествују. Што се.тиче везе једина, која је неопходна, јесте она, која произлази из почетних заповести и каснијих допуна њихових, достављених цре гађања, што ће рећи да је то веза,. која је најмање изложена. Остале везе долазе као корисна иотпора, али прекид ма које од њих не кочн функционисање.. Овај вид гађаља је начелно неприменљив за непредвпђе-на и тренутна дејства; код њега је у напред све, више мање,. лредвиђено и срачунато. Он поглавито служи з а , м а н е в р ов а њ е в а т р о м , којом се остварује план у напред (а рПоп) сачињен. Док гађање, чија се коректура врши метком, има поглавито карактер партикуларизма, т. ј. припрема се и врши спе. цијално за сваки циљ посебице, дотле овај други вид гађања,. без коректуре метком, има општи карактер, т. ј. једном учин>ена припрема његова, може да се искористи за дејство ио целоме бојиштуу домашају оруђа и могућности премештаља ватре; само овај вид гађања допушта остварење максималне економије времена и средстава у корист целине, и даје могућности за потпуно маневровање ватром и изненађење, али је зато неспособан за ликвидацију питања локалног значаја. Међутим, и један и други начин гађања су немоћни да сам, сваки за се, омогући извршење свих оних задатака, којв се артилерији на бојном пољу намећу. Зато се и један и други морају познавати и примењивати, као и сви остали, који би били међу овим двема крајним видовима, приближујући севише једном или другом од њих према ступњу извршења привреме. С погледом на места одакле се осматра и командује угађању, гађања се могу поделити у три групе. �Тактика ватре у артилерији I. Група. Код ове групе, осматрачница и место за комалдовање су на ј е д н о ј истој тачци. Са ове једине тачке може се ко,мандовати и осматрати највише за 3 или 4 батерије. Г а ђ а н> е је п о т ч и љ е н о осматрању и регулише се м е т к о м. Ово је случај када налазе примену: максимална д е ц е нт р а л и з а ц и ј а с р е д с т а в а (оруђа, инструмената и др.) и м а к с и м а л н а ц е н т р а л и з а ц и ј а. техничких радњп (припрема, извршење, осматрање и контрола гађања). Извршиоци гађања ове групе треба да су виртуози, мајстори у свок занату, јер се од њих много тражи. Гађања ове групе су врло драгоцена у случајевима детаљних операција и кад треба што пре у акцију ступити. Ма да нису за рад у већем обпму. ипак се она не смеју занемарити, јер у извесним случајекмма ничим се не дају заменити. Сем тога не треба заборавити ни тб, да веисбање у цзвршењу ође групе гађања развија код извршиоца особине, које имају врло велику вредност и у овакој другој прилици. II. Група. У овој групи осматрачница је одвојена од места за командовање, али се коректура гађања (регулисање) ипак врши метком. Осматрачница функционише стално, као обавештајни биро (регулише и контролише гађање, осматра бојно поље и открива циљеве), у корист већег броја батерија, разних калибара и онда када њено с п е ц и ј а л и з и р а н о људство не припада овим јединицама (случај оематрања по звуку, светлости, из балона, авијона и т. д.). Са једног места за командовање може ее руковати ватром не само једне батерије или једног дивизиона, него и једнор п.ука, а употребом преноса ватре отворен је пут и концентрацији. Ма да је са одвајањен осматрачница од места одакле се ватром командује и рукује, примена ове групе гађања проширена, ипак је она, као и код прве групе, зависна од осматрања (видљивости и могућности да се звук чује) и веза, јер коректура (регулисање) метком је услов, без кога се не може са успехом гађати. Како међутим искуство доказује да су услови за осматрање и слушање често неповољни баш онда кад треба гађати, и да су везе у толико несигурније у колико су многобројније и ближе непријатељу, требало је тражити начина, да ое од утицаја ових чињеница ослободимо. Ово је постигнуто код гађања које стављамо у следећу, трећу, групу. �8 Артилериски Гласнпк III. Група. Ово је група у коју долазе гађања чија је основа: п о п у н а п р и п р е м а (топографска, балистичка и аеролошги:), која може да замени коректуру метком, дакле гађања за чијо регулисање н и ј е п о т р е б н а к о р е к т у р а м е т к о м . О с м а т р а њ е , код ове групе гађања, чини врло к0. рисне услуге, али н и ј е н е о п х о д н о . Гађање му није пог. чињено. Оно се може извршити и онда када је функционисан,о осматрачнице немогуће, али ништа се не противи искоришћењу сваке осматрачнице, која је у стању да нешто да. Главнв и неопходни орган за ова гађања јесте у командовању. Коман. довање је у рукама виших старешина, јер се са једнога места могу у акцију ставнти више јединица. Противно врсти гађава I. групе, овде највећу примену налазе: централизација средстав^ и децентрализација тех. вичких задаћа-. Овим је омогућена подела рада и производља ш велико, по иримеру индустрије. Н а п о м е н а . Нема-рецепта за гађање, које би одгова. рало свакој лрилици, као што нема ни једне прилике у рату, којој- Оџ потиуно. одговарао пропис каквог >;потсетника«; у «свима с лу ч а ј ( ' в и м а т р е б а се и з л о ж и т и и зало;ј« и т и — о д г о в о р н о с т н а с е у з е т и . Оваки начи^Ј нма своје место и прилику за лримену. И.збор припада вештини. а занату труд да се стекне навика у извршењу свакои од њих. Међутим, ма како организовали своје гађање, извршенж овога може да буде успешно само под следећим условима: 1. Да је на време отворено т. ј. да извршење његово бива у тренугку баш кад треба. 2. Да зрно, упаљач и пуњење одговарају природи и ситуацији циља. 3. Да има довољну густину према природи циља и дејству, које се жели постићи. 4. Да је кратко, т. ј. да ее извршује брзо, јер не само да су за нелријатеља, у моралном погледу, губитци знатно осетљивији кад су произведени изненадно и за кратко време, него још и не даје се времена непријатељу да умакне дејству гађања, склањањем у заклон или премештањсм, одласком). Скраћујући трајање гађања отклаља се још и дејство промена атмосфере на елементе гађања, и неслаби пажња органа за осматрање, као што то бива кад )е ток извршења гађаља спор. г �Тактика ватре у артилерији 9 РУКОВАЊЕ ВАТРОМ. Да дејство артилерије буде успешно, није довољно да гађање буде само регулисано, него треба да је још и саображено природи, густини и повредљивости циља који гађамо, не губећи из вида при том ни хитност и врсту дејства (материјално или морално), које желимо остварити. Утицај ових обзира на извршење гађања мора познавати и у виду имати онај, који рукује ватром, јер р у к о в а њ е в а т р о м и еастоји се у правилној оцени овога утицаја и оних иромена које он у извршењу гађања изазива. У следећим редовима изложићемо правила, која могу да нослуже као директива за руковање ватром у разним случајевима. При том не треба изгубити из виДа, да ова правила нису апсолутна, и да сви случајеви нису могли бити предвнђени. Утрошак муниције, којц је за разна гађања овде показап базира на податцима цооледњега европокога рата, али и он је подложан променама. ОПШТА ПРАВИЛА. У в е ћ и н и сл| учД, ј ева к о н ц е н т р а ц и ј а в а т р е више б а т е р н ј а на ис ти циљ п о в е ћ а в а резудтат гађања. КонцеНтрацијом ђатре постиже се и највеће морално дејство, јер својом саликом, енергијом, производи дубок утисак не само на оне, који су изложени непосредном дејству њеном, него и на оне који ју само гледају или чују. Скраћујући трајање гађања, концентрација даје могућност, да се избегне и утицај атмосферских промена. Најзад конвергенцијом праваца гађања, концентрација допушта да се објекти, који се имају да поруше, нападну под разним условима, и на тај начин створи више изгледа за могућност, да се погоде слабе тачке на дотичном објекту. П р и п р е м а г а ђ а њ а треба да је увек што потпунија, у колико то допуштају време и средства, која стоје на расИоложењу. Р е г у л и са в ањ с или коректура гађањ а — може да добије разнолику форму. Коректура вршена непосредно на сам циљ, има ту добру страну што омогућава економију времена и муниције. Али често, а нарочито када се хоће да оствари изненађење, овај начин не може се применити; тада се регулише гађање (торектура врши) према помоћном циљу и по том ватра преноси на стварни главни циљ, или се гађање врши без коректуре, пошто се регулише само рачуном у припреми. �10 Артилерискн Гласник Врло је корисно, у сваком случају, контролисати ) гађаша, а нарочито кад се хоће да оствари рушење. После извршене коректуре метком под тешким условима или после контроле извесног групног гађаља, а нарочито кад су конгролу извршили органи који не припадају јединицц која гађа, добро је реперисати добивене рецултате т. ј. извр. шити једно опецијално гађање на извесну тачку на терену, која се добро види са земаљских осматрачица, н на тај начин. добити могућност да ое релативно лако обнове, ако треба, истц резултати. Ово гађање се наззша »реперисање на гиљ сведок«. Кад гађање дуго траје, у свакој батерији се редом по један топ оставља на миру (не дејствује) за извесно време, рада хлађења и чишћења. I .' * ОПШТА ПРАВИЛА ГАЂАЊА, КОЈИМА ЈЕ ЦИЉ РУШЕЊЕ. Начелно, рушење се предузима само тада, када се зна тачно место диља, или се коректура може у односу на сам циљ извршити. Уз то, треба да је циљ још и на таквој даљини да вероватно скретање није.веће од 50 мегара. Ма какр. тачно да је гађање за рушење било дрипремљедо, добро је коректуру на сам циљ извршити, а ако то није могуће, онд^, извршити коректуру на помоћни циљ. Кад год је могуће треба осигурати осмаграње гађања од, почетка до краја. Кад се ‘групно гађање једне батерије може стално. да. осматра, оно се врши у серијама од по 24 метка; ако треба„ елементи гађања да ее поправљају после сваке серије. I РУШЕЊЕ ПРЕПРЕКА ОД ЖИЦА. О р у ђ а с а к о ј и м а с е г а ђ а . — За рушење препрека од жица, ваља употребити првенствено рововска оруђа, кад даљина то допушта, а нарочито кад су препреке на противнагибу (који не видимо), јер растурање погодака у овом случају не повећава се толико као код других оруђа. У недостатку рововсих оруђа, употребиће се друга, по.љска, брдска и хаубичка, оруђа. в) Контролом се поверава, да ли група метака (по три на топ за калибре испод 150) испаљена са даљином, која је освојепа као средња, етварно покрива и правилно обухваћа дотични цињ. Осматрање метака ове контроле обично се врши са оематрачница из ваздуха, али се може осматрати и са земаљских осматрачница.. Је нужна нарочито у случају, кад је гађање припремљено И РачУном’ Је корисно контролисати и друга групна гађања у току извршења иегих, па чак и онда кад им је претходила коректура метком. д �Тактика ватре у артилерији 11 М у н и ц и ј а . — Гађаве се врши са леркусионим експлозивним зрнима снабдевеним тренутним упаљачима. На мањим даљинама и на равном земљишту, може се десити да пољоки тол са нормалним пуњењем не може да дИ зрну онај падни угао, који је потребан да тренутни упаљач може дејствовати, тада треба употребити или смањено барутно пуњење, или упаљач са услорачем. Са овим упаљачем добија се рикошегирање, које је врло повољно за дејство на жице, а нарочито к а д ј е з е м љ и ш т е м е к о . Да се у мрежи жица од 30 метара дубине, отвори бреша од 25 метара (или 04 метара кад гађање врше рововска оруђа) треба од прилике: ( 200 бомби — рововских оруђа или 660 до 1000 зрна калибра до 10 см. закључно, према даљини гађања и величини калибра. Што већа даљина а мањц калибар, треба више зрна. За постигнуће истог резултата, са кацибрима већим од 10 см. требаће од 300 до ,800 метака, према величини калибра и даљини гађања, као и у првом случају. Ако треба оФворити брешу л у другој мрежи, која је позади прве на удаљењу већем оД величине једне ракље (4 Вд), онда се свака за -се отвара. А ако је интервал између ове две мреже мањи бд једне ракље, а већи од пола ракље, онда се утрошак муниције за другу, брешу (у другој мрежи) смањује за једну четвртину. Кад је интервал између мрежа мањи од пола ракље (2 Вд), онда се поступа као да се има посла само са једном мрежом. За рушење крстила са жицом, треба утрошак муниције рачунати за 50% већи од горе показаног. Кад су препреке од жица (обичне или са крстилима) на нагибу, који пада у правцу гађања (против нагиб), утрошак муниције се повећава сразмерно коефицијенту нагиба. К о р е к т у р а се врши према предњој ивици мреже или на оближњи помоћни циљ. Ако се тражи дејство зрна после рикошетирања, онда средњи погодак треба да је испред жица. Кад у гађању за једну брешу учествује више батерија, групно гађање трсба да следује коректури у што краћем року; за то је корисно, да док једна батерија врши коректуру на саму мрежу, дотле друге исту врше на помоћне циљеве. Да би се бреша брзо отворила и нужна количина муниције могла брзо испалити, те тиме избегао утицај атмооферских промена, добро је употребити више батерија једновремено за једну брешу (на пример цео дивизиоН). Гађања'ових батерија треба да се поклапају (све батерије туку исти фронг), V �12 Артилериски Гласник а, да би бреша била јаено оцртана, правци гађања ових баге. рија треба да су по могућству паралелни. Није за препоруку вршити гађања за отварање бреше Водовима, II. РУШЕЊЕ ОРГАНИЗАЦИЈА НА БОЈИШТУ. Овде спадају: ровови, заклони за митраљезе, заклони еа људство, осматрачнице, командантска места, природни искоришћени заклони (шуме, села, мајури и т. д.), и батерије, Противу ровова и заклона, који еу покргшени јако отпор. ним кровом (дебла, шине, и дебели слој земље), употребљавају се тешка рововска оруђа илирЈоО и 155 мм хаубице, са муни. цијом снабдевеном упаљачпма са успорачем. На ровове и саобраћајнице незаштићене овако отпорним кровом, могу да нмају корвсног дејства и мањи калибри (ди.визиска артилерија), а нарочито кад је правац гађања кос Јшли уздужан према циљу, и кад је падни угао доста велики да бе бе може десити. рикошетирање. У сваком случају гађа се гр^натом. Упаљач треба да је са успорачем. На мањим даљинама може се са пољским топом предузети и руфење митраљеза под заклоном, ма како јак овај био, т е з н е ћ и д а се д о б и ј е м е т а к у ш а р т и . Против радУва привремене фортификације који су отпоркији него горе наведени, ваља унотребити јаче калибре од 155 .чм. Тако исто и против бетонираних заклона. Против ириродних али искоришћених и организованих заклона, употребљују се оруђа, која одговарају природи и отпорносЈи организација дотичних објеката. Против откривених батерија, искоришћавају се оруђа и муниција као за гађање против незаклоњеног људства. Исто тако се лоступа и у случају да батерија има ровове за људство, са,мо тада је боље користити јаче калибре, па и 155 мм, дејствујући гранатама. А ако батерија има заклоне и за оруђа и муницију (изузев заклоне бетониране и минске), опет ће се корисно моћи употребити калибар 155 мм, али овог пута са зрном снабдевеним упаљачем са. успорачем. За бетониране затшоне и галерије укопане, треба употребити калибре веће од 155 мм. са панцирним зрнима, Увек кад се гађа са зрнима, која су снабдевена упаљачима са успорачем, корисно је на 4 или 5 оваква зрна употребити по једно.са тренутним упаљачем, колико ради осматрања толико и ради дејства на људство које би покушало да из заклона изађе. �Тактика ватре у артилерији 13 УТРОШАК МУНИЦИЈЕ. _ Против ровова гађаних косо или уздужно, са калибрима од 75 до 100 мм, треба око 8 до 10 метажа на метар дужине рова. —Против митраљеза у заклону, с тежњом да се добијаметак у шарти, треба око 100 метака пољ. топа, и то на даљини мањој од 3000 метара. — Против покривених ровова и гађаних с фронта, калибрима од 120 до 15 мм. закључно, треба рачунати 4 до 8 метака по текућем метру. У колико је већи калибар, мањи број, метака. Ако се ров гађа косо, може ее овај број још за 'Л смањити. — За рушење митраљеских заклона и командантских места, треба рачунати при гађању са калибриам 150 и 155 мм., од 80 до 120.метака. — За рушење ровова са рововским оруђима 150 мм, треба рачунати око 7 (к>мби на текући метар, а са оруђима 240 мм., око 2 до 3 метка.на текући метар. * —■За руцвњс митраљеских заклона и командантских места, са рововским оруђима калибра 150 мм., треба рачунати око 200 бомби. У евакоме случају, што ,је даљина већа., већи је утрошак муниције, и обратно утрошак се смањује ако су циљеви, који се гађају, већ донекле били порушени илИ дотични радови на њима нису били ни завршени. При гађању на утврђење батерије треба рачунати: За калибре испод 10 см., од 500 до 800 метака, према даљини и калибру. За калибре од 10 см. до 155 мм, од 300 до 500 метака,' према даљини и калибру. За калибре од 155 мм. до 305 мм., 150 до 300 метака, према даљини и калибру. И најзад за калибар 305 мм„ око 100 метака. При гађању на ровове, не тражи се једнолико рушење по целој дужини истога, него само рушење најважнијих делова и тачака његових као што су: заклони митраљеза, командантска места, раскрснице, фланкирајући органи и т. д. Кад су изабране тачке на по 30 метара удаљене између себе, ако се гађа фронтално, или на 50 метара, ако се гађа косо или уздужно, може се сматрати да ће ров бити у довољној мери порушен. Као и при отварању бреша у жицама, и овде је корисно да се прибегне к о н ц е н т р а ц и ј и ватре од више батерија. �14 Артилериски Гласник Мање од једне батерије за један објекат никад не треба уц0. требити, сем случаја кад се гађа митраљез под заклоноц с тежњом да се добије метак у шарти, а тада је и један т0ц довољан. ГАЂАЊЕ НА БОРНА КОЛА. Оруђа са којима се гађа, могу битн — брзометне батерцјс ма којег калибра; — доједини пољски топови, који гађају непосредно тлодајући свој цињ ^бориа кола; и са мање да. љнне — специјална оруђа. Од муниције — употребљава се експлозивна граната (првенствено она пуњена са' мелинитом (с а т р е н у т н и м у н а љ а ч е м. Ако се гађа са батеријом, нужно је да је осматрање поље, на .коме борна кола еволуционирају, потпуно осигурало. Принцип овога гађања је: не гонити борна кола, него чекати их’ на тачкама које морају да прођу. У овом циљу широким скоковима тежити да се добију метци испред кола (у смислу кретања) и за тим с а о в о м д а љ и н о м с т в о р и т и б а р а ж. ,Ако кола пређу кроз овај б а р а ж , померити своје гађање у пот|ребној мери: по даљини и правцу, и лонова формирати б а р а ж . А ако се гађање врши појединим пољ. топовима, онда се претходно оно припрема мерењем одстојања од топа до маркантних тачака на зони дејства, која је топу додељена. Ватра се отвара кад су борна кола на удаљењу око 1000 метара од топа. Нишани се на предњи део кола и доле. Даљина се мења са по 100 до 200 метара (према тачности са којом је извршено претходно мерење одстојања). Чим се добије метак близу и лспред борних кола (у смислу кретања), испаљује се рафал од 4 до 6 метака. Ако кола не буду за.устављена, гађање ое на исти начин продужава, док се кола не зауставе. ГАЂАЊЕ НА ОСМАТРАЧКЕ БАЛОНЕ. Циљ гађању је уништење балона. Међутим, кад се то не може постићи, тежи се да се произведе квар на балону или да се примора на премештање. Моралним дејством на људство, омета се осматрање и рад овога. Корисно је једновремено гађати на балон и на кола, за. која је везан (витао). За гађања ваља употребити даљнометна оруђа, која имају и шрапнел односно темпирну гранату и допуштају брзу промону правца. �Тактика ватре у артилерији 15 У погледу муниције за гађање на балон, п р в е н о т в е н о с е у п о т р е б љ а в а ш р а п н е л , а у недостатку овога граната. Коректура се начеошо не врши према балону, да се не би пробудила пажња људотва, које га служи, него се гађање регулише на помоћни замишљени циљ, од прилике на истој висини и даљини као и балон али у другоме правцу, а потом се изврши пренос гађања на балон. Због попречног померања балона, фронт који туче једна батерија у групном гађању треба да одговара величини од два вероватна скретања по правцу. Кад се може, у гађању на балон треба применити концентрацију ватре више батерија. Свака од батерија врши брзо тађање од 10 до 20 метака, тако да укупан број избаченпх метака буде 30 до 40. Гађање се контролише од стране више осмаграчница. Осматрачи јављају удаљење средњег поготка од балона, и на основу тога се чини нужна поправка. Ако се балон не премести, гађање се после поправке на исти начин продужава, П р и г а ђ а њ у н а в и т а о (кола) треба употребити шрапнел или гранату са тренутним упаљачем, пошто је то у ствари г а ђ а њ е о т к р и в е н о г љ у д с т в а . Положај кола према непријатељском балону одређујв се упоређењем положаја кола пријатељског балона према овоме. Ради овога батерије ступају у везу са оближњом соп■ственом балонском четом. Балонска чета познајући висину балона-циља, одређуЈе лоложај и дужину хоризонталне пројекције линије, која везује балон непријатељски са његовим колима. Податци овако добивенн омогућавају да се положај кола на карти, према по. ложају балона-циља, одреди. Батерије тада могу да изврше припрему гађања. Коректура (регулисање) гађања н а кола се у опште н*. врши, него се одмах прелази на групно гађање. Ово гађањс прати гађање на балон и извршава се једновремено са овим. ГАЂАЊЕ НА ЉУДСТВО. Општа правила за гађање на људство. При гађању људства, т е м п и р н о г а ђ а њ е (шрапнелом или гранеатом) даје. најбоље резултате лод условом да висина тачке распрснућа буде нормална. Употреба шрапнела је за препоруку, али и граната темпирна даје такођер добре резултате, а има и ту добру страну што је мање осстљива према променама висине експлозије. �16 Артилериеки Гласник У недоотатку могућности за темпирно гађање, гађа се екр. плозивним гранатама перкусијено, (упаљачи тренутни). У погледу оруђа, најбоља су за ова гађања она, која. имају моћ брзог пуцања и велико поље дејства у хоризон. талном емислу. Ако се имају разна за ову циљ способна оруђа на расположењу, треба изабрати првенствено она, која има;\мањи калибар. ГАЂАЊЕ НА ОТКРИВЕНО ЉУДСТВО. За дејство на објект ван зоне на којој се еопствена нешадија 6нјс, ако се хоће да ни један део непријатељског људства не избегне ово дејстВо без уклањања са дотичне про. сторије, треба да -ее гађању да.де следећа густина: — са калибриЉа до 100 мм. закључно, 100 до 120 метака. на хектар површине. (рк калибрима од 105 до 150 мм.'вакључно, 80 до 120 метака на хектар површине. — са калибрима^1§§,мм., 50 до 80 метака на хектар повр. Ако се пак гађа у зони где се и пешадија бије, треба. дејствовати на оне делове терена где се непрнјатељ налази сведотледокјеистиопасанзанашупешадију. Н аче лн о , к о р и с н о је у т а к в о м с л у ч а ј у д а гађа. н>е 4 м а г у с т и н у о д 1 6 м е т а к а п о х е к т а р у и на м и н у т, гађајући са топовима 75 и 80 мм. Ако је непријатељ активан, оваква густина гађања треба да се одржава око 5 минута. Не губећи из вида ово што је до сад о овом гађању речено, извршење овог гађања треба да носи карактер силе (масе) и брзине, т. ј. треба да је гађање к р а т к о , т р а ј н о и м а с и в н о, да не траје дуже од т р и м и н у т а, јер после три минута све што није погођено ишчезло је (заклоњено или отишло). Ватра се отвара и з н е н а д н о и дејствује с а н а ј в е ћ о м б р з и н о м, коју материјал допушта. Кад год је могуће, примењује се к о н ц с н т р ац и ј а в а т р е. У овом случају све батерије отварају вагру једновремено. Згодном комбинацијом гађања са повећавањем и гађања са смањивањеме даљине, и умесним распоредом ватре анга жованих јединица у концентрацији дејства, треба се старати .да се од једном (још у почетку) покрије ватром цела просто'рија која има да се туче, и даље цела под ватром одржава док се потребна густина не оствари. �Тактика ватре у артилерији 17 ГАЂАЊЕ НА ЗАКЛ0ЊЕН0 ЉУДСТВО, НУТРАЛИЗАЦИЈА ОВОГА. Кад се због ма каквог узрока ( н е п о т п у н а п р и п р е м а г а ђ а а а , ограничено време, потреба да се изненађењ* произведе и т. д.) н е м о ж е д а и з в р ш и р у ш е њ е нен р и ј а т е љ с к и х о р г а н и з а ц и ј а ,онда се неутралишл људство, које се у њима налази натерујући га, да се крије у заклоне, и деморалишући га жестином бомбардовања и извесним рушењима (затрпавање улаза, делимично рушење заклона, и т. д.). За извршење ових гађања употребљавају се оруђа и му. нидија, која су препоручена и у напред наведеним општим нравилима за дејство на људство, имајући у виду при том још и отпорност организадија, које се имају гађати, тако да калибар одговара величини;њихове .отпорности. А да би се што сигурније постигла деморализација непријатеља, треба поред т р е н у т н и х у п а љ а ч а употребити и упаљаче са успорачем, те да ,се претња и дејство пренесу и на оне који су у дубоким заклонима, Сразмера, у којој ће се упаљачи са успорачем употребити, зависна је од природе дотичне организације, и да достигне једну трећину лрема осталима. Утрошак муниције мо)ке се рачунати, као и код гађава на откривено људство. А кад се и после извесног интензивног гађања за неутралисанје противу једне оргаиизације нађе, да је ипак погребно да се код људства ове организације одр. жава утисак несигурности, онда ће се гађање продужити с а л а г а н и м а л и р а з о р н и м т е м п о м , тако да се на хектар _и на сат утроши око 100 до 200 метака (према калибру). Извршење гађања: Начелно, неутрализација не може да се оствари гађајући са појединим топовима, водовима и усамљеним батеријама, пуштајући једнолико и стално метак по метак. Она се пре и сигурније остварује к о н ц е н т р а ц њ ј о м ватре више дивизиона (најмање три), са којом се узастопно задају, као са каквим маљем, брутални и неочекивани ударци разним циљевима које треба неутралисати. На. овај начин сваки објекат је неутралисан за дуже време (више сати). Ватра се отвара једновремено са свима одређеним једпниццама и гађање се извршава са максимумом жестине. ГАЂАЊЕ ЗА СПРЕЧАВАЊЕ РАДА И КРЕТАЊА НЕПРИЈАТЕЉА. Ажо су непријатељске организације биле гађане и у извеоној мери порушене пре напада, не треба дозволити непријатељу да их поправи и поново уреди пре извршења овог на- 2 1. �18 Артилериски Гласник пада. У том циљу врши се гађаве са густином од 150 метада по хектару и на сат дејетва. Дању, кад је осматрање могуће, ватра се отвара сваког пута кад непријатељ поНушава да порушене организације поправи. А ноћу иди дању по магли, кад Је осматрање немо. гуће, треба на зони дотичних организациЈа стално ватру одр, жавати. . „ Ову врсту гађања може да врши и пешадиЈа. о а то дужност воманданта да задатке, који се овим гађањем имају да остваре подели и артилерији, према своЈствима њиховог наоружаања. Гађање артилерије се врши без реглаже. 1 ађа се бате. ријама и рафалима од 1 до 3 метка на топ, са различним интервалом времена међу рафалима. Кад се пак хоће да' спречи циркулација (саобраћај) на извесној тачцц и приликама, кад) је осматрање немоуће (магла, ноћ), онда се туче свака таква тачка рачунајући да је дотребно за аделимичну забрану« најмање 100 метака на сат и тачку, а 200 и више метака на сат и тачку за »апсолутну забрану«. •р«. / ;Кад год^се може, треба тел«ии да се дотична таачка анфиладном ватром т.уче. Гађање се врши по батеријама и рафалима од 1 до 3 метка на топ, са разним интервалима времена међу рафалима. Кад ,је у нитању дејство на људство, гађање треба да је темпирно. ГАЂАЊЕ ЗА УЗНЕМИРАВАЊЕ. Корисно је, кад год се може, учинити опасним бављење на извесним тачкама непријатељске зоне (логори, слагалишта, станице, и т. д.). То се постиже изненадном ватром огвореном у тренутку, кад се зна (или нагађа) да се на дотично) тачци налази људство незаштићено, повредљиво. Утрошак муниције варира према резултату, који се жели постићи; за основу могу да послуже бројеви показани за гађање на откривено људство, сматрајући их као максимум, за који ће се ретко указати потреба. Дејетвује се. или концентрацијом ватре, после које настаје већа или мања пауза, или лаганом али беспрекидном ватром. ГАЂАЊЕ ЗА НЕПОСРЕДНО ПОТПОМАГАЊЕ ПЕШАДИЈЕ. Циљ гађања за »непосредно потпомагање« напада јесте неутралисати, до пристизања пешадије, ватрене органе неприЈатељске, ма где се они налазили на просторији, коју нападна пешадиЈа има да прође. " �Тактика ватре у артилерији 19 Извесна гађања, о којима је већ бидо речи (гађање за .узнемиривање непријатеља и спречавање саобраћаја), могу да допринесу остварењу овога резултата, али се у главном за ту •сврху употребљавају: — п о к р е т н и бараж; — бришуће гађање; — гађање за непосредно потпомагање тешком арлилериЈом. Комбинација ових разних гађања сачињава један систем ватре, воји се ниансира и прилагођава према приликама. Због оокудице муниције или материјала, често се неће моћи • осигурати, за све време наступања пешадије, довољна густина покретном баражу и бришућем гађању. Међу тим, чим се густина смањи, ова гађања не могу да даду очекиване резулУ таквим приликама, треба се задовољити местимичном применом њиховом, приликом јуриша на главне ослоне тачке, када се у акцију уводе сва средотва и гађањима даје макси:мум интензивности. Интервали између ослоних тачака туку - се слабом ватром, а извесне зоне су и сасвим занемарене; пешадија на њима наступа уз помоћ овојих сопствених сред■става. Покретни бараж није управљен против извеоног одређеног објекта. То је један појас од ватре и дима, који се к р е ћ е испред нападне пешадије, истим лравцем и истом брзином :као и она. Бараж треба да је толико гу.ст, да се непријатељ њиме принуди да бежи у заклом, и да се тиме да властитој пешадији, која га прати, даде мовућност да непријатеља изненади, т. ј. да до њега дође пре него што је овај могао своје оружје да употреби. Кад се гађање врши пољоким топом, првенствено треба . да се добије 2 м е т к а н а м и н у т и н а 15 м е т а р а ф р о н т а (око 14 метака на 100 мет.). Ако се пушта 4 метка на топ и на минут, а то је већ максимална брзина за дуже дејство (до 10 минута), онда ће свака батерија добити 100 метара фронта у стварању овога баража. Полазна даљина, увек кад се може, одређује се коректуром, мало пре почетка самог напада. Кад је гађање припремљено само по карти, полазна линија је на 400 метара испред пешадије. У том случају ватра се задржава на овој линији ..док пешадија не приђе ближе. �20 Артилериски Гласник Свокови у даљини гађања треба да одговараЈу природа земљишта и брзини кретаља пешадије. На равном земљишту. најповољнији окок је од 100 метара; дужи скок оставља, мањим даљинама гађања, један део земљишта мало тучед или нетучен, а краћи сков не би био од пешадиЈе ни прц. мећен. Због растурања, треба избегавати извршење баража на даљинама већим од 5000 мет., а ако се то мора, онда скоковд у даљини треба да су од по 200 мегара. Имајући у виду као што је речено, природу земљишта ц брзину кретања пешадије, регулЉ е се извршење покретног баража и дају одговарајуће заповести. Командир батерије, еаобразнб добивеној заповести, сачињава план, у коме се по времену означавају скокови и одговарајући елементл , заг даљину, правац, темпо и механизам гађања. Кад није предвиђен еталан бараж од почетка до краја напада, може се десити да пешадија стигне до ближе границе дотичног покретног баража према извееном објекту пре негошто. јеу то часовним прегледом било предвиђено; у том сдучају она не треба пре времена да отпочне своје даље наступање.. Кад је пакј предвиђена и припрема артилериском ватром, артилерија указује пешадији ову границу нарочнто' гађајући са одговарајућом даљином за време припреме. Кад се укаже потреба да се један покретни бараж у току извршења ојача са другим баражом, онда се узима за полазну даљину даљина места, додајући јој 200 метара ради сигурности, јер се у овом случају бараж извршује без коректуре.. т. ј. само на основу припреме. БРИШУЂЕ ГАЂАЊЕ. Ово гађање допуњује покретни бараж, јер бараж нма дејства само у зони, која одговара величини природног растурања његових зрна; земљиште ове зоне остаје не тучено. Међутим потребно је, да се спречи непријатељу могућност, да на нростору, који није обухваћен дејством баража, образује отпор, да намести миграљезе, да поседне рупе од експлозија арт. зрна и да премешта своје јединице. То ее има да постнгне са овим бришућим гађаљем. Дубину зоне, која се овим гађаљем треоа да стави под ватру, одређује главни командант према приликама. лр^™,<!оГа15аН>е Је обично темпирно; на тај начин њиме се довољно И На против нагибе, које покретни бараж не туче �Тактика ватре у артилерији 21 Гађа се првенствено шрапнелима, а у недостатку ових гранатама са тренутним унаљачима. Густина овог гађања треба да је равна половини густине покретног баража. Једном батеријом се туче око 200 метара фропта. Гађање се руководи тако, да се њиме ч и с т и у све стране, али без реда, просторија ван покретне линије, која сачињава даљу границу зоне растурања покретног баража. ГАЂАЊЕ ЗА НЕПОСРЕДНО ПОТПОМАГАЊЕ НАПАДА ТЕШКОМ АРТИЛЕРИЈОМ. У непосредном потпомагању напада учествује и тешка •артилерија и то у следећим случајевима: а) Кад треба тући такве против нагибе, које ни покретни Оараж ни бришуће гађање не туку довољно. б) Кад се ван зоне покретног баража налазе какве важне тачке, које треба ставити под ватру. в) Кад се нема никаквих подагака о непријатељским организацијама, а треба да се ојача бараж лакших калибара са баражем тешке артилерије,који иде испред овог. За ова гађања употребљава се хаубица 155 мм. и муниција за дејство против људства. У случајевима под »а« и >б« гађање се извршује као га. ђање за неутралисање. У случају под >в« ради се као и са пољским топом; батсрија. 155 мм. може да туче фронт од 200 метара пуштајући по један метак на топ и минут. У свакоме случају г а ђ а њ а с а т е ш к о м а р т и л е р и јом, с р е д њ а п у т а њ а треб а да је увек на јм ањ е 400 м е т а р а у д а љ е н а о д п е ш а д и ј е , к о ј а с е п о м а ж е. То значи да кад се пешадија креће брзином од 100 метара •од 3 или 4 минута, бараж тешке артилерије мора да се уклонн иа 12 или 16 минута пре, него што пешадија доспе до простора, који је овим баражем тучен био. Ово показује да бараж тешке артилерије није толико корисан за пешадију као бараж пољскога топа; следствено, треба га само изузетно и упо■требити. ЗАПРЕЧНО ГАЂАЊЕ. Овим се гађањем тежи да се, у тренутку напада непријатељског, створи једна дубока ватрена зона, нспред и што ближе сопственој пешадији, те да се ова заштити од напада■чеве пешадије. Гађање ово мора се, у свакој прилици, отворити брзо за што је могуће најкраће време. Врше га оруђа и мањих н веЈш х калибара. �артилериски Гласник 22 А) ЗАПРЕЧНО ГАЂАЊЕ ПОЉСКОГ ТОПА. Воши се што ближе испред сопствене пешадије. д, не биТесило да подбачени метда падау неопходно је потребно да средва путања овог гађ ав а не б,,; блнже од 200 метара испред прве лишце сопствених тр^; Кап земљиште и даљина допуштају, тражи се дејстр граната1ршкошетирањем. Иначе, употребњава се г р а н ^ тренутним упаљачем. Утрошак муниције зависи од величине фронта, који» додељен батерији. Обично, свака батериЈа штити фронт 0, 200 метара. Да се на толиком фронту добИЈу 2 метвд, на к метара и на минуту (услов за успешан бараж) треба пуцдац по 8 метака на топ и на минуту. Разуме се да се са овом љ. зином не може дуго дејствовати, 4 до 5 минута највише јц( се гађа са нормалним пуњењем, а до 8 минута ако се употр% смањено пуњење. Кад смо у стабилизацији онда се потпуно примевЈј следећ'а правила, иначе- у покретном рату управља се пре® прилпкама. \ Батериј'е, чији је главни задатак запречно гађање, треја да избегаћају кбректуру метком, јер ако их непријатељ опазл ризикују да буру неутралисане баш у тренутку, кад је н# хова интррвенција потребна. Ако се мора извршити коректура, она се врши.у аериоду опште активности или у времену, када је непријатељу тешко или немогуће осматрати. Батерија огвара ватру без одлагања, на захтев пешадије, и зато у сваком тренутку треба да има тачне елементе а гађање. У том циљ у елементи су груписани у две категорије: а) — елементи независни од аеролошких промена и б) — аеролошке поправке. Чим аеролошки податци стигну батерији, официр (или подофицир), кога је командир одредио, срачунава поправв и саопштава их топовођама; према чему ови мењају своје почетне елементе. Ако је фронт, додељен батерији, већи од 300 метара, занречно гађање нема никажвог успеха. На фронту пак од 2'» метара, потребна густина гађања може да се одржи само за еколико гренутака. Да се ови недостатци парирају нужио ј вмати могућност да се на извесну тачку фропта копцендауго6] ЈеДш и Ца' пије је нормално дејство на руг ,] тр ни. У овоме циљу додељује се батеријама и фронт- X �Тактика ватре у артилерији 23 за е в е н т у а л н о запречно гађање, у већини случајева, ова евентуална гађања не могу да се припреме онако, како су нрипремљена нормална гађања ,и за то се са њима дејствује обично за нешто иснред линије нормалног запречног гађања. Б. — ЗАПРЕЧНО ГАЂАЊЕ ТЕШКЕ АРТИЛЕРИЈЕ. Тешка артилериај продужава, ка непријатељу, ватрену зону, коју стварају запречна гађања пољских оруђа. Диљеви, које тешка артилерија треба да туче, јесу: — важне тачке у организацијама непријатељским (скуп заклона, сплет ровова, командантска места и т. д.); — просторије погодне за скупљање и кретање непријатеља (шуме, против нагиби, долине и т. д.); — тачке кроз које се мора проћи. У гађању могу да узму учешћа сви калибри лочев од 105 мм до 155 мм закључно. ' Избор муниције и употреба ове руководи се према приликама и правилима гађања показаним за неутралисање. узнемиравање и спречавање. Гађаља се припремају и извршавају као што је речено за запречно гађаље пољсмг топа. У предвиђању могућих концентрација ватре, свакој батерији се додељују поред циљева за нормална гађања, још и циљеви за евентуална запречна гађања. ГАЂАЊЕ У ПРОТИВ-ПРИПРЕМИ. Запречна гађања се врше у случају кад је непријатељ већ пошао у напад, али .да се напад осујети потребно је дејствовати на непријатеља, чим се је могло опазити и констатовати, да се опрема за напад. Гађања, која се у овом циљу примењују, јеоу гађања хнротив-припреме«. Врше ое против свих тачака, где се непријатељ прикупља и спрема за напад. Утрошак муниције и темпо гађања регулише се од стране виших старешина.. Корисно је вршити концентрације ватре. За тешку артилерију, ова гађања су исто што и запречна гађања, ако се непријатељ, кога она гађа, налази најмање на 500 метара удаљен од прве на.ше линије. �24 Артилериски Гласник Тактичка употреба ватре. I. У НАПАДУ. Артилерија, која учествује у нападу, нма да својом ватром најпре припреми напад, а по том да потпомогне и заштити његово извршење. А. ПРИПРЕМА НАПАДА. У еветском рату, од 1915. до 1917. год., тражило се је од артилерије, да својом ватром п р и п р е м и напад извршујући рушења свсга оног, што би могло да смета и кочи ластупање лешадије, кад ова једном пође у напад. Изискивања су сваког дана била све већа. Последица тога је била дуго трајање припреме од 6 до 10 и 15 дана. Изненађеље непријатеља није више постојало. Сваки напад у почетку лмао је, исдина, успеха, али само за кратко време, јер је непријатељ имао времена да своје резерве доведе и да уз помоћ овик оТеАа или сасвим спречи нападачу наотупање. 0фа11зиве код Риге и Камбреја,. показале су, да се напад може.известђ и уз саму неутрализацију непријатељеве моћи за борбу, акеј је и-зненађење оотварено. Од тада, трајање придремо је знатно смалвено ,од неколико дана на неколико часева, а кад пе тадк напад извођен и без припреме артилерискем ватром7). Дејство артилерије у припреми напада изражава се ватром која: а) Руши препречна средства, а нарочито отвара бреше у мрежама од жице, ако постоје. б) Руши или неутралише органе за ватру и командовањс. в) Уништава или неутралише непријатељску артилерију. г) Спречава радове и кретања, долазак трупа, појачања, енабдевање, евакуисање, и т. д. РУШЕЊЕ ПРЕПРЕЧНИХ СРЕДСТАВА. Препречна средства, а највише мреже од жице, сачињавају објект, к о ј и с е у с в а к о м с л у ч а ј у м о р а п о р у ш и т и , јер брањена ватром представљају несавладљиву препреку. Примери да је ова лрепрека многе нападе бруталпо и дефинитивно задржала и учинила неуспешним, нису ретки. Огромни губитци, које је пешадија у тажвим случајевима \ ') У офанзиви нашој при пробоју Солунског фронта артилерија била довољно јака према задатнима, које је имала, због чега и њена акција у припреми напада није могла доћи у ред ирипреме 0Д неколико часова, него је трајала 20 и ваше часова. �Тактика ватре у артилерији 25 претрпепа, најбоље доказују, да се не сме поћи у напад, пре него што се је отворио пут нападу у овим препрекама, т. ј. пре него што су дејством ватре артилериске (рушењем) створене потребне бреше у препрекама8). Да отварање бреша од стране артилерије буде корисно, треба да се имају у виду следећи у-слови: — Бреше треба да се отворе на местима, која одговарају тактичким захтевима пешадије. — Бреше треба да буду довољно широке, те да пешадија не буде приморана, да као кроз какав ходник у густим редовима пролази кроз исте и тиме се изложи непотребним губитдима. — Место, на коме се бреша отвара, треба да се маскира једновременим дејством на ровове по зади и са сгране. — Отварању бреша треба да одмах следује папад пешадије, те да се не да непријатељу времена, да отворене бреше запуши или да одбрану истих појача нарочитим средствима. РУШЕЊЕ ИЛИ НЕУТРАЛИСАЊЕ ОРГАНА ЗА ВАТРУ ИЛИ КОМАНДОВАЊЕ. У ове органе спадају: поседнути ровови организовани за гађање, заклони за митраљезе или пешадиске топове, заклони за резерве, осматрачниде, |Мвста за командовање, ценграле реза, и т. д. Број ових органа је обично врло велики, а отпорност разнолика, често такође врло велика (нарочито у случају дужег задржавања на истом положају). Уз то су, обично сви ;више мање тако постављени и маокирани да је често немогуће одредити им тачно место, па и онда када знамо да постоје. Ови услови чине, да је немогуће приступити рушењу ■свих рвих органа ватром артилериском, ма колико средстава и времена имали на расположењу, а још мање кад се за то има само мало времена на расположењу, као што је случај код кратке припреме напада. Не сме се ни у којем случају изгубити из вида, да се ватром артилерије може порушити само онај објекат, који се види или чији је положај тачно на карти одређен, и да гађаље коме је диљ »рушење« изискује дуго времена и беспрекидно осматрање, а то је оно што нам прилике не пружају увек. Обратно ономе што ,је речено за дејство на препреке, да се морају рушити, овде ћемо се често одрећи рушења, јер не само да то није увек ни могуће, него није ни потребно. пошто за наступање пешадије нема значаја, да ли су фортификаци#) Бреше се могу отворити и са употребом борних кола, али ■о томе овде није реч. �Артилериски Гласник 26 еки радови непријатељоки порушени или не, ако је неприја1 тељ, лишен воље и способности да се бије, остао неактиван ј њима; ово се пак моисе постићи и без рушења, ватром, која је регулисана и руковођена тако, да се дејствује на м о р а д нелријатеља и непријатељ паралише т. ј. неутралише. Ватра у овом случају добија форму изненадних, снажних, масивних, густих и кратких рафала, комбинованих са лаганом претећом паљбом појединих оруђа, за време краћих илл дужих пауза међу рафалима. Разни губитци и штете сваке врсте, које се непријатељу оваквом ватром наносе, као и претња и депресија коју честопоновљене ураганске експлозије зрна код непријатеља стварају ( и дужевремено ношење маске у с л у ч а ј у г а ђ а њ а са отровним гасовима),‘ чине да се ово неутралисање (парализа) непријатеља може да остеари. Рушења се тада огранн. чавају само на поједине органе, који овојим лоложајем стичу особиту важност (фланкирајући опасни органи) или не дају ћзгледа д а ће бити у довољној мери изложени дејству ватреза време извршења .напада. УНИШТАВАЊЕ ИЛИ НЕУТРАЛИСАЊЕ НЕПРИЈАТЕЉСКЕ АРТИЛЕРИЈЕ. Уништавање 'односи ее нарочито на материјал и мунипи,ју. 1ИИ11Ј; '• Гађања, којима се хоће да постигне уништење, морају да буду особито т а ч н а и кснтролисана од почепса до кра.ја. Ово чини, да оу ова гађања дуготрајна, чиме се даје могућност људству непријатељске артилерије, да се постави у заклон и да избегне дејство (сем дејства првих плотуна). Уништење изискује врло велики угрошак муниције, због чега се трајање гађања повећава и тиме излаже утицају промене атмосферских лрилика. Ова се незгода избегава к о н ц е н т р а ц и ј о м в а т р е више јединица на један исти циљ, али се у овом погледу не може ићи далеко, јер се иначе комплицира контрола гађања и успорава гађање. (Често се треба задржати на концентрацији ватре једног дивизиона). Да се ватром постигне уништење, треба још да је материјал батерије, која се туче, и у самом тренутку гађања на лицу места т. ј. да се на њега не гађа на основу података 0' акцији и присуству његовом, запаженом у очи гађања, јер иначе се може десити да гађамо напуштен ампласман. Најзад, од уништавања може да буде користи, оамо тада кад су проузроковане такве штете на материјалу, да непријатељ не може ићи брзо и лако да поправи, нити да га замени �Тактика ватре у артилерији 27 и понова увуче у акцију, пре него што нападне трупе стигну до својега циља, или пре него што је учшвен утрошак новим приносом накнадно. У опште говорећи, уништавање је неприменљиво код припреме, која има да траје кратко време, као и код оне, која се врши ноћу. Међутим, у сваком случају, кад се укаже згодна прилика, да се какав непријатељски артилериски материјал по јевтину цену уништи, не би било мудро ову прилику не искористити. НЕУТРАЛИСАЊЕ. Има за циљ да натера непријатељоку артилериску јединицу на ћутање, више или мање трајно. Објект му је пре људство него материјал, али поред дејства на људство, њиме се тежи да се створе и извесне штете на материјалу и органима -(везе и командовања) од којих зависи акција неприја/геља, као_ и да се сиречи извлачење материјала са положаја те тиме помогне пешадија, да овај и заплени. Неутрализација изискује врло тачну припрему гађања, те да ое усдешна ватра може на мах отворити и контрола исте брзо извршити. Начин дејства је у рафалима, више или мање снажним и по времфху разно ешалонираним. (са краћим или дужим интервалЈша). Више него дејство ради уништавања, допушта моћне концентрације ватре. А кад је довољно дуга и интензивна, неутрализација може да да и у погледу рушења знатне резултате. Ова врста дејства може да се врши на два начина: X. Као гађање са малом густином, али без прекида. Личи на гађање којим се непријатељ само узнемирује; примењује( се на оваку познату непријатељску батерију. 2. Како густо, али испрекидано гађање, изражено у снажним и кратким концентрацијама, којима се туку сукцесивно (узастопно) разне непријатељске батерије. Ова два начина дејства могу и да се комбинуј.у, формирајући један систем ватре, у коме је свака батерија непријатељска увек тучена, било лаганом паљбом, било концентрацијом ватре, и то редом тако, да свака буде изложена и конценадцији и реткој ватри узнемиравајућег гађаља, пре и после концентрације. I. НАЧИН — ГАЂАЊЕ СА МАЛОМ ГУСТИНОМ АЛИ БЕЗ ПРЕКИДА. За време рата овај начин је врло често примењиван у неутрализацији непријатељске артилерије. За сваку батерију непријатељску намењиван је по један вод (а у оокудици само по један топ), који је дејствовао неједнаким рафалнма. �28 Артилериски Гласник Ватра овога начина дејства држи људство неприЈатељске батерије стално под претњом, а може да има врло повољде резултате а к о ј е т а ч н о , али зато исгсшучује сваку акцију у маси. Примењује се и данас сваког пута, кад је маневар ватром немогућ, било зато што се не располаже са материјалом, чије је велико поље дејства, било за то што рђаве везе не допу. штају лако извршење концентрадије ватре, Али и тад Је боље дати једној батерији две батерије непријатељске за циљ, на које она сукцесивно дејствује са јачим рафалима, него ослабити и растурити ватру, дајући еваком воду по једну батерију, У колико се има више јединица на расположењу и већа могућност, да се просечно за сваку батерију циљ намени више од једног вода, у толико ће и резултати бити, наравно, повољнији. II. НАЧИН: КОНЦЕНТРАЦИЈА. Сваког пута када својство материјала и стање веза дозвољавају маневар ватром, треба прибећи овом начину деј•ства. Међу тим, не треба заборавнти да учешће једног истог ма, теријала у концентрацијама ватре има своје границе. Сматра се да Ј'едан материјал већег калибра од 10 см. може, просечно, свако четврт сата само по један пут д а уче*ствује у концентрацији ватре. Свака концентрација ватре изискује брзу паљбу и највећи напор материјала. Зато она не мозке да траје више од п минута. После сваке конценграције ватре треба материјал расхладити (или опрати) и извршити нужне радње, које промена циља и евен1уална поправка елемената захтевају. На ово се рачуна просечно око 10 минута, што са временом трајања дејства у концентрацији износи обично око 15 минута. На овај начин, задовољени су једновремено и услов дејства са највећом брзнном и услов за дужевремено дејство. јер укупан број метака овим начином избачених, ипак обично не прелази опај брк)ј, кога дотични материјал може још, без штете, да избаци кад дуже времена (више часова) дејствује. На пример материјал 105 мм. чија је нормална брзина дејства 60 метака на сат нли 15 метака на четврт сата, избациће ових 15 метака у 4 или 5 минута, брзином од 3 до 4 метка на минут. За сат избацио би дакле опет 60 метака али дејствујући на махове, само 4 нута а не безпрекидно, то значи да би, фигуративно речено, »маљ« који би образовала концентрација ватре више јединица, оваквог и сличног материјала, �Тактика ватре у артилерији 29 могао, у средњу руку, само да произведе 4 ударца на сат. У гРуковању ватром« речено је да се неутрализација људства заклоњеног може постићи ако у формирању овог ватреног маља учествују најмање т р и д и в и з и о н а а р т и л е р и ј е . Несумњиво је, да ћо акција овако снажног ватреног маља дати жељене резултате, али формирање и примена његова, нарочито за неутрализацију непри]атељске артилерије, могу и не бити увок могући ни потребии (нема се довољна надмоћност у материјалу, или непријатељ нема солидне заклоне за људство). Овај начин дејства претпоставља врло велику бројну надмоћност у артилерији и д у г у , п о т п у н у , припрему гађања. Кад се без комбинације са другим начинима дејства примењује, треба доста времена за неутрализацију батерија непријатељских, јер се неутрадазација врши поступно, 'тако да у колико је већи број батерија који се једним истим ватреним маљем имају да неуфалишу, у толико је више времена потребно да се све скупа неутралишу. Ова постулност у дејству чини још и то, да је лишена могућности дејства само она ненријатељска јединица која је у дотичном моменту мета гађања, остало пак за то време, могу несметано дејствовати. Тако на пример: ако је нападач, имајући три пута више артилерије него бранилац, форкирао групе за неутралисање од по три дивизиона, свака ћејгрупа имати да неутралише бар 3 батерије, зашто ће јој пбтребно бити, просечно, три четврти сата (напрсд је речено да со по један ударац може дати сваки четврти сат). За време прве четврти, 2 од 3 нспрнјатељске батерије моћи ће несметано дејствовати, а за време друге четврти, једна од три иеће бити у свом дејству никако спречавана. Ако још осматрачице и командантска места, нису обухваћени дејством нападачеве артилерије, онда је неиријатељ у могућности, да изврши против припрему, истина делимичну али без сметње. Да се овај недостатак овог начина дејства отклони, комбинује се исти са лаганом узнемиравајућом ватром, пре и после концентрације ватре на дотичпи објект, или се формација група за концентрацију (ватрени маљ) преиначи и подеси састав истих тако да се, по могућству, сва непријатељска артилерија, још од почетка, стави нод довољно јаку ватру, д а јој, се онемогући дејство масом и ограничи слобода дејства, те тиме још у почетку постигне извесна деутрализација, која се поступно о б н а в љ а њ е м д е ј с т в а претвара у дефипитивно неутралисање. У овоме случају групе за дејство су мање; ватрени маљ је слабији; ударац се мора да понавља нише пута. Интервали времена између два ударца, односно �30 Артилериски Гласник две концентрације ватре, противу једнога исгога циља, треба д а су само толико дуги, да људство непријатеља има времена д а понова заузме своја места за дејство, али да нема времена за премештање материјала и да дејство произведено првом концентрацијом заборави. То ће у средњу руку бити око 15 минута, у покретном рату, и око 'Л сата код стабилизације. Корисно је, да се један исти циљ (батерија) даде разним групама за концентрично дејство из разнАх калибара, ако је могуће. Свака група добија више циљева (батерија). УЗНЕМИРАВАЊЕ НЕПРИЈАТЕЉА И СПРЕЧАВАЊЕ ЊЕГОВОГ КРЕТАЊА И СНАБДЕВАЊА. У току рата увиделЉхе, да није довољно само порушити; требало је спречитц непријатеља, да порушени објекат лоправи. Такође, није довољно извеТЈне органе паралисати нанос^ћи им материјалне и моралне штете и губитке, него треба још и епречити непријатеља да доведе појачања, да извршн смену, да довуче материЈал, муницију, храну и остале потребе, као 'к онемогућити му евакуацију и повлачење. ;бве задаће поверене су артилерији, да их она својом ватром реши. Кад треба спречити радове непријатеља на поправци нарушених објеката (батерије, ровова, заклона, бреша, и т. д.), ватра артилерије најчешће је ретка, лагана али дуготрајна. Ако се'пак хоће да узнемирава неиријатељ на свима тачкама, где се он налази, у циљу да се замара, ломи, физички и морално исцрпљује, онда гађање лагано са по једним метком не може да има резултата, јер ће непријатељ одмах после првог мегка, који ће га опоменути на опасноет, скочиги у своје заАлоне или се удаљити еа тучене тачке. У овом случају треба ватром изненадити непријатеља, док је ван заклона, и у том циљу на мах покрити експлозијама својих зрна, за неколико тренутака, сву ону зону, где је непријатељ. З а то треба много муниције с много оруђа, а у толико више, кад се гађаље врши ноћу и кад су тачке поје треба тући многобројне (случај кад се за присусгво непријатеља немају сигурни податци, него се исто само нагађа, услед чега се морају тући и она места, на којима може бити стварно нема непријатеља). Морално дејство овог гађања, у припреми напада, биће корисно за нападну пешадију само у том случају, ако трупе, на које се је дејствовало буду оне, са' којима ће се и у нападу <5ударити, што ће бити онда кад се гађају трупе, које не могу бити смењене пре напада. �Тактика ватре у артилерији 31 Што се тиче г а ђ а њ а з а с п р е ч а в а њ е к р е т а њ а и с н а б д е в а њ а на страни непријатеља, не треба заборавити да су прилике за њихов успех врло ретке. Први је услов, да се кретање непријатељево види, што ће можда бити врло ретко, јер се смењивања и снабдевања врше -обично ноћу. Други је услов, да земљиште приморава непријатеља, да ■за своје кретање искоришћава само извесне истинерере и тачке, као што су мостови и превоји, ван којих се не би могло кретати. Па и у то мслучају треба познавати ове истинерере м тачке облигатног пролаза, и трупу или возове на њима опазити и од почетка одмах ватром својом поклопити. Трећи је услов, да постигнута забрана кретања и снабдевања буде по својој строгости, трајности, месту и времену то.лико значајна, да због ње морално и материјално трпе и борди, а не само коморџије. Иначе, свако зрно више утрошено у овом гађању, а нарочито на објекте, који ни у припреми ни ,у извршењу напада не могу бити опасни ни утицати на резултат акције, јесте зрно мање за дејетво на борце, чије присуство и наоружаље нам прети и поетаје опасно све више у колико им се више приближавамо. Б) ИЗВРШЕЊЕ НАПАДА. Артилеријџ у извршењу напада има да својом ватром потпомогне пешадију, да ова до свог објекта дође са што мање губитака и за што краће време. Овога ради, артилери.ја треба својом ватром да неутралшие непријатељску артилерију и пешадију, недопуштајући дм да своје оружје могу услешно да употребе противу нападне пешадије за време наступања ове. Такође, нужно је да на време спречи сваки покушај непријатеља да уведе појачања у борбу или да изврши против напад. НЕУТРАЛИЗАЦИЈА АРТИЛЕРИЈЕ НЕПРИЈАТЕЉСКЕ. Циљ неутралисаље непријатељске артилерије је: 1. Да ое непријатељу онемогући дејство на нападну петиадију. 2. Да се осигура потпуна слобода акцији оних батерија, које имају да непосредно помажу напад пешадије. Неутрализација треба да је потпуна, т. ј. да обухвата све непријатељске батерије, и да је стална. Ово изискује, да се познају ампласмани непријатељских •батерија и да се има врло велика бројна надмоћност, намењених за неутралисање непријатељске артилерије, треба да �32 Артилериски Гласник је већи него ужупан број браниочевих батерија, јер иначе код једнаких снага, нема никаквог разлога да одбрана, која располаже исто тако савршеним материјалом и методама упЈ0. требе, не може да се са успехом одупре нападачу. Неутрализација се врши као што је речено у припреми напада, ако већ припремом напада није била осигурана, ца)) у погледу батерија, чији су ампласмани били познати. у иротивном, неутралисане батерије држе се само под дретжом да ће се ураган понова сручити на њих, ако покушају да’ опет ступе у акцију. Наступање пешадије изазваће на дејство и оне батерије непријатељске, које су раније ћутале, биле неактивне. Ду. дући да су обично баш ове батерије и најопасније за наступајућу пешадију, врло је-важно одмах их својом ватром покрити и ућуткати. То се може постићи само ако је, уз добру организацију осматрања и везе, ватра у напред добро припремљена (припрема гађања што боље и потпушје изведена) и на мах отворен^, из што већег броја оруђа. Дејством једне батерије противу једне непријатељске батерије, ни у најповољнијем случају негможе се добити она. густина, која је потребна да се1Л а најкЈраћв време жељено дејство (ћутање непријатеља) постигне. Простор, који треба обасути ватром, па да се батеЈи ја , која ре на њему неутралише, износи око 3 хектара. На 'један хектар т р ^ а да падне најмање 100,метака пољ. топа (види >Руковање ватром«; гађање на људство), а на 3 хектара 300. Једпа батерија за 3 мипута (услов трајања ватре) исналиће 9(( метака, рачунајући да на сваки топ и минут пали по 8 метака. Што значи да смо још далеко од погребне г,устине (300 метака). Излази, да би требало употребити најмање три батерије, па да се једна непријатељока батерија, и то не даклоњена, једним масивним гађањем, омете у својој акцији и неутралише. НЕУТРАЛИЗАЦИЈА ПЕШАДИЈЕ НЕПРИЈАТЕЉСКЕ. При овоме налазе примену она гађања која су у »Руковању ватром« показана као гађања за »Непосредно потпомагање пешадије«. Ватра ових гађања треба да омогући пешадији да до непријатеља дође, пре него што је овај могао да се успешно користи својим оружјем. У овом циљу, ватра се подешава дрема маневровању пешадије, природи организација непријатељских и према форми и прелрекама земљишта. Она се састои: — било, у једном густом, дубоком, п о к р е т н о м ват р е н о м б а р а ж у и з кога се, на што мањем удаљељу, креће пешадија, и пред њом се зауставља кад и она стане; �Тактика ватре у артилерији 33 — било, у б о м б а р д о в а њ у најближих објеката, који се имају освојити, дејствујући на њих ове док ватра не постане опасна и за сопствене (нападне) трупе; — било у комбинацијии оба ова начина. У сваком случају, ватра за »непосредно гађање« пешадије, има да буде једновремено и »претходница« и »заштитница« ове, уштеђујући јој борце и снагу, који су јој тако потребни за извршење многобројних и тешких задатака њених. ПОКРЕТНИ БАРАЖ. Овај начин дејства примењен је први пут 1916. год. у битци на Соми. Он је био логична последица ондашњег начина ирипреме напада, који је базирао поглавито на рушењу организација непријатељских. Непријатељ, видећи да му прети опасност на организованим тачкама, налуштао јо ове и прелазио у отворено поље, које )е остало нетучено. Дутотрајност и испрекиданост припреме, дала м у је за то могућности. У почетку припреме напада знало се је где непријатеља наћи, али у тренутку напада то више није било сигурно. Артилерија не знајући више где се гађа па да непријатеља погађа, морала је гађати с в у д а. Отуда_>покретни бараж«, који поступно и једнолико туче цео простор, на коме ое напад извршује. Основни услови за успех ове ватре јеоу: —Да је довољно густа. — Да непосредно претходи пешадији која напада, т. ј. да пешадија и бараж управо сачињавају једну целину. Рачуна се да јб довољна густина кад на сваких 100 метара фронта, за време од једног минута, падне око 15 метака; то је количина, коју може једна батерија, пуштајући по 4 метка на топ и минут, да даде. Ако се бараж ствара на фронту од 2000 м., требаће 20 батерија. Ако се бараж креће брзилом од 100 м за 3 минута и траје један сат (прелази 2000), онда ће, свака батерија избацити по 240 метака на топ (4 на мннут), дакле читаву своју дневну шаржу. Овај услов дакле захтева врло велики број јединица и врло много муниције. Бараж са маљом густином је илузоран. Што се другог услова тиче, њега је врло тешко испунити, јер зависи од земљишта и непријатеља. Нска је земљиште изривено рововима, саобраћајницама и рупама од експлозије тешких артилериских зрна, или нека је расквашено, клизаво, баровито или прошарано шумарцима, оградама, зидовима, наоипима, пешадија оптерећена наоружањем, алцтом и другом спремом, долази у прилику да, хтела з �34 Артилериски Гласпик нехтела, мора да заостане од ватреног баража, који се пи њом креће брзином од 100 м за свака 2 или 3 минута. Земљ ште које пада ка непријатељу увеличава растураље погодак! и тиме такође приморава пешадију, да њено одстојање средње путање гађања увелича. Још вшле од земљишта, на кретање нападне иешадрј, утиче непријатељ, својом ватром. с Ма каква припрема напада била и ма какав начив за извршење овога усвојен био, непријатељ ће увек имати на расположењу бар неки део својег наоружања за дејство на нападне трупе. Сваки рафал митраљеза или топа, принудиће пешадију да легне, или да обиђе, ако може, опасан простор* и да се обазриво и у ококовима креће. За време док се барац' непроменљиво креће, једшшце, које га прате застају, и и> за час једне час друге, тако да јо на крају крајева добар део нападног фронта, ако не цео, раздвојен од баража, кад већим кад чаввим слободним простором, кога искоршнћавају, без опасности, непријатељски митраљези за дејство противу на, падне пешадије. У овим случајевима је бараж б е с к о р и с т а н , јер пешадија, која га прати није стигла да искористи морално дејство Јвегово на време, т. ј. док је непријатељ још био под тим дејством. У случају пак, кад је нагиб земљишта, падајући ка непријатељу, већи од нагиба путање зрна, дјество баража је н е м о г у ћ е, јер је тада цело то земљиште у мртвом углу. Митраљези, постављени на крају таквог нагиба, могу несметано да бришу све земљиште испред њих, по коме се нападна пешадија спушта. Ове мртве углове могу да прозведу и зграде, виооки зидови и насипи, позади којих ће увек остати извесна просторија нетучена и згодна за склањање непријатеља, док ураван не прође. Има случајева кад је бараж и директно о п а с а н за властите трупе, а то су случајеви: кад се у току извршења напада атмосферске прилике нагло измене и изазову промене у елементима гађања; кад се нагиб земљишта мења, т. ј. после пењућег дела настане спуштајући (овде се на једном простору растурања ловећава и пешадија, ако продужи кретање истол брзином, упада у зону растурања), и најзад кад је нагиб путања паралелан са нагибом земљишта по коме се напад креће, (опасност од разантности путање) или је правац гађања кос у односу према фронту напада (подбачени и пребачени метци погађају оне јединице, које су суседне оној која треба да се >могне ватром). �Тактика ватре у аргилерији 35 Што се тиче материјалног и моралног дејства баража, :може се рећи следеће: Батерија, која гађа брзином од 4 метка на топ, и туче ■фронт од 100 м. за време од 3 минута, избациће 48 метака, на простор величине око једног хектара (100 метара фронта и 100 метара дубине). Пошто свака граната пољског топа своЈи м парчадима може да туче највише око 50 кв. метара,') 48 граната тући ће 2400 кв. метара, од 10.000 кв. метара колико -броји цела површина на коју зрна падају. Дакле тек једна ■четвртина ове површине добиће парчад од граната. Као што је познато, заклон од парчади пружа сваки ров, шасип, рупа од експлозије зрна јачега калибра, а нарочито кад се има још каква покривка. Ако је пак кров мало солидкији, у стању је да заштити и од удара целога зрна мањег гкалибра. Може се дакле закључити, да је претерано рачунати да ће се ватром покретног баража избацити из строја многи -људи, јер већина ће умаћи његовом дејству. Морално дејство ове ватре такође није велико, јер јачина .и трајност дејства моралног су сразмерни, моћи, трајању и ■обнављању опасности, коју ово дејство ствара. А код баража, моћ је слаба, трајање кратко, обнављање се не врши. НеприЈатељ унапред види рпасност, и зна да ће за минут два да ишчезне. Ово му улива наду, да ће жив и здрав из кризе изаћи, а у толико пре ако му се пружи могућност, да користи какав заклон. Није мудро код оваквих услова рачунати много на неутрализацију митраљеза, нарочито кад ое узме у обзир, да та неутрализација обухвата само оне митраљезе, који су у сфери дејства ватре баража, и оставља на миру све друге удаљеније, које нико и ништа не спречава да дејствују на нападне трупе. У кратко речено: бараж је један к р у т и в р л о с к у п н а ч и н д е ј с т в а , без моћи да резултате, који би били у ■сразмери са ангажованим материјалом. Тражи врло много оруђа и муниције, због чега ће у ложретном ратовању бити врло ретко могуће применити га. БРИШУЂЕ ГАЂАЊЕ. Као неопходна допуна овој врсти дејства примењује се »бришуће гађање«, са којим се повећава дубина зоне дејства покретног баража. Дејствује са темпирним зрнима. '■') Кад рикошетира туче око 80 кв. метара, али зато треба упаљач ■еа успорачем и нарочито повољан падни угао. �36 Артилериски Гласник Ватра овог гађања креће се као и бараж, и то исп|)|?» овога, тако да се ближа граница његова поклапа са дал,оц границом растурања баражне ватре. Једна батерија туче фронт од 200 метара, што значи да на сваке 2 батерије које стварају бараж, долази но једна батерија за бришуће гађање као допуна баражу, т. ј. један дивцзион на 200 метара фронта, кад се хоће покретним баражем да потпомогне вршење напада. Да ово гађање буде успешно, треба да зрна експлодирају на повољној висини, јер иначе дупло већи фронт (200 у место 100 метара) дат једној батерији, и веће растурање експлозија због темпирног упаљача, учинићс да се очекивани резултати не могу да постигну. БОМБАРДОВАЊЕ У ПОТПОМАГАЊУ НАПАДА. Ватра којом се, у овом начину лотпомагања напада, непријатељска пешадија неутралише, разликује се од ватре покретног баража у следећем: а) Ово је ватра некретна, док се ватра баража креће. :6) Њ ево дејство ограничава се на ону ослону тачку, која има да се освоји, у место да се растури по земљишту, коЈе раздваја нападну лешадију од ове ослоне тачке и једну ослону тачку од (другв земљиште које је најчешће непоседнуто.. в) Дејствује једновремено на целу дубину дотичног објекта, или ако је овај сувише простран, онда је цео онај део објекта, који иешадија у једном скоку, без прекида, треба да заузме. Сем тога дејствује дуже времена, него ватра баража, која пређе, без задржавања и лоступно, преко појединих делова објеката. г) Она је наставак припреме напада, и то без икаквог прекида, који би допустио непријатељу слободу акције. Она се слива са ватром припрема и продужава ову до јуриша, 6ез икакве осетне и видљиве промене у току боја. Ова ватра се остварује гађањима у којима учествују и лака и тешка оруђа. Гађања се комбинују и руководе тако да се: 1. Непријатељ прикује на месту где се затекао, а ако је у заклону, да увиди да ни једног тренутка не може овај да напуста, а да не буде изложен смрти. 2. Да се непријатељ убеди, да не може да остане ни крај улаза у заклон ни крај пушкарница и тонарница, а да не буде дохваћен ма којим начином дејстпа експлозије зрна (директни ударац, иотрес, парчад, гас), и да следствено осети да му Ј'е једини спас, ако то још може да буде, у игго бољем заклону.. �Тактика ватре у артилерији 37 После овога, пешадији неће бити тешко да изненади непријатеља, који тежећи да што више одложи тренутак, кад се треба изложити, неће ни приметити долазак њен, а нарочито жад је гађаше тако руковођено да пренос ватре, у тренутку кад је опасна за сопствену пешадију, не изазива никакве знатније промене у дотадашњем начину дејства. Да се непријатељу не допусти никакво премештање и трчкарање од заклона до борбенога места и од овога у заклон, . у л о г а ј е л а к и х к а л и б а р а , чија техничка својства до'нуштају брзо дејство и брзо кретање ватре, по целокупној просторији дотичне тучене ослоне тачке. Да се морал непријатеља потресе, а нарочито онога који _је у заклону, т р е б а з р н о т е ж е г к а л и б р а , које ће својим ударом и експлозијом уздрмати и јаче заклоне, те да непријатељ у њима никад није сигуран, да неће после неколико нута обновљеног ударца најзад доћи и до пада конструкције. Гађање се нијансира, т. ј. кратковременој снажној концентарцији ватре, следује затишје.без икаквог пуцња, или са ретким и нередовним е.ксплозијама зрна долазећих од појединих оруђа. Интервали времена између две конценграције су разне величине, од 3 до 10 или 12’, Лакша оруђа дејствују ка целокупну површину дОтичне тачке, а тешка оруђа, сконцентриеавају своју ватру на поједине организације. Дејствује се темпирно и перкусионо. Механизми гађања и подела циљева комбинују се тако, да се ватром на мах туче цела површина ослоне тачке. Ватра на овај начин произведена и ако је испрекидана у погледу јединица, које ју стварају, она је беспрекидна у погледу на опште дејство. Непријатељ дакле држи се стално под ватром и претњом, а батерије добију могућност, да се одморе или да промене циљ свог дејства, тако да једна иста јединица може да туче влше објеката. ЗАШТИТНО ГАЂАЊЕ. Ватра за непосредно потпомагање напада (било покретнн бараж, било бобмардовање) допуњује се автром »аштитног« гађања, јер напад треба не само потпомоћи, него и заштитити. Задаћа је овог гађања, да заштити нападну трупу и од оног непријатеља, који може да дејствује на нападне трупе, али се он у дотичном тренутку, неће или не може да нападне пешадијом. Циљеви овога гађања су обичио организације, са којих <Ое нападнута тачка брани, или су природни објекти, у којима •се скрива трупа за против напад, или су осматрачнице и �38 Артилериски Гласник друге инсталације од вредиости и интереса. Заштићујућц На падну трупу од ватреног дејства, оно је често, у исто вреш' пјтити и од против напада непријатељског. ' » Јачина ватре овога гађања обично је мања него ватра за непосредно потпомагање пешадије, јер док се у овом посдед. њем случају тражи од ватре, да она д е м о р а л.и ш е непрн! јатеља, дотле се од ватре овог заштитног гађања тражи само да се забрани успешна употреба оружја или да се забранц' кретање, пОкрет у циљу против напада, ојачања и т. д. Ссц тога, оно може да буде слабије и за то што оно траје дуже, це. прекида се ни за време јуриша, јер нема опасности за сопствене трупе, пошто се туку тачке ван оне, која се напада. Дакши, дакле, калибар и већи фронт на јединицу, могу да нађу овде корисне примене. Оистем гађања је пак сличан ономб у непосредно,м нотпомагању напада — масивни рафали. испрекпдани паузама са ретко^ паљбом. Кад и тешка артилерија учествује у непосредном потпомагању иапада, онда се и њена ватра може врло корисно да употреби за заштиту^напаДа. II. ВАТРА АРТИЛЕРИЈЕ У ОДБРАНИ. Артлиерија у одбрани има задатак: : Д, К а д ј е н !а п а д о ч е в и д а н и с л р е м а с е а л и ј о ш н и ј е о т п о ч е о , ометати и ате је могуће спречити, уништиги припремање непријатеља за напад, било против-прцпремом т. ј. дејством, које одговара непријатељској ватреној: припреми напада, било дејством на непријатеља пре његове ватрене припреме, кад се имају сигурни податци о кретању и раду његовом. 2. К а д н а п а д п о ч н е — уништити задржати, или разбити нападне колоне, масивним ватреним дејством својим. 3. К а д ј е н е п р и ј а т е љ у с п е о д а п р о д р е у пол о ж а ј — успешно потпомоћи против-нападе. НАПАД СЕ СПРЕМА, АЛИ ЈОШ НИЈЕ ПОЧЕО. Ако непријатељ ј о ш н и ј е ф о р м и р а о с в о ј р а с п о р е д з а н а п а д , ватра браниочеве артилерије има да непријатељу спречи прикупљање и уређење за напад, у том пиљу дејствује се на напријатеља у кретању и на местима, где сеприкупља. Сем тога, тежи се да му се норуше батерије и организације за командовање. Дакле врше се гађања за спречавање саобраћаја и рушећа гађања. У овим гађањима може да учествује и дивизиска и армиска артилерија, свака у својојј зони дејства. �Тактика ватре у артилерији 39 Кад год је могуће, а д а о е н е би д а л е р е п е р и о а т и батерије »концентришу« своја дејства или дејствују са разних амплаомана, мењајућн ове. Ако је пак н е п р и ј а т е љ в е ћ ф о р м и р а о с в о ј р а с п о р е д з а н а п а д и почео, може бити, и припрему ватром артилердском, онда се врши »против-припрема« жоја има: 1. Да раотури распоред непријатеља, дејствујући на пешадију скупљену на зонп до 200 метара испред првих редова; 2. Да опречи прелаз преко извесних важних тачака или скупљање у извесним удаљеним зонама. 3. Да туче непријатељску артилерију, те да од дејства ове ослободи своје трупе и помогне их да очувају потребну отлорност. Задатци под 1 и 2 су далеко важнији него онај под 3, јер кад су они успешно извршени и напад је-спречен. Бомбардујући пешадију непријатељску, ми дејствујемо на најопаснијец нрпријатеља у дотичном тренутку, јер то је пешадија, а не артилерија, која ћ е се у напад кренути. Пешадији непријатељској, па ма она била и у заклону, треба бомбардовањем умањити вољу и одушевљење за напад и Показати јој шта је чека (какви силни урагани), када буде откривена^пошла у напад. Она треба да увиди да има посла не са слабим и изненађеним, него са будним и добро наоружаним противником. Овога ради, дејство против пешадије изводи се највећом жестином, резервишући за дејство противу артилерије, и комуникације само најнужнији део артилерије. Ватра артилерије у против-припреми може да изазове врло велики утрошак муниције, ако се унапред не учини потребан прорачун и план за извршење њено. Правило је да највшпи командант одреди грајање и услове извршења против-припреме. Дејетво се изражава концентрацијом ватре разцих једнница и оруђа, тукући поступно разне објекте. Јачина и трајање концентрације се мења према природи и важности објеката. Међутим, не треба изгубити из вида да дејсгво противиринреме, ако непријатељ има заклона, не може имати боље резултате него што се исти могу постићи запречним гађањем, кад се непријатељ откривен и отворено буде у нападу кретао. Зато треба ограничити примену против-припреме, с погледом на потребу да се резервишу нужна средства и за »заустављање напада«. Ово је нарочито важно у приликама, кад је снабдевање муниције ограничено и не осигурано. �40 Артилериски Гласник НАПАД ЈЕ ПОЧЕО. Кад, упркос дејства против-припреме, нелријатељ прљ у лапад, артилерија помажући одбрану дејствује на непрвк теља својим »запречним гађањима«. Циљ о р х напада је да се напад задржи и одбије. Она » примењују, кад треба, не само испред главног одбранбеног ц0. ложаја, него и испред предстражарског као и у унутрашњосц главног положаја. Једновремено са овим дејством, вагра артилерије лротиј непријатељске артилерије, као и против тачака или путева којима се непријатељ креће, може да буде потребна и корисна Али, главни објекат дејства артилерије је у овом тренутку' л е ш а д и ј а , Она је та; коју треба интензивном и масивном ватром зауставити, растурити, или бар од покретног бара-жа, ако ју овај штдгти, одвојити и дејству сопствене пешадије ш.’ ложити. Запречна гађања ниоу_ више оно што су били »баражи« у рату: једна танка 'ватрена линија развучена на целоме фронту, неспособна да задржи напад. Она данас дају ватру, која има своје дубине и много већу јачину нсго »бараЈк«, јер <се остварују к о н р е н т р а ц и ј о м дејства више јединица у исти мах на исти објект. Фронт јодбране је подељен на пешадију и артилерију. Делове, које може успешно пешадија тући, не туче артилерија, и обратно, еем пред извесним нарочитим важним тачкама, где се комбинује ватра пешадије и артилерије. Ово је дало могућности артилерији да концентрише дејство (ватру) више јединица, на оне просторије, које она има да брани и које ће вероватно непријатељ првенствено искористити за напад, да би избегао ватру мшраљеза. (Ватра митраљеза је непробојнија него ватра артилерије). У сгварању ватре запречним гађањима учествују и лака и тешка оруђа, па и рововска. Дејствује се и темпирно и перкусионо. Ватра лакших калибара може да има ближу границу и на 200 метара испред фронта првих еопствених линија, а ватра тежих калибара на 400 метара испред ових. Ближе трупама, опасна је. Дејствује се једновремено на прве ешелоне и на резерве непријатељске, као и на организације н изворе, којима се напад храни. Да би се избегло растурање муниције и да се добије што већа корист од дејства артилерије, сачињава се план гађања у вези са планом ватре пешадије. �Тактика ватре у артилерији 41 Овим планом се свакој јединици додељује фронт односно <|С>јект и прописује темпо и трајање гађања. Гађање може бити нормално и евентуално. Прво се врши на захтев пешадије, а друго по заповести. (Детаљније у »руповању ватром«). НАПАДАЧ ПРОДРО У ПОЛОЖАЈ БРАНИОЧЕВ. Кад нападач поред свега отпора браниочева, ипак усие да продре у положај браниочев, ватра артилерије се искоришћава да се непријатељ заустави, и против нападне. У овоме циљу примена ватре артилериске је различна, ирема томе да ли се против напад има да изврши одмах по упаду непријатеља, без припреме, и да га' изврше резерве батаљона односно пука, или протпв наиад урима веће размере и врши га дивизиска резерва, или цела дивизија у односу на армију. У првом сћучају, да акција артилерије буде успешна, треба да је била у напред предвиђена и гађања да су у напред лрипремљена. Учешће артилерије састоји се тада у кратком и снажном бомбардовању тачке, коју треба поново заузети. У исто време треба ватром артилерије окружити и изоловати дотичну тачку. У другоме случају, акција добија карактер потпуне офанзиве, са припремом, коју артилерија својом ватром има да изврши. У овоме циљу, командант дивизије односно командант армије (кад се врши против напад целом дивизијом) регулише услове за припрему и извршење против напада, према којима се и артилерија управља. Кад су тачке, на које ће се против нападати могле бити у напред, са извесном вероватношћу предвиђене, онда н дејство артилерије се може у напред да припреми, као што то бива код стабилизираног фронта. Тада се, у времену између тренутака, кад је непријатељ упао у положај и часа извршења противнапада, ватром артилерије штити ново створени фронт, и припрема против напад, примењујући концентрацију дејства на изабране објекте. Али, ако проучавање против-напада није могло у напред бити извршено, артилерија приуготавља своје дејство, у евентуалном против-нападу, само у толико што се извесне маркантне тачке у унутрашњости положаја, које могу доћи V иитање, припрема гађања те да кад треба може ватру на мах отворити. �ЗАКЉУЧАК. Тактика ватре нераздвојна је од тактике артилерије. Пооледњи ратови утврдили оу: 1. — Да је моћ ватре артилерије неоспорна. Од укупнц, губитака, проденат проузрокован артилериском ватром пен( се до 70, док је у свима ранијим ратовима долазио једва до 24 2. — Да артилерија даје одлучујуће розултате само онда, кад је употребљена у м а с и. То је отуда, што је вено дејство само у в а т р и, која је подлозкна законима растурацј и утидају атмосфере, и друго, што јс за непријатеља много осстљивије кратковремено дејство једног ватреног маља, фор. мираног од масе експлозија избачених зрна10) које за трен ока убијају, руше, обарају. заслепљују, заглушују и загушују све што им се у домашају нађе, него дејство појединих 'ц ретких метака или рафала па ма.колико дуго оно трајало. 3. Да' је артилерија један врло моћан орган, увек нл раснолозкењу команданта, за регулисававе тока боја (биткс), кад није бесциљно растурена и додељена на разне веће илн мање делове. 4. — Да је ћатра артилерије, благодарећи разним савршенствима технике, постала најбоље .средство за стварање >>изненађења« неђријатељу, али опет под условом ако јс »масивна«. Ово је основа за данашњу употребу артилерије, чија је нримена врло разнолика и зависна од задатка, ситуације и средстава, која стоје на располозкењу. Крутих правила за го нема, јер ако је истина, на пример, да је известан материјал подеснији за извесне задаће, не треба мислити да му је забрањено садејствовати у извршењу друвих задаћа, за које је мање способан, кад за ове немамо на располозкењу одговарајући материјал. Или, ако је истина да централизација средстава у рукама каквог вишег команданта олакшава остварењеконцентрација ватри, ништа мање истинито је и то, да у и.звесним случајевима, а нарочито кад су везе иемогуће или несигурне, деценгрализација средстава омогућава боље и брже искоришћење материјала и ситуације. Зато у сваком случају, треба се прилагодити приликама, и не изгубити из вида само следеће једино, неизмснљиво, правило: »не пренебрегнути ништа што мозке допринети остварењу: изненађења и моћи«. Петар М. Тодоровић, ________ арт. бриг. ђеиерал. 10) Нарочито кад ударац долази изненада. �Артилериска обавеш тајна сл уж ба на нашем Јадрану 43 Артилериска обавештајна служба на нашем Јадрану Обавештајна олужба у артилерији позната је по свом значењу и важности данас сваком артилериском официру. Потреба за њом показала се још током светског рата, када су под утицајем прекомерно снаншог ватреног дејства све ратујуће стране прибегле најширој лримени заклањања, маскирања и камуфлаже, као и највећој тајности при извођсљу свих радњцна бојном пољу, тако да дотадашња редовна средетва аа обавештавање о непријатељу (непосредно осматрање, извиђаље) нису дввала скоро никакових резултата. Увидело се, да се број извора за обавештавање мора повећати, како би се могла паралисаЈи ова незгода и поред посвемашње невидљивости циљева ипак доћи до тачног сазнања о њиховом месту и особинама. Најприродније средство за допуну1обавештавања била је у првом реду авијација, која је баш у том времену стајала у знаку наглог л снажног развитка и која је постепеним усавршавањем фотографских снимака из ваздуха успела да краткотрајне утиске, који су се пружали осматрачу из ваздуха утврди на фотографокој артији и омогући њихову мирну и свестрану студију и експлоатацију у обавештајне сврхе. Уноредо с тим дошле су до примене секције за реперисање по звуку и светлости и сеизмолошке осм^трачке секције, којима се на темељу осматрања пуцња, блеска или потреса при оиаљивању оруђа могло тачно утврдити место батерија и тимедати услове за успешно против-дејство. Сви ови нодаци о ненријатељу, добијени из најразноврснијих извора за обавештавање, могли оу само онда бити од највеће користи, ако су се усредсредили у једној текућој сталној евиденцији, где су једни друге допуњавали и тек у евојој целини омогућили тачна и исцрина обавештења о непријатељском распореду на бојишту. Разуме се, да се евиденција свих ових, на разне начине добијених података није више могла нрепустити намћењу, нити се могло задовољити лростим сређивањем писмених извештаја и забележака, него ее морало прибсћи много простијој и очигледнијој графичкој �-44 Артилериски Гласник евиденцији, средством графичких листа и планова. Овиц п замашним радом, чији успех је у врло јакој мери зависад ! непрекидности посла, умешности и извежбаности ангаа.ваних лица нису се могли оптеретити редовни командни е,)Ј менти у артилерији, него су се морале формирати засебц, секције за обавештавање при штабовима виших оперативниЈ јединица (армија, корпуса), које су се бавиле искључнц, овим послом. На тај начин постао је данашњи појам обавештајђ службе у артилерији, под којим се има подразумевати овакаЕ из најразноврснијих извора за обавештавање комбинован апарат за прикупљање податага о непријатељу, заједно са •својим пре поменутим централама за искоришћење добијешц извештаја, персоналом п картографским помоћним сред. ствима, Тај појам дознат је данас сваком артилериском офј. циру, а нарочито онима, који су прошли кроз нашу артиле.риску школу гађања, где се овај предмет у напред оцрталом, општем облику предаје у најшиерм обиму. Држим, да тиме није све учињено, шго је потребно, да •бидЈее ова, данас у прилично шаблонски образац уоквирена наука код нас ср-свим одомаћила н прилагодила нашим, у многочем изузетнкм приликама, Та пзузетност не лежи можда само у недотераности, а често и недостатку техничких средстава, која су за отправљање ове важне службе у рату на првом месту потребна, него у још већој мери у често врло ■особеном орто- и хидрографском склопу земљишта на нашој државној територији, које из основа мења успешност поједшшх средстава за обавештавање, дајући артилериској обавештајној служби понекад сасвим другу физиономнју. Технички недостаци, у колико стоје до недотераности садашње апаратуре за обавештајну службу могу се лако отклонити. То питаве је на водећим местима наших врховних артилериских надлештава давно пречишћено и зависно само од финансиеких могућности. Но другојачије стоји ствар са нре поменутим географским утицајем, који још није довољно ли уочен а ни испитан, ма да је, како ћу ниже доле изложити. ■од највећег значења, несамо по организацију обавештајнс службе у артилерији, него и по избор оних средстава за обавештавање, која су под датим околностима најуспешнија. Показаће се, да шаблонска теорија о обавештајној служби У артилерији под поменутим изузетним географским приликама подлеже знатним променама, нарочито у колико се тиче извесних средстава за обавештавање, која но својим одликама у нашој садашњој научној теорији о овом нитању нигде нису �Артилериска обавеш тајна сл уж ба на нашем Јадрану ___ 45' поменута, и ако оу под наведеним околностима најпростијаг а уједно и најуспешнија. Виће од велике користи, ако следећа излагања допринесу индивидуалном схватању природе артилериске обавештајне службе под разноликим околностима ,које владају на нашим географским толико различитим фронтовима, и ако св материјалне и организациске припреме за случај рата њима саобразе, како би у случају потребе дале најбоље, најбрже и најсигурније резултате. Да би се истакнути проблем потпуно и свестрало осветлио, неодложно је потребно, да се претаодно баци кратак поглед на орографску и хидрографску конституцију наших граничних просторија, које долазе у обзир као бојни фронтови. Почам од високо планинског земљшпта на нашој сувоземној граници према Италији,.где преовлађују аллински планински ланци и масиви до преко 2800 метара висине, надовезује се аустриска, такође планинска или брдовита граница, која потом прелази у равничасто земљиште на пограничној. линији према суседној мађарској држави. Последње поменути равничасти карактер граничне просторије преовлађује и на великом делу фронта према Румунској, све тамо до Вршца, одакле даље према југу, пролазећн западним огранцима Карпата, поприма брежуљкаст и брдовит карактер. Дунавска граница према Румунској је исто тако као и цела источна граница према Бугарској изразито брдског карактера са висовима од 800—2000 метара. Сличну брдско-планинску конфигурацију има са незнатним изузецима и наша гранична просторија према Грчкој и Албанији, све тамо до Бојане, где њеним током избија на море. На свима досада побројаним, сувоземним граничним фронтовима наше државе преовлађује у великој већини ти, пични орографски склоп сувоземних ратишта равничастог, брежуљкастог или брдског карактера.. Општа начела и срества. артилериске обавештајне службе не подлеже овде нарочитом утицају земљишта, управо она су својим ратним постанком прикројена оваквом земљишту. Но другојачије стоји ствар на оном делу наше пограничне просторије, где преовлађују високи алпи. У овој зони велике надморске висине и изузетних орографских и атмосферских лрилика морају се општа начела и срества обавештајне службе у неколико прилагодити географоком карактеру земљишта. Није ми намера, да се упуштам у ова разлагања, која би по својој обимности могла дати грађу за једну замашну засебну студију, него се одмах обраћам преосталом , делу нашег граничног фронта, који је у наслову овог чланка. �46 Артилериски Гласник истакнут, и који у најизразитијем облику оличава утицај Гс, ографског елемента на природу артилериске обавештај!' службе. Тиме ћу најкраћнм путем постићи жељени Диљ: !! прнкажем потребу индивидуалног схватања при организациј! и избору срестава за службу обавештавања у артилерији, как” га диктују географски утицаји. Досада не напоменутц део наше државне граннце према нај јачем будућем непријатељу чнни наша јадранска обала која се протеже од кварнерског залива па све до ушћа реке Бојане, и која у правој линији мери близу 600 км (услед велике разуђености њена стварна дужина је око 3 пута већа). Важност овог дела нашег стратегиско географског фронта ве леж и само у његовој великој дужини, него још више у аеговом положају наспрам бројно, поморски и технички надмоћног непријатеља. На овој обали лежаће вероватно исходиште многих већих офанзивних акција дуж операциских праваца, ка унутрашњости наше земље. Она ће дакле бити поприште врло пресудних борби, не само у фази прилаза де. сантних транспората, и искрцавања непријатељских ,снага, него и доцнијћ, приликом противажција главне резерве браниоца, кој^ се могу и морају одиграти пре, него ли се искрцани непријател> сувише оснажио и пре него ли му је успело, д а дубљим продирањем и утврђивањем створи сигурне основице за намеравану акцију. Па како ће артилерија — не само обалока. него и сувоземна у саставу обалских отсека и главпе резерве — имати врло значајна удела у оваквим борбама, биће од интереса, да се природа артилериске обавештајне службе по довде владајућим изузетним географским и атмосферским околностима засебно испита и осветли. То је тим погребније, што је обалска артилерија са евентуалним сувоземним батеријама сталне обалске посаде по природи своје' службе и намене један од главних носилаца извиђачке, осматрачке, а тиме и обавештајне службе према мору и у стању, да пружи несамо оне податке, који су потребни са чисто артилериског гледишта, него да знатно допринесе н општем обавештавању у корист целине. Тиме сам се примакао стварној намени овога члалка: приказу некојих чињеница, које су проузроковане особеним географским елементом овога подручја и које су од великог утицаја на избор срестава и организацију обавештајне службс у артилерији на нашој јадранској обали. Да би овај задатак могао извршити логичним и индуктивним путем потребно је, да лретходно изнесем кратку географску карактеристаку источне обале Јадрана у колико је обухваћена нашом држа- �Артилериска обавеш тајна сл уж ба на нашем Јадрану 47 вном територијом, и да прикажем њен однос према италијан•ској обали о ону страну Јадрана (види слику 1). Наша јадралска обала врло је разуђена и разграната, тешко приступачна и има добре заштићене луке. Дуж а е пруж а ју се у главном правцем од северозапада према југоистоку, и то делом уз само море, делом према унутрашњости одмакВути дутачгш планински ланци, који припадају динарском јсистему. Најизразитији од њих јесу поредом од севера ка 'југу огранци хрватскога краса (над Сушаком и Сењом), Велебит ( + 1758), Динара (око 50 км од мора, + 1913), Мосор -(+ 1340) Биоково ( + 1762). Јужно од доњег тока и ушћа НеЈ>етве избијају на море стрми окрајци херцеговачких и црногорских планинских масива, који су у северном делу од Метковића до Цавтата нижи (до 1000 метара), док ее на југу у пригорју Боке Которске истичу знатни виоови (Орјен + 1895, .удаљен 20 км, и Ловћен + 1759, удаљен око 10 км од обале). Ова,Ј;амо у н а ј к р а ћ и м цртама набачена - о р о г р а ф с к а Ј к + р а к т е р и с т и к а н а ш е о б а л е пок а з у ј е , д а о н а с а н е з н а т н и м и з у з е ц и м а оби . л у ј е т а ч к а м а в е - л и к е н а д м о р с к е - в и о и н е (у ■ с р е д њ у р у к у ' 1000 м), к о ј е с у ч е с т о в р л о б л и з у п р и м а к н у т е м о р у . Видећемо доцније, да је ова чињеница у вези оа нарочииш атмосферским приликама овога подручја од великог значејја по оргаиизацију осматрања у лравцу ка западу. Поред овог, напред оцртаног орографског склопа саме обале, ваља још истаћи многобројна полуострва, острва и школе (преко 120) ,који се и у целим низовима пружају од Кварнерског залива па све тамо до Дубровника. Ово, већином голо и стеновито огочје има често знатне лодморске висине (500—800 метара) и побољшава услед свог понекад далеко унаапред истуреног положаја још знатно напред оличене осматраачке околности с ову страну Јадрана. За лравилну оцену могућноети обавештавања о неприЈатељу погледом на наше, напред приказате јадранске обале треба још уочити положај, облик и карактер италијанског приморја. Италијанска јадранска обала почиње на северу истарским полуострвом, које географски припада приморском Красу и које због тога има сличан орографски карактер као северни део нашег јадранског приморја. Од Трота према западу и онда од Венеције најпре према југу, а онда према југоистоку пружа се стварна италијанска, већином равничаста ц врло слабо разуђена обала, лако приступачна са врло благо нагнутим жалом, који се пружа далеко под море. Најважније �48 Артилериски Гласник од њих јесу од севера ка југу Венеција, Киођа, Анкона, Бари и Бриндизи. Непосредно залеђе италијанске обале образуЈе на северу ломбардиска равница, јужно од Анконе ниски и разгранаги огранци Апенина, док су већи висови овог горја знатно удаљени од ње. Италијанска обала удаљена је од наше 150—220 км. у средњу руку око 185 км. Изложени географски опие обостраних обала Јадрана биће тек онда потпун и дозволиће извођење намераваннх закључака у погледу организације обавештајне службе, ако на ово надовежем још и климатску карактеристику овог подручја. Цео базен јадранског мора има јужњачку, средоземку климу, која се јавља као дриродна последица претежно јужних и западних ветрова и морских струја. Дакако, да је тај јужњачки климатски карактер изразитији на јужном делу. где мања географска ширина долази до јачег изражаја.. РлЉна обележја. климр јадранског мора јесу: дуго, суво и већином ведро лето, са врло мало атмосферских талога. Пролеће и јесен су врло кра.тки и кишовити, зима такође кратка, влажна са благим температурама и јаким атмосферским талозима. Облачнорђ је врло незнатна, просечно су годишње 4/10 неба прд облацима, зими половина, лети тек једна иетина. О в о у е л о в љ а в а в р л о в е л и к и б р о ј л е п и х , с у н ч а н и х и в и д н и х д а н га, к о ј и с у п о в о љ н и з а осматрање. • Зона напред оцртаног климатског обележја обухвата и обале јадранског мора и љихово непоередно залеђе. Но пошто се дуж наше далматинске обале пружају дугачки и високи лпанинески ланци, ублажујући утицаји Јадрана непродиру дубоко у г;опно. Обалско загорје има због тога осетно веће разлкие у дневним температурама, његова клима ближи се са удаљењем од мора континенталној клими унутрашњости балканског полуострва. Ипак је утицај јадрана осетан и у дубљем залеђу и престаје саевим тек на линији, која образује вододелницу између сливова јадранског и црног мора. Као последица разлика у клими између базена јадранског мора и даљег континеталног залеђа јављају се наизмснични лериодични хладни или топли ветрови, од којих су најпознатији: б у р а, сув, хладан и слаповит ветар са североистока, доноси ведро, суво и хладно време. Ш и р о к о, влажан, топао и равномеран хоризонталан ветар са јуоистока, доноси облачно топло и кишовито време. Бура се јавља преко целе године, но чошће зими, широко ве- �Артилериска обавеш тајна сл уж ба на нашем Јадрану 49 ћином зими. Изразито летњи ветар је т. зв. м а и с т р а л, умерен и благ североисточњак, који наговештава периоде лепог времена. И ако јс испаравање над Јадраном услед велике водене новршине и топле климе врло јако, што би могло бити новодом честе облачности, ипак до тога не долази баш због утицаја периодичних ветрова а нарочито мистрала и буре, које чисте ваздух и одржавају велику и честу ведрину и видност атмосфере. З б о г т о г а п р и м о р с к и д а н и о б и л у ј у великом б ис т ри но м и п р о з р а ч н о ш ћ у в а з д у х а н а рочитом видношћу и могућношћу догледа на о д с т о ј а њ а , к о ј а д а л е к о н а д м а ш у ј у домет к о п н е н и х о с м а т р а ч н и ц а , Изложиће се доцније, да је ово од највеће важности по организацију обавештајне службе, несамо лрема мору^ него и на копну, у колико је оно обухваћено климатском зоном овог обележја. Пошто сам у претходном изложои географску и климатску карактерисшку јадранског мора и његових обала, могу сада приступити разматрању њеног утицаја на успешност појединих срестава за обавештавање. При том већ унапред напомињем, да ћу главну пажњу посветити оном извору за обавештавање, који је највике зависан од географског елемента, а то су жолнене осматрачнице, које овде играју најважнију улогу. Ова остала ерества за обавештаваље додирнућу само у толико, у колико и код њих наведени утицаји долазе до изражаја. ОСМАТРАЧНИЦЕ НА НАШОЈ ЈАДРАНСКОЈ ОБАЛИ. Напоменуо сам већ у уводно изложеној орографској карактеристици, да наша обала обилује великим бројем високих осматрачница, које су од највеће војничке важности за осматрање несамо према мору, него и према унутрашњости копна. Њихов значај тим је већи, што је овај, по осматрање врло повољан орографски елеменат велике надмореке висине налази у стицају са изузетно добрим атмосферским околностима, што омогућује искоришћење овог срества за обавештавање до граница, које у великој мери задовољују несамо локалне борбене, специјално артилериске потребе, него ко.је су од највеће вредности и у служби општег обавештавања. Да извидимо најпре, које користи могу дати ове и овакове осматрачнице у својој употреби према мору. За ово оставимо претходно на страну евентуално могуће атмосферски сметње и размотрио само домашај њиховог догледа под искључивим утицајем геодетског елемента, у колико стоји до �Артилериски Гласник 60 облика земљине лопте, кривине н>ене површин« л одстојан>;1 осматрачких тачака од објеката осматрања. О в о д о в о д ц до г е о д е т с к о - т р и г о н о м е т р и с к о г з а д а т к а одре. ђ и в а њ а м о г у ћ н о с т и д о г л е д а са т а ч к е извесн е н а д м о р с к е в и с и н е , к о ј и ћ у у с л е д е ћ е м дод и р н у т и с ам о у н а ј п о т р е б н и ј е м обиму. Познато је, да наша земља има облик спљоштене лопте, т. зв. геоида, која се у геодетској пракси са довољном тачношћу замењује обртним (ротацоним) елипсоидом (при овој замени грешка у полупречнику земљине лопте износи у нашим географским шпринама свега 5—12 метара). У предлеасећем случају ради се у главном о осмагрању од истока ка западу, дакле дуж земљиних уноредника, који одговарају географској шприни наше земље (у средњу ружу 44° северне ширине). Пошто прн овбм долази у обзир осматрање на даљине, к о ј е су у односу на размере земље врло незнатне, може се са довољном тачношћу претпоставиги, да је полупречник земљине лопте на предлежећим површинским одстојањима сталан а раван својој средњој вредности за наше географрке ширине, тде износи г = 6,368,150 м. Ако се има у врду,- да на.јвише тачке наше обале (на пр. врхови Велебита, Ловћена и т. д.) ]шаду надморску висину од близу 1800 м, може :се даљина тебриски могућег догледа израчунати сћедећим простнм! геодетско-тригонометриским разматрањем (ввди слш>у 2). Даљина догледа (домет) 0 узвишене осматрачннцс /V једнак ја; 0 г. а Величина полупречника земљине лопте је позната, а величина средишњег угла а може се лако израчунатц из троугла АОВ по тригонометриском обрасцу: г соз л — ----- г + ћ Према томе је П = г агс. соз — -— г + I; Ако овај рачун извршимо излази: г = 6,368,150 м г 6,368.150 соз а = -------- = ---------хд = 0 99971 г+ ћ 6,369.950 « = 1С22”30 = 4950" �Артклериска обавештајна служ ба на нашем Јадрану 51 Да би величину тог оредишњег угла добили у лучној -мери (агс °0, треба поставити сразмеру, имајући у ’ виду да •луку П одговара угао од 180° = 648.000". Према томе важи: 648.000 : 4950 = П ; агс л 4.950 Ц = АОВ — — 64.800 — ---- . П = 0чи 02399 агс х -заа '648000 Сада се може лал«) израчунати доглед (одстојаље границе хоризонта осматрачнице на површини мора): Б = г « = 6,368.150.0.02399 = 152.771.92 м Б = 153 Км. Ако се на исти начин израчуна даљина догледа са тачака разних других надморских висина добије се следећа таблица I. Таблица I. НадморДаљина Даљина ска виси- Одговара- догледа Надморска Одговара- догледа на висина на на осмајући^ јући осповршина површнни трачнице средишњп мора у ки- матрачнице средишњи мора у киу метриугао угао лометрима метрима лометрима & р ма 50 0°13’4” 25-2 800 0°54’3” 1010 0°19’2” 900 107-1 100 35-8 0°57’5” 0°2Т \” 50-4 200 1000 1°0’5” 1129 300 0°33’2” 61-7 1°6’30” 1200 122-2 400 1°12’0” 133-4 0°38’3” 71-3 1400 500 142-6 0°43’1” 799 1°17’0” 1600 600 0°47’1” 87-5 18С0 1°22’30” 152-8 700 159-5 0°5-1’0” 94-5 2000 1°26’1” Разматрање ове таблице показује, да би и највише ■осматрачнице на нашој обали са надморском висином од 1300 метара својим догледом могле достићи италијанску обалу с-амо под условом, ако одстојање не износи вишс од 153 км. А то није нигде случај, јер су све тачке са овом надмор•ском висином мање или впше удаљене од обале и на већој раздаљини. Но притом не треба заборавити, да су даљине ■осматрачког хоризоита у таблици I. срачунате за површину мора и да се према томе утврђена невидљивост односи само на водену ивицу дуж италијанске обале, а не и на друге Тачке ла њој, које имају извесну надморску висину. Кра.јна линија осматрања, која додирује ивицу хоризонта на морском огледалу погодиће и све оне објекте; који се налазе даље од <>ве, само ако су толико високи, да нх она пресеца. Из при4* �52 Артилериски Гласник каза у слици 2 може се помоћу подударности троуглова АВС и А^ВС лако израчунати она најмања висина, коју мора им:ати известан објекат ван хоризонта осматрачнице, да бц га с обзиром на његово одстојање од ивице хоризонта могло ввдети. За тај циљ може се са довољном тачношћу претноставити, да је основица Б у обим поменутим троугловима права линија. У том случају односе се тражене најмање вцсине објеката према њиховом одстојању од тачке В (ивице хоризонта) као висина осматрачнице А (1800 метара) према целом догледу осматрачнице Б. На тај начин срачунати су подаци следеће таблице II, која показује потребне висине објеката на разним одстојањима. Таблица II. О д стојањ е обје к та од ивице хор изо нта осл атр ач н и ц е у киломегрима З а виђење најм ањ а иотр еб на внсина објента у м етрима Ј 2 3 4 5 6 7 8 12 24 36 48 60 72 84 9 10 20 30 40 50 60 70 80 90 100 96108 120 240 360 480 600 720 840 960 1080 1208 Пошто стварна удаљеност италијанске обале од наших. највиших осмарачница износи 175—220 Км излази, да њено одстојање надмашује њихов доглед за 20—70 Км, што значи да постоји теоријска могућност виђења само оних објеката, који имају надморску висину од 240—840 метара, а ако с у удаљеени од обале, у смислу горње таблице још и више. Како објеката наведене висине има како на италијанској обали, тако и у њеном залеђу (поједини огранци и внсови Апенина, високе грађевине на уздигнутом земљишту,. стубови дима над лукама и т. д.) м о ж е с е с а с в и и опште утврдити, да постоји т е о р и с к а могућн о с т д о г л е д а до и з в е с н и х и с т а к н у т и х објек а т а н а и т а л и ј а н с к о ј о б а л и . Разуме се да слични услови важе и за осматрачнице на острвима, само ажо су сразмерно својој мањој надморској висини истурене више унапред, т. ј. ближе италијанској обали, што је у стварносги случај. Друго је питање, да ли је видност и прозрачност атмосфере над Јадраном толико велика, да дозвољава доглед на овако велике даљине. Имајући у виду раније климатско обележје јужњачког јадранског неба, може се са ситурношћу тврдити, да та могућност постоји, што је уосталом довољно утврђено и практичним искуством. Познато је нашим при- �Артилериска обавештајна сл уж ба на нашем Јадрану 53 морцима, нарочито чобанима, који се много баве по приморским врлетима, онда туриотима и другим путницима, који прелазе приморске виоове, да има доста дана у години, нарочито лети, где се с ону страну Јадрана простим оком могу назрети контуре италијанске обале, па чак и поједини детаљи (висови, стубови дима и т. д.). Од колике је то војничке важности показаће се одмах у ниже изложеним разматрањима. На темељу напред истакнутих одлика наших приморских осматрачница може се сада присгупити процени њихове тактичке вредности, како у погледу општег обавештаваља, тако и за специјално артилериске сврхе. Да би у интересу потпуности одговорили и на први део постављеног питања, треба прво уочити задатке, које овакве осматрачнице могу решити у оквиру потреба општег рбавештавања. Сви непријатељски насртаји, који могу загрозити нашој обали, упућени су на пу'т преко мора, са полазних тачака, које леже у лукама западне јадранске обале. Биле то сада чисто помороке а^кције у циљу сметања нашег саобраћаја водом и бомбардовања обале и објеката на њој, или десантни подухвати са намером искрцавања и продужења офанзиве на сувом, увок им мора претходити спрема и прикупљање пловних објеката у поменутим лукама, и превожење преко -Јадрана у мање или више обимним ескадрама и масираним транспортним ешалонима, И једни и друти могу се због развијаља јаког дима и врло уочљивог изгледа врло често распознати и на Љрајним границама догледа, а непоередно прсд нолазак понекад чак још и у полазним лукама, где их одају велики, густи и често врло високи стубови дима од бродова, који под паром очекују почетак покрета. Високе осматрачнице на нашој обали имају дакле могућности да намеравану акццју непријатеља при повољним атмосферским околностима открију, ако не одмах у зачетку, а то сигурно на врло знатном одстојању и да је током приближавања у детаљу прате, уочавајући сврху, смер и распоред покрета у свим појединостима. Мислим, да не требам нарочито истицати од колике је то важности за браниоца обале, који је услед овог преимућ•ства у обавештавању у стању, да благовремено изврши раепоред свих расположивих одбранбених срестава (груписаље подморница V заседе дуж обале и острва, затварање барикада, накнадно избациваље слободних мина, употреба авијације. прегруписавање покретне артилерије и т. д.) и да у случају претстојећих десанта главну резерву постепено при-Примакне угроженом отсеку. �1 54 Артилериски Гласник 0 добнтку у времену усдед овако врло повољних осматрачких прилика Добија се јасан појам, ако се уочи, да т ц . рина Јадрана износи у средњу ррту 130 километара = 97морских миља. Изузев најмодерније и нарочито брзе пловнејединице (брзе крсташе, контраторпиљере и т. д.), које се крећу брзином до 39 миља на час, брзина већих одељења ратних бродова ограничава се на највише 20, а код комбинованих конвоа, који имају у свом .саставу и транспортних бродова, своди се на највише 12 миља на час. Ако претпоставимокретање по најкраћој линији, управно од западне ка источ-. иој јадранокој обали, време потребно за превожење износиће дакле код брзих поморских јединица 2.5 часа, за веће комбиноване ескадре скоро 5 часова, д за десантне ешалоне, којц су састављени из транспортних бродова за трупе и рагних нловнлх јединица за обевбеђење, око 8 часова. Ови подацп важе под условом, да~ се кретање врши праволиниски и бе.гзастоја, што је у пракси из "наутичких и поморско тактичких разлога готово немогуће. Добитак у времену износи према томе у ћајкању руку неколико часова, а највећи је код најопаснијих но уједно и најспоријих деоантних подухвата, када иарочпто дббро долази обзиром на потребу замашнијих покрета сувоземне снаге браниоца. Боље ће се јазумети вслика тактичка важност овог добитка у времену, ако цело излагање поткрепим са два врлоноучна примера из светског рата, који су се одиграли баш на далматинској обали и код којих сам био присутан каоучесник. Половином августа месеца 1914. године предузела је јака комбинована енглеско-француска средоземна флота демонстративан поход у Јадран, можда више у циљу приказа поморске надмоћи Антанте, него ли с изгледом на неки обрачун са несразмерно слабијом аустро-угарском морнарицом. која није имала рачуна да излази из својих лука и изложп се очигледној пропасти. Сталне артилериске оематрачнице у Боци Которској (на Радостаку, више Ерцегновог и на Обостнику, на полуострву ЈБуштица) уочиле су већ у рану зору (око 4 часа) долазак ове моћне флоте још при њеном пролазу кроз теснац од Отранта, где се већ могла распознати по огромном стубу дима на хоризонту. Пошто одстојање отрантског теснаца од Боке Которске износи око 240 Км = 130 морских миља, одмах извештена Команда Боке Которске имала је више од 6 часова времена за организовање одбране протиЂ евентуалног напада с мора. Расположиве подморнице налустиле су одмах луку и заузеле заседе дуж обале. Хидроавнј о н и и брзе поморске јединице (котраторпиљери) упућени с у �Артилериска обавештајна сл уж ба на нашем Јадрану 55 у детаљно извиђање. Веће ратне лађе са снаж ш фм и далекометнијом артилеројом размештене су у луци на места, са којих су својом ватром могле учвствовати у одбрани. Обалска артилерија, која се обзором на огромну ватрену надмоћ нападача, слабу фортификациску отпорност објеката и врло бројну посаду налазила у врло незгодном и изложеном поло;кају добила је наређење, да оруђа држи поседнута за дејство, а све остало људство да евакуише и размести у мртвим угловима позади утвђења. Око 10 час. пре подне поменута флота нриближила се толико луци, да је доспела у домет обалскнх Оатерија. Изазвана њиховом ватром, осула је кроз неколико минута ураганску ватру из свих калибара, којом су истина форови у неколико оштећени, но скоро без икаквих губитака у људству (свега 1 мртав и неколико рањених). Изненађена овако прибраном и хладнокрвном одбраном несразмерно слабијег непријатеља, а непрестано угрожавана с бока подморницама и другим мањим пловним јединицама, поменута ескадра дрекинула.је ову, више наметнуту но жељену борбу и. удаљила ее без да је постиглаг икакав ефекат. Сасвим на сличан начин паралисан је истога дета код Цавтата напад једне италијанске ескадре, која је била изаслата са задатком, да бомбардовањем жељезничке пруге више тога местја, онемогући саобраћај и пресече једину жељезничку везу Боке Котцрске са залеђем. Долазак ове ескадре пајављен је са обалских осматрачница такође неколико часова раније, што је дало могућности, да се одбрана на угроженом отсеку организује толико смишљено и блаТовремено, да је и ова акција остала без сваког резултата. Поред тога што је же-' љезничка пруга само незнатно оштећена (први воз прошао је већ 30' после бомбардовања), платила је Италија овај јалови потхват губитком једног од својих највећих и на.|бољих крсташа ('Вузепе Гарибалди), који је приликом напада потопљен по једној од аустро-угарских подморница, које оу биле у заседи. Предња излагања показују очигледно огромне користи, које могу дати наше приморске осматрачнице у ногледу општег обавештавања. Њ и х о в а г л а в н а о д л и к а л е ж н у далеком догледу, кбји т а к т и ч к и и з р а ж е н п р е д с т а в љ а з н а т а н д о б и т а к у в р е м е н у и омог у ћ у ј е в ођс т ву, да и п о р е д в е л и к е д у ж и н е обале рао по ло жи ва средства благовремено с к о н ц е н т р и ш е и о р г а н и з у ј е з а у с п е ш н у одбрану. Изложени примери оличавају поред тога врло лепо н значај оваквих осматрачница у чисто артилериском смислу, �56 Артилериски Гласник т. ј. у оквиру артилериске обавештајне службе, која треба да артилерију снабде свима оним подацима о непријатељу, којд су за њу од интереса. Први од наведених примера показао је, како овако благовремено сазнање о приблин{авању непријатеља и његовој јачини може бити од највећег утицаја ца епрему и приправност артилериских снага за предстојећу одбрану. У још јачој мери увидеће се то, ако се уочи, да је могуће студијом спољнег изгледа (силуета) пловних јединица већ са највећих даљина одредити несамо љихову врсту (ратни брод, крсташ, торпиљер, транспортна лађа и т. д‘) него врло често и њихово појединачно наоружање у артилериском смислу (број и калибар артилериских оруђа), јер се ти подаци за' сваки препознати тип пловне јединице могу извадити из нарочитих таблица, које треба да се налазе у . наоружању браниоца. То је за артилерију браниоца свакако најважнији податак, док је питање месности непријатељскнх оруђа, које иначе игра најважнију улогу, овде вап дискусије, пошто су непријатељски бродови на морској пучини увек врло добро видљиви циљеви. Изложрна важност наших високих обалоких осматра ;ница при њиховој унптреби према мору приказује се дакле у двогубом смислу, општем и специјално артилериском. И ако оне и у чисто арт и ле ри ок о ј обавештцјној с л у ж б и м о г у Д а т и в е л и к и х к о р и с т и , и п а к је њ и х о в о п ш т и з н а ч . а ј п р е т е а с н и ј и , ј е р ј е њи-> х о в а о в а к о в е л и к а д а л е к о м е т н о с т од в е ћ е г опште^тактпчког, него с п е ц и ј а л н о а р т иле р и с к о г з н а ч е њ а . Тим пре, што су потребе артилериског обавештавања у свом највећем делу ограничене дометом рамо на ближу зону овако дубоких осматрачких зона, где со услед добре видности и отворености пловних циљева могу задовољити и са много нижих артилериских командантских и командирских осматрачница. Преостаје још оцена успешности оваких високих приморских осматрачница за обавештавање према копну, т. ј. обалском залеђу. Изложио сам већ у климатској карактеристици нашег приморја, да зона јужњачке ведрине неба, чистоће и видности атмосфере захвата и обалско пригорје до лриличне дубине и да сасвим престаје тек на вододелници између Јадраноког и Црног мора. Врло повољне осматрачке околности владају даете несамо на непосредној обали, него и у њеном загорју,' све тамо до планинских ланаца и маоив.% који као неки бедеми одвајају јужњачко приморје од континенталног залеђа (планине Динара, Вележ, Голија, Ловћен). Поменуте осматрачнице располажу дакле при употреби према �Артилериска обавеш тајна сл уж ба на нашем Јадрану 57 копну такође преимућством одличне видности и далеког догледа, само ће се одмах ниже доле показати, да се ове одлике због орографског елемента пе могу искористити у онако широкој мери, као према морској пучини. Далекомегност осма■трачница, која је од нарочите важносги при задацима општег обавештавања губи овде од свога значења, добра видност не мањим, земљиштем диктованим одстојањима је овде претежнија одлика, која у првом реду долази у корист специјалној артилериској обавештајној служби. Теориска могућност догледа (домет осматрачница), и ако је у употреби према копну исговетна са оном према мору, неможе, се овде искористити до крајних граница, због брдовитог и пла.нинског земљишног склопа. Како планински ланци и масиви са удаљењем од-обале постају у главном све виши, хоризонат осматрачиице оивичен је увек било којом земљишном бором, која је Лриродно тим удаљенија, што је надморска висина осматрачке тачке већа. Имајући у виду .конфигурацију н^шег приморског земљишта у висину обало к т осматрачница може се рећи, да доглед према копну ретко када надмашуЈЈЗ износ од 20—40 киломегара. Но и у тим границама није њиме обухваћена сва просторија осматрачке зоне, нсго само њен мањи, непосредном виђењу изложен део, док је све остало (долине, увале, противположене падине) ван домашаја ока. Разумеће се зато, да су подацп осматрачница у погледу општег обавештавања, нарочито у колико се тиче уочења општег распореда и кретања непријатеља овде доста оскудни и да се морају допуњавати извиђањем из ваздуха. Но другојачије стоји ствар, ако се вредност ових осматрачница при употреби према вопну осмотри са гледишта специјално артилериских потреба, у колико се односе на изналажеље и оематрање артилериских циљева. Искуство стечено у светском рату баш на овом земљишту показује, да и поред велике испресецаности терена и отежашог догледа чак и из ваздуха врло често има могућности, да се иначе скоро недокучиви циљеви открију и редовно осматрају са земљишних осматрачница велике надморске висине. Узрок ове не мало изненађујуће чињенице лезки у великом и бистром догледу и опсегу, који знатно надмашује домет оруђа, тако да постоји могућност коришћења осматрачница, које су од објеката осматрања удаљене до 20 и више километара. У с л е д ове ши ро к е слободе у избору о см ат ра ч ни ца и м а се м о г у ћ н о с т и , д а с е с к о р о у в е к н а ђ у и с т а к н у т е з е м љ иш н е тачке, к ој е д о з в о љ а в а ј у д о г л е д у и з в е с н у , и н а ч е н е д о к у ч и в у просто- �58 Артилериски Гласник р и ј у , и то б а ш з ато, ј е р ј е ов о з е м љ и ш т е врло и з л о м љ е н о и и с к р з а н о п а о т в а р а д о г л е д често у е м е р о в и м а , г д е се т о н а ј м а њ е м о г л о о ч е к и вати. Ова општа излагања добиће изразитији облик, ако иј, опет поткрепим једним ратним примером, који се одиград баш на том Земљишту. Браниоц Боке Которске налазио се 1914. године у врло. незгодном положају према црногорској, а доцније и савезничкој (француској) артилерији, која је са доминирајућих положаја на масиву Ловћена нмала најповољније услове за осматрање и дејство. Та околност била је у толико неугоднија, што је доминангни положај ловћенских положаја искључивае свако извиђање и осматрање, јер су еве постојеће осматрач: нице на сувоземноц фронту ббкељске луке биле много ниже. управо лодвучене под Ловћен, и потпуно безуспешне. Извиђање авијацијом давало је такође врло скромне резултате, јер је.тгцда још младо, технички недотерано и у пражси невешто војно ваздухошговство при летовима над овим високим врлетима нцилазило на врло велике тешкоће. Последицои тога>малобррјна, но врло добра црногорска артилерија имала је највећу слободу у унотреби своје ватре, и тукла је несмедано и по избору поједине објекте и организације браниоца.. без да су се овп могли бранити. Ка.да је ово несносно стање већ било дојадило, наредила је комаида ратне луке, да већ поменута висока осматрачница на Радоставу северно од Ерцегновог (+ 1446), која је иначе осматрала само према мору, покуша извиђање према Ловћену, неби ли се на тај начин дошло бар до неког сазнања о непријатељским лозицијама. И ако је даљина осматраЊа износила округло 24 километра, резултат био је преко сваке мере задовољавајући, јер је несамо успело, да се поједине непријатељске батерије открију и шта више фотографишу. него да се осматрањем ватре потпомогне чак и коректура против ових, иначе потпуно сакривених циљева. На темељу овако позитивних резултата организована јспотом, на подручју Боке Которске цела мрежа високих, далекометних осматрачница, које су доцније, нарочито при доласку. француских обалских батерија на ловћенске положаје, а још више при заузећу Ловћена 1915. године најуспешније вршиле службу артилериског обавештавања према копну, за“ефУЈући у многочем остале изворе за прикупљање података. који на земљишту овако особеног карактера нису имали повољне услове за рад. �Артилериска обавеш тајна сл уж ба на нашем Јадрану 59- П р е д њ а и з ла г а њ а , п о т к р е и љ е н а изложен и м р а т н и м п р и м е р и м а о л и ч а в а ј у в р л о оч н г л е д н у в а ж н о о т и з н а ч а ј н а ш и х о б а л с к и х осматрачница, које услед огромног и бистрог д о г л е д а и м а ј у н а р о ч и т у и з в и ђ а ч к у мо ћ , з б о г чега су од н е п р о ц е њ и в е т а к т и ч к е в р е д н о с т н у с луж би општег об а в е ш т а в а њ а , где бранио ц у п р у ж а ј у в е л и к д о б и т а к у в р е м е н у . Но ј о ш в е ћ и ј е њ и х о в з н а ч а ј у о к в и р у с п е ц и ј а л н е артилериске обавештајне службе, нарочито према копну, где због својих од л и к а заузнм а ј у п р в о место, и с п р е д с в и х о о т а л и х средста ва за о б а в еш та в ањ е. Да би предњи приказ био у овему потпун и интегрално обухватио цео разматрани нроблем далекометних ооматрачница, биће потребно да ое оа неколико речи осврнем ]ош и на питање .њихове техничке спреме и да изЈгожим некоја гледишта, која могу бити од утицаја при избору њиховог места и међусобног пОлбжаја. Разуме се, да осматрачнице са овако великим корисним догледом морају располагати нарочитом техничком спремом, специјално у оптичком погледу. Поред редовних помоћних средстава (тачан план земљишта у опсегу догледа, панорамски снимци у разним смеровима осматрања, обични догледи са великим пољем зида за брзо претраживање земљишта и т. д.) морају за детаљну студију пронађених циљева стајати на раоиоложењу велики дурбини са знатпим увећањем, добрим и јасиим пољем вида и солидним постољем. Ратно искуство је показало, да овим условима одговарају монокуларни земаљски (терестрички) дурбини са објективом, који има велику даљину жиже (дужина дурбина око 1.Г> метра), и до 70-тероетруким увећањем. Пошто овако знатно увећаље често доноси многе незгоде (недовољну јасноћу слике при слабијем осветлењу, јако титрање слике при најмањим спољним утицајима, на'пр. ветру и т. д.) мора биги нредвиђена и примена мањих увећања, како би се и у случају неповољних околности могло радити. Дурбини са три увећања (25, 50 и 70 пута) показали су се на овом земљишту веома практични и под свима околностима употребиви. Незгоде са понекад недовољно јасним, а често и врло немирним сликама у дурбину причињавале су. у почетку доста тешкоћа и ометале детаљну студију лронађених циљева. Да би се ово избегло, прибегло се фотографисању пронађеннх објеката, чије слике су се потом, слично као фотографскц снимци из ваздуха, систематски искоришћавале у обавештајне �•60 Артилериски Гласник сврхе. За фотографисање на овако великим одстојаљима нс могу се употребити обични фотографски апарати, јер дај„ сувише ситне снимке, у којима се не могу распознавати де. таљи. За ову циљ потребни су нарочити фотографски апарац са објективом, који имају врло велику даљину жиже. Ду. жина самог апарата мора због тога бити врло велика (до ? метара). Као пример за успешност ових справа при далеком ос. матрању наводим, да су далекометне осматрачнице у Боцц Которској својим великим дурбинима са седамдесетоструким увећањем могле уочити на Ловћену (даљина осматрања 24 км) све детаље (поједина оруђа, чак лик и одело појединих војника и т. д.). А далекометни фотографски апарат на Радо■стаку код Ерцегновог, ко.ји је пмао дужину коморе од 7 метара и стајао на пет троножаца, давао је са истог одстојања снимке непријатељских ампласмана иа^Џовћену, на којима се јасно могло распознати поједина оруђа, ла чак и поготке зрна сопствене а.ртилерије на снегу, који је покривао околно земљиште. -Лако је разумети, да су овакви податци били од нарочите вредности по браниочеву артилерију и да су далеко надмапшвали резултате свих осталих извора за обавештавање. У погледу избора места за овакве далекометне осматрачнице ваља истаћи, да њихово преимућство лежи у њиховој велиКој надморској висини, која им отвара широк доглед и омогућује искоришћење парочито повољних осматрачких околности до крајних граница. Но док се за осматрачнице, које су намењене за извиђаше само према мору може рећи, да њихова успешност у опште расте са надморском висипом, мора се код осматрачпица. које су одређене за дејство према копну узети у призрење и орографски склоп земљишта. Оважва осматрачница често неће бити најбоља онда, када је највиша. За избор њеног места биће више меродавна м о г у ћ н о с т д о г л е д а у и з в е с н е о п а с н е п р о с т о р и ј е , н е г о л и ш т о в е ћ а н а д м о р с к а ви■сина. То с тога, што изломљена и искрзана конфигурација •овог земљишта омогућује често непосредан доглед у смеровима, који су сасвим независни од мање или веће висине ■осматрачке тачке. Из овог произлази, да се места оваквих осматрачница не могу насумце по карти одређивати, него да њиховбм избору мора претходити свестрано и темељито ипвиђање земљишта. Што се тиче броја, распореда и међусобног одпоса ових далекометних осматрачница ваља истаћи, да за опште обавештавање према мору мора бити предвиђена и всћ у миру устаљена као и материјалио спромљена нарочита мрежа ос- �Артилериска обавеш тајна сл уж ба на нашем Јадрану . 61 матрачких тачака дуж обаде. Ове осматрачнице налазиће оемахом на највишим тачкама обале или острва и на међуеобном растојању, које може износити 150—200 и више километара, јер је њихово поље вида врло широко а домет велик. Разуме се, да ће биги корисно, ако се такве тачке одаберу првенствено на оним отсецима, који су највише изложени и угрожени, јер ће у том случају веза са ангажованим командама бити кратка и лака, а могућност осматрања огарантована све до краја. Мирнодопска припрема имала би дакле обухватити извиђање и избор тих тачака, израду плана за. осматрање, регулисање командних односа (потчињености) и техничке припреме (израду телефонских и телеграфских веза, настанбу, набавку и депоновање инструмената, карата и т. д ). Персонал сваке станице мора због деликатносш и непрекидности службе обухватити бар .по 2 официра (по могућству стручњака геодетске или инжињерске сЈруке) са потребним бројем подофицира и војника. Службу на овим осматрачницама треба џоверити првенствено морнарици, но може се према локалним прилккама ставити у дужност и најближим јединицама сувоземне војске, првенотвено обалске артилерије. У свима случајевима, ћде ове осматрачнице долазе у обзир и за осматрање према копну морају бити поседнуте или бар имати у свом саставу припадника оног рода војске, за чији рачун им&ју да раде. Дејство ових осматрачница има да отпочне првог мобилизациског дана, њихова посада мора бити предвиђена мобилизациским планом и у случају рата одмах упућена на своју дужност. Све осматрачнице морају бити међусобно спојене једном уздужном телеграфском или телефовском везом, на коју сепа било којем месту може прикачити цеентрала за обавешта'вање, која ради за рачун команде целокупне одбране обале. Нешто другојачије стоји ствар са оним далекометним осматрачницама, које су одређене за осматрање према копну. Код ових нема потребе, а ни могућности, да се већ унапред организује нека стална осматрачка мрежа на целој приморској територији, јер је потреба за њом више локалне нрироде па би било несамо излишно, него и немогуће остварити је у пуном обиму. Зато се припреме у овом смеру могу кретати само у границама вероватне важносги појединих отсека — а и ту само у обиму мање или више извршених припрема, у колико то изискују обзири на захтевану бојну готовост. У том смислу долазе у обзир у првом реду ратне луке, потом и друга важна пристаништа и одсеци, који су подесни за десанте и код којих постоји извесна вероватноћа, да ће љихова �62 Артилериски Гласник 'ближа и даља околина бити поприште већих борби. Зато » оправдано, ако ое оомаграчке околности^ око њих унапред свестрано испитају и одреде гледиште за будућу организацају обавештајне олужбе. Мислим да је у овом погледу најважнија Бока Которска, као наша највећа и најбоља ратна лука, којој непријатељ због близине северне арбанске границе лако моззд загрозити и са копна, преко црногорских планина. Тиме хоћу да поновно истакнем важност напред изложених ратних прљ мера баш са њеног подручја, који би се у будућности лако могли поновити. Обим мирнодопоких припрема имао би овде обухватнти детаљно извиђање земљишта и одређивање будућш стварних осматрачница, које треба одабрати обзиром на могућност догледа у будуће вероватне непријатељске положајо. Материјална спрема, каоуоптичке справе, картографски материјал, панорамскж снимги, план за осматрање и т. д. имади би се припремити и депоновати већ у мирно доба, док би се доседање имало извршитп тек у случају потребе. Разуме се да се^број ових осматрачница на сваком сектору не моасе ограничити неким правилом, он зависи првенствено од локалних прилика. Свакако мора постојати тежња, да се свака већа' и вааенија прооторија држи у присмотри од бар две осматрачнице, јер ће се само тако — и уз садејство ваздушног извиђања — моћи постићи она целина, која је за детаљно познавање циљева неопходпо погребна, Посада за ове осматрачнице треба да је начелно изузега •оном роду војске, за чији рачун има да рада, у предлежећем случају дакле од артилерије. Грађевинарске и техничке инсталације на оваквим трајно поседнутим тачкама треба да омогуће здраво и удобно становање и миран, несметан рад посаде. Овом захтеву није лако удовољити, јер су оваква врло висока места изложена >врло снажним утицајима природних сила. Атмосферски утицаји,, оличени у великим разлижама у дневној температури и јаким ветровима упливишу врло неповољно на здравствено стање посаде и захтевају њену нарочиту заштиту. Ратно иокуство је показало, да се ова најлакше и најбоље може постићи становањем у припродним или вештачким пећинама, које пружај.у најбољи заклон. Пошто у целом обалском пригорју, а нарочито на поменутим висовима влада велика оскудига у води, морају бити предвиђене нарочите мере за снабдевање овом најважнпјом животном потреОом (товарна стока са сакама, цистерне, евентуално водовод). Нарочите тешкоће причињава заштита против атмосфсрчжих појава еЈтектричне природе, које су баш на овом под- �Артилериска обавеш тајна сл уж ба на нашем Јадрану 63 ручју врло снажне и честе. Опште је познато, да јужњачка атмосфера ових крајева обилује учесталом и врло јаком елек‘тричном напетошћу, воја нарочито на поменутим висовима налази изражаја у врло многобројним ударима громова, јаким индукционим феноменима и т. д. Овој опасности треба посветити најозбиљнију пажњу, специјално у јужнијим пределима (Бока Которска), где се јавља тако рекућ свакодневно. Врло озлоглашено у овом погледу је пригорје бокељског залива, а нарочито пусте и камените Кривошије, северно од Рисна, где су скоро свакодневни удари громова у прошлом светском рату проузроковали доота исртава. Практичним искуством је утврђено, да против ове опасности нису довољни обичнн громобрани, јер се на овом пустом и каменитом тлу врло тешко налази довољно сигуран одвод у земљу. Зато треба примељивати мрежасте'громобране оистема Ф а р а д а ј , који су се показали као врло поузданш Као пример^наводим да је раније поменутој осматрачници на Радостаку код Ерцегновог омогућен неометан рад тек од момента, када је прикривена Фарадајевим громобраном. Но и лшред тога било је и доцније тешкоћа, нарочито у одржавању везе, јер је телефонски кабл сулед снажних индуктивних појава или удара грома врло често прегорео. Паћоксн не могу а дајнб споменем 'још једну чињеницу, која у овим крајевима такође заолужује не малу пажњу. То је опасност, која прети свима живим створовима од змија отровница. У овим крајевима врло честе, а отровом врло јаке могу оне озбиљно угрозити живот, здравље и радну способност посаде. То важи нарочито за јужније крајеве, а спецнј^лно за пре поменуте Кривошије, које су и у овом погледу на врло злом гласу. Најприроднија предохрана против овог зла лежи у опрезности појединца при кретању на земљишту, ношењу, високе кожне обуће и примена лекова (инјекција), који се морају увек налазити у материјалној опреми осматрачнице. Пошто сам у претходном детаљно изложио значење и тактичку важност наших приморских осматрачница, како у општем, тако и специјално артилериском смислу, а дотакао се и питања 'њиховог техничког уређења II организације, држим да ће бити корионо, ако изведене закључке у интересу ,-боље уочљивости још једном укратко укупно лоновим. О с м а т р а ч н и ц е на в и с о к и м т а ч к а м а н а ш е ј а д р а н с к е о б а л е и њеног п р и го р ја о д л и к у ј у е у с л е д о о о б е н о г о р о г р аф с к о г и атмоофероког к а р а к т е р а овог п о д р у ч ј а нарочитом моћи и з в и ђ а њ а , в о ј а им а свој у з р о в у вели- �64 Артилериски Гласник к о ј б и с т р и н и и д а л е к о м е т н о с т и д о г л е д а . Ов њ и х о в а о с о б и н а д а ј е им у о к в и р у о п ш т е г 1 нарочито специјално а ртил ериск ог обац1 ш т а в а а а м н о г о в е ћ е з н а ч е њ е , не го ли га иц' ј у н а д р у г и м с у в о з е м н и м ф р о н т о в и м а . З б 0аЈ о в и х о д л и к а о н е с у у с т а њ у , д а у м н о г о м по гледу допуне или сасвим замене друга скун ља, с п о р и ј а и н е с и г у р н и ј а с р е с т в а з а обаве' ж т а в а а е . Но д а б и се о д њ и х и з в у к л е на ј в е . ћ е к о р и с т и , њ и х о в а р а т н а у п о т р е б а м о р а битв унапредпроучена, смишљено организованац материјалноспремљена. На темељу овако истакнутог значења осматрачке служ^ на нашем Јадрану, могли би се сада одмах извести закључш у логледу њеног утицаја на организацију општег и артилериоког обавештаваља на ововг војишном фронту. Но због ускупне прегледности биће корисније ако се претходно бапв још један кратак поглед на применљивст и успешност осталш извора'^а обавештавање, како се приказује под овде предп*. жећим околностима. В о ј н а а в и ј а ц и ј а је свакажо један од најмоћнијиг чинилаца у служби прикупљања података о непријатељу. Независна од даљине и свих сметњи, које стоје до земљишха она Је у стању, да добије потпуног угледа у такве просторије, које су сасвим заклоњене оку посматрача са земље. Среством фотографских снимака резултати ваздушног извиђања мџгу се утврдити на артији и подврћи мнрној и свестраној студијп У биро-у. Наведена, као и остала, овде не напоменута преимућства овог срества за обавештавање долазе дакако до изражаја и код употребе авијације на подручју, о којим је реч. Но ипак има извесних момената, који изгледа да епречавају њено искоришћење у пуној мери. Пре свега не треба заборавити, да обала, као гранична зона између мора и копна сама по себи не пружа баш најидеалније услове, ни за употребу копненог, ни поморског ваздухопловства. Ваздухопловне справе поморског типа подесније су за употребу према мору и наилазе при летовима над копном она извесне потешкоће, нарочито у случајевима принудног спуштања ( а т е р и р а њ а ) . Код аероплана сувоземног наоружања је обратно случај. Поред тога летови 'над овим приморским врлетима, које се налазе на прелому најјачнх ваздушних струја, сами по ееби доста су незгодни и престављају с поред данас постигнуте готовости у војној аеронаутици извесне тешкоће, које су довољно познате. �Артилериска обавеш тајна сл уж ба на нашем Јадрану 65 Но н а ј ј а ч и р а з л о г за с у м њ у у м о г у ћ н о с т пот пу но г и с к о р и х ћ е њ а овог н а ј в а ж н и ј е г о б а вештајног срества лежи у садашњој великој бројној надмоћи непријатељ а у ави јати чком лхогледу, к о ј а ће у м н о г и м с л у ч а ј е в и м а в рл о неповљно у т и ц а ти н а наше ваздушно делање и његове р е з у л т а т е с водити у доста скром не г р а н и ц е. Због наведених разлога држим, да на овом фронту нетреба полагати сувише велике наде у потпуну успешност овог, иначе најкориснијег обавештајног срества. И ако ће оно често — нарочито у случајевима релативне, локалне надмоћи — бити у стању, да развије најуспешнију делатност, ипак се у овим оч^кивањима треба ограничити на разумну меру и предузети мере за паралисање овде могућих негативних резултата другим путем. Очигледно је да ће дејство пре иоменутих, врло успшних осматрачница моћи допунитп, а често и потпуНо Заменити евентуалне недостатке у авијатичким подацима, јер је њихов миран и непрекидан рад због осуства нецосредних борбених утицаја а велике извиђачке моћи редовно врло успешан и плодоносан. С е к ц и ј е з а р е п е р и с а њ е по з в у к у и светл о с т и налазе на ором по^хручју прилично нормалне прилике за успешан рад. Свакако се може претпоставити, да дејство ових установа овде не подлежи неким нарочитим утицајима, које стоје до географских околности, нити се ови могу назрети чисто теориским путем. А стварних ратних искустава већчх размера у овом погледу нема, јер колико је мени познато, поменуте секције нису овде улотребљавале у ширем обиму. Због тога дозвољена је претпоставка, да ће њихов рад у конкретним случајевима примене задовољити очекивања, која се у њих полажу. Но нетреба заборавити да према данашњем стању ствари укупан број ових установа код нас не може за сада бити сувише велик, јер је тешко одједном задовољити замашним техничким, финансиским и персоналним условима, који су везани уз њихово васпостављање у већем обиму. Зато у ближој будућности не треба рачунати са јачом сарадњо.м овог, иначе врло одличног срества за обавештавање, већ због тога не, што ће евентуална ангажованост наше војне силе на разним фронтовима изискивати делење расположивих срестава тако, да ће се појединачно моћи рачунати само на врло скромна помагања техничке природе. Тим више треба настагл да се до крајних граница искористе они чиниоци, које нудл природан карактер земљишта. А то су на разматраном јадранском фронту опет наше одличне природне осматрач-> 5 �66 Артилериски Гласник нице, које треба тако организовати и технички опремити, л могу задовољити својим замашним задацима. О с т а л а с р е с т в а з а о б а в е ш т а в а њ е (исциц вање заробљеника, бегунага, искоришћење нарочитих инцц! видуалних осматрачких способности појединаца и т. д.) 'Не' мају велике и значајне вредности и могу донети само с л у ч ај' них користи, које не могу бити од већег утицаја на начвл решења целог проблема обавештајне службе. Она су у правол смислу речи случајни чиниоци, на чије дејство се нш;ада не може са сигурношћу рачунати, а који ипак под свима прц. ликама могу доћи до изражаја. Зато држим да при разматрању изложеног питања о њима нетреба водити нарочитог рачуна. ЗАКЉУЧАК. На концу напред изложене-студије желим да се поново вратим на уводно истакнуту потребу индивидуалног схватања при организовању опште и специјално артилериске обавештајне службе. Предња разматрања показала су очигледно, да успешносг ЛоједФаих срестава за обавештавање подлеже јаком утицају географског елемента и да према томе структуру (јелог обавбштајног еистема у свима случајевима треба саобразити географској карактеристици дотичног . бојишта. У врло изразитом облику важи то нарочито за наш обалскн фронт на Јадрану, који се одликује врло изузетним географским и климатским обележјем. У претходном отсеку о осматрачницама показало се, да је њихова вредност у оквиру обавештајне службе баш због напред наведених географских утицаја ванредно велика тако, да им на овом подручју свакако припада прво место, прсд свим осталим изворима за обавештавање. А доцнија критичш разматрања о успешности осталих обавештајних срестави утврдила су чињеницу, да ниједно од њих овде не неможе развити своју пуну делатност, делом због географских, а делом због других утицаја, који овисе од несразмерне бројне и финансиске снаге према бројно, индустриски и технички знатно надмоћном непријатељу. Као логична последица овог стања ствари произлази потреба, да се у циљу најбољег искоришћења датих елсмената види обавештајне службе, опште и специјално артилериске, прикроји овде предлежећим околностима. Постићи ће се то на тај начин да се као с к е л е т з а ц е л у с л у ж б у ; о б а в е ш т а в а њ а о р г а н и з у ј е м р е ж а д о б р и х сталн и х о с м а т р а ч н и ц а , за које треба већ унапрсд предви- �Артилериска обавеш тајна сл уж ба на нашем Јадрану 67 дети и материјално обезбедити техничку спрему напред изложеног обима. У овако устаљеном оквиру, који под овде нредлежећим географским околностима преставља н а ј м о ћни је и н а ј с и г у р н и ј е вр ело за о ба в е ш т а в а њ е могу потом према техничкој и тактичкој потреби и могућностц доћи до примене остала наведена срества за обавештавање (авијација, секције за реперисање и т. д.), у колико их буде било на расположењу. Њихови обавештајни подаци биће у сваком случају драгоцена допуна главних осматрачких резултата и даваће заједно са њима ону целину, која је са гледишта борбених потреба неодложна. Овакав вид обавештајне службе -на овом подручју искристалисао се сам собом под притиском ратне нужде у светском рату и давао је током борби врло задовољавајуће резултате. Држим с тога да^ ће бити корисно, ако се и ми послужимо овим скупим и драгоценим ратним искуством. Биће то тим лакше, што и код нас — слично као код тадашњег браниоца рв^ обале — постоје извесни недостаци у техничким и финансиским могућностима, који се могу успешно паралисати само на навелбни начин. О ' I 4 \ ^ -о �68 Артилериски Гласник Тактика ватре у артилерији, Тактика артилериске ватре јесте начин, на који ће се најцелисходније употребити артилериска ватра у разниц фазама борбе, како у нападу тако и у одбрани. За савлађивање непријатеља постоје три дајмаркант. није чињенице, а то су: ватра, покрет и удар. Артилернјј је у борби преставник ватрене моћи — силе. Ватра сваког, оружја има ш лику ваасност у борби-битцд а специја.лно артилериска, ко]а је у стању да произведе веома јако. морално и материјално дејство на непријатеља, и која је у стању, да још на великим даљинама уништи непријатељску живу/Снагу; уништи батерије, борна кола, блиндираце аутомобиЛе, возове, аероплане и балоне; да руши организације, узнемирава непријатеља, туче комуникације и разне пријлазе, гађа зрнима са отровним и загушљивим га-совима, пали куће, сено, сламе и жита. У стању је још, да непријатељу произведе изненађење^ да непријатеља открије и тиме да могућност, да се може извиђати и т. д. Артилериска ватра има многобројне задатке у борби како у нападу тако и у одбрани, али се они у главном могу резимирати у четири задатка: A) Гађање за даљно запречавање; Б) Борба са непријатељоком артилеријом; B) Потпомагање своје пешадије и Г) Спречавање саобраћаја. У НАПАДУ. а) Борба са браниочевом артилеријом. Борба са браниочевом артилеријом задатак је армискеартилерије, а само деломично дивизиске артилерије, и г» само оа оним непријатељским батеријама, које су постављене у зони доброг дејства дивизиске артилерије. Према овоме, блиске непријатељске батерије има да осматра и туче наша дивизиска артилерија, а остале осматра и туче наша армиска артилерија. За борбу са браниочевом артилеријом, команда над ДИ' визионима армиске артилерије треба да је сва у рукама ко- �Тактика ватре у артилерији гманданта армиске артилерије, тако, да дивизиони имају за нормалну зону фронт целе армије, а изузетно еамо придавати дивизионе дивизијама, када ове заузимају широке фронтове. Борба са браниочевом артилеријом почиње пре или лајдоцније у почетку артилериске припреме напада, и продужује се у току целога напада, са већом или мањом силином. Ако се жели да приступи нападу без артилериске припреме, ради постизавања изненађења, онда борба са браниочевом арти' леријом почиње једновремено са пешадиским нападом. У нападу морамо тежити да постигнемо надмоћност над браниочевом артилеријом, најдоцније до почетка пешадиског напада, у коме се циљу мора употребити свџ артилерија предвиђена за борбу са непријатељском артилеријом, а то је армиска артилерија, део или цела тлавнина дивизиске арти.лерије, а по потреби и колонска артилерија. По мери постизања надмоћности над браниочевом артилеријом, било уништењем или неутралисањем његових батерија, према бра^иочевој артилерији остају- групе армиске артилерије и поједине групе из главнине дивизиске артилерије, а остатак главјнинскфи колонска артилерија примају улоге непосредног помагања и заштите пешадиског напада. Известан део армиске артилерије не увући у борбу са непријатељском артилеријом, већ га чувати за спречавање саобраћаја и гађање |даљних циљева.- Ово само ако има у сувишку ове артилерије, преко потребе за борбу са браниочевом артилеријОм., Маса браниочевих батерија појавиће се у запречавању и заустављању нападнр пешадије, зато нападачева артилери.ја мора себи да избори надмоћност у ватри до почетка пешадиског напада, јер и Најмањи део браниочеве артилерије ако остане слободан, може нанети велике губитке и зауставити иешадиски напад. * Због многобројних задатака, који се намећу нападачевој артилерији, и знатно надмоћнији нападач ретко ће кад моћи одвојити онолики број батерија за борбу са непријатељском артилеријом, колико браниоц буде имао батерија, али се нападач може задовољити ако буде могао издвојити контрабатерије у јачини од бар половине броја браниочевих батерија, јер и браниочеве батерије имају пуно друтих задатака, а не само борбу са нападачевом артилеријом, те и ако по броју оруђа буде једнак са нападачем, па чак и јачи, опет не може браниоц издвојити толики број оруђа специјално за борбу са нападачевом артилеријом, колико то може нападач да издвоји. �70 Артилериски Гласшш У борби са браниочевом артнлеријом је општа тежк,а да се непријатељска артилерија уништи, али, пошто је ЗЈ’ овај задатак потребно тачно осматрање, велика количина му. ниције и дуго време, то треба избегавати предузимање овакве акције, сем случаја кад су подесни условп за то. За уништење једне непријатељске батерије, при повољним условима гађања, потребно је 400—500 разорних зрпа калибра 150 или 155 мм. н то ако се место батерије тачно зна и ако је на ту батерију извршена тачна коректура. Ову вд. личину муниције једна батерпја може да избаци за 214— з часа, када се оруђа и одмарају. Када услови нису повољ-ни, количина се муниције повећава, а тиме и време; а када се место непријатељске батерије незна тачно, онда треба тући просторију, па треба још већа количина муниције, а у том случају уништење неће се моћи да изведе( ни у току аргплериске припреме дуже од 0--8 часова. Прћма овоме, удф аћој артилериској лрипреми, као што је у прљској војни, не можемо ое надатн великом успеху у унзштавању непријатељске артилерије, ако нисмо знатно надмоћнији по броју и калибрима и ако се места непријатељских батерпја не знају тачно. ^ Деломично уништење послуге и оруђа довољно је, да се непријателлка батерија натера да своје дејство об.уставп и заћутц. Искуством је доњтзано, да ако једна батерија изгуби гј3 свога људства и материјала, онда неће бити способна за дејство дотичног дана, док се губитци у људству и материјалу не попула Дакле, уништењу мора претходити потпуна прилрема и морају се знати координате непријатељске батерије, а неутралисању се може приступити и против батерије, чије се тачне координате и места незнај.у, већ само простор. И уништење и пеутралисање може се изводити на два, начина: концентрацијом ватре више батерија против једне. и тучењем сваке непријатељске батерије еа по једном нашом батеријом. Гађање концентрацијом ватре више батерија против једне непријатељске батерије треба да буде изнепадно и може се за неколико минута бацити велика количина зрна на непријатељску батерију. Том ватром гађања постиже се велико изненађење и велико морално и материјално дејство, али пошто га је технички теже изводити, такво гађање изискУ.1е добро спремне командире и команданте. Гађање концентрацијом ватре даје одличне резулатате. �Тактика ватре у артилерији 71 Код гађања са једном батеријом против једне непријатељске батерије, потребно је дуго времена, да се мозке бацити потребна количина муниције. Таквим гађањем не може се произвести велико изненађење, а постизава се мање морално, па мање и материјално дејство. То је прост начин гађања и може се лако изводити, али даје слабе резултате. Према горњем, најбољи је начин за савлађивање непријатељске артилерије, концентрација ватре већег броја батерија јачег калибра против појединих непријатељских батерија. Да се у једној батерији уништи једна трећина људства, и материјала (колико је потребно да_се н е у т р а л и ш е ) , ако се зна тачно њено место, потребно је да се на њу бацн 400—500 зрна, калибра 150 или 155 м'м.; а ако је место само приближно одређено, потребно јеДОО—800'зрна; а ако је припрема извршена по карти, потребно је око 2000 зрна. При неутралисању непријатељбке артилерије, брзина гађања вреди Вцше но калибар, одакле долази преимућство брзометних пољ<?кИх топова 15-нк-8() мм., ако, то даљште допусте; ван грацице домета пољског топа употребитп 105 или 104 мм., а у-у, недост& у употребити хаубице 100 или 120 мм. За неутралисање јцфге непријатеЉске батерије, потребно је 800—1000 зрна калибра 75 или 80 мм. Ову количину једна ба^ерија може избацити (када 5 минута дејсгвује а 5 минута со одмара) ^а 75 минута, 500 зрна хаубичких 155 мм. теже око 20.000 кгр. а 1000 зрна 75 или 80 мм. теже око 7000 кгр., те је и снабдевање лакше. Ако, су групе за борбу са непријатељском ватром формиране од по 6 батерија, онда борбу треба изводити овако: на сваку •браниочеву батерију управити концентричну ватру од 0 батерија; тиме би Се она сломила за 7 минута, јер ће :та њ.у пасти за 7 минута из 6 пољских батерија калибра 75 или 80 мм., око 1000 зрна, у тежини око 7000 кгр. (24 оруђа по 0 у минуту = 144 х 7 = 1008 зрна по 7 кгр. = 75056 кгр.); ,и из 6 батерија калибра 150 или 155 мм. око 400 зрна, у тежини 13.500 кгр. (24 оруђа по два у минуту = 48 X 7 = 336 по 40 кгр. = 13.440 кгр.), а ова количина муниције биће довољна да неутралише једну непријатељску батерију, која није казематирана, т. ј. онеспособи једну трећину људства и материјала за борбу; а после овакве једне концентрације, да је лаганом ватром једног вода држи стално у страху (шаху), а са осталим пренети ватру на остале батерије. На овај начии, после свакс друге батерије непријатељске, расходована је по једна наша батерија од 4 цеви, а да би исти број зрна пао и на остале непријатељске батерије, потребно .је повећати �72 Артилериски Гласник број минута трајаља вонцентрације, и то пооле друге неутп« лисане непријатељске батеЈшје повећати за м ш ут, а по" сле четврте још за 1 'А од времена трајања предходне, « после шесте још За 1И од претходне и т. д. Са 6 батераја ако се борба води на овај начин, могу се неутралисати 8 непријатељских батерија, на које би се оставило 8 водова, а то су четири батерије, док би две батерије остале да се са ншма може бдити над ових 8, и да се понови концентрација на ону батерију, која би се поново јавила. Групе од три батерије су мање подесне за извођеае овакве борбе, јер се не може ништа имати у рукама, да се савладају оне батерије, које би се поново појавиле, те се може десити, да се после извесног времена појаве све оне батерије, које су биле неутралисане, а водови остављени против њих неће бити у стању д а пм учине ништа; док се са групом од 6 батерија има у рукама увек-дввољна моћ, са којом их мож?мо опет савладати. Дакле најбоља је група од 6 батерија, јер ако је група од већегОброја батерија, биће отежано командовање, а ако јз од машег броја, неће имати довољно снаге. У'почетку борбе са непријатељском артилеријом, потребно Је да ое има доста батерија на расположењу, те када се она једном сав л аж на горњи начин, да се може држати у ша.ху са п о ј ј о в и н о м броја оруђа, онда остале батерије употребити за друЈе циљеве. Ради тога је погребно, да армиску артилерију помогне у почетку борбе цела главнинска артилерија дивизије, па и колонска артилерија по потреби, а по том да ова борба остане само на армиској и на делу главнинске артилерије, а остале батерије да се употребе за праћење и потпомагање пешадије. Начин вођења борбе, како против јаке утврђене казематиране батерије, тако и против неутврђене батерије је исти, са том разликом, што ће се против јако утврђене и казематиране батерије, упогребљавати батерије јачег калибра 150 н 155 мм„ а против неутврђених батерија могу се употребљавати и пољске батерије. У борби са непријатељском артилеријом употребљаватн гранате са упаљачима са успорачем, а за оне батерије, које се не могу лако савладати, употребљавати пола обичних, а пола гасних граната. Б) ПОТПОМАГАЊЕ СВОЈЕ ПЕШАДИЈЕ. За потпомагање своје пешадије у нападу, употребљава се начелно дивизиска артилерија и то: пратеђа артилерија за �Тактика ватре у артилерији 73 непооредно потпомагање (колонска) и део главнинске артилерије, а по потреби и део армиоке артилерије. Сопствену пешадију у нападу артилерија помаже арт и л е р и о к о м п р и п р е м о м н а п а д а (која обухвата: отварање бреше, рушење ровова и саобраћајница, рушеље командантоких места и рушење митраљеских места); н е п о о р е д н и м п о т п о м а г а њ е м (које се састоји из низа снажних и густих концентрација ватре против јачих браниочевих отпора) и с п р е ч а в а њ е м с а о б р а ћ а ј а у позадини. 1. Артилериска припрема напада. Артилерија за непосредно потпомогање (колонска) и део главнинске артилерије, отварају потребне бреше у браниочевој препреци, врше потребна рушења у рововима и саобраћајницама. За отварање бреше у препрекама, свака батерија добија део препрека,.у којима има да отвори брешу. Једна бреша ће бити довољна за пролаз јуришних делова, ако се прекине појас од препрека који је пшрок обично 6—8 метара, и а дужини од-20—25 метара; а оваквих ће бити потребно по три на батаљон првог борбеног реда (за сваку чету првог борбеног реда по једна бреша). За отварање ових бреша, најподеснија су пољска и брдска оруђа 75 и 80 мм., а ако је препрека на стрмом нагибу употребити хаубичка и ровоска оруђа. Најподеснија муниција за ово је разорно зрно са тренутним упаљачем. За сваку брешу одредити по једну батерију од 4 оруђа, п она ће бити у могућности да на време отвори овоју брешу, а колико ће времена утрошити зависи од броја појасева, поређаних по дубини, у којима мора отворити бреше до самог браниочевог рова, а таквих појасева често има и до 4, обично на одстојаљу 10 до 50 метара. За брешу у једном појасу ширине 20 до 25 метара, а ла средњим даљинама, потребно је 600 до 800 зрна калибра 75 или 80 мм., а ово се може избацити из цеви за 35 до 50 минута времена; дакле, овде није потребна концентрација ватре више батерија, већ концентрација ватре 4 оруђа. Ако се свакој батерији додели по једна бреша,.ову ће моћи отворити у току артилериске припреме па ма колико она кратко трајата, ако су услови осматрања повољни. Рововска оруђа са бомбама и тренутним упаљачима веома су подесна за отварање бреша у препрекама постављеним на нагибу. �74 Артилериски Гласник Р у ш е њ е р о в о в а и с а о б р а ћ а ј н и ц а не врц,, се по њиховој целој дужини, но за рушење се бирају ва®в, тачке: испадни углови, раскрснице ровова, или раскрснвц, . рова и саобраћајнице, осматрачнпце и митраљеска гнезда *' рововима или саобраћајницама, За ово рушење су веома подесна хаубичка оруђа ка,-®. бра 150 или 155 мм. са разорним зрном и упаљачем са ус"т. рачем; али, у недостатку ових, могу се корисно упогребљавац хаубичка оруђа 100 мм. па и топови 75 и 80 мм. са разорни, зрном и упаљачем са успорачем, са разликом, што оруђа 155 и 155 мм туку такве раскрснице и сва горе побројана места са по једним оруђем, а остала са сасређеним снопом од 4 топа те ће се постигнути резултатп приближно поравнати. Порушити ова места, значи та места порушити и затрпати тако, да се. ту це 'може и даље вршити оаобраћај, нига осматрач може ода^гле даље ођапмрати, па тако исто и мптраљез да са тога места не може да и даље дејствује. Утрош&к муниције, без оне која је потребна за коректуру за оруђа 155 ^нсгјеете приближно 5 зрна по текућем метругза 1 ^ м м . јесте 7 зрна; за 100 мм. јесте 10 зрна; а за 75:млЦ 80 јим. јесте 20 зрна на текући метар. Ако топовп 75 пли 80 мм. гађају она места по дужини рова или косо, број метака смајвује № за половину горњега броја. При (|вом гађању није потребна концентрација ватре више батерија против једне тачке, већ је потребна лагана и прецилна ватра. Гађање командантских места. За овз гађања су подесна оруђа 75 или 80 мм., ако циљ није казематиран; ова места треба тући тако, да се са њих не може да прати ток борбе, али је неопходно поребно да се гађање подеси тако, да то место обневиди онда, када се одиграва најважнији тактичкн моменат, а и тако, да се то место не може да промени и нађе друго те да се тај важан моменат види са друге тачке; дакле, да почне онда када је најпотребније осматрање са дотичног места, те и ако се премести са дотичног места, да се за време премештања изгуби моменат борбе, који је требао бнти осмотрен. Ово се изводи тачним гађањем, а веома су подесна димна зрна помешана са сузним. Створени димни облак одржавати лаганим гађањем. Митраљеска места туку се тачним гађањем оруђима 75 или 80 мм. (сем казематираних или јако утврђених), лаганом и прецизном ватром, разорним зрном са упаљачем са уснорачем. За уништење једног митраљеског места (гнеезда), ако није јако утврђоно или казематирано потребно је око 100 ра- �Тактика ватре у артилерији 75 зорних зрна калибра 75 или 80 мм., и 4 оруђа могу ову колпчину муниције избацити за 5 минута времеена, а 1 оруђе за 20 минута, а ако је митраљеско место (гнездо) јако утврђено нлјЈ казематирано, тући га хаубичшш оруђима 150 или 155 мм., зашто ће бити потребно око 100 разорних зрна, коју количину 4 хаубичка оруђа могу избациги за око 13 минута времена, а једно оруђе за око бО.минута времена. У означену количину муниције као потребну, није урачуната она, која је потребна за коректуру. 2. Непосредно потпомагаше пешадије. После артилериске припреме напада, пешадија, са свог полазног положаја, полази у напад. У њеном нападу помажеје пратећа артилерија за непосредно потпомагање (колонска) и део главнинске артилерије, кбјн није заузет у борби са браниочевом артилеријом. Пратећа артилерија, савлађује ове оне отпоре који се изненада лојаве, и циљеве који су брзо пролазни, а противу којих би дејство'артилерије да непосредно потпомагање (колонске) задоцниро. Она је непосредно уз пешадијског команданта и рада за раћун дотичне пешадиске јединипе, и све жеље тога команданта брзо и тачно испуњава, а то је, да изненадно појављена артилериска и пешадиска ветрена оруђа и омање бтпоре, које напа[дну пешадију спречавају у њеном покрету, савлада и уништи. Јачина пратеће артилерије је једно оруђе, вод, а највише батерија, и обично су брзометна лако покретна оруђа. Артилерија за непосредно лотпомагање (колонска), постављена је на отсрку нападне колоне, коју помаже (редак случај да се поставља на суседан отсек). Свака батерија има за своју нормалну зону дејства, зону напада пешадиске јединице, коју помаже, а за. евентуалну зону, зону суседне нападне колоне-јединице. Ова артилерија врши свој задатак на тај начни, што свака батерија, дивнзон, група, у својој нормалној зони дејства прати рад своје пешадије, чисти све што јој стоји на путу, ломи и савлађује све отпоре, који су стављени или се стављају на супрот нападној пешадији. Ова гађања врше сами командири и команданти са батеријама, сваком у својој нормалној зони дејства, без сасређивања внше батерија противу једне тачке. Брзину и начин гађања подешавају сами командири батерија, како изискују појављени циљеви. Ватра није равномерно распорођена по целој зони дејства (нападна запречна ватра), већ су снопови батериски онде, где се и одакле нападној пешадији ставља отпор. По неки пут биће потребно, да известан број батерија ове �76 Артилериски Гласник артилерије помаже главнинску артилерију у концентраци. јама ватре, за воје ое време дотична батерија ставља гвдд команду артилериоког команданта, који врши концентрацију Главнинска артилерија, потпомаже своју пешадију тиме, што са сређеном ватром више батерија (две до шест), ломи оне отпорне тачке и савлађује оне отпоре, који се покд.! зују теппсо савладљиви и јаки, а артилерија за непосредио потпомагање не може да их савлада; надаље ломи браниочев фронт онде, где командант нападних трупа жели да управи главни напад. Главнинска артилерија не може бити употребљена сва за овај циљ, јер један њен добар део мора непосредно да води борбу са браниочевим батеријама. Савлађивање појединих отпора, овај део артилерије изводи концеентрацијама ватре више батерија на уском простору. Ове се концентрације разликују од коцдентрација ватре противу артилерије у томе, што у овим концентрацијама може бити ређа ватра и што се после извршене концентрације не оставља по неколико оруђа, да дОтичног непријатеља држе у шаху, већ ако је у ковцентрацији ватре на том месту учесгвовала која бадерија артилерије за нелосредно потпомагање (колонсКа) и ако је то њена нормална зона, она дотуче остатак пбсле концентрациј^, а ако то није њена нормална зона, онда ов9 ради она батерија, чија је нормална зона. Ако се такан отпор није могао савладати са једном концентрацијом, онда се ове понављају оноливо пута колико је потребно. Ме-ста за концентрације одређује командант дивизије у споразуму са командантом дивизиске артилерије, а концентрацијама ватре РУКУЈУ команданти група дивизиона, Противу јаче отпорне тачке и јачег отпора може учествовати и мепшвита група у којој би била заступљена и хаубичка оруђа 150 и 155 мм. Ако је број батерија главнинске артилерије мали да савлада дотични отпор, узима се и потребан број батерија од артилерије за нелосредно потпомагање колонске), које по завршеној концентрацији враћају снопове у своје нормалне зпне, и продужавају свој нормални задатак. Дакле, главнинска артилери.ја ломи ове отпоре један за другим, са сређеном ватром од више батерија, а против јачих отпора помаже је артилери.ја за непосредно потпомогање, па и део армиске артилерије. Када нападачева пешадија избије на браниочев положај; са љоме заједно избија и пратећа артилерија,, а и артилерија за непооредно потпомагање, (колонска) почиње по деловима да мења положаје. За ово време, у овим моментима кризе, главнинска артилерија прима на себе' и део улоге артилерије за непосредно потпомагање, и бодрим оком могри и прати бојно поље, како би могла осујетити сваки покушај �Тактика ватре у артилерији 77 браниоца, да поврати изгубљени подожај. Најтежи јој је задатак да савлада ону браниочеву артлиериоку ватру, која је управљена против пешадије, ко]а је избила на браниочев положај, а и ту пешадију да заштити од оваког покушаја повратног напада од стране браниоца. Ова ће криза проћи, када артилерија за непосредно потпомагање заврши оа променом положаја. Ако нападна пешадија овлада само делом положаја, онда је пратећа артилерија са њом заједно, а артилерија за непооредно поигомагање (колонска), која њој припада, штити је од непријатељског против напада, док главнинска артилерија журно ломи својом моћном ватром још несаломљене тачке и отпоре, и прати догађаје нрема савладаном делу браниочевог положаја. У случају повушаја, да се нападачева пешадија одбаци са заузетог, дела земљицЈта, сручи своју ватрену моћну снагу на њега тако, да се овај одрекне сваке даље акције и окрене леђа.. * * фг 9 В) Спречавање саобраћаја. Циљ једже ватре да браниоцу спречи или омета довлачење појачања и осхалих потреба из позадине, и да узнемирава браниочеве трупе по' дозадини, почев од положаја па у дубини де домета оруђа. Ово ће се постићи ако се ставе под повремену ватру сви путеви и све раскрснице и тачке, куда се саобраћај врши, и сва места, где се скупља непријатељ ради обитавања или одмора. Ову борбу води део армиске артилерије, обично топови калибра 104 или 105 мм.; али, у недостатку ових, могу корисно да се употребе и топови калибра 75 и 80 мм. и хаубице 100 мм. Ово гађање вршити тако, да се тачке кроз које се мора пролазити, важне раскрснице, место зборишта, железничке станице и т. д., туку изненадном ватром, у разно време. Код овог гађања није потребно сасређивање ватре ни једне целе батерије, већ се оваква места туку са по једним оруђем, највише два. Ватра против оваквих тачака није равномерна, већ са прекидима, који по времену трајања нису исти. Пример: други рафал пушта се после првог на 5 минута, трећи после другог на 15 минута, а четврти после трећег на 10 минута и т. д. За такво гађање употребљава се шрапнел и граната, према природи дотичне тачке-места, а за логоре и обитавалишта употребљавају се и зрна са бојним отровима. �78 Артилериски Гласнвк Овај задатак не врше батерије, у чијим су нормаднт зонама ови циљеви, већ се за ово одређују оруђа и батерије са специјалним задатком да спречавају саобрађај. У ОДБРАНИ. А) Даљно запречавање. Ова се гађања изводе прогив нападачсвих покрета, које врши у циљу приближавања свом полазном положају аа напад и груписања позади истог. Њих изводи армиска артилерија, а може делом и главнинска артилерија. Она се не изводе саконцентрацијом ватре од више батерија, већ свака батерија туче уочени циљ у својој одређеној зони дејства и осмаграња. Пошто су то махом покретни циљеви, то су за њихово гађање веома подесна брзометна пољска оруђа. Начин гађања и муниција. подешава се према природи циља. ' Б) Борба са нападачевом артилеријом. Тактика ватре при вођеву борбе са нападачевом артилеријом је Љ та и на исти со начин изводи, као што је изводи нападачева артилерија са браниочсвом. Борба јса нападачевом артилеријом почиње пре или најдоцније када на.падач почиње артилериску лриирсму напада, а продужава се у току целог непријатељског напада са већом или мањом силом. И браниоцу је лотребно да иостигне надмоћност у ватри и салвада нападачеву артилерију. У борби са нападачевом артилеријом, учествује исти део артилерије као и у нападу, т. ј.: армиска аргилериеја- део главнинске артилерије, а по потреби привремено и део артилерије за непосредно потпомагањс (одсечна). По мери поотизања надмоћности над нападачсвом артилеријом, остају и продужавају борбу са нападачевом артилеријом групе армиске артилерије и део главнинске артилерије, а одсечна артилерија и остатак главнижже артилерије, припремају се за нове задатке. И бранилац као и нападач, не ангажује све цеви армиске артилерије у борби са нападачевом артилеријом, већ једаи мали доо чува за спречавање саобраћаја и гађање даљних циљева, наравно ово само ако се буде имало у супишку, т. ј. преко потребе за борбу са нападачевом артилеријом. Сва нападачева артилерија се неће појављивати одмах. још у иочетку артилериске припромо иаиада, већ ће се иојаи- �Тактика ватре у артилерији 79 Јћивати неке Оатерије чак доцније, зашта је потребно имати уекономисане батерије, које би одмах ступиле у борбу са ново појављеним. Ради тога је неопходно, да се дотичне батерије ставе под команду једног команданта, тако да против једне новопојављене нападачеве батерије, ступи у дејство одмах група од 2—3 батерије, те да је угуши још у почетку њене појаве. У борби са нападачевом артилеријом првенствено неутралисати оне нападачеве батерије, које изводе припрему напада, па оне које туку браниочеву артилерију и на послетку оне, које врше спречавање саобраћаја. У погледу проналаска места нападачевих батерија, браниочева артилерија је у преимућству над нападачевом артилеријом, јер је бранилац то зцмљиште раније извидео и зна вероватне положаје нападачеве артилерије, тако исто има за поједине тачке епремљене елементе, па је и тачност ватре на страни браниоца. За уништбње’ једне нападачевц. батерије исти су услови као и једне брациочеве, те се увек тежи неутралисању, а уништењу само при §5ома повољним условима. И уништеље и неутралисаве нападачевих батерија, може се изводити на два начина: вонцентрацијом ватре више батерија против једне!, и турењем сваке батерије непријатељске са по једном нашом батеријом. Гађање конценфацијом ватре више батерија протнв једне нападаче^е батерије, технички је теже изводити, ради чега оу потребни технички добро спремни командири и команданти; али можц се за неколико минута бацити велика количина муниције на нападачеву батерију, чиме је моралпи ефекат врло велики; постиже се изненађење, те је и материјално дејство много јаче, дакле, даје врло добре резулатате. Гађање са једном батеријом против једне нападачеве није за препоруку, јер даје слабе па и никакве резултате; пошто је потребно дуго време да се баци потребна количина муниције, не може се изводити изненађење, те је дотична батерија у стању да склони послугу, а када браниочева батсрија престане или ослаби ватру, опет је уведе и дејствује. Зато је опет, као и у нападу, најбољи начин за савлађивање нападачеве артилерије, концентрација ватре већег броја батерија против једне нападачеве. При неутралисању нопријатељске артилсрије, и овде као и у наладу. вреди више брзина гађања но калибар, а утрошак муниције зависи од калибра; да се једна батерија неутралише, вреди оно што је изнето код борбе са браниочевом артилеријом. �80 Артилериски Гласник Јачина појединих артилериских група за вођење бор^ са нападачевом артилеријом, је иста како Је изнето код Да. дада, са додатком: да је код група у одорани централизаддјЈ командовања лакша, везе су боље, те Је и техничко извође&е много лакше. Успешно вођење борбе са неприЈатељском артилеријо^ зависи много од вештог коришћева ватре појединих батерцд и економисања батерија, те да се имају на расположењу батерије за најповољније циљеве. За употребу појединих калибара против поЈединих батерија вреди исто што је речено код нападача. Муницију за борбу са нападачевом артилеријом употребити онакву, како је речено код »борбе нападачеве са браниочевом артилеријом. Б) ПоТ|Помагање своје пешадије. За потпомагање своје пешадије у одбрани, употребљава се н а а е р р дивизиска артилерија и то: пратећа артилерија, артилерија за непорреднб потпомагање (одсечна(, и део главнинско артилерије/ а по потреби и део армиске артилерије. ' Сопствену лешадију у одбрани артилерија помаже: а т и л е р и с к о ц п р о т и в - п р и п р е м о м (рушење непријатељских нападних устројстава, тучење живе силе на полазном-положају, рушење командантских места, заслепљавање осматрачница и т. Д.) и з а п р е ч а в а њ е м н а с т у п а њ а на па дн ој пешадији. 1. Артилериска против-припрема. Против-припрему изводе батерије главнинске артилерије, које нису заузете борбом са нападачевом артилеријом, и батерије артилерије за непосредно потпомагање (одсечне). Против-припремно гађање почиње у моменту, када лочиње артилериска припрема напада од стране нападача, пли / пре, када нас од његове артилериске припреме за напад раадвајају само неколико минута, т. ј. када се час напада сигурно зна, те да би се нападач предухитрио. Артилериска против-припрема, састоји се из гађања, која се изводе против нападачевих нападних устројстава (полазних ровова, саобраћајница, осматрачница, командантских места прикупљаља нападачевих трупа, телефонских централа и т. д.). Ова гађања изводе батерије артилерије за непосредио потпомагање (одсечне), свака батерија у својој нормалпој зони деЈства и осматрања, а део главнинске артилерије појачава ово дејство, где је потребно, својим концентрацијама ватре. �Тактика ватре у артилерији 81 Полазне ровове и саобраћајнице треба обасути јаком ватром, те да се нападачу нанесе што више губитака и да га се морално потресе пре поласка у напад. Осматрачнице, ко-' мандантска места и телефонске централе треба почети тући у почетку нападачеве припреме напада и обасути их тако, да се свака функција са њих онемогући, и то баш онда, када јо она најпотребнија. Места прикупљања треба тући изненадпо концентрисаном ватром више батерија, тако да се постигну што веће моралне и материјалне користи (за ово је подесан део главнинске аргилерије, који учесгвује у против-припреми). Артилериока против-припрема се изводи зато, да нападача још у почетку спречи у намери за иапад и натера га, да одустане од пројектованог напада. Сва ова гађања захтевају "тачну и добро регулисану ватру, т. ј. систематско уништење свега сцгога што је спремљено за напад, еем места прикупљања, где је потребна изнепадна и јака концентрична ватра, те да за кратко време непријатеља разбије и што више морално потресе. Осматрачнице, командантска места и телефонске централе, веома је кбрисро тући димним зрнима, а последње и зрнима са отровним гасовима. 2. ЗНпречавање настуфања нападачејвој пешадији. Ово врши дивизрска ^ртилерија и то; пратећа артилерија, артилерија за непосредно потпомагање (одсечна) и део главнинске артилерије. После нап&дачеве артилериске припреме напада, ако браниочева прошв-припрема није успела, да савлада нападача и натера га да се одрекне свог пројектованог напада, онда његова пешадија полази у напад са свог полазног положаја. Од овога момента пратећа артилерија, артилерија за непосредно потпомагање (одсечна) и део главнинске артилерије, који није одређен за борбу са нападачевом артилеријом, запречавају покрете нападачевој пешадији, ломе је и наносе јој губитке, тако да је до њеног доласка на јуришно одстојање толико морално и материјално потресу, да се одрскне даљега напада. Поменута артилерија ово изводи овако: Пратећа артилерија туче оне циљеве, које због брзе пролазности не би могла тући артилерија за непосредно потпомагање (одсечна), оне циљеве, који се изнеенадно појаве и брзо исчезавају, борна кола, и надаље оне циљеве, који су добро скривени и само се из близине виде и напокон учесгвује у одбијању јуриша. Артилерија за непосредно потпомагање (одсечна) туче све циљеве, и то свака батерија у овојо.ј нормалној зони дејства, почев од нападачевог полазног положаја, па до упада«;/. �82 Артилериски Гласник нападне пешадије у еопствени положај. Она ове циљеве це туче запречном ватром, већ свака батерија сасређује свој сноп у оном делу своје нормалне зоне, где се циљеви лојаве. Она иратн и најмањи покрет у својој нормалној зони, ломц наладача где се појави, уништава га и морално потреса тало, да када стигне на јуришно одстојање буде неспособан, дј изведе јуриш него мора да се одрекне од даљег напада. Она помалсе по потреби главнинску артилерију у разним концентрацијама ватре, ако то буде лотребно. Она помаже своју пешадију у против-нападима и у повраћању изгубљеног подожаја. Главнинска артилерија. Ова артилерија не може ева учествовати у запречавању напкдачеве пешадије, јер један добар њен део треба да ее бори са нападачевом артилеријом. Део ове артилеријс, одвојснс .за^запречевање. је ватрени маљ у рукама команданта дивизије (одреда), помоћу којег он ломи дрског нрпаДача, растројава га и морално потреса. Она не туче напаДаЦеву пешадијуд_делове, који се крећу по целој проеторији или по њенбјнор&адној зони, са разређеном ватром једне Датерије^ већ он,а са срћђеном ватром од више батерија сачека нађада^ц на унапред рдређеним линијама, где сручи на њога свђју м ^ в у ватру и за о—10 минута уништи све што ч;е на дотирном Месту буде затекло. Ове узастопне линије, на којиМа ће Iда сб изводи запречавање нападачевој пешадији и тачке зр концентрацију ватрс на тим лшшјама, одређује командант дивизиске артилерије, а колико ће бити таивих зависи од склопа земљишта између нападачевог полазног положаја и браниочевог положаја. На овим линијама главнинска артилерија еачека нападну пешадију са сређеним цевима од више батерија, па када се ова на истој појавн, сручи на њу изненадно ураган од ватре; оно што промакне са ове линије сачека се на оледећој линији и следећој тачци, и тако до самог браниочевог положаја. Оваквим узастошшм концентрацијама, ломи се нападач до самог браниочевог положаја. Ове се концентрације не изводе на одређеним линијама на дужинн фронта, већ се на истима изберу тачке, против којих има да се изведу концентрације. Ове тачке такођер одређује командант дивизије у споразуму са командантол дивизиске артилерије. Ове се концентрације разликују од коицентрација против непријатељске артилерије и против појединих отпорннх тачака и центара тиме, што се концентрација па једноме ме■сту и против једне тачке не понавља више, јер је то покретан циљ, па је после ватреног урагана оно- што је остало живо. разбегло се, и што је за концентрацијс на појсдшгам тачкама �Тактика ватре у артилерији 83 довољна група од 2—3 батерије, према важности и прострапству дотичног места; главно је да ће кондентрација бити добро изведена, ако се за 5 минута времена баци на свахн текући метар фронта по 3—4 зрна. Овим концентрацијама управља командант дивизиск.е . артилерије, а рукују команданти група. Групе су јачине 2—6 батерија а најподесније су од 2—3 батерије, ради лакшег командовања и бржег техничког извршења. У елучају да је нападачева пешадија јака и дрска, па је одређени део главнинске артилерије са својом снагом не моЈке савладати и задржати, онда у концентрацијама ватре учествују и батерије артилерије за непосредно потпомагање, и то свака батерија у оним концентрацијама, које се изводе у њеној нормалној зони, те како би била у стању да одмак после изведене концентрације, настави свој дотадањи задатак; евентуално и батерије армиске а.ртилерије калибра 150 или 155 мм., које су веома подесне зДеојачавање ватре при концентрацији. Ако' се отпор непријатељске пешадије није могао концецтрц.цијама ватре савладати на првој концентрационој линији, онда је с а ч е к а п т а другој, трећој и т. д., и све до јурингаог одсгојања ломити, докле се на послетку ватром нц^цстројњдеморалиш е и не одрекне даљег настуП З Љ 9 ,. Максимум љајтре, главнинске артилерије, артилерије за ■непосре^Дно нотпомагање| (бдсечно) и пратеће артилерије, достиже се када нападачсва пешадија дође на јуриншо одстојање. Овај део главншгске артилерије помаже браниочеву пешадију и у бпштом против-нападу, као и у повратном нападу. Ако непријатељ полази у напад из маршевске колоне, а не са полазног полбжаја, онда је тактика ватре у артилерији иста, са разликом што се онда ради са мање методичности, а са више брзине. Тактика ватре у артилерији у рововској војни је иста како је напред опиеано, са том разликом, што се све изводи еа више методичности и тачности. Илија Јанковић, арт. мајор. �84 Артилериски Гласник Неколико речи о путањи зрна.*) Неоспорно је потребно да артилерац познаје путању свога зрна. Ко жели да добро гађа, тај мора духовним оком својим да прати зрно дуж целог његовог пута. Он треба ца види путању зрна, као да је начињена од какве металне жице, која једним крајем рочива на устима оруђа а други на ииљу. Ако артиљерац успе, да у еваком тренутку вид* путању свога зрна, он ће бити у стању да ту путању преноси по својој вољи са једног места на друго. Командир батерије, који не види ту цутању духовним оком, гађа »на памет«. Гађање оваквога командира може бити шгетно и опасно. Штетно је, јер троши муницију, а опасно, јер његова зрна могу пасти у сопствене пешачке јединице. Одредити путању зрна у ваздушном простору је радња веома тешка и веома сложена. Колико је њих то покушавало да извгде, па није успело. Математички апсолутно тачно одредити пут, по коме ће зрно кроз ваздух ићи, немогуће је. Разни су узроци томе. Као на|главнији узрок овоме јесге немирна средина, кроз коју зрно пролази. Ваздух као средина, кроз коју се зрно креће, није миран ниједног тренугка. Он се мења непрестано и до невероватности. И онда, када се нама чини да је тишина, вазцух је узбуркан. У њему се вазда стварају празнине. Има места јако загрејаних, а има их, која су расхлађена. Местимице је ваздух ређи, а местимице Је гушћи. На јецноме месгу у простору ваздух струји једним правцем, а на другом месту тај правац сгрујања је сасвим обрнут првоме правцу и т. д. Све то чини, да кретање зрна није једноставно и равномерно — једнако успорено или једнако убрзано. На против оно је неједнако за свако зрно бачено из цеви. Природно је да има још и других узрока, који утичу на ово кретање зрна. * ) У о в о м е ч л а н к у и м а р а с м а т р а њ а , к о ј е с у о б р а ђ е н а и у Т е о р н Ј ‘и г а ђ а њ а , н о и п а к с е ч л а н а к р а д и в а ж н о с г и с а д р ж а ја у п о т п у н о с т и . њ еговој са о п ш т а в а , а у ц и љ у д а би се гг. чи таЈЦ и Г л асн и ка ш то ви ш е заин тересовали и за о в ак в а и сл и ч н а пасп рављ ањ а и з об ласти сп ољ н е балистнке. У редниш тво. �Неколико р еч и.о путањи зрна 85 Наведено чини, да код многих балистичара путања зрна у ваздуху није иста. Сваки је уочио нешто, што код другога нема. И сви су они дошли до разних резултата на основу дугих и многих општих гађања. И ако је аналитичка представка путање различита, ипак се балистичари слажу приближно у резултату. Узима се претпоставка да је ваздух миран и једнаке сталне густине, па се изводе чисто теориска решења о путањи зрна. Због овога се за тренутак узима да и зрно прође у простору, у коме нема ваздуха, дакле у безваздушном просгору. На овај начин добија се извесна преставка о кретању зрна, која се може применити и на кретање зрна кроз ваздух. И што год је зрно већега калибра, дакле, што год му је већа тежина, а има малу почетну брзину, у толико се 'његова путања у безваздушиом простору мање разликује од путање кроз ваздух. За ово је најбољи пример путања зрна код рововгких оруђа и мерзера па донекле и код хаубица са слабијим барутним пуњењима т. ј. где су слабе почетне брзине, а велике сразмерно, тежине зрна. Ако се зрно ма које тежине баци из цеви у безваздушни простор под полазним углом 50°301 и са почетном брзином 164 метара, добија се домет 2620 мет. Са истим елементима у ваздушном просгору бачено зрно дугачко из 155 м/м има домег 2300 м. а дугачко зрно 220 м/м достиже домет од 2400 м. Оба ова зрна су из француског магеријала. Као што се види разлика између путања у празном простору и кроз ваздух није велики. Да би се разумела путања зрна у безваздушном простору, узећемо да пратимо кретање једне материјалне тачке, која је пошла из О (сл. 1.) са почетном брзином кретања V, под полазним углом а. Нека још кроз О пролазе две праве линије, од којих је О х хоризонтална а О у вертикална т. ј. тачка О је почетак правоуглог координатног система. На кретање ове материјалне тачке утичу две силе: почетна брзина V, и привлачна снага земље — земљина тежа јг . Како тежа као сила дејствује на тачку у вертикалном смислу, то се она и почетна брзина Уо налазе у једној вертикалној равни у О х . Тачка, која се креће, сгално ће остати у тој равни и њена путања биће једнолика — без промена. Ако се за тренутак замисли, да не постоји земљина тежа, онда тачка О нападнута почетном брзином V . кренула би се правцем ОК. За једнака времена прелазила би исте величине лута. После извесног времена I наш ш би се у месту А. Тада ■би њен пређени пут био 5 — К„ I. « �86 Артилериски Гласник Међутим земљина тежа постоји. Она у исто време дејствује на тачку О, пада и почетна брзина. гоено дејство огледа се и у закону о слободном падању тела, т. ј. тачка после времена I падајући у исто време, мада се је кретала правцем ЛР, дошла је у М . Т о ће рећи да је она прешла у вертикалном смислу пут АМ, који се изражава са АМ = 4 г, где је § земљина тежа = 9 8 мет. Место тачке М у равни је одређено координатим а: х = Ош = ОА Свз = Мт = М т ■ ■ АМ а — V. I Соз а ОА 5 т х — .... 1. 81! 2 8** 2. = У„ I 5Јп х А то је је д н а ч и н а , која о п р е д е љ у ј е п у т а њу . Ове се једначине могу упростити, ако се из њих избаци количина Кад сес у''једначини 1. сгави: I и замени I у Добија се: = — ^— једначини 2. то« вредношћу, и пошто је: х ■ ‘8 У = X 12 а --------- 8 X ~ — ___ 3 У 5 2 V«2 Соз2 * Једначина под 3. је опште позната једначина криве линије, коју материјална тачка опише крећући се кроз безваздушни простор, а то је једначина параболе. Да се из ове једначине одреди х или што је све исто, да се нађе д о ме т , потребно је да се сгави у = О. Из тога излази ла једначина 3 има два решења, јер је у = 0 на самоме почетку кретања, а тада је и х = 0 т. ј. домет је нула, или је у — 0 у тренутку, када тачка, која се креће, понова дође у хоризонат тачке 0 а тада и домет има своју вредност, која је: х __ 2 V,2 Сов2 « ж _ V.2 2 5ш « Соз х V.2 З т 2 х 8 8 8 Како је х у овом случају х = ОВ, то је домет Р = ОВ _ 81п 2 ж. Једначина 4 показује дај е д о м е т Р с р а з м е р а н квад р а т у п о ч е т н е б р з и н е и с и н у с у д в о г у б о г елев а ц и о н о г п у т а а. Ако се овај закон пренесе на кретање зрна, и ако се узме, да је за једну одређену врсту баругног пунења и зрна У„ иста — стална, онда домет Р зависи само од З т 2 х. �Неколико речи о путањи зр н а 87 С друге стране 8 т и $ углова расте са растењем вредности углова и највећу вредност има кад је угто од 90°. Значи и домет имаће највећу вредност, кад‘је 2 х = 90° или х = 45°. Ово је чисто теориско расматрање за путању у безваздушном простору. Из једначине 4 чита се и то да ће се један исти домет добити за две различите вредности елевационог угла, јер синус има исту вредносг за два суплементна угла, т ј. за 2 х и (л — 2 х ). Другим речима у безваздушном просгору свакој путањи са углом х одговара друга путања, чије је полазни угао комплементан са углом х, т. ј. њен је елевациони угао — х ). • Напред је речено да се највећи домет добија, кад је х = 1 (јер је то највећа вредност за синус) или кад је а = 45°. Ако се обележи са Р м највећи домет, онда се : образац може написати: V.2 Ри = — 8 или приближно 8т 2 Л - • • • 5- Приме р. Једно оруђе има почетну брзину зрна 120 м , колики се највећи домет може постићи тим оруђем ? Р _ И . = 10 10 1440 мет. Из наведенога да се закључити, да путања зрна у безваздушном простору па и домет његов зависи само од почетне брзине И„ и полазног угла х ; тежина зрна, његов калибар и облик немају никаквог утицаја на пугању и домет зрна ВV ‘ . . Једначина у = х 1§ « — 2 V 3 Соз2 а ' казУ*е' да Је пУтан>а зрна у безваздушном простору п а р а б о л а са овии особинама: Парабола лежи у вергикалној равни — у равни гађања. Она је с и м е т р и ч н а преша једној правој спуштеној управно из највише тачке (гемена) на путањи (ова права је о р д инат а темена путање и налази се на средини домета). Полазни угао х једнак је са упадним угло.м 0 (падни угао у хоризонту уста топовске цеви). Треба још да се напомене даје х о р и з о н т а л н а брз ина крегања с т а л н а дуж целе путање и ако се обележи са Ућ. биће: V, = V. Сов « 6. �Артилериски Гласник 88 Из овога пак излази да је к р а ј њ а б р з и н а 3Рна (брзина у тачки где зрно понова прође хоризонат оруђа> једнака са почетном брзином т. ј. К> — орно има исту брзину у двема тачкама на путањи, које су симетрично стављене према ординати темена, на при мер у тачкама 'г и Т ,. Сам појам симегричности пугање показује да је пењућц крак њен једнак са падајућим јој краком; да је време трајања путање, док зрно дође у теме пугање, једнако са вре. меном трајања од темена пугање до поновног пролаза зрна кроз хоризонат оруђа и т. д. Време летења т. ј. време, које је погребно зрну од његовог поласка до поно8ног додаска у хоризонат оруђа, у зависности је од величине почетне брзине и величине полазнога угла. Како је већ наведено, да је хоризонтална брзина стална за све време кретања, то, ако се зна њена величина и величина домета. може се одредити време I трајања пута дотичног зрна. Образац је за то: И ш узевши вредносг зд Р и \Гћ из једначина 4 и 6 , добија се: с , = V, 2 Зш 2 « = 2 V. 5јп а 7 д V, Соз а § . . . . . . . П р и м е р . Кодико ће времена требаги зрну пољскога топа 80 м/м, које је бачено у безваздушни просгор под полазним углом 12* са почетном брзином 500 мег., да понова дође у хоризонпт топа? 2 8т а 2.500. Зјп 12° 21 секунда. 98 Ваља казати коју реч о п а д а њ у з р н а за време његовот кретања. Другим речима, потребно је да се види какав и колики утицај производи земљина тежа на зрно док се оно креће. Ово ће бити потребно при одређивању места зрна на његово) путањи у појединим тренутцима, када ее буде говорило о путањи у ваздушном простору. I = 8 Падање зрна изражава се ведичином АМ у извесном Ј Г - 1 Р1 НуГКу- 0 в а л величнн!> је једнака путу, који тело (зрно) пређе, када слободно пада, т. ]. 3 Ј ллт �89 Неколико речи о путањи зрна или ако се I замени са '), онда је: V, С оз« 8 X * 8 АМ = 2 V.2 Соз2 « ' ' ' Овај образац показује да велнчина падања зрна за исгу почегну брзину његову и исто његово хоризонтално удаљење од п о ч е т к а 0 је аависна од полазног угла л. И ако се упореди више путања исте почетне брзине а са разним полазним углима, онда падања зрна тих пугања за једно исто хоризонгално удаљење од почегка пугања о б р н у т о с у с р а з м е р н а са к в а д р а т о м косинуса полазних у г л о в а. Падање зрна у крајњој тачки пугање т. ј. у упадној тачки је № = Р 1§ а а ГСР = те је (сл. 2) 4 - р в . и само I је I = = 0 452 \Гр ТЈГ сс У Т е Из овога обрасца може се одредиги време летења зрна, ако је познат домет. У сгвари време легења и време падања зрна је једно исто време. Најзад треба решити питање, на којој се н а ј в е ћ о ј в и с и н и зрно нађе у своме кретању, кад се баци са извесном почетиом брзином и под извесним полазним углом. Другим речима колика ј е н а ј в е ћ а о р д и н а т а пугање или о р д и н а т а т е м е н а п у г а њ е дотичног зрна. Кад се упореде два падања, на пример падање т и М и 8 х1 . „ ___ к х0 ако 1е т онда се види а М= 11 2 V Сов* а 2 У0* Сов’ а ’ да је т : М = х’ : х0’ или т = М х0 Ако се узме да је М исто што и N8 а х„ шго и Р, је (сл 2) ОР ‘) Врем: I може се одредити из троугла ОВЧ1 (сл. 2), јер је ом = Соз а или ОР а х = ОК Соз а, а с друге стране је ОИ = V.!, те је и х = V,! Соз а "лн одавде је I = замењени I у изразу > * добија ее израз с Уо V,, Соб а 5 , х .— . ^0 5 * а . Овим �Артилериски Гласник 90 М = х„ 18 а и заменои М и изразу 9 добија се [едначина путање под 3 има два дела. први део ј е х ^ ј , удаљење зрна од основице путање, ако би се зрно кретал0 без утицаја земљине теже. а други део је у ствари падаце зрна за извесно време I, т. ј. величина падања т . И ако се § х у једначини 3 стави на место падања 2 у о> 0 ОЗ> а падање п т. ј. - х— х, онда једначина добива облик х0 у = х а (1 ^ -) • • . 10. Из појма о симетричносги познаго је да је највиша тачка путање удаљена од почетка путање зрна за половину домета т1. ['. за — или 2 и Стави ли се у једначини 10 на место х његова вредност носи Т о с . У ■ онда је 2 ИЛИ X« 1§ * 11. 4 т е м е на путање А то ће рећи да је ор д и н а т а ј ед н ак а ч е т в р т и н и в р е д н о с т и ц е л о к у п н о г пад а ња. Са овим се закључује расматрање о путањи у безваздушном простору. Оволико ће бити довољно, да се моке пратити кретање зрна кроз ваздух, који је сувише променљив као средина за кретање зрна. И пре преласка на излагање о путањи у ваздушном простору, потребно је да се проговори неколико речи о отпору ваздуха, који утиче на зрно у његовоме кретању. О т п о р в а з д у х а највише утиче да зрно, бачено иа извесног оруђа, почне одмах да губи од своје брзине. Оно у почетку кретања има једнако успорено кретање, јер у свакој доцнијој секунди пређе мањи пуг него шго је прешло у претходној. Најзад дође један тренутак, када зрно толико изгуби од своје брзине, да и ако има још своје брзине, почиње да се креће по падајућем краку сеоје путање г ј. описује тај Цруги део путање кроз ваздух. То је тренутак, кад зрно проУ �Неколико речи о путањи зрна 91 лази кроз теже Путање а ордината путање достиже своју највећу вредност. Закони, по којима дејствује отпор ваздуха на арно и који су дугим искуством утврђени, јесу: 1. Отпор ваздуха је с р а з м е р а н п р о с е ч н о м прес е к у з р н а или другим речима изражено: с р а з м е р а н је к в а д р а т у к а л и б р а з рна. Овај закон каже: у колико је већи калибар, у толико је и отпор ваздуха већи или што год на већу површуну пресека зрна дејствује отпор ваздуха, у толико је његов утицај већи. Два зрна калибра К и К г претрпеће отпор ваздуха г и г , и то биће г : г, = К 1: А? 2. Отпор ваздуха је с р а з м е р а н б а л и с т и ч к о ј густ и н и 1) в а з д у х а у т р е н у т к у г а ђ а ња . У колико је густина ваздуха већа, у толико је и његов отпор кретању зрна већи. 3. Облик зрна повећава или умањује отпор ваздуха, т. ј. узима се да је от псц^ ва з ду х а с р а з м е р а н и з в е с н о м б р о ј у 2’), који у главном зависи од о б л и к а п р е д њ е г и з а д ње г кр а ј а з рна. Оазј број 2 има у толико мању ‘) Б а л и с т и ч к а г у с т и н а ваздуха је однос тежине кубног метра ваздуха у тренутку гађања према тежини кубног метра ваздуха, ко|а се добива мерењем при температури 15°, барометарском пригиску 750 м'м и стању влажности (хидрометриском стању) 0'5. На п р и м е р ако је р тежина ваздуха у кубноме метру при I = 15°. Н = 750 м/м и 0'5 влаге, а р\ тежина кубнога метра ваздуха при околностима за време гађања, онда је балистичка густина ваздуха И- = СД. 2) Ова количина 2 зависи од облика зрна. Код цилиндро-оживалног зрна она је у толико мања, у колико је угао оживалности мањи. Потпуно оживалва зрна имају приближно 1043 АС је на врху засечено: 2 Висина оживалности # Калибар зрна ’ код зрна, ко]е 2 = 1*043 + 1255 ш2, где је т однос пречника РР) равни засека према калибру ВВ, зрна. Значке облика код данашњих зрна крећу се између 0'7 и 0*9. Облик на задњем делу зрна има велики уплив на значку. Тако под зрна О значка спада до 0'58. Давањем лажне капице зрну, значка његовог облика се побољшава Побољшањем значке добија се у домету. Тако крајњи домет дугачке гранате 155 м'м са почетном брзином 560 мет. је 11.400 мет. а за гранату О са истом брзином домет је 13.600. �1I Артилериски Гласиик 92 вредност, у колико су крајеви зрна извучани|и, дакле, у Ко н « . Ј ______ ■ ... „ л , п л м кпа.а Ова! о п т 7 ... од брзине. Вредности функције Р(у) изражене су у цртежу д, где је функција графички пресгављена. Њена вредносг се одређује читањем у пресеку правих вергикалчих и хоризонталних. Тако за почегну брзину 700 мет. функција Р(у) је 160, т. ј. Р(700) = 160, за почетну брзину 500 мегара је Р(у) = 87 и т. д. За почетне брзине мање од 250 мет. тешко је по цртежу да се одреди Р(у). Тада се одређује по обрасцу при чему се прави грешка приближно Г/о. На пример за почетну брзину 200 мет. је Р(200) = 4-88. Из изложеног о отпору ваздуха, види се да је шегов утицај на кретање зрна велики С тога је погребно да се упозна и проучи. У гицаЈ отпора ваздуха на кретање зрна оглеаа се у у с п о р е њ у тог крегања. Ако се са 1Г обележи отпор ваздуха, а са /? успорење зрна, онда је где је т маса а р тежина зрна. Према томе у с п о р е њ е К је о б р н у т о с р а з м е р н о са т е ж и н о м з рна. Отуда тежа зрна при истим осталим условима имају већи домет. Због тога се тежи да се зрна иарађују од најтежег могућег материјала. Примеком напред наведена четири закона о отпору ваздуха, који дејствују на зрно при његовом крегању кроз ваздух, успорење добија други израз. Ако се обележи са К успорење због отпора ваздуха (у мегрима за 1 секунду), са б балистичка густина ваздуха (бројно изражена), р тежина зрна (у тонама), а површина попречног пресека зрна (у метрима), 2 значка за облик зрна (бројно изражена), V брзина зрна (у мегрима), тада се може према наведеиим законима написати обоазац: �Неколико речи о путањи зрна 93 Кад се из једначине 13 издвоје све променљиве количине, које зависе од зрна, а то су 2 , а , р , онда се оне могу везани у једну целину овако: 1 2 а’ ...... ... или с = с р Тада израз оспорења К постаје: б Г(у) К = р „ , 2 а 14. 15. Стална количина с назива се б а л и с т и ч к и ко е фи ц и ј е н а т извесног зрна, дакле, свако зрно, које је у употреби, има свој балистички коефицујенат. Балистички коефицијенти за извесна зрна показани су у прегледу В (види прилог на крају чланка). Израз — образац 15 очито казује како балистички коефицијенаг чини да зрно очува своју брзину и да ће способност зрна, да сачува сзоју брзину, бити у толико већа, у колико је већа вредност балистичког коефицијента. Раци краткоће у раду може се ставити: с1 = горе наведени израз постаје: Р(у) К*) = т ш с‘ Количина с 1 назива се р е д у ц и р а н и коефицијенат. ~ и тада 16. балистички *) Много је погодније да се у примени узме однос успорења прера убрзању услед земљине теже, т. ј. да зе узме — 'ч. У овом случају ч је к о е ф и ц и ј е н а т у б р з а њ а . При проучаваљу упаљача ово је корисно да би се могло раз/мети зашто ће у упаљачу помоћни делови, који су намељени да спрече експлозију зрна још на устима цеви. Кад зрно излази из цеви, изложено је нагло отпору ваздуха. Због тога оно добија извесно тренутно задржавање. Унутарњи делови у упаљачу услед инерције (лењости) своје у томе тренутку теже да се крећу напред, јер су исто тако изложени утицају силе, која их тера напред као и зрно. Та сила једнака је производу из масе тих делова и коефнцијента успорења. П р и м е р. Ако је укупна тежина делова у упаљачу (капсла, носач капсле, опруге, спајач и т. д.) 10 грама колика ће бити снага притиска на опругу сигурности, кад је успорење 20 мет. и 45 мет. (Подаци за пример горе изнет у тексту). Вредност коефицијента успорења је: ч^ = = 24)4 и ч3 = = 4-6 1 8 8 Тражена снага је: = 10. 2 04 = 20’4 кгр. и {3 = 10. 4 6 = 46 кгр. �94 Артилериски Гласник П р и м е р . Нека је дато извесно зрно, које за обцч;[аг облик свој има балистички коефициЈенат , при пр0Че њеном облику балисгички коефициЈенат му Је 1 2, па да ^ одреда за оба случаја: 1. успорење зрна К; 2. отпор ваздуха Ш . ако је то зрно тешко 14 кгр. а има почегну брзину метара. Из цртежа А види се да је К(400) = 54, па је : 1. успорење К: = , отпор \ у, = _ = 54 2. успоуење К2 — отпор №2 = метара у секунцц -14 . 20 Гд^- ■ ■ = 28 57 кгр. 14 = 45 м етаРа V секуид, ■45 = 6429 кгр. Балистички коефицијенат за нека зрна францускога порекла изнети су у таолици В (види прилог на крају чланка). Како се одређује балистички коефицијенат мерењем брзиж зрна у двема тачкама на путањи, ко је су близу једна другој. овде ,се неће излагати. Главно је да се уочи у напред наведеноме о утицају отпора ваздуха на крегање зрна кроз ваздух. те да се дође до закључка да путања зрна у ваздушном простору не може ни у ком случају да буде једнака са путањом његовом у празном простору. У колнко је почеш брзина зрна мања, V толико ће и разлика између ових двеју путања бити мања и обратно Отпор вазуха је у главном узрок шго Пугања зана; ваздушном просгору добија други облик. Он се јавља као трећи чинилац (поред V, и ^), који дејсгвује на зрно, те путања тог зрна у ваздушном простору доби|а следеће особипе: 1. Путања је крива линија са издубљењем (конкаво«) окренута доле. 2. Нагиб путање једнако опада кад апсциса ( х ) расте I тежи граници — — . 3. ТангециЈална брзина опада од почетка пугање до из) весне тачке иза темена путање на падајућем краку; У то1 тачки она прође кроз минимум (најмању своју вредност) пе почне понова да расте тежећи једној граници, која се назив* �Неколико речи о путањи зрна 95 к р а ј њ о м 5) б р з и н о м (завршном). Код положених путања тачка минимума брзине налаза се с оне стране упадне тачке на теориском продужењу путање. Ако полазни угао не прелази од прилике двајестину етепена, онда минимум брзине је с ове стране упадне тачке негде на падајућем краку путање (види Таблице Гађања). »4. Крајња брзина је мања од почетне брзине; упадни угао је већи од полазног; теме путање је ближе упадној тачки него почетку путање, т. ј. пењући крак је дужи од највећег и т. д. 5. Мањи је домет у ваздушном просгору при иначе истим осталим условима. 6. Постиже се један исти домет са два разна полазна угла, један мањи а други већи од 45°, али нису комплементни. 7. Највећи домет се не добија са цолазним углом 45°, већ једним другим полазним углом — мањим или већим од 45ч, што зависи од почетне брзине. Ако је почетна брзина мала — какве 'су' почетне брзине код садањих ируђа, онда са мањим углом од 45° и то у толико мањим у колико је балистички коефицијенат зрна већи; а ако је почегна брзина велика (Немачко оруђе, које је гађало Париз), тада је тај угао већи од 45°. То су у главном особине путање у ваздушном просгору. А сада да се каже неколико речи о конструкцији пугања у ваздушном простору, јер много значи када се може имати слика путање свога зрна. За израду — конструкцију путање постоје неколико начина, који се добијају рачуном ниже математике. Од њих ће се овђе изложити три: 1. Начин израде путање помоћу вис ине п а д а ња . 2. Начин израде помоћу о р д и н а т а п у т а ње , и 3. Конструктивни начин. Први начин израде пугање заснива се на обрасцу %X * У = * 18 « 2 V’ Сов’ « 5) Ова крајња брзина је она, за коју је отпор ваздуха једнак убрзању земљине теже, т. ј. — —-■ д. На пример, нека је зрно таквнх особина да му је балисгички коефицијенат око 0*34, какав је случај са шрапнелском куглицом, окда ће бити - = 98 или Р(у) = 0'34. 9-08 = 0-33. Ако је / Vу за мале брзине Р(у) = 122 ( - ^ - У т ј 0-33 = 1-22 \ 100/ ’ т0 Је ^ — 63 мет. По овој слабој граници види се да су шрапнелске куглиае слабог дејства, чим се шрапнела распрсне високо. �■ Артилериски Гласник 96 одакле је х 1% <*■ — У — 8х 2 V' Сов* а п адање з р н а у б ез. ВаЗДУГ в 0аМ здП уР ш°„С оТм ОРпУростору падаше зр„а не*е б „т „ „сто. О„0 ће се за „ешто изменити, јер утиче отпор ваздуха иа кретаце зриа. И нека је падање зрна V ваздушном простору *><-!— К, 2 V’ Соз’ * где је К известан број зависан од х , V и с. Рачун а и искуство показује да, у колико полазни угао 8 не прелази 30°, чинилац К је практично узевши „е зависан од вредности тога угла. Према томе, ако се упореде две путање истога зрна, које је бачено са истом^ брзином, али под различитим полазним углима « и онда ј е : ,-х х «х — Ух х г 1 вх’ V’ Соз’ «х К 1 2 •« х V’ Соз’ « Соз’ «х Соз’ « К « — у _ ^ « — у «х — у, Т. |. 17. Из обрасца 17 излази: Па д а ња , ко ј а о д г о в а р а ј у и с т о ј в р е д н о с т и х, / в а з д у х у к а о и у б е з в а з д у ш н о м п р о с т о р у , обрну т о с у с р а з м е р н а к в а д р а т у к о с и н у с а п о л а з н и х у г л о ва. У посебном случају: ако «, означава «,, који одговара домету х , онда је у, = 0, па је : 18 «1 Соз’ «х х 18 « — у = х Соз’ а 8ш 2 а. 18. х 18 « - У Соз’ а Подаци в и « , могу се увек узети из Таблице Гађања, те се помоћу обрасца 18 може да одреди падање зрна у свакој тачки на путањи његовој, чији је полазни угао «, јер се из Таблица Гађања може да узме време летења зрна до те тачке, чија је апсциса х , 1. Пример. Гађа се из 100 м/м пољске хаубице М на даљини 7000 мет. 5. пунењем и гранатом М. 15. Да се помоћу падања зрна у тачкама од 1000 до 100 метара изради путања зрна за овај случај (размера слике по вољи). Изваде се из Таблица Гађања потребни подаци страна 9 и 10 (Таблице Гађања — челичне цеви — за 100 м/м пољску хаубицу М. 14) и среде се у преглед као што је показано на сл. 10. ’ �Неколико речи о иутањи зр на 97 За тим се конструјише угао х = 514 хиљ. или 28' 541 (сл. 3). По х оси од 0 до В пренесу се даљине (у размери) 1000, 2000, 3000 . . . . 7000 мет. У тачкама хиљадица подигну се управне 1 А, 2 А, 3 А . . . . до пресека са другим краком угла х т. ј. до пресека са ОТ. Тачке А означују одакле почиње зрно да пада док пређе пут 01, 02, 0 3 ........ 07. Падања зрна се израчунају по обрасцу х Зш 2 х ' *в ■ - т - у Соз’ « а по том се у размеру пренесу за сваку хиљаду даљине од А до т ,, од А до т 2, од А до т 3 и т. Ако се све тачке шц т 2, т 3. . . до В повежу кривом линијом, добиће се слика путање за 100 м/м пољску хаубицу са 5. пунењем, гранатом М. 15 и на даљини 7000 мет. 2. При ме р . Да се изради путања на исти начин за дугачки топ 104 м/м М. 15 са гвозденим куглицама и 3. пунењем на 7000 мет„ ако је ах = 25 хиљад. з а т г 2*-1000 мет. ах = 55 » ' » х = 2000 ' »_ » ах т 91 ах вр 136 » » X = 4000 » * ах = 193 •» 5000 » х • 6000 ах = 265 ах = 364 » » х = 7000 Друг и начин израде путање помоћу ордината допуњује се у неколико са првим начином. Док се код првог начина полази од тога, за колико се зрно на извесној даљини спуст.-ло, дотле код другог начина тражи се за колико се је зрно на извесној даљини попело у вис. Овај други начин израде путање тражи да се на.извесним даљинама одреде ординати путање, па кад се горњи крајеви тих ордината повежу, добија се крива линија, која у даном случају преставља путању зрна. За израчунавање ордината постоје следећи обрасци, који су још практични и доста тачни. Једначина путање у ваздушном простору је У = х 18 а. 2 V’ Сов’ х 0, где је 0 један коефицијенат због отпора ваздуха. Ова се једначш/а може написати и овако,8X 19. ШУ " Х 18 “ (1 - V 81п Ако се у сл. 4. стави О г = х са почетном брзином V и полазним углом а, и стави се у = 0, онда је: �Артилериски Гласник 0 = х 1§ * (1 х (8 « = одакле х 1§ « ? х ■ О) V 8 т 2 а, Кх о V’ 8 т 2 «, V’ Зш 2 а, = 8 * 0, или З т 2 «„ = - ^ - ■х ■0 Ако се у 19 на место у х 0 стави 8ш 2 «,, добија се: [ [, = х ј р « ( .1 -»• 8 јп 2 «Д 8ш ‘2 « — ЗЈп 2 «, . 20. 2 Соз’ « Образаи 20 је општи образац за израчунавање ордиката убацних путања, у јш*о-4е х даљина ординате од почетка путање, х полазни угао за даљину гађања, а ж, полазни угао за даљину ординате. За приближно одређизање ороинага може се употребити образап: . рбВ М ' у = X 18 ^ л (■^-!-)• где је х0 даљина гађања а х даљина ординатс. Код путања, за које важи начело о заокретању путања (т. ј. код положених путања), може се употребити за израчунавање ордината образац; у = х 18 (« — «1 ), где је а таблични угао за даљину гађања а таблични угао за даљину ординате. Наведени подаци узимаЈу се у Таблицама Гађања. Пр и ме р . Гађа се из 100 м/м пољске хаубице М 14 (челичне цеви) 2. пунењем и гранаг шрапнелом М 14 са гвозденим куглицама на 4000 мет и сомандир хоће да изради путању зрна у овом случају. Рад жели да изведе срачунавањем ордината од 500 до 500 метара. Овде |е х узето на 500, 1000, 1500, 2000___ и т. д. а х0 = 4000 мет., а = 560 хиљад., а а , одговара своме х — у. т- ј- «... = 2°3 ‘> = 4°47'‘, о,И0 = 7°43‘ и т. д. Начини се ТО х = 560 хиљад. сл. 5. За 1им се начини 0 а = 500 м., а 6 = 500 м & с = 500 с (1 = 500 и т. д. све у размери, у којој се жели да ради* Подигну се управне у а, 6, с, А . . . . �99 Неколико речи о путањи зрна По обрасцу 20 израчунају се ординате за вредности у размери од т. д. Ј , % и пренесу њихове ђ до т 2, од с до т 3 и X 8 т 2 « 8т 2 а , 2 Соз2а 500 0-8910 00715 14540 1000 08910 1500 0-8910 2000 08910 2500 08910 3000 0-8910 3500 0-8910 0-1661 0-2661 0-3735 04919 0-6165 07462 14540 1-4540 1-4540 1-4540 1-4540 1-4540 а, к, с. Л, е, а до т 1џ од „31п2Х-5т2а, бтга-бтга* 2 С08* ак 500.08195 1-454 = = = = = = “81 498 644 711 686 566 348 0 8195 0-7248 06249 0-5175 03991 0.2745 0-1448 Тачке 0, т ,, т 2, т 3 . / ■ . повежу се кривом линијом и т о је путања зрна. 2. Пр и ме р . Да се израчунају ординате пугање пољског топа 80 м/м М. 5 (5/8) за гранагу М. 15 и највећи домет, — ординате да се срачунају; од 500 до 500 мет. и по њима да се конструјише путања. У овом случају може се употребити образац у = х (а — <2|), који је божи за рад. Тр е ч и случај израде пугање је чисто конструктивни и почива на начелу о заокре1ању путања. Састоји се у следећем. Начини се •§; ТОх сл. 6. једнак потазноме (габличном) углу даљине гађања. Ова| се угао издели на једнаке делове произвољно ини по 5“ (одговарајући број хиљадигих ако се ради хиљадитима). Тако се добија извесган број малих углова од 5° (или колико буде одговарало деоби) као што су ТОТ,, Т ,0Т ,, Т.2ОТ3 и т. д. Ако би се зрно са извесном почегном брзином избацило под углом %, имало би донеги ОР, и кад се путања његова заокрене за угао <*4, то зрно било би у р ,; ако би зрно било избачено под углом «,, домет би му био 0Р2> и ако се његова путања заокрене за угао «3, зрно би билб у р.г ; зрно бачено под углом «3, имало би домет 0Р3 и његоца заокренута путања довела би га р3 ; на исти чачин зрно би се нашло у р , , ако се избаци под углом «4 и ако се путања заокрене за угао «; најзад гко се зрно баци под углом «, доћи ће до тачке Р. Домети ОР!, ОР2, ОР3---- узимају се из таблица гађања као одговарајуће даљине за угле а3, «2, «3........ т �А р ти л е р и с к и Гласник 100 Ако се тачке 0, р„ р „ Рз,Р*. РА е* У , п“ ђуС° бН0 Кри“°* 1ини1ом онаа та крива линија Је путања арна. линијом , она р израда путања за гра шрапнел М 15 са гвозденим куглииама и 4. пунењем за даљину 9100 мет. код 104 м/м Дугач. Топа М. 15- Путања да се конструјИШе поделом полазног угла на делове од 2 ^ е^ наТреба начиниги угао Т О х — 20 — 355 хиљадитих: (сл. 7.). Угао Т О х да се поделн на углове аОћ, бОс, сОО.... сваки по 2 степена. . . . _ Ако би се зрно бацило из цеви, која ]е у О, под углом од 2°, дошло би у А; ико би се бацило под углом од 4°, 6 ° _ дошло би у В. С____ и т. д. Из Таблица Гађања види се, да углу од 2° одговара домет од 2300 мет., углу од 4" одговара домет 3800 мет.; углу од 6“ одговара домет 5000 мет. и т. д. као што^се види из следећег прегледа. . А * у стот. 1 Д « у хиљад. 24 36 6 8 п к /* 10 12 14 16 1820 ж 212 251 282. 320 355 Домет у мег. П рим едба 2300 3800 5900 6700 7300 7900 8300 8750 9100 / ■ Кад се од О до А. до В, до С, до 0 . . . . и т. д. пренесе у размери величина 2300 мег., 3800 мет., 5000 мет.........и т. д , добиће се домети, који одговарају углу од 2°, 4°, 6 ° . . . . и т. д. Ако се у А подигне управни (или опише лук са ОА из А) до пресека са Оа у тачки т х, т ( биНе једна тачка на путањи зрна; ако се ово исто учини у тачки В, Б О и т. д., добиНе се т 2, т 3, т 4, т 5. . . . и т. д. Ове тачке се вежу мећу сооом кривом линијом и са тачком О и К, и добија се на тај начин путања зрна у даном случају. ‘ Жели ли се у сва три случаја да зна место темена путање, треба само повући дирку на путању, која је паралелна са апсцисчом осом Ох и у тачки додира ове дирке и путање Јесте место темена путање, т. ј. то је највиша тачка на путањи. Рачунским путем ова тачка одређује се по следећем- �Неколико речи о путањи зрна 101 За стрме путаше по обрасцу Уз = - |г 08 « + е) 6) П р и м е р. Да се одреди на којој се висини налази теме путање за гранату М. 15 и пупење 5., кад се гађа из 100 м/м хаубице (челичне цеви) М. 14 на 6400 мет. И>= П Г 428‘ + 1§ 629,) = 800 (0 447 + ° '7,0) = = 800. 1-157 = 925-60 мет. За положене путање ордината темена изналази се последећем: Из сл. 8. види се да је ТР = у3и га је а, + у = а. Ако је дата путања са полазним углом а, па се тражи да се на тој путањи одреди место темена Т, треба V таблицама гађања потражити такву даљину за дотично ,зрно и пунење, код које ће збир њеног полазног а, и упадног угла у бити исто толики, колики је угао а, т. ј. колики је полазни угао путање, чије се теме тражи. Приме р . Да се одреди теме путање за гранату М. 1о/9а и највеће пунење код 104 м/м дугачког топа М. 15 кад се гађа на 10000 мет. Полазни угао за даљину 10000 мет. је а = 311 хиљ. Из Таблица Гађања се види да је ордината темена на даљини између 5700 и 5800 мет., јер је а57оо = 114 и 85700 = 190 хиљ. а њихов збир 304 хиљ. и а5воо = 118 хиљ. а 05аоо = 197 хиљ. и њихов збир 315 хиљ. И заиста угао је а = 311 хиљ. иле + и измеђуг ова два збира 304 и 315 хиљ. Тачно баш ордината темена се налази на 5775 мет, што је нађено интерполадијом. П р и м е р. Колико је удаљена ордината темена путање од почетка путање код топа 80 м/м М. (5/8) челичне цеви, кад се гађа гранатом М. 14 и највећим пунењем на 6000 мет. Из Таблииа Гађања види се да је амоо = 292 хиљадита. Исто тако из Таблица Гађања се види да је азгоо = 103 хиљ. и Озгоо = 175 хиљадитих, а њихов збир је 278 хиљад. За тим је хззоо = 108 хиљадитих и бззоо = 185 хиљадитих а њихов збир 293 хиљадити. Тражено удаљење лежи између 3200 и 3300 метара и то много ближе дањини 3300 мегара. Тачно ордината темена путање је на 3293 метра. С овим се чланак завршава. Ако се пажљкво проучи, добиће се одређен појам о путањи, коју свако може да конструише са простим подацима, што се налазе у таблицама гађања. Ш. *) Овај се образац добија, кад се за две параболе са истом основицом, чији су полазни угли а и 0, нађу ординате темена по обрасцу И, па се те ординате саберу и узме аритметичка средина тога збира. Тако, нека је у,* = -'-Ј® - у,“ = ^ Н Ј , снда је у, = Уз‘ + у,“ = 4*8 а + *§ 0). У Тзблицама Гађања нађе се домет хв за таблични Јгао а и њему одговарајући упадни угао 0. �Артилериски Гласник 102 Прилог В. Б а л и с т и ч к и к о е ф и ц и је н а т з а и з в е с н а з р н а п о р екл о м из Ф р ан ц у ск е . Калибар Зрно 65 тјт Шрапнел гранати 75 Шрапнел гранати са Р плочнцом ј„А Б.“ Дугачко од тонљеног челика с ,0 Дугачко 9Ј / Дугачко95 80 100 Т. К. Челично 1915. Мод. 97 Балистички ОдговараТежина коефиције- јућа почетна брзина лР*медба нат Р V,, С 4-450 ■ 3-810 Т25 [ 3110 Т5 Т1'» 0-50 0-75 500 550 550 о50 6 -| 6-200 135 473 525 8350 8-280 Т4 Т8- 442 500 11990 1Т750 Т6 2-3 418 440 13-500 2-2 76) 7-240 5-315 - 5‘3 5 >315 105 Б (челично 1914.1 15750 2ч» 570 120 и 20-259 18 700 Т85 2-2 465 525 145 Дугачко ’ Ј о Дугачко 36- - 155 Дугачко 3-25 2-910 375 -Ј 3458 515 М. 220 Мод. 1909 100500 2-8 300 19 ст Р. А. Шнајдер тип Б са лажним оживалним делом 1916. 82 4-85 638 27 ст А. М. О. 239-500 6-35 824 30 ст А. М. О. 321- 7-35 827 392-- 8-б 606 В ;Р. А. Шнајдер 32 ст Б са лажним оживалом 4243- 800 :------— �0 контрабатерији 103 О контрабатерији. I. ОПШТА РАЗМАТРАЊА. Ако ое зараћене отране у будућем рату не буду придржавале међународних обавеза у погледу употребе бојних отрова, контрабатерије ће, због губитака, које може нанети масивна употреба зрна напуњених тим отровима, пграти ове већу улогу. Стога ће артилерија |гастојати. да неутралише непријатељоке батерије, па ће још за време мира морати до најситнијих појединости да проучава најподеснији начине за уопех у томе правцу. Овом бих р!ЈсПравом желео-да,помогнем то проучавање, а претходно ћу иокушати да утврдим: 1. уславе иа уђотјје.бу контрабатерије у будућем рату; 2. шта треба учинити у погледу особља и матрејала, и 3. утидај обојеја на брганизацију цонтрабатериске артилерије у групе и додбљивање зона дејсгва појединим групама. . Услови за улотребу контрабатерије у будућем рату. Опште је мишљење да ће будући рат бнти окарактерисан: а) надмоћношћу аутоматског оружја; б) силном употрсбом бојних отрова (веома је вероватно да се зараћене стране у томе погледу неће придржавати Версаљскога уговора); в) повећањем артилерискога домета^ и г) врло важном улогом авијације. Са тактичке се тачке гледишта могу последице свега овога доста лако предвидети. Дефанзивна моћ митраљеза омогућаваће стварање ватрених застора, за којима ће војска, нагнавши пепријатеља на превремено развијање, моћи слободно да маневрише. Гасни ће напади стварањем празнипа спречавати сталност фроптова, што ће стално доводити у питање држање ове или оне теренске зоне. Да би се ограничио досог тих флуктуација и помогао отпор делова, који их претрпс, противници ће своју артилерију и при офанзивним акцијама морати да распбређују по дубини. То ће ешелонирање, олакшано великим дометом, омогућеним напретком �104 Артилериски Гласник^ индустрије, знатно проширивати простор, којн ће се обљ,.. пати отровшш гасовима, а у ието ће време сматвиватк густину непријатељске ватре. Стога ће артилерија морацЈ буде и веома покретљива, јер ће, пронађена, лако моћи да , неутралише поред свих својих заклона, који су ништавђ према гасним зрнима. Артилерија, која свој задатак жели да изврш и до краја мора бити врло докретљива и мора се ешелонирати по д,.’ бини. Та два услова у осталом јако зависе један од другогз јер је за чеото меаање положаја потребно и доста празнога простора. Јако истакнута артилерија може мењати положај само враћајући се уназад, при чему би се удаљавала од сод! ствене пешадије, док.ће ешелониранеа моћи да се креће не повећавајући релативно одстојање између места својих командира и пешадије, коју потпомаже. Да због ешелонирана не би долазило у Јштаље коџхцабатериско дејство у општц треба топовски домет искоришћавати до максмимума. Контра’ батериско ће дејство вероватно обично почињати оа 12 до 15 киломе^ара, па и са већега одстојања. Оно ће се у будућем рату по правилу изражавати у масивноме гађаљу на велика одето^ања нри широкој примени ооматрања из ваздуха уз вебма' велику ћокретљивост. Да видимо какво треба да је контрабатериско људство н материјал. Људство. Мора да ради брзо и тачно; те ее две особгаш потпуно слажу, а контрабатериски официри морају настоЈати да пт својим правилно оријснтисаним радом створе и развијају. Врзина је, неопходно потребна, јер на бојишту моменти за дејство свију калибара пролазе брзо, те сваку прилику треба одмах и искориетити; она се постиже добром топографском лрипремом гађања, еавршеном антенском службом, телефонском везом са командантом, специјалном обуком за брз прорачун у припреми гађања, а нарочито темељном обуком осматрања из ваздуха. У борби са непријатељском артилеријом тг артилериски официри морају стално настојати, да осигурају тачно извршење ових предуслова за успешно гађање на велике даљине, а сем тога морају бити и темељно спремнн н до ситница упознати са методом гађаља помоћу високих тачки распрснућа, што у извесним случајевима може да замени директно осматрање, а авионима да уштеди читаве сате летења. При тим ће гађањима балистичке и аеролошке поправке бити веома важне, јер се све батерије не могу једновремено контролисати, па ће доста њих морати да отворе ватру са још непровереним елемснтима, Стога ће командири �0 контрабатерији 105 таквих батерија морати добро да воде рачуна о исхабаности деви својих топова, променама барутних пуњења и атмосферским променама између појединих гађања. Стога ће се код официра у пуковима тешке артилерије и артилерије Опште Резерве још у миру морати да ствара један посебан менталитет. Ваља се чувати, да из ових разматрања не извучемо и .сувише апсолутне закључке и да копамо дубок јаз између дивизискога,, корпусног и армиског артилерца, сгварајући убеђење, да је артилериским официрима у опште лотребно неко сувишно специјализирање. Па ипак ће ое обе те врсте официра у рату наћи пред прилично разним проблемима, те се, и ако располажу истом количином техничких и тактичких знања, њихове природе и стечене способности због посебних рпилика лри употреби њиховога материјала на бојном пољу неће развијати у једноме истом смислу. При.извођењу цаставе код људства у корпусним и армиским артилериским пуковима мора се о томе водити .рачуна, па да се дају и нарочити задаци са употребом контрабатернје, што ће вероватно и карадстерисати будући рат. Материјал. Конћрабатреиска артилерија, као што видесмо, мора да буде веома покретљива и у стању да гађа на велика одстојања. Материјал јој д а м е треба да буде лак и довољно јак ради гађања на велике даљине. Металургиска индустрија може у овоме правцу још да напредује, па стога и држим да ће то и постићи. Покретљивост уосталом не зависи искључиво од тежине, већ и нарочито од вучне снаге, којом се кретању по тежем терену добија у времену и мање замарају људи. Не треба заборавити да често мењање положаја представља тешко искушење за снагу и отпорност послужиоца, које им колико је год могуће ваља уштедети механичким средствима и животињском вучом. Животињска ће вуча на терену, загађеном бојним отровима, толико подбацити, да ћемо се ускоро сасвим одрећи, — мањ ако желимо да нам добар део артилерије ускоро постане некретан и да се не може снабдевати. Како изгледа, једино механичка вуча може све те захтеве да задовољи. Примећујем пак да покретљивост артилерије на бојноме пољу не треба мешати са брзином транспортовања са једнога дела фронта на други; она у погледу материјала мора бити способна за кретање по разноликоме терену, у толико брже што се више буду употребљавали бојнл отрови. Свака ће' дакле јединица морати да има један па и �Артилериски Гласник два трактора са гусеницама, коЈИма ће топове са друМо„ докле су их вукли обични трактори, превозиТи на сам ложај, где ће' потом играти улогу чекрка при и звр ц ^ потребних маневара за заузимање артилериских по ло®аЈ Општа би употреба трактора са гусеницама ослооођавала трабатериску артилерију недозвољене привезаности за мове, те се не би увек морала постављати у њиховој недо.; средној близини. II. ОРГАНИЗАЦИЈА КОНТРАБАТЕРИСКИХ ГРУПА И ДОДЕ ЉИВАЊЕ ЗОНЕ ДЕЈСТВА. Претпоставимо да је то питање решено. Корпусне суI артилериоке јединице е&шдониране по дубини на простору; којн почиње па 2 ’или 3 килбмћтра од предље линије, па за уош б ки-лометара. Те су јединице најчешће различито наору. жане, ул, лример: топовима 105, 155ћ 1918. и 1550РК и.ш1 којим другим материјалом, максималнога домета 15 до .в километара^-Дедац део тих јединица, а желети је да' то буде; мањи: има оточну вучу, док. је вуча осталих делова механичн, ’ Водило се рач.уна о потребама., које налаже цероватни карак, Јер будућега рата; као што видимо, ешелонирање је широко са тфкњокј да са нсшјриџШује цео тфен, који стоји на распо-! ложењу, да ое не би стварала батериска гнезда. Ове те једииице, равномерно растурене по целом терену армиекога порпуса, треба уредити по групама. При том се ваља руководити једино следећим дпама,' ратом освбштаним, принципима: 1-, Образовати уздужне групе, т. ј. по дубини, ирема \ главној осовини акције појединих дивизија. Веома је незгодно груписање у поирсчноме смиелу, јер јако отежана преношење заповести, а и рад му се не би слагао са дивизиеким радом. 2. Органске групе не цепати без апсолутне потребе. Лако је увидети последице тих двају начела: а) Поједине ће групе бити независне органске јединнце или н.ихови делови образовани на исти начип. б) Будући у з д у ж н о повезане имаће у својем саставу по јсдан И Ј1 И и више дивизиона побројаних калибара. в) На.јзад ће свака група, па стога и свака органска јединица имати у своме саставу и јединице са сточном и ез аутомобилском вучом. Из овога можемо одмах створитН образац за општу организацију дугачке и тошко артилсрнје. Артилерија ће армиског корпуса имати два пука истога са- �0 контрабатерији 107 става, од којих ће сваким командовати један потпуковник, а ■састојаће се из једног дивизиона 105 мм. са сточном вучом' 1јодног дивизиона 1551. 1918. од три батеријс и једног дивиI зиона Дббзнона 1550РР или из двеју батерија другога ког ј мдтеријапа истога домета о тим, да је вуча последњих двеју ’ група механичка, Истога ће састава битн и пукови Опште Ре; зерве, намењене по правилу за појачање артилерије појединих ; армиских корпуса, само ће код њих дивизион 105 мм. бити запрегнут. Заиста је неопходно потребно, да наведена три дивизиона тих пукова могу заједно стићи нд своје место, па ; стога морају имати и исту маршевску брзину. То код арми” еких артилериских пукова није потребно. Они сада имају животињску вучу, на снабдевај.ући два од т])ију њихових дивизиона тракторима не бисмо етрарно смањили време потребно за стизање целога пука, јер Оно дајзиси од брзине запрегнуте групе. Али га/ не бисмо ни убрзали а омогућили ! бисмо да нам два до’ три дивизиона раније стигну на положаЈ , и да се поставе НаЉошожаје. Онај, ко мисли да групе не треба обр.азовати како сам малочас предложир, морао бих се надатн да му попусте органске везе, па да од свих могућих топова ствара разноДик)' групе од оних, које долазе из разпих пукова тешке артилерије армискога корпуса. Јер би у случају образовања двеју засебних груна, придатих органекоме пуку са' еточном вучом 106 мм. и 155ћ 1917. и једпога нука са тракторима из Општс Резерве, довело до толико незгодних последица у поглсду поделе група и калибара по терену, да пам се чини да то не треба радити. ДОДЕЉћБАЊЕ ЗОНА ДЕЈСТВА. А. — Додељивање зона групама. Зоне .за постављање група корпусне артилерије обично су паралелне па се чак и поклапају са дивизискима. Тај веома умесни принцип олакшава постављање везе и сарадњу корпусне артилерије са дивизиском и пешадијом. Већ теже би се правдало поклаиање зона дејства корпусне и дивизиске артилерије. То би ноклапање било разумљиво кад би и подела противничке артилерје била потпуно хомогена. Но није увек тако. Терен често нриморава непријатеља, да на извесним одсецима повећа, а на другим смањи густину своје артилерије, јер су први згодни за осматрање, док су други, јако испресецани или сувише откривени, незгодни за постављање артилерије. Ти разлози веома важни при додељивању зона дејства корпусној артилерији, немају никакве везе са разлозИма, ко- �108 Артилериски Гласник тама се виша команда руководи при одређивању зоне деје, појединим дивизијама. Стога и не изгледа рационално се према њима додељују зоне дејства контрабатерисцј' групама. Па стога, кад се због топографских околности и згоддц, употребе осматрачница, зоне дејства група тешке артилерцј, више или мање поклапају са дивизискима, нећемо се зад жавати на питању симетрије, која тада никаквога зна«, нема. Једино што можемо учинити и што ће у појединим с;, чајевима представљати средње решење између оба систел',; јесте у томе што веза једне групе са артилеријом оближц,' дивизије не представља несавладљиве тешкоће; јер та арц.: лерија обично игра посреднИчКу улогу између корпусне ар тилерије и пешадије, па кориусна артилерија поред својђ нормалних циљева_моР(е. дрбити задатак, да туче и неи друге циљеве, кбји су од нарђчитог иитереса за лешаднју. Постоји уосталом један приицип, кога се ваља државд зоне^дрјчтва су само з г о д н а п о д е л а која одређЈде највероватније циљевеГиГнбкад не треба да представља ансолутне границе поља дејства артилерије нити да ограничаваЈЈ хшгућност, њеЦе акције. Зоне дејства група корпусне аргалерије од^еђивађе се дакле где је год могуће према општој ^теренској топоррафији, која у свакоме делу бојишта може 'утицати на средњу густину непријатељске артилерије. Да ли с-ем тога као најближу границу тих зона треба означавап крајњу границу домета дивизиске артилерије, по чему Ги дивизиска артилерија по правилу имала и улогу контработерије у зони домета евојих топова, па да то поље дејства одатле до крајњега свог домета проширује корпусна арилерија? Изгледа да је тај принцип подсле дапас готово свуда примљен; сматрам међутим за дужност, да наведем разлоге, због којих налазим, да би примена тога принципа доводил* у ,'чтање извршење задатка дивизиске артилерије и успешно дејство контрабатерије у додељејним зонама. Пре свега је сасвим нетачно, да поље дејства средњега домета корпусне артилерије настаје од крајњега домета дивизиске артилеријс, као да су сви топови постављени у једној линији. Ова концепција не рачуна с тим да ће и с у в и ш е д у б о к о е ш ел о н и р а њ е дивизнске артилерије онемогућавати нреча брига око осигурања добре везе између дивизиске артилерије и пешадије. Стога Ке се она готово сва и постављати на одссцтгма блиским својој пешадији. Стога граница дејсттга дивизиона 155С на терену непријате.љскоме неће бити много ближа од границе дејства артилериских група армискога корпуса са већим максималним дометом, које су постављенс �0 контрабатерији 109 'далеко позади њих. Дивизиони ће дакле 1550 најчешће дејствовати као контрабатерије; могућност њихове акције изједВачав се готово са ватром знатнога дела корпусне артилерије, а поља им се дејства широко поклапају. С друге су стране јза нашу пешадију најопасније оне противничке батерије. које ртпочињу дејствовати чим она почне да наступа, при чему се јаче излаже, а то су батерије из зоне најближе борбеиој’ линији, то јест дивизиска артилерија. Је ли та артилрија сама у стању да успешно неутралише баш кад за време пешачке а н џ ф буде готово сва морала да је помаже? Да ли би баш тада могла, да од главнога задатка одваја јединице за неутралисање дивизиске артилерије, не реметвћји свој сопствени 'бараж? Неће ли то морати да препусти корпусној артилерији, немајући сама ни времена нити довољно снаге? Зашто прописивати онда у п л а н у зТт. у п о т р е . б у ^ д а зона дејства ;ворпусне ардилерије почиње онде, где престаје зона дејства дивизиске артилерије, што би заправо значило да еамо диви.зиска артилерија цеДствује у зони.свог максималнога домета? Најзад изгледа да је корпусна/ артилерија, која ло правилу има контрабатерирку улогу, и најпозванија да дејствује у . зони средњегатоповског домета, у којој ће, као што видесмо, , бити пласиран велики део лротивничке дивизиске аргилеријг. Ми тврдимо, да ће ма која батерија, чим јој се одреди батериоко место (амнласман) моћи да изврши све техничке ра■дове иотребне, да би јој зрна падала на извесан одређени 'циљ. Све су артилериске јединице у томе погледу једнаке, али ће дивизиској артилерији, баш кад су јој најпотребније, недостајати: целокупна организација осматрачница, сва ооа■вештајна мрежа и тесна веза са авијацијом, — све оно што је стрпљиво стварано читаве дане и недеље пре почетка акције, а што је већ створило нарочиту једну средину, у којој живе командујући органи корпусне артилерије. Зар мислите да би корпусна артилерија, кад би се од ње затражило да ех аћгирТо замени дивизиску, која не може да врши даље своју улогу, била у стању да чим прими то наређење сопственим средствима створи целу организацију, одржавану дотле успешном ватром дивизиске артилерије или ,^чак да и сама у краткоме року без одлагања искористи ону 'ватру, која већ лостоји? Видели смо да успех контрабатерија готово искључиво зависи од добре сарадње са осматрачима из ваздуха. Прилике би се при томе знатно компликовале, кад би осматрачки авијон придат корпусној артилерији морао да се обраћа антеиама група дивизиске артилерије за циљеве, које пронађе у зони њенога дејства. Знајући унапред антенска места осмат- �Артилериски Гласник 110 рач ће се релативно лако служити оном антеном, к0ја ^ јави и стави на расположење. Но то ће бнти само изуЈ'* случај и осматрач ће се много мучити при и н д е н т и ф Л антене баш оне групе, чији рад има да конгролише. Сем Ј ће пријемна радиостаница групе <о мм. за везу са це1п ‘ ским авијоном одабирати ШЈедине таласе, а остале ће ј?['| пуштати да пролазе. Артилериски ће дакле авијон за 0Ј/'ј раље морати да одржава. везу само са оним групама днвизт! ■ артилерије, које су одређене да туку пролазне циљеве, а м’! су своје таласе већ изједначиле са његовима. Те груце Ј ' имају релативно споредну улогу, никада неће моћц •' осигурају контрабатериски задатак за зону, у којој се нала » готово ева противничка диВизиска артилерија. Због свл тог изгледа нам многО рациопалније, да со улога контрабап. рије за целокччтцн тсјч-п к огадржи непријатељ, поверн пуеној артилерији, коју би паћ за време општега неутри,. сања .'(обично пре сопственога напада или каквог изненађеи! помашга и дивизиска артилерија. Те ће се помоћпе батерлј, постављати еп бирегроајјјоп од корпусне артилерије за циљц! $ р Џ се нила^е у зонц њиховрга дејутва, а баш тога су момеио м ш а с н и ји Д / У следећим би фазама (Јорбе дивнзиска артилерија » јала на јоасполржењу за подржавање и заштиту пешадвје; Тим, да неки од њених дивизона илн баторија, ако не буд затЈОсленп, могу од корнусне артилерије да прсдузму гогс« сву 1Ј>ену улогу узнемн]!аваи>а, ућуткивања и гађаља ош трачница, да би се корпусна артилерија свом снагом мома д лосвети' својој контрабатериској улози. Б. Додељивање зона дејства групама. Познато је колико претходно додељивање зона дејстнј појединим грумама омогућава контролне операције и избој помоћног циља, довољно удаљенога од евентуалних груивј циљева. Тиме се сем тога избсгава. да неколико дивизио* гађају једне исте одсеке и то једни преко других, при чеиуј брзим рафалима могу ометати и контролу дејства поједи®1 дивизиона. Командант групе треба поделу да изврши свакп пуг кад му околности дозвољавају, то јест увек кад је помУ авијације везан са својим групама, које су релативно г( би.лне. У противном Ке случају сам осматрач да врши грЛ иоделу, да би себи створио извесну прсгледност при рад}г. с-еби се разуме, да та подела није апсолутна и да појсдп11 групе увек треба да буду способне, да декмгву ју у свима пр31 гима свога поља дејства. �0 контрабатерији” 111 КОНТРАБАТЕРИСКА ОБУКА КАДРОВА И ТРУПЕ. Све умне, техничке и практичне операције, потребне једноме официру у. рату, сатоје ее из знања и вештине. Оама се наука изучава у школама и но пуковима. То су неопходно потребна техничка знања, да би свака одлука имала и разумну основу. Вештину пак постижемо честим понављањем и личним радом; ту долази одржавање и усавршавање осећаја и размишљања, што омогућава, да већ донето решење брзо и правилно извршимо. У модерним се војскама образују тела — екипе — на које се посао дели^ а чији рад тежи заједничкоме циљу, који се жели да постигпе. Обука тих екипа треба да се састоји из три одвојена дела": 1. обука сваког појединца личниа Ћежбањем; 2. обука екипа, на пример: штабова група и батерија, антенекога особља и т. д.; 3. заједниђкЗ Вежбе уједцњивањем рада разних екипа, на што при годтрињим манерфрским вежбама и_заједничкомо бојном гађању д а егзирциришту треба обраћатн нарочиту пажњу. Наставник треб^, увек дД тсжи да ђд тешкоћа, на које •се у рату-наилази, 1Јрстпо|с}тавља баш оне, које се могу и у миру претставћти, пе( њих првенствено бира и узима. Свако вежбање, при коме постоје само фиктивне, а избегавају се праве тешкоће,' не само да јс непотребно већ јс и штетно. Радећи овако, брзо ћемо уочити разне делове једнога рационалног наставног програма за кадрове и трупу, нарочито у погледу контрабаФериске обуке. Треба обучавати: осматраче из ваздуха, антенске екипе и штабове група, дивизиона и батерија. Обука осматрача из ваздуха. Главне се тешкоће при осматрању из ваздуха састоје у: проналажењу антена, одређивању зоне дејства појединих дивизиона, где то није већ учињено, и проналажењу циљег.а •са вршењем контроле. Те се тешкоће при мирнодопским вежбама могу преставити на одговарајући начнн и тако, да се оематрачи при њима поучавају. На терену за рад ваља изабрати извесан простор у близини дотичнога артилериског гарнизона, а по могућству и авијатичкога. центра из кога су осматрачи. Групна се антена ноставља на извесан положај. чије су ордина/ге познате осматрачу, а неколико се дивизионнх антена поставља на више отворенијих или заклоњенијих . места. Циљеви се ирестављају стојећим или лежећим метама. �112 Артилериски Гласннк од којих оу неке у близини маркантних топографских тачакц, а остале тако постављене, да их је теже пронаћи. Осматрачи нису познати ни циљсви нити места антена. Авијон за врема летења сем неколико брзих прелаза не сме прелетити линију која му је при поласку означена као линија пешачке борбе! Кад стигне на лице места, осматрач се везује са группом антеном, која га извештава о положају, правцима и бројевима дивизионих антена, с којнма затим ступа у везу, па нађено циљеве додељује појединим дивизионима, водећи рачуна при томе о њиховоме калибру и релативноме положају. Најзад бира за сваку зону и помоћни циљ и доставља га заинтересованој антени; по себи се разуме, да је осматрач пре подизања у ваздух обавештен о ситуацији код обеју страна. и догађајима, због којих је до ње дошло. За извођење овакове вежбе на терену су довбљни осматрачи и антене; у артилериским пак гарнизонима могу учествовати и штабови батерцја (Командир са наредником и таблицама гађања везан еа ооматрачрдцом команданта дивизиона). Тако ће се ире самога гађања х!оћи да изврдиг-бтварна контрола израчунавањем елемена,та за гађање и припремом команди за батерију која гађа. При таквим ф вежбама командири батерија навикавају на ~брзо узимањђ елемената за гађање, а осматрачи стичу јасну слику о времену потребноме батерији, да се за гађањо опреми. Тажо организоване маневарске вежбе кадрова са авијонима одговарају малочас наведеним примерима из сусретне борбе, гоњења или повлачења, кад се због воома променљЉе ситуације не може унапред утврдити програм сарадње овијације са артилерпјом. Најтеже је извести и контролисати ватру,за неутралисање непријатељских баторија, иа је то и најкорисније да се проучава. Сем тога се и оваки маневрн не могу чешће ни вршити, па и с тога држим није корисно престављање типичне борбе, при којој се ооматрач може да држи већ унапред утврђенога програма, то јест: позната су му места свих антена, а имаде и карту, на којој су пронађени циљеви обележени, па су можда чак и фотографисани. Те и сигурни да ће успети. Тај страх од неуспеха, кога се под сваку цену ваља отрести, јесге једна од злих последица погрешне, а веома укорењене идеје, да је рат наука. Љ уди, који се варају у примени техничких знања, или пису научили или су их заборавили. Сем тога и сам човек није машина, па га и рефлекси понекад издаду. При неуепесима на маневру корисније би било, да сви учесници заједнички потраже вероватан узрок, но што се трага и по сваку цену гледа да пронађе одговорно лице. Тај узрок лежи поглавито у већој вероватноћи за неуопех при сваком људском прсдузећу- �0 контрабатерији 113 Поред вежби са авијацијом, могла би се корисно да организују и заједничка предавања за артилерце и оематраче из ваздуха. Налазим да тим предавањима не треба, као што ое гдекад. догађа да лрисуствују телефонисте и радиотелеграфисте, јер се они много боље обучавају при специјалним вежбама еа својим апаратима на терену, док би при раду ла тим седнидама у соби само губили време потребно за стварну обуку. На тим се седницама вежбају само умни рефлекси, то јест они, који управљају израдом одлука, које се набојишту сваки час доноое. У нашем би, на пример, случају кад је осматрач са авијона већ стављен пред тачно одређену ситуацију, руковаоц вежбања показивао разне и све друге циљеве, који би представљали непријатеља. Поједине личности представљај/ антене грула и дивнзиона. Обема сестранама додељу^у улоге, којб се у току рада због замишљених а непредвиђених 'двгађаја мењају, тежећи стално ефективноуе неутралисању циљева. Све ово треба изводити у в и д у р^згбвора, који стварно, а и по облику, не сме да личи Љ Љспит, кога узеник. полаже пред наствником. Само од таквих'седница, крје човека гоне на размишљање и развијају му тактичЈЦтчЈсећање^Јј^мо стварне користи. Обука антенских екипа. Образодање егЈипа врши се у нарочитим центрима, где си радиотелеграфисти усавршавају у читању по звуку и руковању апаратима. Бкипе иотом повремено учествују и при вежбама за одржавање везе помоћу авијона на полигонима на сувише удаљеним од каквога авијатичког центра. Та су вежбања веома корисна, а била би и кориснија, кад би се изводила са вшпе авијона, ко,ји би оперисали таласима разних дужина, те би особље по.јединих екипа било приморано да таласе одабира према њиховој дужини и емисиономе тембру. Не будемо ли у миру те вежбе озбиљно изводили, излагаћемо се опасности, да нам екипе бар у почетку ратних операција ле буду способпе за правилан пријем извештаја, чим у ваздуху истовремено буде више авијона. Често се у циљу штедње на те вежбе, кад се изводе подалеко од авијатичкога центра упућује само један авијон. Стога би и било корисно да екипе појединих пукова за време 1—2 неедељних стажева у центрима обуче у доста деликатноме послу око одабирања разних емисија. Најбољи ће се успех постићи када дотични центар располаже са више антена, а буде летело макар и краће време више авиЈона. 8 �114 Артилеовски Гласник Обука штабова група, дивизиона и батерЛја. Што је нека команда вишега сгепсна, у ™лико су рааце операције при вежбаљима функшца све^ умнијега к ар а м е ра. Већ прн доношењу одпука команда < РУ Ј 1 1’е<ћттркги та игоају какву улогу. ТаЈ се умни рад врши на оенову: стеченога ис1уства, вестн о ситуацци и што је магуће тачнијег познавања. времена и средстава, којима раснолажемо. Стечено нам искуство већ указуЈе на наЈбољу методу, ко]ом се ваља служити, а која се је показала добра и прп сличним ранијим ситуацијама. Остали подаци дозвољавају, да извршимо иотребне ситније измене, те да поступимо како дотична ситуација захтева. Колико ће се дотични командант тим подацима да послужи, зависи рд начина како их и када буде добијао; било да их приМа на својој осматрачници у облику телефонских извпнтаЈа или исписане на парчету хартијс, његова ће умна радња битн увек иста. Како тој умној -радњи треба дг1ти облик и усавршити јо, то се обука коцанданата јш п а ; а донекле и дивизиона може да изводи у собн ра картоЈЈ при околЈцетима^ које дозвољавају понављање делога 4осларТа ће/вежбања бити, разуме се, корисна, ако их руквводе официри^-крји су у рату већ преживели ситуадије сличне предмету вежбе и буду умели да основи вероватних чињеница рефавају поједине прсјблеме. Ти официрн пћред .тога морају зИати да чињеницб подешавају вероватним 'Карактеристикама будућега рата т. ј. располагати и уобразцљом. а и одлучношћу ради угушивања осећања човечанскога осећаја страха, с којим се у војсци прилично често срећемо, те се официри плаше да заступајући и сувише личпе назоре при’ званичним вежбама буду проглашени за особоњаке. Непријатељску реакцију при тим собним вежбама треба стварно подешавати према предузетим мерама. Официр, којн то врши, мора бити потпуно слободан да, кад му употребљепа средсгва изгледају недовољна, изјави да непријатељ није -успео; он се исто тако мора да користи свим средствима, која противничга страна није предвидела, а која су можда у стаљу да јо,ј све маневре укоче. Тако би <;е избегла велика незгода. која постоји при вежбама на карти, где се при извесној ратној акцији проучава рад само једне стране. Такав често механички, а уобичајени начин рада очигледно похажс ширење извесних уосталом сасвим логично конструисаних доктрина. а понекад ствара и погрешне појмове. Старајући се да можда не превиди извесну непријатељску реакцију, која се не слажс са постојећом доктрином, учесник ће на пример допустити да се непријатољ при наступноме маршу развија дању не �0 контрабатерији 115 наносећи му никакве штете нити губитке и да непријатељска дивизиска артилерија некажњено у с р е д б е л о г а д а н а -заузима положаје с једнога гребена на други ради помагаља своје пешадије. Можда ће нам ко на то рећи: густа мрежа добро прикривених и снабдевених аутоматских оруђа нагонн нападачеву пешадију на превремено развијање. Позади те мреже неколико врло покретљивих далекометних топова, обавештавни и реглирани од довољно јаке авијације, уносе ватром неред у најаче изложене дивизионе, изненађене у јеку заузимања положаја, и неутралишу их и пре но што су могли да нађу своје циљеве. За њима пак читава армија већ спремна за противнапад очекује, да непријатељ покаже крила свога распореда, те да их изманеврише. Буде ли се непријатељ служио истом доктрином, морамо стацно 'водити рачуна о непредвиђеним могућностима, које ол изазива, да би нам покварио већ утврђени план и нагнао нас да стварамо нов, па ваљао он или не. Стога цблокупни мбхапизам треба да буде довољно гибак, да бћ се могао прилагођивати и најнеповољнијим оКолнорт^ма,'а поред тога и здрав разум игра бар исто толико важну улогу при доцошењуч одлука као и сећање на оно, што се је.у школама научило. Кадробска су [вежбања па терену одлична за обуку штабова дивизиона и батер^ја под условом, да везе буду застуиљене лотпуним брћјним|јстањем, што понекад захтева више особља, но што га дотични гарнизон може дати. Кад се то не може да испуни, те се организују само оне везе, које је најлакше поставити, резултат је вежби осредњи. Радећи пак тако ризикујемо поред тога и да нам млађи официри стекну погрешне појмове о природи стварних тешкоћа, на које се за време рата наилаби и потребном времену за потпуно извршење на терену издатих заповести. Стога ми изгледа и подесније, да се обим проблема за решавање ограничи временски и просторно, па да се место рада са армиским корпусима и дивизијама са свим њиховим оделењима у читавој серији •брижљиво одабраних конкретних случајева темељно проучи вечито питање везе између пешадије и помажуће артилерије и то у обиму батаљона и дивизиона. Ти ће се маневри за ■обуку контрабатериских кадрова моћи да замењују вежбама у контроли гађања помоћу осматрања из ваздуха, о којима раније говорисмо, а при којима ће стварно бити заступљени штабови дивизиона и батерија. Кад авијона из ма каквога узрока не буде било, моћи ће се да замени једном емисионом станицом, која се ставља на расиоложеље руковаоцу вежбе. 8* �116 Артилериски 1'л&сник Ми смо у току ове студије констатовали, да * добар успех авијатичарскога осматрања знапга зависи од Сут њ [ којом батериски командири буду одређпвали елементе за гађање. Стога артилериски офнцири и мораЈу бити добр0 »печени« у срачунавању тих елемената, а рефлекси да нц буду обучени за употребу средстава, којд дозвољавају свођење броја зато потребних операција на минимум. ' )г;ом прц. ликом топло препоручујсмо методу потпуковника Беноа, којом се одређивање елемената за гађање врши према извесноме земљишном циљу, на већ утврђеноме правцу, који осматрамо, а израчунавање се елемената врши у моменту црц. мања телефонскога извештаја. Командир ће батерије исто тако бити принуђен, да се служи таблицама са двострукиц улазом, предложеним од истога ПЈоЈџуковника Беноа, у којима. с.у поправке услед про^енс тежвне , Једнога литра ваздуха озиачене у хоризонталним, а уг.тед барометарскога притнска у вертикалним рубрцкама. Ј оетцлом те двоструке таблице тгоправака .имају са опште тачке гледнгата и ту велику преврту што су Нросте и јефтине, а про с.вега се врло лако и ттрн најнепввбљнијим светдосним и смештајним приликама читају, што није слузај ни кцД\графичких таблица, ни табака, иа тти цри употребц машина з'а рачунатве. Прнмена овога н а ч т а рада| и тћх таСоттца омогућава1одређивање елемената ба гађањо на извфан циљ 1(изрпчунавање даљине и места т м о ћ у лога|ритама) за мање одЈ 7—8 'минута, гато је ирема уобиаајеним методамм озбиљна добит. Као што видесмо, права се обука команданата груиа тешке артилерије' (сем обуке екипа у преношетБу заповести и вршењу антенске службе.) изводи гтоглавито у соби у виду разговора, којима корисно могу присуствовати и официри осталих родов^ војскс. У рату ће команданти група своје одлуке у већини случајева морати да доносе на својој осматрачншш по карти или извештајима, које буду примали од својих потчињених, са удаљених осматрачница или од осталих родова војске, са којима буду везани телефоном. Све то ипак не значи да тр.еба зансмаривати тешкоће услед површнога размештаја, нервирања при ишчекивању догађаја и осећаја командантске одговорности, чије заповести изазнвају акцију и стварне покрете, чак и при вежбама у мирно доба. Стога и јесте маневрисање са трупом на већим егзерцириштима неопходно потребно ради периодичнога подржавања умних рефлекса свих степена војничке хијерархије. Те пак рефлсксе тр('ба и пре учешћа на овим маневрима стварати размишљањем и личним радом, па их стално подржавати при помену- �0 контрабатерији 117 тим собним вежбама у виду разговора, при којима је олободна дискусија не само дозвољена, већ је треба и охрабрити. Стога је веома пожељно да стажови за обуку команданата група и дивизиона у Версаљу, Маји и Мецу као и досада функционшпу. Њихови су оснивачи умели да створе и одрже једну средину без догми, у којој се између разних родова војске развија другарство, веома корисно за правилно разумовање наставе код официра, који већ располажу довољшш тактичким и техничким искуством свога_рода војске, стеченим ва време четверогодишњега ратовања, Превео о францускога: самгтетски пуковник: Љуб. Л. Ивковић. > �118 Артилериски Гласник Употрсба дурбина са тангентном мрсжом з а и зв о ђ е њ е ко р ек ту р е н а „П ом оћни уо б р аж ен и ц и љ “, п р е н о с в а т р е н а п р а в и ц и љ и з а о б е л е ж а в а њ е г а ђ а њ а н а у о б р а ж е н и „ Ц и љ с в е д о к “. НАЧЕЛО И КАРАКТЕРИСТИКА МЕТОДЕ. Начело методе нлје ново. Свима јс артилерцнма познат начин гађања цјјља помоћу прсношења ватре: коректура еа 'вршц на пјмоћни циљ, па ое после извршује »пренос ватрег на »п р а в и ц и љ«. Тако исто сви знају, како се продужава гађаље на ирави циљ, к*Сд су елементи коректуре обележени на циљ сведок: елементи се претходно контролшпу коректуром на » ц и љ с в е д о к « , па се после поправљају за прави циљ. Изгледа, да је најприродније, да се за помоћни циљ (или циљ сведок) узме не ма ко,ја тачка на земљишту, веи једна тачка у простору, која треба да буде што ближа путањи, која пролази кроз прави циљ, и која може да се добро осматра. Гађање темпирним зрнима дозвољава извршење коректуре на ову тачку, при чему се добијају следећа преимућства: — Р а с т о ј а њ е између иравог и помоћног циља (циља сведок) смањује се до минимума (што утиче на простоту п тачност преношења ватре). . — В и с и н а помоћног циља (циља сведок) дозвољава избор згОдних осматрачница, близу батерије, поиекад чак Ј> заклоњених. — Могућност коректуре н о ћ у. Али, чим пређемо на примену ове методе, наилазимо на следеће тешкоће: �Употреба дурбина са тангентном мрежом 119 Помоћни циљ (циљ сведок) може бити само уображен: »етов подожај у простору може бити одређен било помоћу косрдината, било пресецањем визура више теодолита. — Одређивање падајућег деда путање, која пролази кроз помоћни циљ, односно дела путање између помоћног циља и хоризонта уста цеви, није просто; оно постаје чак и немогуће са оним средствима, са којима располаже батерија, у случају кад се 'узме већа висина иомоћног циља. — Растурање тачака распрскавања, које је резултат растурања, путања и разлике у времену сагоревања упаљача, комплик!ује коректуру: она постаје мнђгр мање тачна.*) Ове су тешкоће биле узрок томе; да се начнн коректуре на уображени помоћни циљ, и Дгоред свију његових добрих страна, на пракси није примењивао све -дотле, док није пошло за руком, да- се уклони најважнија од ових тешкоћа, наиме трећа Од горе нрвеђених, унотребом новог нрибора — »дурбина са тангентном мрежом«, Дурбин са тангентнрм мрежом, је монокуларни дурбин са призмача,- нам®ген ца гониометру, домрћу кога се могу мерити углови у ^оризоћталној и вертикалној равни. Микрометар овог дурбина -састоји се из серије паралелниз!' линија, чије је угловно растојћње између две суседне линије једнако “/„„„; центар микрометра, обе.тежен са крстом, поклапа се са оптичком осом дурбина; микрометар . може да се ;обрће око свог центра у равни управној на оитичку осу дурбина, тако да серија паралелних линија, која се зове »тангентна мрежа«, може бити нагнута (према хоризонту) за жељени угао од 0° до 90°. Угао нагиба тангентне мреже чита се на скали, која је утврђена на дурбину, према сказаљки, која представља једну целину са покретним микрометром. , Ово ћемо показати на једном поимеру. Гађање се врши из топа 75 м м шрапнелом. Вд на даљини 2000 м. = 9 м , на 6000 м. — 24 м. Врд на даљини 2000 м. — 14 м., на 6000 м. = 40 м. Однос Вд: Врд = око Према томе, кад се упореде резултати двеју коректура — једна на земаљски помоћни диљ, и друга на уображени помоћни циљ, — види се, да ће при истој тачности коректуре бити потребно утрошити у другом случају готово 3 пута више зрна но у првом. При истом утрошку муниције вероватна погрешка у коректури у другом случају биће ‘/5 нута већа но у првом. Најзад, ма колико утрошимо зрна на коректуру, вероватна грешка у коректури у другом случају неће бити мања од Б/з Вд, док међутим у првом случају она се може смањити до 1 Вд. Ј." ■ �121) Артилериски Гласник Претпоотавимо сада, да се коректура на уображонн цед, у врши помоћу светдећих зрна, која остављаЈу траг,. односдц обележавају путању. Осматрач, који буде улравио свој дуроин на уображенд 'циљ, видеће у пољу вида дурбина делове обележених пу. тања у виду серије паралелних правих линија. Померајући покретну мрежу микрометра свог дурбина у једну и у другу страну, осматрач може на крају крајева тако да удеси микрбметар, да ће делови обележених путааа ■бити тачно паралелни са линијама његове тангентне мреже. Ако место светлећих зрна узмемо обична темпирна зрна са истим балистичким кобфицијеНтем, добићемо исте путање. само невидљиве. Али смо-снгурни, >далсу ове невидљиве пу-тањо паралелнс са..напгОм тангентном мрежом, која је била удешена према свет.Уећим зрнима. . Ако сад у^есимо темпирање зрна. т а м да тачке распрскаћањ^'сјјуду',у пољу вида нашег дурбина, онда, чим се осмотри тачка распрскакивагзрна, одмах ће се одредпти путањ,-, тог зрнаг) интишолашЦом од оћа између две црте тангеитне м реав. међу којима је осмотрена тдчка раснренућа. Ако претпостави)1бтда исто ради и други огматрач са друге тачке, онда је јасно. да се. на основу осматрања обадва оснатрауа, мјоже вдЈЈедити. помоћу графичке представке, сличне оној која со употребљава за обично двострано осматрање, место дотичне путање у односу на путању, која пролази кро-з^ уображени циљ. У ствари. за подешавање нагиба тангентне мреже дурбина лрема. нагибу путање код циља, нема потребе да се гађа светлећим зрнима: ово се постиже на други, релативно простији начин, који ћемо изложити мало ниже. Размотримо примену ове методе у два случаја: 1. — П р е н о с в а т р е са уображеног помоћног цпља на прави циљ. 2. — О б е л е ж а в а њ е (реперисање) гађања на циљ сведок. Да би с'е јасније испољио општи план рада, све су појединости изнете у прилогу. II. ПРЕНОС ВАТРЕ СА УОБРАЖЕНОГ ПОМОЂНОГ ЦИЉА НА ПРАВИ ЦИЉ. Овај пренос ватре, као и сваки други нренос ватре. састоји се из три дела: — Припреме, �Употреба дурбина са тангентном мрежом 121 — Коректуре на помоћни циљ, — Преноса ватре на прави циљ. Размотрићемо поредом ова три депа. Само, пошто је нрви део — >Припрема« — релативно сложен, у почетку ћемо изнети претходне услове, који треба да се остваре, те да бп се овај начин могао применити са успехом. Најзад, у једном практичном упуту показаћемо ред, којим треба да. иду поједине радње и њихово практично извршење. I. ПРЕТХОДНИ УСЛОВИ. Под претходним условима разумећемо: — Регулисање дурбина са -тангентцо.х^мрежом; — Избор даљине гађања, уображеног помоћног циља и осматрачншЈа; — ТопографсЦи елементи оржшице. А. — Регулисање дурбина са тангентном мрежом. (Види сл. а. и Прилог 1.). Као и-сви мернички икртрументи, дурбин са тангентном мрежом има сввјих мапа. Узроци погрешака систематичних • или случајних су многобројни: неправилно изрезани зуби и шрафови код добоша и плоче гониометра; ексцентричност добоша и плоче; мртав ход; неједнака растојања између црта микрометра и т. д. Према томе, кад’сђЈизврше две серије нишанења на исте тачке у истом смислу по целоме кругу, и то: једна еерија са. тачним теодолитом, а друга са инструментом који се испитује, читања се неће добити иста. Ако претпоставимо, да је теодолит потпуно тачан, онда ће разлика између читања теодолита и читања инструмента при нишанењу на исте тачке дати укупну грешку дотичног прибора за те углове. Имајући ове грешке за различите углове, можемо њихову зависност праставити графички помоћу криве линије, за што треба на оси апциса написати вредности углова мерених помоћу теодолита, а на оси ордината одговарајуће им грешке инструмента. Искуство показује, да ова крива има приближно облик синусоиде. ■ Кад се на основу више мерења нацрта на исти начин средња крива, она се с-матра као к р и в а с и с т е м а т и ч них г р е ш а к а дотичног прибора. �Артилериски Гласник 122 Претходно изналажење криве грешака прибора је је. од неопходно потребних услова за тачност резултата којд' * могу очекивати од ове методе. У прилогу су изнете подробности одређивања ове крцЈе Б. — Избор даљине гађања, уображеног циља и осматрачницз (Видп сл. 4. и 5.) Релативни положај топа, уображеног циља, правор циља и осматрачница доста утиче на могућност, тачносг ј , једноставност рада при извршењу припреме, коректуре ј преноса ватре. Најважнији су -услови слбдећи: а) Д а љ и ц а г а ђ а њ а. — Даља граница одређује се највећом даљином, на коју^сб може вршити темпирно га' ђање за дати материјал. > Ј>кижа граница гађања одређује се за сваки материји ■засебно, јер завшрГб/Пгрбдрости падног угла и облика путам у б.ргзинтшадне та.чре^. \ На пр.: за пол>ски топ 75 м/м ове су границе следеће: ј ближа — 3000 м., <дал>а — 0000 м. б) У о б р а ж е н и ц и љ. — Уображени се цнљ узима на путањи, која пролази кроз ирави цнљ: табличтг угао ове путање означимо са Простор, на коме се може изабрати овај циљ, на падајућем краку путање је врло огра.ничен: с једне стране, уображени циљ треба да је што виши, те да се види са обе осматрачнице; 'е друге пак стране, он треба да је што ближв правом циљу, тако да се део нутањс између уображеног п правог циља може сматрати за пароболу, која пролази кроз прави циљ и има исти надни угао. (Не буду ли ови услови остварени, овај се метод неће моћи извести са средствима са којима располаже батерија) Практично се ови услови своде на следеће: Угао: уображени циљ — топ — прави циљ треба Џ буде мањи од 60/000; у исто време овај угао изражгн у хшмдитима треба да буде по апсолутној величини маши од дн°' струког (дуплог) табличног угла израженог у стспенима. Ако означимо са 5 угао уображени циљ — топ — прави циљ, онда ће се овај услов изразити овако: 3 < 60/000 И 3/000 < и ««. в) О с м а т р а ч н и ц е . — Што сс тиче осматрачнида. њихсв би најповољнији ноложај био са обе стране лпнИЈ« �Употреба дурбина са тангентном мрежом 12» гађања и у равни, која је управна на раван гађања и која п р о л а з и к р о з у о б р а ж е н и циљ; ову раван називамо » р а в а н у о б р а ж е н о г циља «. Ооматрачнице треба тако да се .изаберу у равни уображеног циља, да њихова раздаљина — о с н о в и ц а о с м а т р а н> а — буде између једне трећине и једне четвртине даљине гађања, што одговара паралаксу циља у односу на основицу осматрања од око 300/000. г) П р и м е д б а . — Осматрачнице обично треба да служе за сва гађања, која ће дивизион извршиги са даног положаја. Према томе при њиховом избору тђеба да се узму у обзир облик земљишта и тактички услови. Изабране осматрачнице на 'гребену дозвољавају употребу ниских уображених циљева (5 малб) те су према томе погодне за извршење. коректуре на више циљева, Изабране, о<5матрачнш(е позади гребена су више обезбеђене од погледа са стране недријатељ.а а и веза је сигурнија, али траже високе уображене циљеве (3 велико), те ое број циљева, за;које оне могу да служе, знатно ограничава. **■ \[ »срЗЈи1 гГ / В — Топографски елементи основице. V (Види Сл. Ј). Под топографским елементима основице треба разумеги елементе, који се одређују: — било помоћу постојећих топографских података (листа координата, топографски радови и т. ’д.) — било вршењем непосредних мерења на земљишту. Ови су елементи следећи: Топографска даљина топ — прави циљ. Угао између правца осматрања топа и правца топ — прави циљ. Подаци, који служе за одређивање положаја оематрачнице 0г у односу на 2 тачке: топ и прави циљ. Угао између почетрог (основног) правца нишанења осматрачнице 0, и правца осматрања. Подаци, који служе за одређивање положаја оематрачнице 0„ у односу на 2 тачке: топ и прави циљ. Угао између основног правца нишанења осматрачницв 02 и правца осматрања. Релативне висине четири тачке: топ, прави циљ, осматрачница 02 и осматрачница 02. П р и м е д б е . — а) При коришћењу топографских података од претходних радова, сви напред означени елементи �124 Артилериски Гласник ■добијају се кад се знају координате (х, у, г) следсћих 4 чака: топ, прави циљ, осматрачница 0, и осматрачница о,. б) Ако је нотребно, да се изврше мерења непосредно ж -земљишту, добро је да се места ових четири тачака и основна правци осматрања осматрачница 0, и 0, унесу на квадрираду планшету. Трсба предузети мере, да. се ово изврш и на цц0 простији начин. Чим се то учини, на овако припремљено) нлашпети одређују се следећи елемедти: Координате (х, у, г) четири тачака: топ, прави цв.;^ осматрачница 0, и осматрачница 02. Азимути праваца рсматраља и основних праваца цц. шанења осматрачница 0Хн 0... Да се избегну грепп;? графичце црироде, бољс је, да се. меото графичкнт .\и-[н-и,а п одређпван.а. потребни елемеити пронађу рачуном. вј фјншост одређивања координата и праваца зависн од ус.това, лод којима се ради^ и од даљине гађања, . Е|бнтуалнс гм ш п Г к б је се _могу при томе допуститп — V места тачака (планиметриски) — најУ одрсђивању о 'впше б метрра; -'Г'ГГ 1 *. — у он ређи ш даШ Љ )? Ч^јглова I— највише 0,5/000; — у орређивањ.у азимута (праваца) — 0,5 до 1/000, у зависности од даљшпп > ^ ) Ј |! I Ј II. ПРИПРЕМА. Припрсма се састоји у одређивању свију елемената, којл треба да се знају до-опаљивања првог метка: A. — Припрема гађања на нрави циљ. Б. — КооЈЈдинате помоћног уображеног циља. B. — Нишапсње дурбина са тангентном мрежом. Г. — Нагиб тангснтпих мрежа. Д. — Израда графикона за осматрање. Ђ. — Темпирање, које треба да сс узме на даљннару темпирника, тако да тачке распрскавања буду у равни уображеног циља. А. — Припрема гађања на прави циљ. Ова се припрема ијиршује по п])ави,тшма за тачну лрипрему, а за зрно, којс ће се употребити за коректуру. Г’■ Координате помоћног уображеног циља. (Види СЛ. 7, 8, 9, 10 и Прилог 2 ). К Случај, кад је месни угао правог циља нула. �Уиотреба дурбина са тангентном мрежом 125 Уображени циљ је одређен: Путањом, која одговара табличном углу а одређоном на основу припреме гађања на прави циљ. Углом 8, кога заклапа нракац тон—уображени циљ са водоравном равни. Према прстпоставци, овај је услов следећи: 8 < 60/000 и 8/000 < 2 »°. Под овим условима део путање између уображеног циља и правог циља може се сматрати за параболу (која про. лази кроз топ и кроз нрави циљ и и ма ' заједничку тангенту са путањом, односно исти паднц угао). Према томе, како се види из сл. 1, Иројекција ХЈ дела иутање између уображеног и нравог.цнља јо у простој зависности са углом 8, са паДним угло» С и са даљином гађања на нрави циљ: Р. 5 11 = 1? С Да се командир ослободн израч.унавања ча време гађања, капетан Вгап ,јс израдИо таблицу и графикон. којц Даје вредности 8 :за фазличите заокружопе вредностн V. Чим се V одреди, одродађго ар графички на планшетн (у разм. 10 000) и координате тачкс Т. Х т = Хв — Ц-х I где су № и ХЈу пројскцијс V Кт = Ув — б/у I на осу х и осу у. 7 Т — Тв + 5 (Р — 1Ј), где је Р даљина гађања на правн циљ. У кратко,' одређивање координата уображеног циља, кад је месни угао правог циља нула, своди, се на следеће: — На принрему гађања на прави циљ; — На одређивање граиица за вредност 8: 8 треба да је доста велико, те да осматрачнице (ћ и 0. виде тачку распрснућа; 8 трсба да је доста мало, те да се задовољи услов: 8 < 60/000 и 8/000 < 2 а"; — У таблицама (или на графикону) тражи се такза вредност Н, за коју одговарајућа вредност 8 задокољава горе наведени услов; — Пошто се ХЈ одреди, изналазе се графички у разм. 1:1000 њсне пројекције на осе квадриране планшете, — т. ј. 17* и 17у. Нзналази се разлика Р— ЈЈ и производ 8 (Р — ХЈ). �Артилериски Гласник 126 После тога се добију координате уображепог помођг№ диља: Хт = Ут = Ув ± = 2в + 5 (Р - Х ђ + ^/х V ). 2 . — Случај кад месни угао правог циља није нула: Претпоставља се, да за прелад од случаја, кад је меснв угао правог диља нула, на случај кад овај угао није нуда већ је е, довољно је да се путања заокрене у равни гађадј око топа. Планиметриске координате уображеног циља од тога неће се променити. Што се тиче надвишивања уображеног цнља, оно ђе бити (Р — ХЈ) 1д (8 + *}• Према томе~)воердинат^-дображеног помоћног диља у овом случају биће. Х т = Хв ± Ух Ут = П п + б/у Хт -В. /в + (Р —И) 1§ (8 + г). Нишан ење дурои.на са тангетном мрежом. (Сл. п.). Ц|1 Овде јће се разматрати рад на осматрачници (ђ (потпуло дсти рад треба да се понови на осматрачници 03). Задатак се своди на одређивање: 1. Сдирла и вредности угла за који треба окренути дурбин 0Х Од његовог, почетног правца, да раван визирања прође вроз уображени циљ Т. . . 2. Месног угла а„ који треба да добије линија визирањ а дурбина О^ у равни визирања, те да оса дурбина прођс кроз уображени циљ Т . 1. Одређивање угла г,Вредност оштрог угла, кога заклапа линија О^ Т са -осом ОУ, даје се следећим прости односом; Ат — А, и? о о,т ~ У т - V, Како се види из сл. 11, кад је оштри угао 0 0 ,Т 0ДРсђен, врло се лако одређује азимут СО ,Т линије осматрачница <0! — уображени циљ. �Употреба дурбина са тангентном мрежом 127 Ако означимо са 6 01 азимут почетног правца осматрад а осматрачнице 0,; вредност угла 'А и његов смисао одредиће се из једначине: 'Л = 0 о,т — Сч!., 2. Одређивање угла о^, Јасно је да је 1д о, = о #°' у Вредност 0а Т изналази се из односа 0а Т = _ у л °‘ оШ (/ 01Т Као што се види, одређивање елемената за нишанење не лредставља никакве нарочите тешкоће. -Само греба тежитн да они буду одређени што тачније, по могућству са грешком од око К/000. Г. Нагиб мреже. (Олика 12). Слика 12 пртетавља у перспективи: Раван уаображеног циља, на којој се према лретпосгавци налази тод, уобразјгени циљ, осматрачнице. Раван микрометра дурбина осдматрачнице 0а (она јо управна на линију визирања'; осматрачница — уображени циљ). г кроз уображени циљ, (на Раван гађања, која про, падни угао (угао доласка) овој је равни показан релаг С \ кога заклапа путања са равни уображеног циља). Равал визирања, која пролази кроз ооматрачницу 0а, а управна је на раван гађања. Из слике се види, да се раван уобразкеног циља и раван микрометра секу по линији Ј/1//, која се може примити да је водоравна; према томе нагиб централне црте мреже микрометрове је ништа друго но перспективна пројекција релативног падног угла на раван микрометра са тачке 0,. Ако означимо са ћ, угао осматрања: осматрачлица — уображени циљ — топ, онда, како је објашњено на слишг, , , /? С 1 ? 1_ *1 (из упоређења сличних троуглова). Отуд се одреди 1Х. С1 је падни таблични угао за даљину (Р — ХЈ) ћ, је разлика између азимута линије топ — уображени циљ и азимута линије осматрачница — уображени циљ: \ />! = СрТ --- О01Т �Артилериски 1ласник 128 д, Припрема граф икона за осматрањ о. (Слика 13 и 14). Осматрач, чим види тачку распрснућа арна у По јвида свог дурбина (који се претпоставља да Је лравилно ор/ јентисан), може одмах одредити одговараЈућу путању; . права линија, која пролази кроз тачку распрснућа а која равнодостојна оа цртама тангентне мреже, између којих јј онажена тачка распрснућа зрна. л. 12 и 13) уједној тачцв Ова права сече линију Н1Н (с.т 1\. која је преспективна пројекција на раван микрометра дуп. бина тачке ПЈтесека (р) путање са равни уображеног цц.кј (продор визуре 0, Р кроз раван мгшрометра). Угловно растојањб измеДу тачке пресека Р и уобрал;е. ног циља мери се, даклу, на скалн микрометра помоћу од. стојања тачке Р, од гГонтра микрометра. На џр., осма^рач види тачку распрснеућа између равно. доетојних лшшја микрометра .3/000 н 10/оои (ол. 12) ц пнтеп. “ полаЈџјјом' од ока оцењује да је одаоварајућа њој равнодостојна динија 8/000^ендаг-ће угловно одстојање између уображеноп ц и љ а и таж е пресеи, путање са равни сведок битн п Џ Према томе, Ш кад осматрач 0Х јави да је осмотрио тачку рает/рснућа на црти а ооматрач 0, на цртц ш2, комавдир батерпје моин да одреди на планшети тачку пресека одгова/)ајуће путање са равпи уображеног циља. Р |д и тога он повлачи две линије, од којих једна заклапа са линВјом ооматрачница (ђ — уображени циљ л а друга са линијом 02 — уооражени циљ угао (1)„ угао тД у оШ А оШ Уг Тачка пресека ове две линије јесте тачка пресека путање са равни уображеног циља. Да се избегне понављање ове радње за сваку тачку распрснућа, боље је да се припреми унапред графикон за осматрање. Овај се графикон састоји: а) Из мреже правих линија које полазе из тачке угловним 0‘дстојањсм од 10 до 10/000; што одговара растоЈању у метрима у близини уображеног циља: 10 (Р -1 Ј ) м, гДе Је (Р V ) изражено у км; и из серије кругова са средпШ" тем у Р , а на одстојању 100 м један од другог. �Употреба дурбина са тангентном мрежом 129 б) Из мреже правих диниеја које полазе из тачке (ђ са угловним одстојањем од 2 до 2/000 и које представљају правце осматрања са осматрачнице (ђ. У близини уображеног циља Т растојање у метрима. ове две линије је једнако: „ О, '1 , . , 2. 8— Ј (пошто Је угао између две црте = 2/000. ј ) в) Из мреже правих линија, које полазе из тачке 02 са угловним одстојањем од 2 до 2/000 и које представљају правце осматрања са осматрачнице 02. У близини уображеног циља Т растојање у метрима између ове две линије једнако јо: 2 Ш . 8ш 1, Овај се графикон израђујс обично уЈ/азмери 1:2000. Ђ. — Одређивање темпирања, које даје средњу тачку распрс- чгућа у равни уображеног циља. Ово је обцчан задатак /при припррми гађања темпирним зрнима: Р Т 'је топографска даљина до уображеног циља; по таблицама гађања Фдређујо/ се темпиравс зај нулту висину тачке рађпрснућа, кјоје одговара тој даљини. 11зналаз& се прправце темпирања због: — уздужног ветра — промене г.устине ваздуха — промене'почстне брзине <1У„ (због исхабаности цеви и партије барјта), — промене притиска атмосфере <1 Н, — промене тсмпературе ваздуха <11. Таблично темпирање за нулту висину поправља се за укупну поправку због свих ових утицаја и овако поправ- зено темпирање узима се као почетно за коректуру на уображени циљ. III. ИЗВРШЕЊЕ КОРЕКТУРЕ. Корсктура се врши на начин сличан ономе, који се примењује при коректури разорним зрнима помоћу двостраног осматрања, при чему раван уображеног ци-ља замењује земаљску новршину. Коректура се састоји из пробног гађања и из побољша. ног гађања. Пробно гађање служи само зато, да се тачке распрснућа .доведу на средину поља вида прибора за осматрање. �Артилериски Гласник 130 Ниже, у глави »Драктични упутс изнсто је, на коЈИ са начин ово најбрже поотииге. Побољшано гађање се састоЈИ из сериЈе од 6 до 12 Ме. така. Оваки метак треба да се осмотри од сгране обадвц осматрача. Пошто се серија метака за побољшање заврши, командир батерије одређује средњи правац осматрања сваког осматрача; пресецањем ових праваца на графикону одређу]е. се тачка пресека ередње путање са равни сведок. После чега се извршују потребне поправке с тим, дд средња путања пролази тачно кроз тачку Т. IV. ПРЕНОС ВАТРЕ НА ПРАВИ ЦИЉ. Размотримо два случаја: А ,— Груцио ће се гађање 'вршитп ра.зорним зрнима; Б. г—Групно ће се гађање вршпти шрапнелом. с Л/ » А. Гру,пно ће се гађање вршити разорним зрнима. 15). Нека је % табл: зрачунат на основу припреме гађања за правл циљ. =с, — таб.пг :н коректуром на помоћни циљ Д бл. 15.) Свакоме од ових углова одговара њзвесна путаља (Г п Г.), извесан падни угао (С и СД и према томе, за дати угао 8, одређена величина 17 (I7 и 17,). Као што Ј е види из слике, да би путања Г^ пролазила кроз прави циљ В, потребно је повећати даљину за величину Н (Вредност 1 7 - 1 7 , оДређује се обично домоћу абаке N0 1, сл. 17). При овом преносу ватре узима се, наравно, у обзир иромена зрна или упаљача, промена деривације и т. д. П р и м е д б а : — На пракси, к ад је припрем а гађања добро извршена, вредност V — 17, је толико незнатн а да се може занемарити. П р и м е р : Гађање се врши из пољског топа 75 мм. мод. 1897. г. на циљ В. Уображени циљ: (<г= 4000 м. (8 = 12,3/000, — 1 7 = 2 0 0 м. После припреме извршена је кОректура при чему је добијена даљина коректуре 4050. Ј ’ �Употреба дурбина са тангентном мрежом 131 (Разлика између даљине добијене коректуром и даљине добијене на основу припреме износи 50 м., што чини око половину ракље.) Под овим условима ЈЈ — ЈЈг је око з метра. Из овог се види, да је пренос ватре за вредносг II — ЈЈг сувишан. В. Групно гађање ће се вршити шрапнелом. Темпирање за нулту висину тачке распрснућа за прави циљ В добија се чим се одреди темпирање за нулту висину за уображени циљ Т; за ово треба темпирање Јг, које је добијено за уображени циљ, поправити за извесну величину <№, која зависи од времена летења зрна н8 делу путање ТВ. Ово се последње добија, кад се'вредност ЈЈ подели са крајњом хоризонталном брзиномЧИ кр. хор.), која се узима из таблица гађања: ЈЈ V Јср. хор. У опште, ^бцравка темпирања може се узбти, да је једнака разлици одговарајућитврем^на летења зрна. (Ово не важи еамо заизвеизд^ спеДијалн&зрна, за које су потребне нарочите таблћце поправа Што се тиче темиира: а нулту висину за уображенп циљ, ошј се лако опређујО току гађаЊа за побољшање, вршећи осматрање висине тачака распренућа сваког метка у односу на уображени циљ. Кад се на тај начин к одреди, темпирање за нулту висину за прави циљ б.ићс једнако: V кр. хор. Пошто се ова одређи.вања изврше, за гађање на стварни циљ узимају се: — При гађању шрапнелом — елевација за стварни циљ и одговарајуће темпирање за нулту висину за прави цшв, поправљено за нормалну висину. — При гађању темпирним — разорним зрном узима се елевација за прави циљ повећана за величину угла, за који треба подићи средњу тачку распрснућа; темпирање — за нулту висину за прави диљ. V. — ПРАКТИЧНИ УПУТ. А. Претходни услови. Претпоставља се, да су места топа управљача (т. у.), циља и двеју осматрачница 61 и 0 2 одређена на к.вадрирано) 9* �д ртилериски Гласник_ планшети иомоћу топографских радова са допољном тачношћу.*) 1 Сем тога су одређени азимути**) осматрања т. у. ц Цо_ четних праваца осматрања осматрачиица. Нека су: Лр Ур 7р — координате топа управљача, Х в Ув 2 в — координате правог циља, А'о, У о, 2 о , — коордннате осматрачнице 0 „ А 0, К0, 2 о — координате осматрачнице 0., Ор — азимут осматрања т. у., Оо, и Оо, *— азимутн почетног правца осматрања осматрачница. - ■ ■ Сем тога претпоставља с е , д а даљина гађања донуштд употребу овог начина; су дурбини испитани унапред и да је за свакн од њих рдрсђепа крива грешакае: — да -је взрађена таблица, Т?ђја даје однос између V и оЦговарајуЈшг 8 ( а = — р ~) — таблица папетана Вгипа за употребл>ени материја)Г и муВицију; и да []е. н а јза д ^ Ј^ е ђ е н минпмалпи месни угао м тачке распрспавања у односу на топ, која можо да се осмагра са обе двс оематрачннце 0, н 0... и Г Т ц-ГЦПј **' г| В. - ПРИПРЕМА. а) Припрема гађања на стварни циљ В. ђонографска даљнна, мерсна непосредно н а цланшети, _2 р — 7.в Месни угао циља: е (Р је изражено у км.). Азимут правца т. у. — циљ: ^ Орв — Ав — Ар _ Д А К в^ГТ р “ Д"У одакле Срв. Ови елементи дозвољавају, да се припрем и гађање на стварни циљ. б) Одређивање помоћног циља Т. V трсба тако да се изабере, да је одговарајућа му вр<‘Д- н о с т.б в е ћ а о д м и мања од дунлог табличног у гл а гађања *) То значи са грешком око 5 м., што се тиче положаја тачака и са грешком око V« — 1/Ојо (према даљини), што се тиче ираваа**) Под азимутом овде се разуме угао између севера обележеног квадрирањем и дотичног правца, мерен у правцу кретања сатне сказаљке. �Употреба дурбина са тангентном мрежом 133 нзраженог у степенима, и мања од С О (8 > м; 5 > 60/000; 8/ш > 2 *'')■ Нека оу 1/х и 1Ју пројекције линије 1Ј на оое квадрирања, одређене графички у размери 1/1000. Онда оу координате тачке Т: Ат = Х в - 1Јх Ут = Ув — 1Ју 7т ~ 2 в + ( Р ~ и ) . (5 + е) Ови епементи дозвољавају, да ое заврши нрипрема, т. ј. да се одреди темпирање за нулту висину тачке распрскавања на помоћни циљ Т, т. ј. за даљину (Р — 11). С друге стране, они дозвољавају, да ое израчунају елементи за нишанење дурбина за осматрање. в) Нишанење дурбина 0„. Азимут линије 0, Т: у°‘ > одакле ће се .(!? Оо,т = одредити-Оо,т и према томе разлика Оо, т— Оо, = у. Одстојање^! : 0, Г = , Т Меснјкугао 0, Т : е • 7 Хт —* ~ О, Х о, Оо, т 8ш 7 Т (сл. 11). °' Нагиб мреже: По таблицама гађања изналази се вредност падног угла с^.који одговара даљини (Р — 1Ј). Одређује се в, = Орв — Оо,т Онда, нагиб 7, ће се одредити из & 5т в, г) Нишанење дурбина 02 — као и за дурбин 0,. д) Израда графикона за осматрање у размери 1:2000. Растојање између црта, које иду од топа: 2 равни гађања, које склапају угао 2/000, на кроки-у имају растојање од Р милиметара (где је Р 'даљина гађања узражеена у км). Растојање између црта, које иду од 0,: 2 правца осматрања, који склапају угао од 2/000, имају на кроки-у расто0 ,Т јање од -ј - милиметара (0, Т је изражено у км). Растојање између црта које иду од 02: као и за 0,. {о ^ 1 ) '8/п 7 / е) Добро је да се осим тога изради графикон за обично двострано осматрање, који ће дати корисне податке за прве метке. �Артилериски Гласник 334 На основу горе наведених радњи саетавља се лнста за срачунавање, која саставља допуну листе за срачунаваае код обичне припреме гађања. Сва рачунања треба да се овере упоређењем са подат. цима добијеним графички помоћу пданшете за гађање. :С. — Извршење коректуре и прелаз на групно гађање пер! кусионим зрнима. Кад дарбини осматрача буду оријентисани, на основу података узетих из листе за срачунавање, а узимајуђц у обзир и одговарујуче »криве грешака«, осматрачи треба да обележе у видокругу њиХовог дурбина тачку, кроз коју пролазе осе дурбина; исто чнко о”ни одређују места појединих тачака, које ће олакшалг ои,ену скретања по правцу и по б и с и н и и уцртавају 'све то на панврамском снимку. Пробно гађање. ПрВи Се метак оцаљује-са елементима, који су се добилц иа осно|у пшшреме 0 , е, с) \ ; ;Ор\ттрачи-оцрњују, на основу претходних мерења места појединих тачака. скретање по правцу и по висшш. Кома.ндир башерије изналази местјо тачке распрснућа на гјТафикону з!а обигавд двострано осматрање, и одређује њен месшГ угао. Прсле тога, да се тачке распрснућа уведу у поље вида дурбина, извршу.је следеће поправке; По правцу — укупну поправку скретања узету са графикона. По висини — укупнеу поправку за разлику између месног угла тачке распренућа и месног угла помоћног циља; ова се поправка начелно врши променом темпирања. У извесним случајевима она може да се изврши једним делом на месној справи, а другим делом промсном темтшрања. По даљини — ако се поиравка по висини врши на мосној справи, онда се узима укупна поправка по даљини из графикона. — Ако се поправка по висини врши променом темпирања, лоправта, по даљини биће једнака разлици између вред ности узете и.з графикона и промене интервала тачкерагпрснућа услед промене темпирања. Кад се ове прве поправке изврше, обично ће се довести следеће тачке распрснућа у поље вида дурбина. Други метак и следећи опажују 0е дакле са елементима тако поправљеним, да се тачке распрснућа доведу У �Употреба дурбина са тангентном мрежом 135 дентрални део поља вида дурбина: постулак је исти као за дрви метак. Чим се ово постигне, пробно гађање је завршено. Побољшано гађање. Са елементима поправљеним на основу пробног гађања, командир батерије избацује серију за побољшање, од 6 до 12 метака. Узимајући средњи резултат осматрања. целе серије сваког осматрача командир уноси одговарајућу тачку на специјалном графикону за гађање по високим тачкама распрснућа. Ова тачка даје му могућност-,да одреди поправке, које треба извршити по правцу и по даљини; кад се ове поправке изврше добију се побољшани елементи на помоћан циљ («„ с,). Пренос ватре Какб је меонц угао стварног циља био одређен што тачније пре почетка гађањаг -'Оњ-ћ^ бити близак стварном месном углу и дема вазлога'да се посумња у његову тачност. Према том®>ако је |за'м>еме пробног гађања м. у. циља промењен, .треба га по^равитћ за рачун табличног угла, тако да се м. у. не мења. Добијени побсјљшаци елементи («, е, с,) замењују се дакле са («, + е, _ е, е, с,). Сада се тражи вредност О, (помоћу абаке Уо 1), која одговара меском углу 8 и путаљи за таблични угао ■(*, + е, _ е) (Абака Уо 1). Ако је разлика [7—К, знатна, онда се извршује цренос гађања, у обратном случају она се ванемара. У свима случајевима узимају се у обзир понравке услед промене упаљача и муниције, при прелазу на групно гађање, Ћ поправке деривације. После тога се прелази на групно гађање, које је увек гађање просторије (1/2 ракље унапред, 1/2 ракље у назад, 5—10/000 десно, 5—10/000 лево). Листа за срачунавање за коректуру на помоћни уображени циљ. Убележавање топографских података за основицу А Р = Х в = А о, АГо, = Ор Ур = Гв = У о, Уо, = О о, 2 Р = 2в = 2о, 2 0, = 0 о, �Артилериски Гласник а) Координате По. моћног циља Даљина, азимут и месни угао стварног диља ЛУв = ХР= -7 ____ = = 5 = Хв = Ох = Хт = ----- Хв - Х = 108 ( Х в - Х р ) = 2 в - 2 р = ук — 2 в-2р = Ур = _____ 1ое(2в-2р= Ув - Кр= 1ое(Ув-Ур)= 0рВ = 0 р = ^ ОрВ = Срв — о _ Кв = о у= Кт = 2Р= ° — Ерв = Ер$--- (Р-т (5 + е; = 2р = Орв ■ Ор = с) Елементи за нчшанење дурбина Ој Елементи за нишанење дурбина 0 2 1' Азимут 1° Азимут «-■ЏЛо, Г = Хт = Х о ,= ___ Хт-Х0, = ~ 1о§ (Хт-Х0ј = Лт-Ло, = Кт = , К о,= ' К т-К о,= 1о§(Ут-Уо,) = 0 о,т — 1о§ (§ Оо,т = 0 0 1= 0 0, = Ту ^ О ојТ-Оо^ Т2=О о2т‘ Оо2= 2° Даљина 200 Даљина 1о&(Хт- Хог) = 1о[>Зт 0 0|Т = II Н о II н 6 3° Месни угао = Хох = (% - Хо2) = /о^ 6ш О0,т = ОјТ = 1о@о2т 3° Месни угао 2т Хо2Т = 2т -20, = (!о(>2т-2,) = 1о&о^т = 2 т - 2 0,т = Ео, = /о^^ Е о.т - Е0,т — 1о[>(2т -2о,т) — 1о§ о,т = __ 1о^(§ Е0,т = �У потреба дурбина са тангентном мрежом 4° Нагиб мреже О = Орв = (/ОјТ = ^1=Орв*Оо1т = /.= 4° Нагиб мреже С‘ = Орв = Со2т 1о§ Зм дх= 1>, =О рв-О о,т= /0 ^ 4 = К = 1о$1$ о= е) Израда графикона за осматрање 1о§ о,т Кт- = 1о§ 5 т ђ = 1о§ е, = е, = I). — 1о% Ојткл' 1о§ 5 т /, 1о§ е, е, = = = = 13? 1о8(§ С1= 1о@ 5 т ћ , — = Убелемгав ање елемената: Почетни.П робни,Побољшани, Ра злика ( Ц-11\) поч. * = ;Г = с = пробни побољ. 1 0? — = с«! + Еј —е = 1 е1 = с! = Сх — сх = Извршење коректуре и прелаз на групно гађање темпирним зрнима. Сво сч изнршунГонако, како је било изиего за коректуру и нрелаз на групној гавдве' тсмпирним перкјгсиоиим зрнима еа следећим лроменама: 1. Нри пробнојм гађаву пбправке||се вшпе еамо нроменом темпирпђа, р ш ш ; *. / 2. .Тедан, од осматрана треба да осматра виоину тачке распрснућа овакбг метка за нобољшање у односу на помоћнп циљ. Ово ће дати вомандиру могућност да одредн .темпирање •за нултувисину"тачке раснрснућа у односу на помоћни циљ. 3. Иошто се . заврши гађање за побољшање, командиродреди елевацију за гађање на нрави циљ на исти начин као и при гађању темпирним перкуеионим зрнима За обичне упаљаче, он одређује сем тога разлику у времену летења зрна између правог циља и помоћног помоћу односа — (У кр. хор. брз. налази се у таблицама гађања). — узима се као разлика тсмпирања. За специалне упаљаче, ова се разлика изналази помоћу нарочитих таблица. О Кад се одреди ова разлика темпирања аћ у , одговарајуће темпирање за нулту висину на прави циљ биће и + 'ан. �Артилериски Гласник Према томе за грушо гађаље шрапнелом узима се едР. вација која одговара циљу и темпирање (л + аћ + поцравкЈ -за нормалну висину). За групно гађање темпирним нрекусионим зрном узи^ се елевација, која одговара циљу, повећана -за угао, Којв одговара потребној висини тачке распрснућа, и темпирац1(, (ћ + Лћ). Вид је гађања >гађање просториЈе«, као и при гађању разорним зрнима. III. ОБЕЛЕЖАВАЊЕ (РЕПЕРИСАЊЕ) ГАЂАЊА НА УОБРД. ЖЕНИ ЦИЉ СВЕДОК. Уображени ци.љ- сведок мцјке служити за репсрисанл тађања иото тако као и земаљски циљ сведок. Према томс ^н дозвољава да се изврши групно гађање на циљ, на којц је Гшим извршена коректура, или да се изврши контрола гађања у току самог групног гађања. ХуазмоИимо редом следећа нитаља: — Реперисање тађања, +- Продужење гађања на исти циљ, с — Контрола групног гађања. Важна напомена. — При извршењу ових радњи нема потребе да се топографски е.тементн основице одређују еа нстом трчношћу као у 'случају преношења ватре размотреном напред; топографск][ подаци добијени са карте 1 : 50.000 довољни су. I. Реперисање гађања. Репреисање гађања састоји се из два дела: први — прштрема и други — извршење. А) Припрема. Припрема, начелно, треба да се изврши у току саме коректуре гађања, тако да се прелаз на други део — извршење може извршити непосредно иза коректуре (да се не промене атмосферски услови). ~ Нека је Р (ол. 15. и 16.) топ, који врши коректуру на циљ В, а 0, и 02 — осматрачнице са дурбинима са покретном мрежом. ' у Претпоставља се да су места топа, циља, осматрачницокао и азимути почетних праваца за осматраље, одређени помоћу карте 1 : 50.000 са следећом тачношћу- �Употреба дурбина са тангентном мрежом 139 места појединих тачака — са тачношћу око 30 м, азимутк са тачношћу око 10/000. У овој претпоставци могуће је извршити припрему сличну оној, коју смо употребили у случају коректуре на уображени помоћни циљ; али, пошто тачност, са којом су одређени елементи основице и тачност, која се тражи од ове припреме је много мања, ми ћемо се ограничити прп овоме само на графичка одређивања, без примене рачунања. Таблица капетана Вгип-а дозвољава, да се на путањи добијеној коректуром одреди место уображеног циља, које задовољава исте услове, који су били постављени напред оа помоћни уобра.жени циљ; - 5 > (ј>, - 5 < 60/000. - 5/000 < 2* о Овај помоћни циљ моа® бити врло лако унет на планшети, кад се зна одговарајућа му вредностЧ/. Онда -с,е елементи ћа нишанење добијају: 1. П0' прада® — мерењем помоћу транспортера углова нзмеђу линија 0, Т и 0, Т ижЈчетВихправаца обеју осматрачница; 2. По висшш — односима; 2в + 5 ( Р - Ц ) + 5 (р ~ и ) ~ а‘ “ с 0 ,Т > = 0» Т 3. Нагиб микрометра — помоћу абаке Мо 2, (сл. 16) полазећи од падног угла С1, који Одговара даљини Р —II, и од углова осматрања (ц = (ђ ТР и = 0. ТР, који се мере такође транспортером. Елементи потребни за израду графикона (кроки-а) за осматрање изналазе се такође мерењем на планшети и помоћу ■абаке N0 2 /-= = •). Пошто ее све ово тако припреми, може се лрећи на реперисање гађања на циљ сведок, чим се заврши коректура. Б. — Извршење. Нека је <ч таблични угао добијен коректуром и 8 'скретање добијено коректуром. Пошто осматрачнице управе њихове дурбине према податцима добијеним у припреми, командир батреије нареди да се опали један метак са следећим елементима: Скретање добивено коректуром: 8, Даљинар који одговара коректури: а, Месни угао циља В: а Темпирање за нулту висину тачке распрснућа према ."уображеном циљу сведок Н. �Артилериски Гласник 140 к је таблично темпирање за нулту висину за даљ,т Р — V, поправљено ако је потребно. ? Муниција треба да је она, која је служила за коректур, Чим се зрно распрсне, осматрачи нанишане љихове д®,' бине, постављене на нулту поделу за нишансње по правп, помоћу општег окретаља, на тачку распрснућа тако да ВјЈ, тикална црта микрометра пролази кроз ту тачку. ^ После тога посебним нишанењем само дурбина они ољ лежавају (реперишу) овај положај гониометра нишанењем ј Ј две добро уочљиве тачке на земљишту и забележавају до^ јена окретања за репедиРањелнека су ова.скретања: Л ‘о1. А " о1, А " ој, Затим поново посеоним скретањем осматрачи ставе њихоре дурбине н& нулту п»Д1?ду и припремају се за осмак рање следећЉ метака. Јб):Јпгндир батерије опалљује онда са истим елементима серију од 6 до 12 метШГИчбележи осматрање сваког метка. ЈЈзналавц средњу_рредност скрртања за сваку осматрачнвду — У! и N. и од]|еђујг на графикопу за осматрање одговарајућу тачку М,: Тачка М,. — скретања дурбина Д о , Д " о . А'о|. Д”ој меевд угао лубрипа о, и а, — нагиб микрометара I, и ј,, су е л е м е н т и п о м б ц у к о ј и х г а ђ а њ е је реперисанон а б и н в, В,. Тб значи, да ако дурбини заузму полоигај, који је одређен овим >е.теменгима и ренеришу нову серију метака, при чему се добија резултат осматрања једна тачка М врло бжска тачци М, — онда је гађање регулисано на тачку Б. Ако је пак ова тачка М доста удаљена од М„ онда скретање ММ, показује за колико дотичиа путања одступа од циља В. На основу овог решавају се следећа два ирактична задатка: продужење гађања на исти циљ. Контрола групног гађања. II. Продужење гађања на исти циљ. Сл. 10. и 17. Претходно обавештени осматрачи доводе дурбине у п°' ложај који одговара напред одређеним елементима, — Д'о,. А"о,. Д'ог, Д"о2 — о,, о_, — /г Командир батерије оиаљује, ако је потребно, I ити пробна метка, на после серију од о до 12 метака. �Употреба дурбина са тангентном мрежом Средња вредност осматрања даће на графтшону једну тачку М2. 1 ‘ Јд • А м је тачка М2 различита од М,, командир батерите •одређује потребне поправке по даљини и по правцу да ее тађање пренесе на тачку М,. Нека је х, тако поправљени даљинар. Два случаја могу се појавити: или «2 = 0:, — онда поправљенв даљинар х, = %, одговара гађању на циљ В. — или а, је различито од — онда треба помоћу ■абаке N0 1 одредити разлику [ЈЈ,—и.2) и извршити, ако је ова разлика знатна, одговарајуће преношеае ватре. Примедба: Код обе радње — Р е п е р и с а и њ е г а ђ а њ а и II р о д у ж е њ е г а ђ а у. а-, прп ус-Шјзу да се употребљује иста муниција (партија барута може бити и друга), исти темпирни ураљачи И исти перкусиони упаљачи, све ее систематске грешке уклр&ају (напр. топографске грешке). Према томе, продужено ,на исти -циљ гађање може‘ се вршитп са једнг™ јединим даљинаром и у једном једином лравцу. * ур> III. Контрола групног гађања. Ма на кбји је начин извршена коректура гађања, било п а уображени домоћни циљ помоћу тапгетне мреже, било на један други начин са реиерисањем на уображени циљ сведок помоћу тангентне 1феже, добро је, да се у току групног гађања изврши контрола, ли се коректура није променила и, ако ■се је променила, да се иста поправи. Ради овог потребно је да се од времена на време опали једна серија од 6 до 12 темпирних метака, са којима се по■ступа у свему, како је било изнето за продужење гађања на исти циљ. Овде се прилаже .један образац листе за срачунавање за реперисање гађања и за продужење гађања на исти циљ. Елементи основице. ....... ..... Х о , - ...... ..... А 'о , - - ...... ..... Хв - Ур - ...... ...... Ув - ..... У о, - ...... 2р - ...... ..... 2 В - ...... . . . . 2о, - ..... У .о . .... е * р г-в ....... а — ..... ... с - . Уо, - ...... ...... О р О р, = ..... ..... О О ; --б — �Артилериски Гласник 142 Координате Уображеног помоћног циља 5 = 1/ = Р -0 = Хт = Ут = 2Т = (Таблица) (Вгап-а) (Кроки) (Кроки) (Кроки) г ,+ 8 {Р -Ц ) Нишањење дурбина 0, 0„ Т = «■ р ~ -С1 = 1>г = /, = = (Кроки) гЧКрГ ^ ГЛ Т см (таблица гађ.) (Кроки) Абака №. 2 Абака №. 2 Нишањење дур"бина~^^ 0 ,Т = у, = а, — С' = б, = /, = е, = (Кроки) (Кгоки) гт - 2 °- 0 ,7 (Таблииа гаћ.1 (Кроки) Абака №. 2 Абака №. 2 Елементи реперисања Скрет. корек. с, = Даљинар корек. — — а _ Елевац. (а, + г) _ Попр. темпирање за (Р— Ц) Д, = А о, = Д 0! = Д 1!01 = А 1!0» = Положај М, ј десно ! лево ј пребач. | подбач. , „ „ . 11 “ ..* ■ Почетни елементи за Резултати осматраПоправљ, елементи настављање гађања ња Почетно скретање 8‘ = Почетни даљинар а1 _ Печетна елевација («' + е) = Положај 1 тачке АЈј I Одговор. 1 лево поправке 1 десно подбачен = пребачен = Променауглакоја одговараскоку од 100 м. на даљину од (Р — Ц) . . - - Поправљ. скретање б, = Поправљ. даљинар а, = Поправљ. елевација а2 + € = Падни угао С* = и %— ^ Елевација за лил> поправљена = �У потреба дурбина са тангентном мрежом 145 ЗАКЉУЧАК. Као закључак изнећемо у неколико речи какву улогу могу да играју дурбини са Тангенгном мрежом при гађању артилерије за наше прилике. Ови дурбини у првом реду могу се употребити за реперисање гађања на У о б р а ж е н и Ци љ С в е д о к . Примена овог начина не захтева ни великих топографских радова, ни еложених рачунања, нити трајне припреме. Помоћу овог. начина, међутим, може, да се избегне, у више случајева, расипање муниције з'бог поремећења коректуре, да се побољша успех рада аероплана за Во^гролу гађања, да се добије изненађење лри нападу на један циљ и да се олакша тешки задатак концентрације ватре. и њено маневрисање. Што се тиче примеие ових дурбина зашреношење ватре нри коректури на У о б*р а ж е н и П о м о ћ н и Ци љ, треба нризнати да је овдј' начин врло деликатан: са једне странеон захтева тачних. лопографских радова са добро извежбаним особљем, са друге пак странцЦвегова примена, ако не буде изведена са довојђномугачношћу, .може да да погрешне резултате и поред'Утрошеног велЛда-времена и рада. Према томе, да ли је потребно да се овај пачин и изучава? Да ли не би било доврљно да се ограничи само на реперисање гађања на циљ сведок? — Ншошто. в Прво, оба су начина тако тесно везана, да примена једног начина није могућа без доброг разумевања другог. Друго, изучавање овог начина, по нашем мишљењу, од велике је користи у погледу упознавања са модерним методама. На овој ће методи млади официри артилеристи упознатн са практичном и стварном применом добијених теорних знања у Школи, и потребом да се ове развију и прошире. Неколико поучних вежби, тачно припремљених и добро руковођених могу имати, у овом погледу, јак утицаЈ на правац у коме треба да иде артилерија. Ова последња сврха руководила ме је при састављању овог чланка. Превод конференција читаних у Арт. Школи Гађања 1927. год. од стране Капетана француске артилерије Шсаи<1-а Превео: Ив. Пашченко. �144 Артилериски Гласник Наша производња челика, — Зеница — А) УВОД. Чолик, оцјел или јекло један је од главних средсташ еавремене материјалисрмке културе у опште. У данашаиЈ машпнским и хемиским в о јссШ , које.се користе свим, нај' модернијим облнцима 'л проналасцима технике, заузима лик већ сада. ,1 :ј , шмаћо п даЉе, у нојачаној мерн, место главног материјала за целокупнЈт спрему, а нарочито за ону ј а])ти.1кфиевој и инжињерској грани. ^аврш ене мотоде прорадестјЈжђа и челика дају нам могућност, да основни материјал, гвоЈкђе, са маЗшмфдодацима и специјалним обрадама довсдЧмо м-оцо стање идммо му 01ф-есобине, које ће га оспос о & к т да потиуно одговара нарочитц* конструктивппм задацима. Данас се не може ни замиелити ни један предмет, којп суврЉемо у сва1Јодневно,ј корисној употреби, а камо ли већ * машине и конструтпшје, код којих ие би макар један део био израђен од гвожђа. —шелика, са другим металима или легурама. Нцучно. упознавање и лаашћа добивања ових метала л њихове обраде, проширује ноље њихове употребе, док развијена употреба ставља опет нове .захтеве на технолога, конструктера и фабриканта. Економија рада код тешких индуетрија императшо тражи, да пре])ада будо што ближе месту добивања сировог материјала или у општс да.буде иа оном месту, које ће омогућити најефтинију прераду као и брз и иовољан транспорт до потрошача. Око 1890. године нађено је, да за израду челика постојс повољни услови у Зеници и они се нису променнли нн пос.г рата. Шта више, важност Зенице порасла је, јер се је она нашла као једина челикана већега обима упутар проширени' граница наше државе. Разумљиво је, да број и опсег наш1,л' челичних индустрија не да,ју тачиу слику нашег рудп°г м' гатства и повољних услока за ову индустрију, нити могу Д' задовоље наше техничке потребе. �Наша производња челика 145 Поврсмено активирана инжињерска официрска Школа, у програму својих тактичко-техничких путовања имала је сваке, па тако и прошде године, разгледање рударско-индустрисвих инсталација у Зеници. Упознавајући официре са нашом главном производњом челика, војна управа доказала је на овај начин, колику важност полаже на ову нашу основну ратну индустрију, а подигла је и појачала и општи интерес за даљни развој -те производње. Како целокупан рад војника све више улази у техничко поље, а оно је засновано баш на челику, желети ]е, да се са, интересантним опажањима и искуствима слушалаца Инжињерске Официроке Школе упознају и осгали њихови другови. Пре самога описа фабрике И начина« израде потребно ]е упознати данашњи челик и гвожђе и њихов начин израде у оиште. Б) ВРСТЕ ГВОЖЂА. . Овај метаријад дели се упрвом реду у' сирово и прерађено гвожђе. Сирово гвожђе, &же бИти бело, суро (сиво) или уполовачено ((.федшеђ-^ ПрерађЈцо-.|вфжђр дрлп се у ливно твожђе и кбвно гвокђетЖовНо гвожђе обухвајга варено гвожђе, варбни челик и: топљрђо гвожђе, топљени челик. Све ове врсте |нису чието гвожђе, већ легуре са угљеником, мангацш, силици]еј|, фосфором и сумпором. Хемијски чисто гвожђе има врло малу чврстину и услед тога не може ее употребити за грађење.. Највећи уплив на јачину гвожђа има угљеник (С). Чврстоћа истезања, тврдоћа и топивост гвожђа расте са количином угљеника; ир^а само до око 1% угљеника. На]мање угљсника има у ковном т. ]. вареном и топљеном (Ииза) гвожђу (160% и мање). Челик за грађевине има 0,20—0, 55% С, а, онај за алат до 8,80% С. Сирово гвожђе добивено из високих пећи има највише угљеника т. ]. 2,30% и више. И манган појачава гвожђе, а фосфор и сумпор у примесама већим од 0.06% штетни су, јер се таково гвожђе ломн при обради. Никел, хром и ванадијум у одређеним количинама новећавају у велико] мери јачину и отпорност челика. Иод именом челик у обичном смисду речи разумеваме оно гвожђе, које загрејано до црвеног жара и по том брзо охлађено постане тако тврдо, да се турпијом не може обрађивати. Ову особину каљсња налазимо само код гвожђа са 0.5—1.0% угљеника. Треба још нриметити, да се угљеник у гвожђу појављује у два вида; »карбидни«, који проузрокује особину каљеља и 10 �146 Артилериски Гласник »темпер-угљеник« или »графит, који не даЈе те особале већ је напротив штетан по остале особине гвожђа — челта’ Уплив појединих метала, као додатака челику изли®,," ћемо за сваки посебно у следећем: М а н г а н. У обичном алатном челику има га 0.2 0.5%. Јачнцу тврдоћу и резачку оштрину појачава у малоЈ мери. Трговачцд” манганчелик има редовно само толико мангана, колико је потребно, да се челик ослободи шупљиница и напуклина Прави манган челик са 8 до 20% мангана толико Је чврсх' жилав и природно твр, да се једва може обрађивати. ВолфрФм. Не повећава, тврдоћу, јер каљсни волфрамчелик покаузје м аау тврдоћу^на .»склероскопу« (природна тврдоћа) него обичнн каљени угљени челик. Резанка оштрина код овога челика је много већа; он јесадржавЗ јбш код теЈшература од 400°—500° 0, док међутим угљешрЈки челик губи снагу резања веђ код 200° С. Највише се валази у копичинама од 2 до 6 %, а у алатннм челицима ,за брзи рад до 18%. На пр^лому показује ситно зрно и таман сјај. Каљен ћема тих оЉбина. Ако се вишб пута обрађује у ватри. губи резач&у оштрину, а код каљеља постаје ломив и показује пукотине. Волфрамов челик употребљава се обично за адате, који траже велику тврдоћу и резачку оштрину. X р о м. Има обично иети задатак као и волфрам, само што челик од њега поетаје крт. У алатским челицима лма га 2.5 до 3%. Он чини челик отпорним прогив ударца услед чега се хром челик са потребним другим додацима употребљава за израду ч е л и ч н и х г р а н а т а , а у вези са никелом служи за израду о к л о п н и х п л о ч а (панцера). Н и к е л. Повећава чврстоћу челика у великој мери, а V нокаљеном стању и његову жилавост и тврдоћу. При каљељу уплив никела није тако добар. Услед тога се никелчелик употребљава највише за опе деловс магаина, који мораЈу бити слабијих димензија, али јако отпорнн. М о л и б д е н. оли™° волфрамовом. Услед његове високе цене ретко се употребљава. �Наша производња челика 147 Титан и Ванадиум. Први даје велику тврдоћу, а други особиту жилавоет. Употреба ових додатака је мала, је*р су окупи, а израда њима л е г и р а н и х челика је тешка. В) ИСПИТИВАЊЕ ГВОЖЂА. Разне вроте гвожђа морају имати потпуно одређене оообине, да би одговарале појединим наменама и употребама. Ове оообине утврђују ое разним поступдима за испитивање. За изналажење правога оаотава сиррвог гвожђа и његове опособнооти за даљњу прераду служи хемијска апализа. Она је у многим случајевима и за ислитивање ковног гвожђа постала неопходна. Механичко испитивање-врши се: опиима чврстоће, мерењем тврдоће и технолошким опитима. Код-ћрвих мери се сила и величина деформације, које настају услед деЈстћа те силе^двк-сц при технолошким пробама утврђују само оне промене гвожђа, које настаЈу његовом употребом-у рађним практичним случајевима. Неде од ових мето^а(;испитивања могу се примењивати само у лабораторијајла, сдабдевеним свом потребном научном апаратуром, док се други поступци за Испитивање могу примењивати и у' радионицама. У овом сл^чају апарати су тако удешени, да се помоћу додатог упутетва могу употребити у пракси. Лабораториска испитивања. 1. Ч в р с т о ћ а ( ј а ч и н а ) . Облици и димензије пробних штаиова прописани су од великих техничких савеза или од потрошача и надлештава, који врше набавке. Штапови морају бити изрезани из целог комада механичким путем: стругањем, пилењем, бушењем, само не смицањем или топлом обрадом. Ч1тап не сме имати оштрих засечака или оштрих прелаза са већег на мањи пресек. а) Истезање врши се поотепеним појачањем силе и опажањем насталих деформација. Мери се граница еластицитета, истезање при прекиду, к о н т р а к ц и ј а и величина терета. б) При савијању мери се повремено и стално увијање и чврстоћа савијања. в) Увртање (торзија) врши се аналогно савиЈању. г) Испитиваље ударцем. Штап се зареже у средини попреко, за пола дебљине и ослонп на два краја или укљешти 10» �148 Артилериски Гласник на јсдном крају. Снла је одређена тежином терета, који са ишесн^висине.^ ^ предложених начина најбољ„ с у Мартснсов, Бринелов и Лудвиков. а) Мартенс нровлачи полиране илоче од матерИјала који испитује испод дијаманта, брушеног у виду купе ц сц1|;_ рећеног утезима, па мери облик и величину насталих огре. ботина помоћу микроскопа. б) Бринел утискава челичну куглу од 10 м_м пречника у плочу, коју испитује и при одређеном оптерећењу кугде мери пречннк утиска кугле. в) Лудвик производи утисак каљеном^челичлом купом и мери оптерећење и пречншснасталог удубљења. 3. Т е х н о л о ш к л ! и с п и т и р а њ а у лабораторијада обухватају све радње, -ломоћу којих се утврђује жилавои, обрадљивост и стопен лакоћа, дрјом ће се извесном металу дати одррђени облик. Најобичније с.у пробе савијања и ко^вања. ., \ . 'Ћр Проба савијањакљрши се у врућем или хлкдном ста' њу. Правоугаони, квадратии или кружног пресека штап савија. ое по |бредини, а квалитет се оцењујс прсма нукотинама, којс сс појављуЗу на енољној страни. ;б) Проба вишскратним превијањем врши се на парочн>'тим кпаратима Дјо прелома, а употрсбљује се за испитиваве жицк. Ш Ш Ј. • I , в) Проба завртањем за испнтиваље жица. БроЈ завртаја служи за оцену квалитета г) > Проба тврдоће врши се обичло савијаљем кр каљеног челичног штапа у нарочито конотруисаном апарату. д) Испвтивање алата врши се на оним радилицама (машинама алаткНмма), на којим се дотичии алат има да употребљава. Машине су снабдевене апаратима за мсрење. 4. М е т а л о г р а . ф с к а и с п и т и в а њ а новијег су датума, а чине данас неопходну допуну чисто хемиских в механичких испитивања. Металографија испитује сликс структурс појединих чвстих метала и њихових лсгура, које н&стају на полираним површинама, а могу се појачати, »развијањсм« помоћу извесних хемик&пиЈа. ■’ тги«« н њено 0,1111,10 мсњају се прома сталним законима °„тр™ и прсма томе: 1 а«чК^Н0 с? К0Ш|° гвожђе (легура) стврдњавало; 5) како Је вршена даља прерада и в) дали је челик угљени шш г) специјални. �Наш а производња челика 149 Карактеристичне слике показују и ковна гвожђа према разним начинима производње. Испитивање структуре може бити на брушспим (микроскопско) или полираним површинама (микроскопско). Слика структуре за микроскопско испитивање појачава — развија — се редовно и то.релијефним полираљем или данао скоро иокључиво нагризањем. Показало се, да су за разне легуре корисна разна нагризајућа средетва на пр. сона и пиркинска писелина за гвожђе, гвоздсни или бакарамониум хлорид за бакарне и неке гвоздене легуре и т. сл. 5. И с п и т и в а њ е ч е л и к а з а ,с'1# е ц и ј а л н е в ој н и ч к е с в р х е : топовских цевим! зрна, оклоцних (панцерних) плоча и сл. врше се, осим. на начине напред поменуте, још и на нарочитим, уређениА-стрелишт*м9? Ова испитивања, редовно у вези са балисћичким опитима чине засебну целину и стварајућарори^е услове за обраду ових материјала. Г) ОПШТИ ОПИС ПРОИЗВОДЊЕ КОВНОГ ГВОЖЂА, Сва прИизћодња: гвоцфа у нашој земљи крсрађује цомаће рудђ, којих има у огромним количинама. код Вареша и у Босансвој Крајини.) Две јВарешке високе пећк које годишње могу да произвежу око 5000 вагона, снабдевају Зеницу сировим гвожђем. Брсрада сировог гвожђа у ковно или челик састоји се у главном у одузимању непотребних састојака и сувишног угљеника из сировог гвожђа на тај начин, што се ови делови вежу на кисеоник (бксДдишу) и излазе у виду гаСова (СО, 0) или стварају шљаку. Довођење у везу ваздуха (0) са гвожђем врши се дуваљкама или мешањем гвоздене масе. . Ако се при изради ковног гвожђа лрекорачуЈе тсмпература топљења, па се гвожђе добива у облику малих крпстала, који се окоро слепе у веће груде, онда се оно зове >варено«. Ако се прерађено гвожђе добива у течном стању, онда се оно зове »топљено«. Најстарији начин прераде гвожђа вршен је на огњиштима (жариштима), а у ватри чистог дрвеног угљена. Употребљава се само у пределима богатим шумама, као на пр. у Шведској, Словенији и Босни. Б у л д — и л и п л а м е н е п е ћ и уиотребљавају се онде, где нема доста дрвета, Како се дрвени угаљ не може заменити каменим утљеном или коксом, који садржавају �150 Артилериски Гласник шкодљиве нечистоће, то у овим пећима гвожђе долази у такт само са пламеном, а не са горивом. Пламен оксидише најпре силицијум. Шлнка, која „ стално ствара покрива гвожђе. па да би се оксидација мог.ћ вршити и дал>е потребно је непрестано мешаве растопљеЈе масе ручним моткама. Б е с е м е р о в и Т о м а с о в П о с т у п а к назначен » тим, што се растопљеном сировом гвожђу одузима угљеник дувањем ваздуха кроз отворе на дну суда, у ком се гвоаЉ, прерађује. Сирово гвож-ђе из високе или куполне пећи скуц. ља се претходно у Локретним судовима од 250—1000 тона запремине. На тај начин се измешају разне шарже гвожђа у једноличну масу, која се за цреме мировања у овим мешалицама доста прочисти излучујући шљаку пуну сумпора ц мангана. з Апарат т, ј. суд, у којем се врши сама прерада по овох. ■сзјстему ихЈа рблик кршке, па се због топа и назива бесемерова крушка јјконвертер). Крушка је тако уређена да у лежећем ставу, у којем се пунњ гвожђе не додирује цеви дувалице. После Ј/уње^>а дувалица^почне да ради, а крушка се полако подабке' у усправнн став. Ваздух продирући кроз растопљено гвожђе оксидише силицијум гј: мангац, услед чега темПература брзо расте. За некодико минута почиње живахно сагоревање угљешпса и развнјање крличина угљеног оксида. У 10 минута п р о ц е с је гогов. По том се крушка положи хоризонтално и врши проба ковањем. Према потреби додаје се растопљен феро.манган и после неколикодаекунди гожђе источи у топионичку таву, а оДавла)у калупе — кокиле. 0 д Б е с е ' м е р о в ог т о п љ е н о г ч е л и к а израђуЈу се простији алати, гибњеви, лимови, трачнице и сл. Пошто се бесемеровањем није могао излучити сагорели' фосфор, јер је унутрашња облога крушке кисела. то је тражен материјал за облогу, који би био јако базичан и довољно отпоран. Пре 60 година нашао је Т о м а с, да је за ово подесан нешто прерађени доломит. Томасов се процес према томс разликује од Бессмеровог, што после угљеника сагорева и фосфор у фосфсрну киселину, коју веже базична шљака. Продукти: трачнице, мостовни и железнички материјал, грађевинска гвожђа, лимови и сл. Томасова шљака употребљава се као вештачко ђубре. С и м е н с — М а р т е н о в п о с т у п а к . Овдс се ковио гвожђе производи у пламеним пећима, које су као и напред �Наш а производња челика 151 ■обложене киселом масом (кварц) или базичком (доломит) Ова ое чешће употребљава ради лакшег излучавања фосфора’. Киселе Маартеенове пећи употребљавају се за израду ливених предмета и за израду челика. До тежине уложава од 50 тона израђују сталне пећи, а за оне до 300 тона, пећи удешене за искретање. У почетку овај се је поступак употребљавао само за искоришћавање старог гвожђа, које се топило са додатком сировог гвожђа. Данас је то самосталан поступак од врло велике важности. Први покушаји браће Емила и Пијера Мартена, да израђују топљено гвожђе и челик овим начином, показали су тек онда добре резултате, кад су се увођењем" ложења плином и поновног иокоришћавања топлоте сачуване у нарочитим решеткастим коморама постигле. врло високе температуре у пећи. Пуњење пећи може се вршити и »машинама- за шар жирање«. , . . Детаљни опис овога поетуотатгалази се у одељку >Мар■тенова топионица у ..Зеници«. Комбдфовани Б М а р т е н и л и Дулоступак изрг ји пут у Витковицама п л е к с(Ч. С. Р.). Још поотоји п о с т сировом рудом, Б е р т а н — Тилов, Хешов и Т а л б о т о в по сту пак . •Овај последњи највише раширен у Еиглеској и Америци, а пма пећи за извртање. Полазна тачка за све досадашње поступке била је у сировом гвожђу. Међутим већ много векова познат Је оупротни поступак из ковног гвожђа, који се зове ц е м е н т о в а њ е , а значи додавање угљеника, Гвожђе обложено дрвеним угљеном улаже се неколико дана високој температури. Продукт је цементовани челик. За прочишћавање од шљаке, поједини делови гвожђа могу се стварити или стопити. Први је старији начин, а врши се млтављењем«, т. ј. прекивањем, ваљањем и истискањем вареног челика. Продукти: рафинирани челик. Други поотупак употребљава се за израду иретопљеног (КаШшег-) челика из топљеног челика. Ово чшпћење врши се у лонцима од глине еа графитом. Т и г л ч е л и к је најбољи, али и најскупљи. Њему се често додају у мањим количинама метали за појачавање као хром, никел и сл. �152 Артилериски Гласник За израду челика електрицитетом долазе у обзир: оветлећи лук, отпороке или индукционе пећи. Е л е к т р о ч е л и к одликује се особитом чистоћом, » употребљава ое за израду највише напрегнутих конструк. ционих делова, кабела за жичане железнице и за фине алате Д) ОПИС ПРОИЗВОДЊЕ ЧЕЛИКА У ЗЕНИЦИ. 1. Мартинова топионица. У згради од 131 м дужинб/и 18 м ширине смештене су 3 Маргинове пећи са по..16 тона запремине, кае и за сваку пећ одговарајући простор за отакаље растопљеног гвоагђа. Ове оу СименоЈМартин-Регенцративне плиноке пећи сиотема 8сћб'пша1(1ег, (слике у прилогу). У горњем делу пећл топи сејвож ђе а у доњем предврејава се ваздух. Решеткасте коморе 'за' предгрејаваЈверраздељене су једним посредним зидом у предњ уи задњу коморк а нарочитом загатком са шиберс®, иоју има свако одељење коморе, регулише се струјање и проветравање. \( Пећи су саграђене за базички процес т. ј. патос пећи је направљен од магнезитских опека и олепљен тестом од поченог магнезита. Исто тако су конструисани и задњи з и д о е и , те стубови између троје врата за уметање и водова за плин, кад су сцод и водови за ваздух од киселог материјала т. ј. »Суликат-опека«, које се у главном састоје од силицијумдиоксида. ПреМаЈтоме течно гвожђе и течна шљака у пећи долазе у дотицај искључиво са базичном масом. Уређај пећи је такав, да се таваста кола крећу на поду топионице (ћ). Патос пећи (а), отвор отакач (§) и вра,та, пред којима’ се налази плато за рад, леже уздигнуто. Према томе мора се сав материјал за топљење подизати хидрауличком дизалицом на ону страну платоа, одакле ће се уметати у пећ. Регенеративни систем карактеризован је тиме, да се упуштање плина и ваздуха, односно одвођењо гасова од сагоревања у одређеним временским интервалима, врши час е једне, а час с друге стране пећи. На опај начин се постизам с једне стране најразионалније искоришћавање сагоревајуће топлоте гаса, с друге пак стране, предгрејавањем плина и ваздуха на температууру од преко 1000" С, постизаиа се висока температура од 1800” С у пећи. Плин и ваздух пролале кроз »решеткасте коморе«, у којима се решеткасто постављене нетопљиве опеке. Ту пролазећи плин и ваздух иримају т°‘ плоту, која је по претходном ложењу из сагоревајућих га- �Наш а производња челика 153 сова, пред улазом у камин, прешла у решеткасте опеке и тек. иа овај начин могуће је јако загрејавање и, код сусрегаја у пећи, у толико јача температууру плимена. Са обадве стране, потпуно симетрично израђене пећи, врши се упуштање и одпуштање и то, код пећи бр. 1 и бр. 2 кроз особите звонасте вентиле, а код пећи бр. 3 кроз вснтил система Фортер. Пуњење пећи је ручно. Уметак једне шарже састоји се на пр. из 8000 кг сировог гвожђа, 8000 „ старог гвожђа, 1600 кг камена кречњака, даље из додатака, које захтева сирово дкеиезо, или пак и према томе, какав нроизвод желимо да получимо.. Такви додаци су: манганова руда. гвосдена' руда, ковачина, камен белутак, дрвени угаљ, флоурит, феромангањ феросилициум и алуминиум. Размер између сировог гвоагђа и старог гвожђа зависи од ћааставд ‘старог гвожђа, а још више од постојећих цена обију ових главних сировина. Задатак,,који М^ртинова пећ има ^а изврши, састоји се у том, да сембз сиророг гвожђа, које је услед великог садржаја угЉеника (2.8-43.5%), маштша (3.2—4.5»), ( илпциума )(0.6—2.094.) и фосфора (по ирилици 0.-Ј5%) сви ови елеменги у толикој мерн .одстр^не, дшса гвожђе учини ковгатм, варивим и у опште у погледу тврдоће и жилавости створи сшсобним за израду т. ј. коначпи производ има жељенс особине гвожђа, којим се тргује, дс да садржаје ио прилици 0.1% угљершм, 0.5% мангана и врло малу количину сицилиума и фосфора. За ово иотребни Хемички процеси почињу тек код високе температуре, при чему угљеник, који се у облику гасног изгоревајућег ироизвода излучује, оксиди мангана, силици.јума и фосфора, са осталим додацима стварају шљаку. Ова шљака је од особитог дејства на коначни производ. Хемичке. реакције при топљењу гвожђа одигравају се врло живахно, јаким развијањем гасова и пеном шљаке. При завршетку процеса, кад је гвожђе изгубило угљеник, почне ишчезавати живахно стварање мехурића. У току процеса опада к р т а тврдоћа гвожђа и гвожђе ттостаје меко и жилаво. - Ако се умањило хемичко дејство шљаке, или ако јо потребно да се процес пожури, онда се додаје синтер или железна руда. Количина додатка одређује се према изгледу и каквоћи пробе, која се у задњој фази процеса изузима из пећи. �154 Артилериски Гласник Иопитивање потребног пламена доплоте, степена ности гвожђа, тврдоће по лому и зрнању, и осталих гвожђа, могуће је само после дугогодишње пр&ксе. Особ08а Кад је жељени степен тврдоће приближно лостнгн чине се припреме за отакање гвожђа: Алат, раздичцЈ1’ врста, стави се у припрему. Отвор отакач (§) (АћаКсШогМ ослободи се од масе, којом је залеепљен, све до малог отв0! који се на послетку пробије дугачком гвозденом ншпком ' ослободи потпуно од лепа. Непосредно, пред отакање, дода 0И гвожђу још феромангана, који има задаћу, да у гвожђу т)а)е твори растопљене океиде, који штетно делују на квалитет гвожђа. После кратког деловања приступи се испуштанл шарже. Док се радови код пећн обављају и шаржа куха иорају се у топионичкој јами (ћ)" учинити све припреме за ново топљење. Калупи блокова, зваии кокили, од пређашњег салевава имају се овући са блокова и блокови помоћу кљентта и дизалица однети.- Остаци опека и иловаче се^уклоне. Велике железне ћлЗчб, на које^се-чгестцвљају шулље опеке, очисте се а затим; долази уметање нових шупљих опека, постављање кокгра- и лфаћа^ за улевање растопљеног гвожља (Ет1ац{|гтсМег). Салввање ;блокова врши се зјгроз такозвани комуннцирајујш највев, којн се састоји; у томе, да се кроз један ј"едћни, у ценгруму |поегављени | левак, растопљено гвожђе усипље. Гвожђе тече кроз један систем разгранатих канала. који су изграђени од шупљих опека и утиче у калупе (кокиле) одоздо, до жељене висине. На једној плочи, од којих код о^е топионице пма четири за употребу, могу сс према величини. блокова напунити 34 кокиле (калупа). Кокили од којих има 7 величина, (за блокове од 70 до 400 кгр. тежине) изливени су из сПецијалног ливеног гвожђа, те могу да издрже много налева. Исто тако и топионичка тава, после сваке употребе захтева нарочите припреме за следећи рад. После отока гвожђа у кокиле, оно што у тави остане је шљака, која се извртањем таве изаспе у шљакњачу или у искретљиво корито и пусти да се охлади. Шљака, и ако садржи у себи 10 до 11% гвожђа и 13 до 14% мангана, не може се ни за нгго употребити, те се изручује у -.»халдус. Т о п и о н и ч н к а т а в а (ОИеззрГаппе) се одмах после отока расхлади водом, да се у случају потребне оправке може у њу ући. Зидови се поправе тестом од нетопљиве иловаде н оштрљатог камена белутка (кварца). Затим се уметнс новн намсн отакач и нова шипка запушача. �Наш а производња челика 155 Шипка запушача је гвоздена шипка, облепљена у ватри летонљивом маоом. Она при крају има запушач, те кад ее •спусти, зачепи отвор на камену отакачу (АизШиззћпп), а када •се подигне отеори овај отвор. Шипка запушача, која се налази у течној садржини таве и према томе има да издржи растварајућа дејства, покреће се једном полугом са спољашње стране таве. За следеће топљење тава се нарочитом ватром изнутра загреје. Повоз тавастих кола и извртање таве врши се моторном снагом. Нормално се из једне Мартинове :пећи оточе 4 шарже у 24 сата. Једна Мартинова пећ издржи по нрнлиди 800 шаржи, после чега се мора изградити нови свод, предњи и задњи зидови, као и водови за плпн и ДЈ,здух. Затим је потребно обцављање решеткасте коморе. Уз Мартцнцву "пећ налази се хемијско-технлчки лабораторијум, у коМе 'се дневно^чине- испитивања произведеног . твожђа у погледу чврстоће, истезања и контракције и где се предузимају хедијска истраживања гвожђа, гаеа и свију других материЈала. са одговарајућим алатом, У црикљученој ков4 иокивају се различите про( ;питивање квалитета гвожђа. Такве пробе чине се у погледу тврдоће, савитљивости, локллвости, ковкости и лома у црвеном усијању (Ко1ћћгиб11). После тога ислитује се својство тврдоће помоћу тргача (шипака за кидање, епрувета), како је то изложено у општем делу. У машинском оделењу топионице налазн се један вентилатор за ковачницу и 3 хидау.тгичке пумпе, које лиферују воду за лотискивање од 28 атмосфера за кранове и покретие дизалице. Као припремна лостројења, за одржавање пећи, за таве и за материјал за произвођење шупљих опека: иловачу, камен белутак, доломит, магнесит и шамот, служе ломилице за камен, жрвњи за камен и уређаји за пресејавање. У припремне послове спада и ситњење старог гвожђа, ако се оно због своје величине не може уметати у пећ. Ово ■ситњење врши се расклапањем различитих старих конструкција, одвијањем, резањем веливим маказама, резањем аутогеним резјачима (ацетилен и оксиген) и рапбијањем и савијањем, што се врши са разбијачем, са-кога из висине од 10 метара, пада кугла разбијача, тешка 1000 килограма. �А ртилериски 156 Гласник 2. Генератори. Као огрев за грејање Мартинових пећи служ и генератор. еки плин, који ое исто тако, као н за његово сагоревање цј^. требни ваздух, загрејава у коморама названим рсгенерат^ рима. . . . Овај ллин производи се у генераторима. Зеничка фа. брика има 15 генератора система »Кегге1у«. Код погона 2 Мартинове пећи и 2 пећи за варење употребљује се 9 генератора. Код погона једне Мартинове пећи и 2 пећи за варење узима се 6 генератора. Угаљ за произвођење плиид диже се уздужном дазалицом из хамбара и одозго се пуни у.генераторе. У ту сврху постоје два крана од .1бОО л 2000 кгр носивости. Оваки кран снабдевен је са трп мотора и то: 1. мотор за дизање и спуштање, 1 мотрр за повоз крана и 1 мотор за попречни повоз. ‘ Угаљ,. еамо Зенички, орашасти и \средњ е величине, доважа сеСфкбричним јзагшнци и локомотивом из сепарације Зеничког, рудника угља и истоварује се .у 2 хамбара. Анализе угља: Ф Хигроскопске 'воде Пенела . . . орашасгог 39.06 % 3,43 Ж 15,84% 1,31 % 15,07% 22,87% Сумпора изгоривог _ 2 ,37 %_ јсгљеника (С) ц! I Водоника Кисеоника Азота (У.) :: средње величине 48,26% 3,54% 14,37% 1,59% 17,48% 11,72% 3,04% 1оо7оо% 100 , 0 0 % " купни сумпор . . . . 4,24% 4,50% Најнижа снага топлоте 3461 калорија 4289 калорија Највиша снага топлоте 3658 калорија 4481 калорија Калорије су рачунате по формули немачког Фербанда, која даје приближне резултате. Формула гласи: ћи = најнижа снага топлоте по 1 кг угља = 8100 с + 29000 (ћ — + 2500 8 — 000 V/ , при чему ,је с = угљеник, ћ = водоник, о = кисооник, 8 = изгориви сумпор, V/ = хигроскопска вода (хемички везана вода у килоТраму ва 1 килограм угља). •Један генератор 1[реобрази у 24 сата 10000 — 15000 кгр угља у плин. Један килограм угл>а даје по прилици 1,9 м* нлина (суво рачунато код 0" С и 700 мм В). �Наш а производњ а челика 157 Просечна анализа овога гаса је: С02 : 5,4%, СО : 27.-1, ■СН* : 0,4, С2Н4 : 0,4, Н2 : 12,8, 02 : 0,4, Е, : 53,2 и има 1252 калорије. Са калориметром и.змерени плин показује 1482 калорнје због катрана, који се у њему налази. Температура плина код љеговог излаза из генератора износи 250 — 155“ 0 према периоди, у којђј се налази. Притисак у плинском каналу износи 18 — 25 мм воденог стуба. Да би се угаљ у генератору претворио у плин мора се с доње етране удувати ветар. Ветар се производи вентилаторима (ЗћиДеуеп!. N0 6 и N0 7) код п . = 1850. Један такав вентилатор, ако загатка није загпушена, лиферује 14,23 м’ ваздуха у минути. Да се топлота произведена <®горевањем С и СО сувише не подигне и не надрави течну шља.ку, додаје се паре ваздух.у и то 22 кгр паре на 100 кгр угља, или се ветар овлажи. Ово последњешини^с^ћа 'следећи начин: Горе речена произведенагТбПлота разорила би лимени оклоп, због Чега је. рПреко овога стављен још један спољии оклоп. Измсђу 'ова два оклопа стално циркулише вода. Оса вода прикупља топлјугу, а имадгемпературу од| 60—80° и тече одозго у једну сазидану Јгулу, у чијој унутрашњости лежп нагомилано п а прилици (И м3 Рашигових порцеланских прстенова. ОДгоње стране куле удувава се хладан ветар. Ова.] хладни ветар прима један део тонлоте од вруће воде и до-бива температуру од прилике 50—00". Овако темперирапи ветар је у могућности да преузме око 100—120 гр водене парс на 1 м \ > Генераторски плин настаје непотпуним сагоревањем утгља. Ветар се удува крбз један високи слој горива, који гори пошто се је претходно потпалио дрветом, криама и т. д. Свеже ■засути угаљ дође у један простор, који кроз надолазећу топлу струју гаса постигне већу температуру. Овако се угаљ пре свега осуши. Вода, која се из влажног угља испарује, иде заједно са струјом гаса и већим делом ее касније кондензира у гасним цевима. Ове цеви код довољне дужине имају нижу температуру, услед чега се већи део катрана из лучује. Губљењем водене паре из угља наступа сува дестилација угља. Ири томе се ствара водоник, водена пара, угљична киселина, метан, тешки угљени водоник и катран-ска пара. Сви ови гасови и пара прелазе у гасну струју (Оаз«1гот) и стварају већ битне саставке плина. Њихове количине, апсолутно и релативно зависе од саставних делова угља. Сада. се од претходног засипа налази у томе делу генератора само кокс и пепео. Овај кокс клизи према доле, јер се пепео �158 Артилериски Гласник који се стално ствара, одлучује из зделе, те кокс долази близину роштиља. Ту се ужарени кокс састане са ваздухо^ј који ое према горе удувава. Пошто ое овде ваздух налазд згуснут и у великом изобиљу, кисеоник ваздуха са угљикоу кокса ствара угљичну киселину (СО.). Наравно, да је 0В!1 угљична киселина врло врућа и струји у висину. При томо долази у дотицај са ужареним деловима кокса, при чему па. ступа следећи процес: С02 + С = 2 СО = угљени моноксид. Овај угљени моноксид (2 СО) сачињава главпи састојак, плина и даје код његовог сагоревања у пећи највише топлине. Пошто је у 100 1> ваздуха 20,93 И кисеоника и 79,07 ђ азота, то долази на 1 И кнсеоника,3,78 П азота. Овај азот пролази непромењен кроз жеравиЦу и прелази у гас. Водена пара, која+ее удувава у генератор, односно идо као влага са ваздухом,. раствара ре деломично у своје елементе: кисеон4к и водоник. Овај водоник прелази такође у гас. Кис^оник чини са угљиком од угља делимично угљенп моноксид, а делом угљену-цнселину, лрема једначини: 0 '(+ Н Л = /СО + Н„ односнр С + 2НгО = С02 + 2Њ У оба ова случаја топлота се веже, т. ј. трошн и према доме додатак водене паре делује хладећи. ,Д а би се процес претварања угља у гас непрекидно обављао, мора се шљака (пепео) доле код генератора непрестано »дстрањивати. Уд тј7 сврху је нпјнпжи део генератора са роштнљем помичан. Оклоп сам по себи лежи на 4 етуба слободно. Покретање доњег дела, који се зове здела, врши се помоћу бескрајног завртња, пужа. Здела тог доњег дела напуњена је водом да би се добио за плин непробојни затвараг . Сви ови пужевн крећу се помоћу електромотора. Услед кретања зделе сва шљака (пепео), која се сгвара на роштиљу, скупи се на одвозну страну, где се на једном лименом подупирачу скупља и односи. 3. Ваљаоница. Код оснивања предузећа у години 1892. Зеничка ваљаоница састојала се из две пруге: оредње и фине. Сада има 4 пруге и то: а ) г ру ба пруга; б) с р е д љ а п р у г а ; в) ф и н а п р у г а I.; г) ф и н а п р у г а II. Груба пруга прерађује само блокове, средња пруга до09% прерађује блокове, фине пруге I. иП. ирерађују делом �Наша нроизводња челика 1о» блокове, а делом полуфабрикате, које пруга за блокове нзрађује из блокова. За загревање блокова (1п§о1б) и полуфабриката налази ее код оваке пруге по једна Сименсова плинска пећ за варење са регенеративним ложељем и са по 2 фотервентила. Ови служе за мењање смера у кретању плина п зрава. Тежина уметнутога материјала за загрејавање може да буде 1100—4800 кгр, што зависи од димензија, које с е Јизра- ђУЈУ- п Производња ваљаонице износила Је у години 1901.: Готових фабриката 11.639 метричких центи. Производња се постепено повисила тако, да је у години 1912. достпгнут максимум, који је изнрсио: 151.817 метричких центи полуфабриката; 338.706 метричких центи готових фабриката. Уз то се има приметитн,-да иза почетка Балканоког рата концем 1912. услед многих сторнирања наруџба, нису се искористиле.еве шихре. Максимум^пЈоизводње, по-мееецима, достигао се у месецу августу 19Д2. гм . са / 33.053 метрнчких центи готових фабриката и 13.200 метричких центи полуфабриката. У грдини 1912. р а д и р јОе са грубом пругом, средњом пругом и фином пругом I. Фина пруга II стављена је у погон тек концем јуна 1914. године. Фина пруга I произвела је у години 1912. 189.352 метричке центе. За случа) да би фина пруга II постојала и кад би била у погону, ћостигла би се годишња производња од по прилици 5280 вагона шипкастог гвожђа, У години 1912. било је произведено такође и 383.555 кгр оитног материјала, као спона, подлога за трачнице и потковског гвожђа. Услед рата пала је продукција ваљаонице у годинн 1921. на 453.482 метричке центе. У години 1926., у којој је само оредња пруга и фина пруга I радила дневно по 16 сати, износила је продукција: 81.922 метричке центе полуфабриката и 178.129 метричке центе готових 'фабриката. 4. Помоћни погони. Енергију за покрет многобројних машина и инсталацпја фабрика црпи из угља. Калорична централа састоји се из а) котлаонице, где се искоршдћавањем тонлоте сагоревајућег угља добија водена �160 Артилериски Гласник пара; б) просторија за машино, куда се доводи из котлаоавп, добивена пара, која номоћу парних машина енергију 0ве дене паре претвара у механичку енергиЈу, а исту помои епектричних генератора претвара у електричну енергију спроводи у многобројне електричне моторе, који покрећу Ор0 изводне н помоћне инсталације. Котлаоница састоји се од 0 парних, иатентованих цт, лова са цевима, система »Ваћсоек-\\ ]1сох« са по 300 м! вршине загревања и са план-роштиљима са површином ој б,б м2 и до 10 атмосфера радног притиска и једног старад котла са цевима, система »Симонис« такође^ од 300 м! повр. шине загревања, план-роштиљцма од 5,75 м-, на 8 атмосферд радног притиска. Котлови немају уграђеног прегрејача паре, стога постојц један централнп пргГЈл .јач иа|н; са 4 самосталне секције. Из сабирајућег -парног колектора, а помоћу вентила, може се пуотити нара или у споменути централни прегреЈ'ач парв. где СеОиста прегрејара_дои270° 0, или се може пустити пара диренгао у парне/водове за машине. Два котла имају лв 1Ц0В1И0, лбрВље ћ то угаљ са додавањем катрана по властито) смспЧт фабрика Кз|р&н. који се добива од гасних генора ,тора'.1пречишћат=т® спбцЛшним инсталацијама, те се дос води до котлова и тј' помоћу шаре, а заједно са врућим ваадухћм, убрнзгава са обе стране котла у огњитте. На таЈ начнн, не еамо дагте кориспо искоришћава велика топлотна енергија катрапа, отпадајућст од смеђег' угља, који иначо нијс употреољив низтнта, јер садржи киселу реакцију, већ се постизава и тв, да и угаљ на роштиљима услед високе темпвратуре катрава боље и савршеније сагорева. Хемијска анализа пепсла показала је, да пспео од котлова, који се ложе само са угљсм има у себи још 10% сагоривих материја, док међутим пепео од ових дваЈ'у котлова. који се и катраном ложе, има свега 2% сагоривих материја. Дневно т. ј. за 24 сата троши се у котлаоници просечно 8 вагона ситног смеђсг угља од 3500'калорија, са којим № испарује око 200.000 литара воде. У машипској и елоктричној централи иалазе сс дм парне машине, са којима се, како је већ поменуто, енергиЈа паре претвара у механичку енергију, а ова се у електричним генераторима, директно спојеним са овим парним машинама. прерађује у електричну енергију и на разводним плочама расподељује на поједине погоне и многобројне моторе. На иарном. воду у цснтрали има ирикопчан мерач парс са регистрирајућим црибором, диаграми, који дају могућнои �Н аш а производњ а челика 161 Јонтролисања целокупне нотрошње паре у машинама као и У појединим моментима. У електричној централи постоје два једнака умформер^грегата за истосмислену струју 110 волти са учинком но 15 при 750 обрта, а осим тога и један мали агрегат, такође за иетосмислену струју 110 волти са учинком 10 К\У, који ради по дану за осветљење фабричних проеторија, где је то но дану лотребно, те за поједине апарате у лабораторију. Разводне плоче имају 14 одељака, на којима су монтирани претшдачи, прибори за мерење струје, максималнп аутоматски прекидачи за електричне генераторе, осигурачи и т. д. Просечна годишња производња “електричне енергије централе је 1,300.000 К\У. На електричној мрежи, која је прикопчана на електродентралу има око 90 електричних мотора са целокушшм учинком до око 6000'^*. 8. За покрет хидрауличких/пумпи за хидрауличке дизалице у челичани има мала лежећа једностублина парна машина. У кругу; фабрике р азве^н а је мрежа уског колосека у целокупној дужини око 8 км. Пошто у фабрику дође месечно од прилике 700 вагоиа различитог материјала, а одлази око 200 вагона гвожђа, и ако се још дода за 24 сата око 80 вагонета шљаке, нешто од генератора, нешто од Мартинових пећи и пепела од котлаонице, то је јасно да су потребне и сопствене локомотиве за премештање у кругу фабрике ових вагона и одвоз пепела и шљаке на халду. За наведену потребу има три властите локомотиве; За довоз угља за плиноке генераторе и котлаоницу од зеничког државног рудника угља, на расположењу је 8 властитих вагона од 15 тона, а за одвоз пепела и шљаке има бко 100 вагонета. При нормалној средњој производњи гвожђа око 200 вагона месечно, фабрика троши око 6,000.000 литара воде за ■24 сата. Ова се вода црпи из реке Босне, а ломоћу 3 турбинске Цумпе. Две лумпе са производњом од 3000 литара воде на минуту директно спојене са електромоторима од 45 Р8 и једна пумпа са производњом од 4500 литара. воде на минуту директно спојена са мотором од 53 Р8. Осим тога има у кругу фабрике 2 парне Вартиштон пумпе и 1 електроцентрифу гална пумпа, које служе за додавање воде у високи резервоар за потребе ваљаонице и за фабричке хидранте, а у случају потребе може терати воду и у резервоаре за котлаоницу. п �162 Артилериски Гласник За одржавање у реду многобројних фабричкнх ииотлација, за репаратуру н оправке, као и обраду ваљака Ј љаошше поотоји влаотита механичка радпоница са К0Е, а' иицом, у којој ради око 60 стручннх мајстора. За ново зидање и оправке Мартинових пећп, те за в ђивање генераторских пећи — фабрика располаже 0а к оталних зидара. Фабрика има и еопствену столарско-токарску радионп®, са две циркуларне механичке лиле, и једном машином рег1 дисаљком. За своје више и ниже-, чиновнике фабрика располаже добрггм становима са^потреишЉ комфором, а за квалпфика ване раднике фабрика нма радннчку колонију са 11 о удобнгц радничких стапода. Ђ) 0 ПОТРЕБНОМ ПРОШИРЕЊУ ИНДУСТРИЈЕ ГВОЖЂд У ЗЕНИЦИ. ' ■■ т ~ \ / \ * ' Својим^цектдааним Јшк>ж'ајем у зем ф ћ својим богатш угљеиим руднфцпма. блнзнном наших најбогатијих налпзшго гвоздене рудаче ј))|$бија и Вареш) и коначно с оозиром на обудено рудареро и. отручиб1радништво, Зеница је одређена да буде и остане' центар наше челичне индустрпје. Како смо у предњем делу нзложили зелпчкс инсталаццје нису «ише саврсмене и ие могу задовољити потребе паше државе^прво из разлога, што је капацитет саме чслнчне производње н^довољан, друго, што се не производе свп облшш израђевина челика, за којима постоји потреба у земљи л треће, што се на нстом месту не производе и другн метали, који тек једној индустрији дају слободу развитка н многоструке примене. Важнији облици гвожђа (челика), који се још не производе у земљи јесу: челичие плоче, од најтањих лпмова оа конзервне кутије, до најдебљих оклопа (панцера) за .утврђеља (фортификације и бродове), шине већега профила. шупља тела, цеви, и носачи, ,све разне величине и израде. По квалитету недостају нам инсталације за шрЗД' разних племенитих челшта, а и других метала, нарочито бакр* и алуминија, без којих нема савршене металне индустријо. способне да поолужи свима потребама народне привреде н одбране. Када се дакле ради о тако великим пропшрењима и ЛР°; менама зеиичких постројења онда је, с обзиром на будУ&У рентабилност и могућност конкурисања са иностраним лр°' �Н аш а п р оизводњ а челика 163 дуктима, потребно држ ати у виду три најглавнија основна качела за пројектовање већих творничких постројења и то: 1. Правац рада т. ј. на лак и најкраћи траиспорт материјала кроз разне фазе фабрикације. 2. Извор и раолоред погонеке енаге, као и на извор најподеснијих облика трансмисија. 3. Искоришћење свих остатака енергија и отпадака материјала као и нузпродуката. Држећи се ових начела, преуређена Зеничка Творница мораће обухватати следеће групе постројења: ЗА ЧЕЛИК. 1. Калоричко-електрпчну централу са 5, 10 или више хиљада киловата, што ће се израчунатн тек пошто се утврди потребна снага за све м аннш ел аогуне. 2. Високе- пећи ра дневним канаДнтегом од 250—Зоб ребно Је ј| из разТоћљење * гм ада у самој челикани потреби те ће се лога, изложеног у напред прменутоау начелу бр. на. тај начин ућодирн^у топионице течно гв.о;кђе и постићи велика уштеДа^у гориву. . 3. Више нових и већих Сименс-Марпгоовпх топионица, сразмерно већој производњлј{|елика, на п р т е р з — ! са по 40 тона запремине. 4. Мешач уз Мартинову пећ аА сирово гвожђе од 150 тона дневног сапапитета. 5. Ваљаоница. а) За жице, разна фазонска гЕОжђа мањег профнла и ш ине.за уски келОсев. б) За нормалне пшне, до 45 кгр. по метру. в) За носаче (траверзе), до највећих комерцијалних профила. г) За дебеле челичне лимове (длоче). д) За танке лимове. , ђ) За цеви (пушчане и сл.). е) За израде о д . племенитог (оплемељеног) челш^а. 6. Израда железничких лотреба: точкова са осовинама, бандажа, гибњева и др. 7. Електрочеличне пећи за квалитетнп материјал, у потребном броју и величини. 8. Ковачница са парним, пнеуматским или другим механичким чекићима. 9. Уређај за израду шупљнх предмета и за обличење помоћу притиока (пресама) топовских цеви, лафета и др. 10. Израда завареннх, а доцннје и незаварених цевп. �164 Артилериски Гласник ц . Инсталација за хла.дно извлачсње гвозкђа, за фице литне предмете, пера, лимене кутије и сл. 12. Израда жичаних чавала — ексера и за шамот. ЗА ДРУГЕ МЕТАЛЕ. 13. Израда елевтролитичког бакра са добивањем племенитих метала (злата, сребра и др.) који се налазе у бакарној рудачн борског рудника. 14. Прерада електролитбакра у блокове, лгице, ламеле. штапове, цеви и лимове; израда ложишних боксова за локомотиве. 15. Прерада мједи (месинга) и других легура са бакром. 16. Прерада готовош адуминија по саставу (дуралуминијум) и облику, у лимове, шдапове,' ламеле и др., понајвпше за потребе ваздухопловства. Овај програм за дроширење састављен је тако, да би се у земљи јсогли производити сви они продукти тешке индустрије, који су се до сада морали ндбављати у иностранетву. С обзиром нагвелике' потребе у том материјалу, инвестици.ја од вИше' стот^на милијона динара за ову сврху, не би била велика. Све с^аре ифсталације које стоје на. путу раџионалном пррширењу морале би ое орушити. Зв' проширење' стоји на раеположењу широко зеничко поље просечено реком Босном. ^ Пођећана индустрија гвожђа са металном топионицом (за бакар, мјед, алуминијум и др.) израђивала би готове предмете, полуфабрикате и саставне делове конструкција, снабдевајући све вОјно-техничке заводе, државне индустрискосаобраћајне установе и приватну индустрију својим израђе ,винама. Највећу важност имала би за артилериско-техничку грану, како се то види из предњег програма за преуређење ове индустрије. Оствари ли се дакле ова намера, онда се може рећи, да је учињен солидан темељ нашој металној индустрији, па би та. обнова била од замашног нривредног и одбранбеног значаја по нашу земљу. п.пуковник, Душан Н. Његован. �165 Р азличности Различности. А ртилери ск а гр уп а у борби Опште одредбе. 1. Под именом групе означавају се ускупно више дивизиона артилерије сједињених под једном истом командом ради изврше.ња једног заједничког задатка. Нормална груна је пук. Међутим ббрбђне околнорти—мору изазвати стварање група састављених од дивизиона узетих дз више пукова. Ако командант групе располаже личним својим штабом, он га образује узимајући потребно људство из својих дивизиона. Он треба да буде снаб^евен материјалним средствима за везу, тражећи их(- ако је потребно, из јединиде, којој је придат. 2. Надлежност кћмандовања команданта групе зависи од околности. У опште, командант групе раздељује међу своје дивизионе, ампласмане, задатке, средства за осматрање (осматрачнице, аероплане, балоне, оделења за реперисање по светлости и по звуку) и муницију. Обавештава своје дивизионе о непријатељу и о гађањима сваког од њих. Контролише гађања својих дивизиоћа, час отварања ватре у концентрацијама, поделу и брзину ватре, оправданост гађања, утрошак муншџце. Доставља резултате добивене од сваког дивизиона (серије барута, топографске податке, и т. д.). Командант групе најзад отклања незгодне случајеве (замена онеспособљене јединице, потреба појачавања гађања једног дивизиона на врло важан циљ, и т. д.). У извесним приликама (маневар унапред смишљен, средства за везу поуздана), командовање је централизовано у команди вишој од групе: командант групе добија прецизне заповести, које по некад одређују до ситница гађање дивизиона; командант групе се ограничава тада да осигура и контролише извршење ових заповести. У друтим приликама (несигурна средства за везу, операције брзог тока подложне �166 Артилериски Гласник већим промевама), командант групе прима проото дирекпгве и развија овоју иницијативу.у омиолу означеном од-странс његовог лретпоотављеног, а према развоЈу оорое. 3. Чим прими команду, командант групе настоЈава, ооигура везе као и оредства за аихово преношење. Он улаже сав евој труд на истраживање ооавештаља, скупљање и усавршавање свих елемената, корисних за прц. прему гађања. Командант груле може бити позван да учествуЈе у проучавању уџотребе артилерије. Благодарећи своме добром дознавању земљишта, командантд пукова органоке артилерије корпуса и дивизије особито ћетеото бити у могућностн да (Сачине планове развоја 'целокупне' артилерије предвиђене за појачање. 4.. Начин употребе- артилербоке, групе разликоваће се пЈ;ема трмб да ли је то: - г ј^јупа армиске артилерије; — група корпуигбјГршлерије (група намењена диви■зији или груна^главнине); ' група дивизиске артилерије ](група за непосредно помагање или група главнине). с Пошто је нефгуће промотрити с^аки од ових случа.јева посеЗдце, то|ће сеј ова студија бграничити на опште одредбе. I. ОФАНЗИВНА БОРБА. Приближавање. 5. Пре и у току приближавања, командант групе, ор јентисан од стрЉне цвога претпостављеног старешине, спрема се да уђе у дејство, дубоком студијом карте и аеропланских фотографија, предузимајући све потребне мере, да осигура добру припрему гађања. Он упознаје своје потчињене са ситуацијом и задатцима групе. Он се труди да осигура везу са својим лретпостављеним, са својим потчињенима, са ваздушним осматрањем, са суседним пешачким трупама и суседним артилериским групама. А нарочито се користи до максимума антеном, коју има нд расположењу. Командант групе за непосредно потпомагање организује најбрижљивије везу са деловима пешадије, којима је група намењена: он је одговоран за ову везу. Он за то употребљује средства из групе као и из дивизиона. 6. У току кретања у скоковима, командант групе премешта дивизионе, саобразно плану састављеном од стране вишег старешине, водећи рачуна о тренутној ситуацији. Т1о- �Различиости 167 ,5на лзвиђања изврш ава сам или наређује своЈим потчијКдош., кад буде за то време. № у оиште, у току прнближаваша, предњаци, трактери и „олуњујући делови не удаљ ују се много од батериских по,10Ж8’Ја * Коиандант групе користи се сваком приликом, да зично дође у додир, било са пешачком јединицом коју потномаже, било са артилериеком јединицом, чије дејство цма да појачава. Он извештава вишег старешину о резултату својих ичвиђан.а, о разним обавештењима које добије, о могућности дејства своје групе и о својој ситуацији. Долазак у додир и уводна борба. 7. У току овог периода ЈЈтупа "се инсталише;' положаји се потпуно удешавају, предњацИ или трактсри удаљују се од батериских положаја. Поцуњујући делови долазе у близииу положаја батбриск^х^и спремни су да врше снабдеваље. Командант груПе устројава Јнш-нрбољшава своје вез"; организује осматрал.е и_развија мало по маао трансмисије (средства за преиос заповести и извештаја). Он се бави условима за прш рему гађагра. Он достазља командантима дивизиона сва обавештења, која је могао прикупити по томе пред мету. Он организуЈе осмктрање и средства за пренос везе, водећи рачуна о резултатима добивеним од разних дивизиона. Отално ослуџшивање организује се. 8. Деломичне акције треба спремиги и изводити брзо. У таквим приликама виши старешина не треба до ситнпца да прописује улотребу артилерије; тај старешина додељује команданту групе опште задатке, које овај расподељује на своје дивизионе. Командант групе води рачуна о утрошку муниције и стара се о њеној благовременој попуни обраћајући се овоме старешини. У случају хитне потребе, командант групе наређује, да се муннција Једног дивизиона упути другом днвизиону. Налад. 9. Припрема напада захтева извеетан рок. Командант групе потпомаже свога- старешину у саотављању плана употребе артилерије обавештавајући га о своЈим могућностима, о својим потребама, о циљевима познатим или вероватним у зони дејства групе^о земљишту, које он детаљно пзвиђа помоћу својих средстава, која има на расположељу. �168 Артилериски Гласник Он настојава да се потпуно доврши уређење батерискду положаја, чије камуфлираље брижљиво надгледа; исто тада' он надгледа багериске депое муниције и прописује мере ц0, лребне за њено одабирање по серијама, чување и одржава&е у исправности. Командант групе долази у додир што је могуће пре са дивизионима, који су му додељени као појачање, да би с& упознао са њиховим стањем људства и материјада. Оц управља њиховим извиђањем, олакшава им долазак у борбуи стара се да добију све оно, што им је потребно. Он припрема ефикасна средства за контролу усавршавајући своју мрежу оематрања; он да.је мрежи за везу сву солидност и сав развој, које ситуација дозвољава, Он контро. лише све радове на припреми гађања. Он одржава честе личпе односе, било са пешадијом, коју има да потпомажб, било са 'артилериским групама, које ћд требати да Јојачава. Исто тако ступа у додир са групама. Ј о је рпедшшу у суседству. 10. Понекад ЈЖдандашу групе дели своју зону дејсгаа на д!шизионе: такав је случај у опште код групе за непосредно потпомагање. Групе главнине дивизиске артилерије ц групе корпусне аргилерије, на против, теже да сву своју сватрј могу управити на целу просторију њихове зоне дејства, пошто им ^редстјАје честе непредвиђене интервенциЈе. Команданту групе спада у дужност да регулише интервенције ове врсте. Његова ангена хвата саопштења авиона, која се односе на зону дејсгва групе; сем тога, она је увек спремна ца допуни оштећену антену дивизиона; команданг групе одређује дивизионе, који треба да ступе у дејотво, и надгледа извршење задатка, кога им је доделио. 11. Припрема и извршење премештања аргилерије захтева особиту пажњу од стране команданта групе. Њему за- , иста припада, у сваком тренутку у његовој зони дејства, отварање ватре, коју пропише командант труле. Због тога, оп може, у току премештања, мењати расподелу зона дејства међу овојим дивизионима. Командант групе није увек у стању да сам лично учествује у извиђаљима, која су потребна при премештању артилерије у току борбе; али он припрема ова извиђања* студијом карте и аеропланских фотографија, оријентише људство за то одређено, упућује га благовремено, да би могло извршити свој задатак пре доласка оруђа и стално се обавештава о резултату његовог рада. Командант групе не губи из вида, да премсштања материјала чини само један релативно прост део проблема л �Р азлич ности 169 да за премештане јединице много озбиљније тешкоће чип» нове организације, које треба оотварати у погледу веза, осматрања, средства за пренос заповести и извештаја, припремо гађаља. Према томе дивизионима, који се крећу унапред он често ставља на расположење допунска средства везе, осматрања и трансмисије. Шта више, он олакшава у колико .је могуће више рад команданта дивизиона у погледу припрема гађава. Он предвиђа варијанте, које развој борбе може изазвати у плану премештања и прописује их сам у случаЈу хитности. Он се брине о снабдевању дивизиона напред истуренич. 12. Место командовања команданта групе за непосредпо потпомагање нормално је поред места командовања петодиоког пука, кога има да потпомаже. Ако би то ометало команданта групе у вршењу његовог командовања, онда се додир са пешадиским пуком одржава помоћу оделења за везу. Искоришћавање успеха. 13. ИскориШћавање уегшхагсе-врши по ширини илИ по дубини. Искоршпћавање по дубшш, које на против, захтева промене. положаја, налаже често поступну децентрализацију командоцања артилеријом! У току овог периода, извесни команданти група узикаће с!еби све већи део права власти више команде. Своју иницијативу спровешће много лакше ако буду претходно упознати са главним маневрима искоришћавања успеха предвиђепим од стране командовања. 14. Када непријатељ убрзава своје одступаље, групе (дивизиони) од лаке артилерије а евентуално и од 105, могу тада ући у састав претходница образованих ради искоришћавања успеха. Командант једне такве групе (дивизиона) завнси само од команданта своје претходнице. При овем том, он одржава везу са командантом артилерије дивизије, која је одредпла претходницу; тиме он себи осигурава корист брзог појачавања дивизиском артилеријом у случају потребе, омогућава себи лакшо снабдевање и олакшава команданту ове артилерије нову централизацију, када се за њу појави потреба. Искоришћавање успеха не треба да се сматра као проото гурање унапред материјала и муниције. У току овог перијбда, артилерија се труди да буде увек спремна ући у дејство брзо и ефикасно; командант групе треба стално да предвиђа евентуалност овог ступања у дејство; он према томе припрема развој, везе, осматрање, трансмнсије. У перијоди искоришћавања успеха, моћ артилеријц смањује се због тешкоће у снабдевању. Али то не спречава �170 Артилериски Гласннк маневар ватром; концентрацији треба увек тежити. Економија у муницији постиже се смањивањем трајања гађања. ■а не и њихове зкестине. Случај неуспеха. 1б. Кад напад не успе, командант групе се труди да пре свега заштити пешадију. Очекујући нове заповесги, он освгурава своје везе унапред као и обично; он прикупља обавештења и доставља их своме старешини. Аво ситуација указује за то прилику, он проучава премештања артилерије, која бн могла побољшати услове одбране ватром; он предлаже вишем старешини ова премештања; он их нзводц лоступно, када за то двбије наређење, дрз;ећи се увек спреман да интервенцшс са једним делом својих средстава. Он издаје својгша' пРтчцгпегшма писмену инструкцију, у г ‘ ‘ " цним радовима на, Он нарочито ђфоучава земљиште пспред главне лишгје отпора као и итннерере, којима ће се ненрнјатељ вероватно кретати.* У току ових ггзвиђан.а огт уочава места згодна за поотављање оруђа за одбрану противу борних кола и то показује вишем старешшш. Он истражује и обилази осматрачнице, са којих се види земљиште: — у близини предстражарског положаја, — испред линије главног положаја, — у унутрашњооти главног положаја, — позади овог положаја. Он подноси извсштај своме старешини о резултату овнх лроучавања. 17. Командант групе проучава у детаљу развој групе; он се уверава да ли су резервни батериеки положаји у довољном броју извиђени и спремљени. Он ствара план припреме гађања. Он надгледа радове извршене на батериским положајима, нарочито у погледу камуфлаже, могућностн гађања н мера против отрова и лротив ваздушних напада. �Р азлич ности 171 Ок контролише организацију блиоке одбране положаја, н ако је потребно, доводи у склад мерс, које су суседнн дививисни у томе смислу предвидели. Он испитује да ли места одрсђена за предњаке, трак тере н остала батериска средства за вучу одговарају условима за то прописаннм, а у колико то ирилике дозвољавају. 13. Имајући у виду дефапсивну борб.у командант групе улаже све своје силе, да осигура везе, које спадају у његову надлежност и да огарантује њихово функционисање (образовање оделења за везу добро снабдевених потребним средствима, уређење станица за вребање важних циљева, станида •телеграфа кроз земљу, и т. д.). Наређује Ностављање трансмисија и уверава се о њиховом функционисаЊу. Он централизује осматрање у грум њ Јако да је у могућности да жонтролишс гађања и да не пропусти ни једну лојаву, која^би оДавала намере непријатеља; о н \ао п ш тав а вишем старешини оклевања^-ева. обавештења, крја лрижупи. Командант Срупе одржава честе личне додире, било еа деловнма пешаднје, којо група има да потпомаже, било са • деловима артилерије, чије дејство група може бити позвана да појача. Ако у састав групе уђу иови дивизиошг. командант групе управља ес према њима онако као што је наведено у тачни 9. 19. Командант групе може разделити међу дивизионе аону дејства, која му је додељена. Он упорсђује резултате топографсклх радова разних дивизиона па наређује потребне -исправке грешака како би се могла извести хомогена ускупна гађања. 20. Командант групе испитује, да ли је осигурано правилно одабирање муниције по серијама и њено одржавање као и да ли су батериски депо-и подесно постављенп. Он тражи наређења вишег старешине о поступку у случају, када батериски положаји буду озбиљно угрожени непрпјатсљским напредовањем и јасно оријентише своје команданте дивизиона о томе шта треба да раде у таквим случајевима. Он проучава уолове премештања уназад и предузима • нотребне мере, да се оно изврши у реду и без задоцнења. Својпм потчињенима издаје нисмену инструкцију, у којој регулишо њихово премештање у назад. �172 А ртил ериски Г ласник 22. Командант групе раоподељује међу своЈе водовелуталице1) извршење задатака које је он добио у томе смисду Њиховим гађањем се користи, 'да изврши упоређивање серија муниције, које се налазе код дивизиона. 23. Командант групе управља смењивањем, које се врша у групи. Он особито брижљиво проверава предавање и приЈем упута, који се тичу службе осматрања, обавештаЈне служсге,. веза и трансмисија. Вођење борбе. 24. У почетку дефансивне борбе, маневар ватре је у опште централизован према унађред утврђеном плану, алц командант групе предузнма сву иницијативу потребну, било у случају прекида ^срсдства фа м зу , било ради лапада на непредвиђене циљеве у својој зони дејства или пак још ла притекне у помоћ више или мање неутралисашД суседним групамд. ^ У току борбе командаЈгг групе тежи да прикупи обавештења свим^-средсћвима, којима располаже, а то су: земаљско .-.осматраае, одржачи везе, стражари, који вребају појаве код непријаоЈеља, стално слушање на антени. Свако добивене ббавештење он бЦ оклевања доставља своме старешини. Он стаЉ о прати стање снабдевања муницијом; он предлаже кад устреба мере, које су потребне за снабдевање. 25. Улога група за непосредно потпомагање преставлд нарочите тешкоће кад непријатељ изврши упад у линију главног отпора, али неактивност не може се оправдати под изговором, да је ситуација нејасна. На против, група за непосредно потпомагање треба тада да делује са највећом жестином ватре, да би одсекла од њихових резерва оне делове, који су пЈзодрли у главну линију отпора. У колико обавештења допуштају да се може тачно одредити место и пространство бреше, група све више приближује и подешава запречна гађања тако да непријатељу спречи проширивање бреше и иродирање унапред. Командант групе за непосредно потпомагање у исто р.реме тражи садејство група главнине артилерије, које су у могућности да га појачају. Команданту дивизиске артилерије шаље извештај о шиуацији у колико је могуће раније. 26. Премештања артилерије уназад предузимају се самО' под условима предвиђеним од стране вишег старешине. Она се врше у реду, лаганим темпом, по потреби делећи батерије. ‘) Водови који често мењају своје положаје. �Р азли чн ости 173 / Оруђа, која непријатељска ватра онеспособи за кретање, било ла батериском положају било у току повлачења, утрошиће рвоју муницију, којом располажу у гађањима на блиској даљини. У неопходном случају материјал се напушта, али пошто се претходно онеспособи за употребу. 27. Понекад се групе образују рад и непосредног потпомагања против-напада: припрем а такве операције може садржати извођење н а полож ај свеж их јединица. На развој артилерије утиче тада теж ња, да се постигну најповољнији услови за командовањ е; он тако исто зависи и од могућности, које пруагају осматрање, везе и трансмисије. Треба теж ити ш то виш е да се провизија у муницији повећа; (ретко ћ е к а д бити могуће због жраткоће времена да се донесу веће количине муниције) груда ће дејствовати снажним али краткотрајним концентрацијама. Повлачење. 28. У повдачењ у командант групе осигурава маневар ватром. Он узи м а'рабпоред, који олакш ава командовање и упрош ћава осматрање, везе и трансмисије. . К омандант групе обраћа се за снабдеваље вишем команданту, доставља му обаветшења која прикупи и извош тава га о својој ситуацији. Он траж и везу са суеедним групама: извиђачи осматрају к р и л а полож аја, кога )е артилерија посела. У начелу, премештање групе врши се по наређењу ком анданта заштитнице. Маневар у повлачењу. 29. Маневар у повлачењу чини операцију својевољно предузету, често еа нетакнутим трупама у циљу, да се непријатељ задрж и избегаваљем борбе. Он се састоји из рада узастопних ешалона, који дојствују поглавито ватром. Сваки од ових ешалона, постављен на положају повољном за гађање на великој даљини, принуђава противника да се развизе и наступа ван путева; он се извлачи пре него што дође до блиске борбе и при повлачењу открива следећи ешалон. Оваки ешалон располаже својом артилеризом. У сваком ешалону артилерија дезствузе концентрацизом, а то захтева, централизацизу командовања овог рода оружја. Сва дивизиска артилерија, по потреби позачана оруђима 105 суделузе у маневру у повлачењу. �174 А р ти л ер и ск н Г ласн и к Неопходно је потребно имати добро земаљско и ваздушно осматрање као и везе добро осигуране. Имајући у виду релативну слабост пешадиских делова, артилериске јединице се врло брижљиво обавештавајЈг о ситуацији; оне особито воде рачуна о сигурности својих бокова и заштићавају се својим митраљезима. Извиђања треба да се врше брзо. Без тога артшгерија само измиче и не гађа. Командант групе, , који располаже извиђачким аутомобилом, често ће узети најактивнији део учешћа у извиђању. Он истражује добре осматрачнице и сигурне трансмисије. . Дивизпони се постављају у близини осматрачница. 30. Главни задатци груле су тада запречавање еаобра ћаја и дејство на непредвиђене циљеве, које покажу осматрачи са земље или из.ваздуха. Веза Са' ваздушнпм осматрањем треба д а буде^осигуранаТчкособитом пажњом. Тр.еба- до 'макспмума искористпти домет материјала, да би се цећјЉјатељу сметало што је могуће >дље. Снабдевање спадагх-дхжност вишој команди; ова ешалонира-у ншзад мале депо-е муницнје л саопштава њихова мссвг фупама које маневрују у ловлачењу. Командант групе сс брине за всзу .са суседним трупама. ’ Оћ организује слуабу изцрђача а надгдСда њихов рад. Он нечгуби ликако пз вида да је најопасннје за артплсрију ако Суде угрожена на крилима. 5Ј погледу премештања артилерије командант групе се ограничаЉа на то да га регулише у општим одредбама. ПреЕео с фрапцуског: Мил. И. Стевановић. арт. пуковник ■ М е х а н и ч к а в у ч а к од л а к е а р т и л е р и је Замена теглеће стоке мехаличком вучом, код лаке артплерије, сад је врло спорно питање. Велико интересовање, које покреће то питање, пробуђено је не само многим могућностима на војном пољу, нсго и учешћем, које у њему узимају аутомобилска индустрија и артилсриске радионице. Овде се јавља за њихову производњу ново поље рада од не мале важности. Многобројне расправе, које су се нојавиле с овом питању, даду ое скуцити оважо; а) Једни су по овом консервативном раоположењу саовим одсудно противни сваком новачењу. Не треба се томе" чудити, јер то није ништа ново, понавља се при свакој промени од �Р азл и ч н ости 17» онога што је дотле псстојало. Треба само помислити на упоран ртпор, на који је Кавали наишао пре десеигау година, пад је хтео увости своје одличне нове промене у артилерију. Исто је тако било у новије време са свима предлозима, чак и са онима, које су поставл>али' истакнути артилеристи у односу на промене у материјалу. Други се одушевљавају за сваку нову мнсао тако много, да је они против свега бране. Они су тада тако одушевљени, да губе из вида, да овако војно питање посматрају оа разних гледишта. Без даљег размишљања,-они потпомажу да се дрими свако новачење. Кдо пример за ово јавља се једна новија књига, у којој један познати стручњак за артнлериски материјал са мајсторским пером за свако своје тврђење тражи решеље под утицајем С)ен-Шамона. в) Неки опст налазе да 'је д а крајности тешко, доћи до јасног, одређеног решења. Они траже, та се За и Против питања образдоже.^даби уст-алили, на коју ће-штран-у теразије ' претегнути. Они покушавају, да брижљивнм пспитпвањем. упоређењомсс0ј ћскуствима и студијама тактичкћх, организациоких и екоДомских гледиштаГдођу до решења, Позн-ато је,. дагсе мохапцдној г.учи код а-ртилернје морају прш1«с?1ти сше добре^^ине: 1. Брзо, довстење доибл^јжа.ја чак и најтежих далибара; 3, Већа пом етљ и Љ т нри померањпма н већа нстпа.јност на великсуадаљићи, без поцуштања и слабљења, као што јо то случај код стоке при дугом п непрес-таном напрезању. 3. Нпшта се не троши, кад не ради. 4. Не захтева храну или склониште, као што их Тражи стока за време ра!та (тоФажтгнарочито за пределе са незгодним климатсгаш Јфиликама); потребно ]е мање особља него за стоку. како при кретаљу тако и на становању. 5. Мања осетљивост дротив пешадиске и артилериске ватре, нарочито против парчади малокалибарних зрна. 6. 'Што се у грађанском Јкивоту све више уиотребљује моханичко преноспо средство, те на расположењу стојп довољно извежбаних возача (шофера). 7. У земљама, које су спромашне теглећом стоком, механичка вуча јавља се независнија од иностранства, нарочнто ако се, сем бензина, употребљују друга горива. 8. Друге. дсбре стране од малог значаја, као маља маршевска дубина и т. д. ' . Питањс механичке вуче за тешку артилерчу, већ ]е уопште решено. Али техника мора ]ош поправити ту вучу, а пре свега да се економнчније (штедљивије) трошп гориво. За најтегке топове ]е употреба железничких лафета најио- �176 А р ти л ер и ск и Г ласник вољније решење. Брза премештања су могућа без потешкоћа. За могорисане тешке топове настају тешкоће већином само од стања друмске мреже. Друмски горњи сдој мора се отпорнијим нашшити и пре свега морају се ојачати вештачке гра ђевине (мостови, пропусти и т. д.), које нису сасвим способпе, да носе и издрже данас. много тежи терет, него што је био предвиђен пре неколико година или до данас. И моторисана тешка пољска артилерија стоји пред одређеним и задовољавајућим решењем, пошто се топови и по неравном земљшпту могу кретати. Напротив, питање механичке вуче код лаке артилерије није још сигурно, а пре свега нија јединствено решено. Због тога ће се овде ући у ближе појединости тога пнтања. Питање, које се данас највише претреса, окреће се око оних нарочитих топова, који морају стојати у сталној непосредној вези са пешадијом, да би зЛменшш дивизиску артилерију, која неизбежно задоцњава за почетак борбе. За те тако зване «пешадиске топ^ве«' замишљало се решење, да се крећу на нарочитом лафету са делимичним гусеницама или са другом покретном снцгом. Али захтеви за овај лешадиски топ не слаку се потпуно -са захтевима за пољску артилерију уопштс. Исто је тагјо стање артилерије против аероплана. За љу »су најбољи лакЦ ла<}(ети, намештеш! на једном аутомобилу. Они се најбоље ^рилагођавају нарочитим потребама овог спецдјалног бруђа за гађање као за брзо кретање по друмовима, Нарочито посматрање тражи механичка вуча артилеријч, која је одређена као појачање кољице или других лаких јединпца (то су јединице које служе за извиђање). Овде мора -стратегиска и тажтичка покретљивост задовољити велике захтеве. Артилерија мора пратити ове лаке јединице по сваком земљишту. Нарочито питање је за лаку артилерију, која спада у општу армиску резерву. За њу је пре свега важно, да што пре дође на одсек фронта, где се мора ангажовати као појачање. Због тога је за ову артилерију пре овега потребна ве лика стратегиска покретљивост. Захтеви у покретљивости ове армиске артилерије слични су захтевима покретљивости оне артилерије, која је намењена за коњичка тела или лаке јединице. Најпосле остаје да се посматра још лака артилерија, коЈа је органски додељена пешадиским дивизијама. Она се мора иарочито посматрати. Као што је ознато, ова артилерија мора Ио сваком земљишту следовати кретњама пешадије тако близу, да пешадија није никад без ватрене заштите. Због тога се она мора с-наћи на сваком земљишту и да може савладаги �Р азл и ч н ости 177 лојављене препреке, ровове, стрме нагибе, усеке, земљиште са левцима од експлозија пуних артилериских зрна, или мочварно земљиште. Да ли ће та артилерија у томе боље успети, кад је вуче стока или машина? Одговор се може дати само на основу многих упоредних опита. Посматрати га теориски, потпуно је без циља. Али једно не може опробати ниједно мирнодопско искуство. У борби се може десити, да се лака артилерија мора увући далеко унапред, чак у прву борбену линију, да пешадију у опасним тренутцима потпомогне из непосредне близине. Овим захтевима одговарају по мишљењу итал. арти.л. пуковника Спартако Тарга (писца овог чланка у 1.а Соорегаиопе бе11е Агш1) боље батерије са коњоком вучом. Под утидајима непријатељске ватре сједине се коњ и човек, и један ,део трупе долази увек до циља. То поотиже храброст топовође и возара, или, ако смем т§жо рећи, инстинкт коња, који напред иду, јер са њим иде једад други коњ чак и онда, кад се неки возар уплаши. Како је, кад неки механички воз дође у сличну ситуадију? Без обзира, на то, што се мотори, који су према повреди такође осетљЉ#, не могу такр-брзв-заменити као коњи од меса и крви, шофер, се не може тако живо терати напред као возар на живом коау, ксјрТт^, ^ада још собом носи и вуче, аљо возара његов нагон за одржање уздржава. Пошто су у разбукталости борбе мерсшавне моралне особине, писцу изгледа да лаке батерије са коњокод вучом дају веће моралне могућности. Сем тога, он нма нарочито лично гледшпте. Наоружање једне војске мора се прилагодити и својству земљишта, по коме ће се е^ентуални рат водити. Пошто баш артилерија, у своме кретању много зависи од земљишта, то се она мора неизоставно прилагодити његовим особинама. Ово доводи до гледишта да нам нарочите особине наше границе у вези са захтевима, које може од артилерије тражити маневарски рат, морају дати повода, да за лаку артилерију употребимо лафете, који је чине што независнијом од овог тешког земљишта. Због те нужде нама треба лак, расклапајући се материјал, који се у деловима преноси, те да се могу користиги уски 'везујући путови са стрмим нагибима и оштрим кривинама.; Понемачком: Милош Ђ. Станновић .. 1 , , , пуков. у пензији. 12 �178 А р ти л ер и ск и Г ласник Новости и Белешке. Е н гл еска. Утрошак муниције британске артилерије за време Светског рата. — Према званичним подацима, утрошак мунициЈе британске артилерије за време прошлог рата био је следећи: У 1914. г. 3.091.000 (од овцх' 969.000 хауб. и теш. зрна)„ У 1915. г. 47.960.000 (од овИХ тешких 7.232.000), У 1916. г. 122.214.000 (од ових тешких 16.798.000), У 1917. г. 129.480.000 (од ових тешких 28.496.110), У 1918. г. (за 10 м ес е ц и )'Ш .376.000 (од ових тешких 42. -530.000). Свегај за 51 месец рата Енглези су утрошили: 449.024.000 артид.-зрна, од којих су 96.024.000 била тешка. Овде н е !ул'азе; зрна рововске артилерије. Просечни дневни утрошак зрна на један пољски топ преко целог рата изроси 220 (у г. 1918. 200 зрна), на пољску хаубицу од 100 ( ш М ј до 220 (1917 г.), на један топ »средњегс калибра (101, 62 н 152,4) 80—90, на »тешки« (већи од 152-нм.} око 40. Највећи број оруђа на положају 412 у 1914. г. (82 тешких и хаубица), 927 у 1915. г. (293 тешких), 2366 у 1916. г. (931 тешкихђ 2-773 у 1917. (1200 теш.) 4584 у 1918' г. (2734 тешких). Утврђено је да је код британске артилерије изашло иа строја укупно 35.000 оруђа (цачунајући и губитке у борби — 1500). ' К. ш. Будућа идеална армија у 1946. г. — Сважа нова година доноси важне новости у области војне технике и тактике. Значајно је да правац усавршаваља, противно ратном времену, не иде у области повећавања рушећег дејства оружја, већ у правцу његове покретљивости. Моторизацијом савремене војске бави се стручна војна књижевност. Између разних мишљења о правцу и начипу моторизације војске интересантно је навести мишљење пуковника Фулера, познатог поборника моторизације енгдеске војске. �Н овости и Б ел еш к е 179 Своје^мишљење о организацији једне будуће армије пук. Фулер представља у кратко на следећи начин: У 1946. једна идеална армија треба да има: а) две тешке дивизије, свака од по 14.000 људи укупно — 28.000 људи. б) две лаке дивизије без комора. Снабдевање се врши са помоћним механичким средствима. Укупно — 12.000 људи. в) две дивизије за гоњење са 17.000 људи. Једна би оваква армија имала свега 60.000 људи са 2.000 борних кола. Свака тенжа дивизија имаће 2 бригаде од по 4 батаљона и то: један батаљон са извиђачким борним колима, један батаљон са борним колима за напад, два батаљона са борним колима за дотпомагање. Сваки батаљон има 40 борних кола. Сем тога дивизија има две артилериске бригаде са моторизираним лафетима, један пук коњице за блиско извиђање и за одређивање реда на путу, две ваздушне ескадриле, инжињерске једднице, одеЉење за везу и административне установе. Свега дивизпја броји 14.000 људи. За гоњење непријатеља саставља се једна група, која се састоји оД ј&дне или више дивизија за гоњење. Свака дивизија за го^.ење има две бригаде од по три батаљона са борним кошша за гоњење. Противници мишљења пук. Фулера налазе, да је снабдевање моторизиране армије много теже но обичне. Моторизација -ће промефити тактичке методе, док ће стратегија остати непроменљива. Американци налазе, да организација овакве армије засада није остварљива. Пуковник Кошен у једном свом чланку пише: '»Армија, која је наоружана пушком и бајонетом и потпомокпуда разноврсним оруђима, способна је да изврши сваки задатак; та армија била је опробана на бојном пољу за време рата. С в а к о д р у г о с х в а т а њ е о р г а н и з а д и ј е а р м и ј е н и ј е о с н о в а н о н а з д р а в о м с ми с лу те је романтизам«. Јоигпа1 о{ 1ће Коуа1 АгИ1егу — април 1927. г. МШШг т с ћ е п М а « N0. 34 — 1928. г. Народна о.брана). К. Ш. Топ-хаубица. — У једном од својих техничких прегледа у »МШИг \УосћепМа11-у пуковник Бљумер проучава питање о оруђу »топ-хаубица«: Тежња за јединотвом материјала пољске артилерије, т. ј. да исти има у наоружању само }едан тип оруђа још увек је у спору. 12* �180 А р ти л ер и ск и Г ласп и к Пре рата Немачка наоружала је своју пољску артилерију лаком хаубидом. За време рата опет су се почели правити опити са топом-хаубицом. Ово овог питања води се велика борба. Многи немачки артилерци, који су били у рату, на основи сопственог искуства у рововској војни, рачунаЈу да је лака пољска хаубица са дометом од 12 км. у стању да решд све задатке пољске артилерије. Генерал МиШег предлаже, као једнни тип оруђа, пољски топ већег калибра (9 см.). У немаЧкој војсци влада мишљење, да пољска артилерија мора бити наоружана топом са његовим већгш дометом и хаубицом са њеном стрмом путањом и јачим дејством. Јединство би се могло постићи само у томе да се употребљава један исти лафет и за топ и за хаубицу. У Француско.ј ието тако се водн борба око овог питања. Пуковнвк Римаљо, познати инжињер фабрике Сеи Шамбн, прмлаЈке један тип оруђа од 9 см., које истовремено мора бити к за борбу са -авијациЈ'ом. Генврал Неег, крЈи је био за време рата инспектор фрапцускесартилерђје, у својој књизи »Артилерија у прошлостн, садашњоети иј будућноспк, захтева за пољску артилерију један 75 мм. пђљски топ са дометом од око 14 км. и сем тога још 10 см. пофску Љубицу са дометом од 12 км. У »Кеуие <ГАгШ 1епе< пуковник Висћа1е1 препоручује. као један тнп оруђа, — Једну 8,5 см. хаубицу са дометом од 9 км. Шнајдер-Крезо израдили су као један тип оруђа, 8,5 см. топ-хаубицу (сапоп оћиз1ег бе 8,5 гп т ЗсћпеМ ег зи г аН и ћ1ГК сће), која нма и велики домет и стрму путању помоћу променљиве коморе за сагоревање барута, која има два прелазна конуса разног пречника. За положену путању употребљава се дугачко зрно (10 кгр.), које има тањи водећи прстен и уводи се у цев до нредњег прелазног конуса. Велика комора за сагоревање са нормалним пуњењем даје домет до 14 км. (Уо = 635 м.), а са допунским до 15 км. Уо = 675 м.). Гипка стрма путања постиже ее, употребом разних пуњења, код лаког кратког зрна (8,8 кгр.) са дебљим водећим прстеном, _који се наслања на задњи прелазни конус, чиме се смањује комора за сагоревање барута. Највећи је домет �Новости и Белешке 181 ОрУђе има извоона преимућства, а и нешто новог н токочниДУ на устима цеви за осматрање трзања, крашу лу-' *ину трзања, изравњач, нарочити лафет. 1 у " Тежина ,овог оруђа у борном положају износи 1950 кгп л т0 је и сувише тешко за пољски топ. Гр" Сем тога за време марша потребно је цев наместити V један нарочити положај за марш. Ј Оруђе је поглавито удешено за моторну вучу. Ако је оруђе са коњском запрегом, онда се послуга и муниција не могу нооити на оруђу, а то је недостатак у погледу брзог отварања ватре. При гађањима на врло велику ..даљину, примсак барутних гасова врло је ветик и смавује издржљивост цеви и ако је могућа замена унутрашње цеви на еамом положају’ К. Ш. Заштита становништва од бојних отрова у страним државама. — Пшгање заштитеесашвништва од бојних отрова за време рата постало је пцтање победе једне или друге стране. У рцзним државама ово ое питање решава на разне начине. Зцштита. уопште сјзј ј(ели на појединачну или личну заштиту, која .се односи на маску и заштитно одело, и колективну или с.купну заштиту, чији је задатак поглавпто да ое праве оклоништа, која отров не пропуштају. У часопиоу »Кеуие сГ агКПепе* од јануара 1928. г. има чланак од К. СгепоиШеГ-а, који износи податке о заштити од бојних отрова у Совјетској Русији, Италији, ЕнглеокоЈ, Француокој и Северо Америчким Сједињеним Државама. С о в ј е т с к а Р у с и ј а . Овај проблем разрађен је од стране професора Павлова и Кожевникова. Да би заштита ст&новништва била оигурна, треба почети зидати вароши на нови начин: ниске једноспратне куће, улице у правцу сталних ветрова, велики тргови, резервоари за воду и оклоништа за храну и људе. Треба да се располаже ,у погребној количини са маскама за становништво и за специјалне хемиске трупе. Специјална служба за отровно обезбеђење врши се помоћу нарочито удешених аутомобила, возова и камиона. . У мају месецу о. г. у Петрограду био је организован хемиски маневар са бомбардовањем града хемиским бомбама из ваздуха. Остварена је била слика правог хемиског напада * заштите становништва од бојних отрова, �182 А р ти л ер и ск и Г ласн и к I I т а л и ј а. П отпуковник Печио предлож ио је организ а ц и ју једне научне мирнодопске ком исије, у к о јо ј би радили в о јн и и цивилни стручњ аци, а такође и администрацИЈа. Задатак је ове комисије, да припрми са средства за заштиту становништва од гасова. Сваки становник треба да има 2 маске. Велики индустриски центри треба да имају најбољу противаеропланску одбрану. Е н г л е с к а. Састављен је прорачун _за снабдевање < ча сваког становника и за евакуацију једног дела становника из Лондона. У самом се Лондону подземне железнице удешавају као склоништа за становништво. Пуковник Фује проучава један вероватан напад из ваздуха са отровним средствима у великом стилу, чији би ре.зултат имао огроман моралан значај и долази до закључка, д а становништво још у мирно доба тре(к да навикне на ову мисао и да упоЗна како саму опасност оваквог напада, тако исто и заштиту од њега^Самидад неће бити панике. Ф р а н ц у -в -в а . Званични упути одговарају питању заштите. СтЛновништво ће добити маске. С ј е д и њ е н е , Д р ж а в е. Американци напорно радч на питању заштите становништва и не осећају се застрашени. Проф. Ханслијан налази да задатак организације заштите сгановништва нпје неостварив, само је тежак за извршење. Б е л г и ј а. Према >МШ1аг ЛУосћепМаИв-у у Брислу заседа међународна конференција за заштиту становника противу гасног рата. Она је половином јануара заврш ила детаљан прегрес општих питања, пошто се поделила у разне секције. Јели могућно, пита се комисија, извести завођењс личних маски у свима земљама и да ли ће их трговина и радиност моћи произвести довољно и завести у ове породице. (Кеуие сГ агИПепе, МШШг \\7осћепћ1аП) К. Ш. �Н о в о сги и б е л еш к е 183 (Јевероам еричке С једињ ене Д рж аве Опити гађања и транспортовања (по друму) пољске артилерије- — Псводом рушења једног моста на реци близу длбемарла (Северна Каролина), опити гађања извршени су у „ИЉУ Да се адредн моћ руш еаа зрна од 1 5 5 мм и од 240 мм .... конетрукциЈама У армираном бетону. Од 15 метака, иснаљених из једне^хаубице бд 240 мм, на даљини од 3000 м и под углом од 67°, осам је осмотрено у циљу. Дејство ових „пна допустило Је да се констатује, да би један Јак мост у „рмираном бетону могао бити учињен неупотребљивим после .„лцентричног гађања од неколико часова, под добрим условима, са једном или двема батеријама од ^40 мм, Потом је испаљено двадесет метажа од 455 мм (Ш н а јлеров) на и сти објекат, на даљшга од 3.500 м; пет метака лалн су У Циљ- Д ејство зрна од 155 мм- било је слабо. Сем тога, у току тих опита вршен је опит у тралспортовању и руковаЈру хаубице од 155 мм. Два вода била су трансштртована иа камионима од њиховог гарнизона до моста Албемарлског. Они су прешли једног дана даљину од 175 км *по ја к о ј кијци . П ут, у добром стању на већем делу, био је ипак У д уж и н и од 35 км по песковитом и клизећем земљишту са многим доста јаким узбрдицама. Максимална брзина марша доетигла је 40 км на час по добром земљшшу, али у посљсдњем деЛу пута, нагомиланост на путу знатно је успоравала кретањ е. Коначно, даљина је била пређена за осамћаест часова, то је са средњом брзином од 2 0 км на час, а та средња брзина јс ' велика, јер је било тешкоћа на путу. (Кеу. б’Аг1. I. II. 1928.) М. Ђ. С. �184 А р ти л ер и ск и Г ласник Приказ. РАТНА СЛУЖБА АРТИЛЕРИЈЕ. У издању војне издавачке књижаре >Сћаг1ез Сауаихе11е е! Со« у Паризу изашло је 'пвчетком ове године »Артилериско правило маневровања, други део, Артилерија у борби«. Књига је подељбна у пет делова са једним уводом. - У уводу су укратко изнеш ене особине садање артилерије.. Први,део излал«е начела употребе и организације артилерије. Ту" се истичу у>нрвеуулави својства и улоге артилерије и то:: Улога артилерије у борби. Посебне особине артилерије. Услови употребе артилерије. Улоге и подела улога на разне видове артилерије. У другој глави се излаже општа организација артилеријеи то: МобиДизација овога рода оружја, где се излаж у свн штабови и јединице, које се мобилишу. Мобилизација појединих помоћних установа у артилерији као што су мунициске колоне, паркови и т. д. Организовање појединих груписања и командовање артилеријом обухвата неколико страна, где се излаж у логички и укратко дужности појединих команданата у артилерији. Други део излаже употребу артилерије у борбн а обухвата: Осматрање: Циљ осматрања; Разни начини осматрања; Средства за осматрање и њихово функционисање. Обавештајна служба у артилерији: Везе. Извиђања. Рад у извиђању. Подела рада и могућностп гађања. Развој артилерије. Развој артилерије иза организованог фронта, развој у току наступања-подилажења, завршетак развоја, спрема положаја, развој чета за реперисање. �Прнказ 185- употреба-м^невар и контрола ватре: оршгазација ког-тован*1’ 30110 ДеЈства> маневар ватром, утрошак муницијекпнтрола ватре. # 11 Цромена ноложаја у току борбе: Развој промене половреме траЈања пР°мене положаја и т. д. ®аЈа:Троћи део говори о употреби разних ешалона артилерије лообн и излаже о армиској артилерији у борби у нападу У „Х ани; о корпуоној артилерији у борби у нападу и одИ такође и најзад о дивизиокој артилерији опет у на® V И одбрани. По том се излаже све о груписању артиле. особитим случајевима: утида] тгипа! земљишта земљитта на иа употребу тпотпебт рИ итсрије и то покривено и испресецано зземљиште, шуме и 8 ељсиа места, ирелаз преко река и тгјц. наС Употреба артилерије ноћу. Употреба артилерије у везњса кон>ицом. Тешка артилерија на шелезнпци. Пети део ое бави о снабдевању муницијом и другим по- >бама и о чурањ у и оправци материјала, где је с-ве тако> подробно изнесено. — 1 На крају књига има неколико података као: Караквдшстика разних видова артилерије. Птан употребе артилерије. Рдзна 'скраћења и уговорени знаци. 0 Лневној количини муниције. КапацЈГтет преноеа разних преносних средстава код арТН'разни претЛеда као бројна стања. дневни рапортн и т. д. ][ена књичи је сада 6 француских франака.. Стварно ова књ ига је одобрена још 1926. годш е и чак лзпета да 1е те године и штампана, али је изашла тек при крају прошле године са 1928. годином на корицама као годииоч када јс књ ига угледата света. ' ’ Књита се сама собом препоручуЈе, кад се има на уму са каквом сс пажњом свс новине прате у франнуској артилериЈИ. Ш. �18 6 Артилериски Гласник Библиографија стручне књижевности. I. >Ке\ ие [Ј' АгШ1егЈе«. Март 1928. г. Сћа1еа1: Веза између пешадије и артилерије. ТћеИ: Заједнички рад пешадије и пратеће артилерије. Април 1928. г. Воигћои1еп: Контра-батерије. ТћеИ: Заједнички рад пешадије и пратеће артилерије (свршетакУ Вгоск: Г^ђање помоћу вжхжих тачака распрскавања. 1аи1ап: Постанак војних школа (овршетак). ће Хо1ге: Гађање борних кола. * * * Лака пољска хаубица 10,5 см. ћ/22. Мај 1928. г. Рои1оп: Организација и програм наставе у артилериском пуку са коњском запрегом дивизиске артилерије. Рацие!: Пред нападом на Верден. Студија немачке артилерије. Уаићпег: Немачки прибор за припрему гађања против аероплана; прибор »8сћоп1ап« Мод. 1918. г. Б и р ге: П ротиво-детонирајућа срества. Биуј^пас: Израда и употреба абака за продужавање путања. Јуни 1928. г. МагПп: Метод упрошћеног једностраног осматрања. МагНп: Обратни пренос гађања са контролом помоћу внсоких тачака распрскавања. Радие!: Пред нападом на Верден (1916.) Студија немачке артилерије. Моге1: Аутоматски топ »ОегИкоп« 20 мм. Ка^оппе!: Гађање прогив борних кола (гађање једним топом). �»Кеуие МЈШајге РгапСа|5е«. * * * Организација и употреба п р о ш в а ^ н ^ ^ 'а р т и - дернЈерезтагее1 КаитоујЈсћ: Победа С р б а ^ Ш ! г.928' Г' »Кеуие Ц’ ш!ап1ег1е«. Април 1928. г. АИећаи!: Моторизација (111). ИоизИаупаи-ћасаи: Пешадија страних војсака. Немачца пешадија. »Јоигпа! МШ1аг бијззе«. Фебруар 1928. г. КЈсћпег: Иредавање извештаја помоћу аероплана. \УаКеп№у1: Артилерија и механичка вуча. Април 1&28. г. Мо1аз8Ј: Н еЉ податци о борним колима. »ВиНеНп Ве1ке Јез бсЈепсеб МНћаћеб«. Април 1928. г. М огш : Гађање артилерије у непосредној вези са пешаддјом (наставак). Т ћ о т а з : Постављање у осматрање пољских батерија. ћјеугп: Бо)>на кола (наставак). Мај 1928. г. 1 Ј е \ т : Борна кола (наставак). жуни 1928. г. С гауе: Акустичка веза између команданта, шофера и стрелац у борним колима. »К!\ч.ч(а Ш АгћкПепа е Оеп1о«. Фебруар 1928. г. 8(аг!: Механички темпирни упаљачи. Киеееп: 0 стабилности барута, Вассап: Наоружање извиђачког одреда, Март 1928. г. * * * П оллке ослоне тачке. А. Б.: Гађање против ваздушних циљева у страним вој смма (немачка). 0е1ого: Произвођење, снабдевање и утрошак мунициЈв завреме рата 1915.— 1918. г. А. С.: Заш тита становнишгва против 6ојних отрова. �Артилериски Гласник 188 Април 1928. г. * * * Одбрана против напада из ваздуха. * * * 0 балистичкој припреми гађања. * * * Ваздушно осматрање код артилерије. Ое1о2о: Произвођење, снабдевање и утрошак муницИј& за време рата 1915.—1918. г. (наставак). »МШОДМУоећепМаМ«. Број 37. — 4. априла 1928. г. \Уе1зсћ: Италијанска ваздушна надмоћност у Средозем- ном мору. 0 маскирању (са еликама). Индустриска држава и војска. Зажлањање 'или дејство ватре. Нова адериканска. д§ка борна кола (са сликама). Енглеско мишљење о"разоружању. Бр. 38. — 11. априла 1928. г. * * Ген. Сект. 0 будућој војсци и рату. 8сћгШ1еИип§: Борбена јединица и њена артилерија. ТЈ: Ентаеска тежња за надмоћношћу у ваздуху. * * * Енглеско мишљење о одбрани против борнлх кола. * * * Француско мишљење о моторизацији. * * * ЈАероплан и борбене операције у колонијама. Бр. 39. — 18. априла 1928. г. А тапп: Органи__ , дивизиоке артилерије. * * * * * * * * * * * * * * * Хемиски ра1 Бр. 41. - 4. маја 1928. г. Борбена јединица. Бр. 42. Но1ш: Извиђање. 11. маја 1928. г. 0 моторизацији. Бр. 43. — 18. маја 1928. г. * * * Хемиска служба у Румунији. Бр. 44. — 25. маја 1928. г. * * *Садашња Маџарска (са шемом). К. V. 2.: Француска артилериока школа гађања. Бр. 45. — 2. јуни 1928. Г. А тапп: Борбена јединица и борбена јачина пешадије. Бр. 1. — 4. јули 1928. г. Ме1гзсћ: Брза паљба артилерије. МТадпег: Мишљење о одбрани против борних кола. * Служба везе код лешадије. ! . Бр. 3. — 18. јули 1928. г. л/п 3 тт1: 'Ја 1едаички рад пешадије и артилерије. М1ее: Пешадиска артилерија код Лавова. Коћои(: Заштита против бојних отрова. �БиЗлиографија 189 »АгиПепбИбсће Кипдзсћаи«. Фебруар 1918. г. реезег: У тид а ј ратног искуства на тактику артилерије (е В р ^ ^ Ј ^ франдуско мишљење о сопственој артилерији за 8ре>' е Обука у гађању при-мапом утрошку муниције. роћпе: Франдуски предлог о наоружању давизиске ар- ллериЈ6- 85 мм. Топ-хаубииа »Шнајдер«. �190 Артилериски Гласник Март 1928. г. * * * Осматрање противаеропланског гађања. Април 1928. г. * * * У ти ц а ј окретања земље на путањ у зрна. »Тће НеМ агШ1егу Јоипаг1«. Јануар—Фебруар 1928. г. * * * Г о ди ш њ и извјеш тај команданта рије (свршетак). пољске артиле- * * * Веза између пешадије и пољске дивизиске артилерије. Неег: Пољска артилерија у прошлости, садашњости и будућности. Март—април 1928. г. * * * Ваздушно _ осматрање пољске артилерије. »Агту Огс1опапсе». Јануар—фебруар 1928. г. Свеска има низдвгаиаца о авијацији. »Маауаг Ка(опа1 Ко/1опу«. Април 1928. г. Кегпег: Значај иницијативе. * * * Наоружање дивизиске артилерије. Мај 1928. г. Сг1е§1ег: Потпомагање напада моторизиране групе од стране артилерије. Ка1гепћо{ег: Заузимање и остављање Београда у 1914. г. Јуни 1928. г. Сћ. О.: Маневри енглеских моторизираних трупа. Зисћау: Питање моторизације војске код страних дрлсава. Не1§1: Развитак артилериског материјала после Светског рата. »Кошата МШЈага« Јануар 1928. г. Рапс1е1е8ки: Моторнзација војске. Фебруар 1928. г. 1уапебки: Употреба 75 мм. топа као пратећег оруђа. Март 1928. г. Мо1с!оуеапи: Права улога Српске војске за време пробоја Солунског фронта. �Библиографија 191 Април 1928. г. Маппезси: Односи између команданата и шефа везе у великим јединицама. »Уојепбкб-Тесћшске /ргату« Јануар 1928. г. МПћогс!: Противаерпланоки топ средњег калибра. Вегцег: Борна кола. Фебруар 1928. г. Ви1оу:Динитробензол као експлозив за време рата. Март 1928.'г. * * * Механичка вуча код енглеске пољске артилерије. Мај 1928. г. Зоизесћк: Лељир за мерење даљина ћомоћу звука. »Уојепвке Ве/|11еЈу. Фебруар 1928. г. бивесНк: Систем класификагије резултата добивени.к обавештајном елужбом код артиљериске бригаде. Март 1928. г. Уу81оиГП: Енглеска моторизирана бригада. Ре1ка: Артилериска принрема и непосредно потпомагање артилерије са гледишта пешадије. Април 1928. г. §гат1: Моторизација војске. »Воененн Журнаш.« Фебруар 1928. г. Ганевв: Одбрана (оуштина, припрема и извршење). Шумлевв: 0 контра-батеријама (превод са француског). Април—мај 1928. г. _ Сапунаровв: Хемиски рат. »Артилериисни Прегледв« Бр. 1. — април 1928. г. Христовв: Дејство артилерије за време сближавања. X. Л.: Команде за гађање. Ангеловв: Историја бугарске артилерије. Вл. Т.: Пешадиско оруђе. Бр. 2. — мај 1928. г. Луковв: Дивизиска артилерија у нападу. Стовшовв: Наша брдска артилерија. Вл. Т.: Пешадиско оруђе (свршетак). �192 Артилериски Гласник »Народна Отбрана« Бр. 1337, 30. III. 1928. г. — П.: Хемиско обезбеђење Бр. 1378, 6. IV. 1928. г. — Брокалов: Пратећа артилерија; П.: Хемиско обезбеђење. Бр. 1379, 13. IV. 1928. г. — П.: Хемиско обезбеђење Бр. 1380, 20. IV. 1928. г. — П.: Хемиско обезбеђење. Бр. 1381, 27. IV. 1928. г. — П.: Хемиско обезбеђивање. Бр. 1382, 4. V. 1928. г. — П.: Хемиско обезбеђивање. Бр. 1383, 11. V. 1928. г. — В. 0.: Сузавци. Вр. 1384, 18. V. 1928. г. — Иванов: Значење димне завесе. Бр. 1386, 1. VI. 1928. г. — Тановски: Авијација у служби хемије. Бр. 1389, 22. VI. 1928. г. — П.: Хемиска узбуна. Бр. 1390, 29. VI. 1928. г. -V X. С.: Будући рат. Механизирана коњица. П.: Нови гас-ферзол. »РггеаЦиЦ агб1егу5к|«. Април 1928. Г. Бшнап — Тактика артилерије у примерима. КоГе\уо — Обавештајна служба код артилерије. Х еутап — Руководство гађањем речне јединице. ЈакомгеМ ч— Стварање високих притисати и њихово мербње. УогћгоЛ — чкЦ подаци за артнлерију. Мај 1928. г. Бишап артилерије у примерима (наставак). УогћгосП аеропланско гађање. Нова метода за одређивање мест: лана ноћу. Вигасг Т отасг — 0 гађању на мору. 8г1агк — 0 јединицама за мерење углова. ЈакодазМ — Техничко-артилериски преглед: никел у наоруж ањ у, пешадиски топ Шнајдера, повратник од гуме. К. Ш. �Нове књиге 193 Нове књиге. Рго{. Рапјегго — Ј^агта сћ1т1еа (Хемиско оруђе). 219 страна. Цена 84 динара. Турин. Писад књиге »Хемиско оруђе« је директор војног фармадевтисггог института и доцент за хемију хране. Своју књигу почиње уводом »0 хемиском знању« д завршава је закључком » 0 великом значају хемиског оруђа«. Праву садржину* делн у пет одељака: 1. Хемиско оруђе. 2. Методи упђ)ребе хемиоког оруђа. 3. Гасна заштита. 4. Организадија Тасне /слтабе. код разних народа за време рата. а 3. Ваздухолловство; посљедње је нарочити одељак. у коме се пре свега треггира {јисоко развијено италијанеко ваздухопловство. Општи упут за заштиту против бојних гасова. Нздање француског министарства војске. Цена 3 франка. Овај мали упут подељен је у шест одељака; 1. Општс наиожеие о томе, како се примењују, гасови, таласима, зрнима или друкчије. 2. Лична заштита са описом справа’ и опрема: рукавице, блуза, навлака и рововска обућа. 3. Особине извесних гасова: иперита и других, са средртвима да. се од њих еачувамо или помогнемо ако смо са њима захваћени. 4. Скупна заштита. 5. Заштита коња, јединачна и скупна са описом Дековљеве маске и начина употребе. Упут за обуку и вежбе људства у употреби разних справа. Китр{. ОаззсћиЈг. ВегНп. 1928. Цена С м. Издање МШ1ег & 8оћп. Оћегз! Јосћ1т. — В1е УогћегеНип§ (1ез Оеи1зсћеп Неегез 1“г сће §гоззе 8сћ1асћ1 т Ггапкгејсћ 1т Ргићјаћг 1918. Аг- �194 Артилериски Гласник Н11епе. Издање МШ1ег & 5оћп. ВегНп. Цена 3.50 М. Књига садрж и податке о распороду артилериЈе, о метеоролошкој служби, о мерничким одељењима, о запречној ватри, о осматрању и вези, о гађању отровним зрнима, о масвирању, а пратећој артилерији, о савлађивању пренрека, о дневној потреби муниције дивизије, која напада, о домету немачких оруђа. Расоге! — Вев то1еигв а соигап1з аНегпаИз. Рапз. А1ћег! В1апсћаг<1. 1928. Цена 25 фр. о ВатШ аиу — Сотћа1з аи Магос (1925—1926). Вег§егћеугаиШ 1928. Цена 14 фр. 40. Со1опе1 (1гоиаг<1 — 1)е 1а гек18(епсе <1е 1’а1г аи тои уетеп ! <1ез ргојесШез. Оепега1 К. ЈУогтапс! — БебНисИопа е! <1е\'а81аНоп8 еа соигн <1ез §иеггеа. 314 страна, Раг1з. 1928. Издање Вег§егИеугаиН. Цена 15 фр. 1Л л с лЈ, г �Огласи К т з Ја АегопаиИса м есеч н о и лустро ван о и здањ е М и н и стар ства ваздухо п ло вства К ота — АдобНпо ОергеНз, 45 А — Кота Садржи оригиналне студије ваздушног рата и ваздухопловства, широке информације о интернационалном раздухопловном покрету на војном, научном и трговачком пољу и многобројне друге белешке. Претплата за Италију и колоније . . Лира 50'— Претплата за иностранство................ „ 200'— Поједини број за И тал и ју................ „ 10'— Поједини број за иностранство . . „ 25'— Шмо Тешјсо б 1вт№ глесечно илустровано издање Министарства ваздухопловства Коша — \/1а ДдозНпо ОергеИз, 45 Д — Кота Садржи студије и оригинална гледишта о ваздухопловству и широке изводе о најважнијим студијама на томе пољу и гледишта о томе у Италији и иностранству. Претплата за Италију и колоније . . Лира Претплата за иностранство....................... . Поједшш број за Италију . . . . „ Поједини број за иностранство................ 50 200' 10' 25 �! . Оглас. Последњи рат Дустро-Угарске. Скоро 10 година по свршетку светског рата, аустриска Војна Архива приступа издању званичног описа бораба аустро-угарске- војске на свима фронтовима. Како већ су се појавила опширна дела о овоме од стране бивших1 противника Аустро-Угарске, то се има могућпости упознати са њиховим намерама и узети исте у обзир. Према обичају коЈи је владао код бивше царске и краљевске Војне Архиве, и ово издање треба да буде потуно објективно и научно, ма да није намењено само за војне стручњаке и хисторичаре. С тога ће у опису бити поклоњено место психолошкој и економској страни, како би исти био од интереса и поучности за шири свет. Издање ће се састојати из 5—6 кљига, свака од по 600—800 страна, са неколико карата. У 1929. год. појавиће се прва књига од 6 свезака, и после сваке године по једна књига. Цена једне свеске износи око 2,50 аустриске круне; према томе цена сваке књиге је око 15 марака. Издање ће се вршити код Уредништва ,,МШ1аг\У188е п 8сћаШ 1сћ е ипс! Јесћ ш зсће МШеИипдеп" — (\\^ еп , I., 51и ћ еп гт д , 1). Лице, које наручи прву књигу, није обвезно да се претплаћује и на остале. Из уредништва „МНИагтхшсћаШкће ип(Ј ^есћшзсће МЈиеНипдеп“ ШЈеп, I., 51иђепппд, 1. 1 �� Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Artileriski glasnik Subject The topic of the resource artiljerija, vojska Description An account of the resource Artileriski glasnik bio je stručni časopis posvećen artiljeriji, vojnoj taktici i naoružanju. Objavljivao je članke o tehničkim inovacijama, strategijama upotrebe artiljerijskih jedinica, balistici i obuci vojnog kadra. Časopis je služio kao edukativni i informativni resurs za vojne stručnjake, oficire i ljubitelje vojne nauke, pružajući uvid u savremene trendove i razvoj artiljerije. Creator An entity primarily responsible for making the resource Od br. 6 (1928) urednik Milan A. Damjanović Od br. 12 (1929) publikaciju uređuje Odbor kod Artileriske Škole Gađanja Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Publisher An entity responsible for making the resource available Sarajevo : Artileriska škola gađanja Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1926-1928 Rights Information about rights held in and over the resource <a href="https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0/deed.en">This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License.</a> Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource 23 cm Language A language of the resource bosanski, srpski Type The nature or genre of the resource časopis Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN 2232-8947 (Print) ISSN 3029-3812 (Digitalna reprodukcija) NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID 21869574 Still Image A static visual representation. Examples include paintings, drawings, graphic designs, plans and maps. Recommended best practice is to assign the type Text to images of textual materials. Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Artileriski glasnik 1928 Rights Information about rights held in and over the resource This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License. Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN 2232-8947 (Print) ISSN 3029-3812 (Digitalna reprodukcija) Description An account of the resource Br. 8 Ovaj dokument je obrađen korištenjem optičkog prepoznavanja znakova (OCR). Da biste pretražili dokument, preuzmite ga putem opcije Download NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID 21869574 IIIF Item Metadata UUID 56635a34-59d0-49f9-812e-6c4d9ee931fb